PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 01.02.2005.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

01.02.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 11:45 do 18:05

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima ministar Lalović.

Slobodan Lalović

Samostalni poslanik
Hoću da prokomentarišem nekoliko rečenica. Koliko sam razumeo, ovde se, po pravilu, ljudi obraćaju građanima Srbije, a ne poslanicima, pa koristim tu priliku da podsetim građane Srbije o čemu se ovde zapravo radi. Pošto će o samom zakonu o radu biti više razgovora kroz pojedinačne amandmane, a koliko razumem, ovde se ovo koristi uz neku drugu priču, pa mislim da to zaslužuje minimalan komentar.
Ovde se govori o tome da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji nastala nezaposlenost, pokušava to da se dokaže, imputira. To je očigledna neistina. Drugo, ono što smo zatekli kao privredno stanje, stalno se vrti 2000. godina, hajde nju da uzmemo kao presek. Znači, u periodu od 1989. do 2000. godine društveni proizvod se u Srbiji više nego prepolovio, industrijska proizvodnja je pala za dve trećine.
Ne govorim o uzrocima. Govorim o faktičkom stanju. Neću da ulazim u politiku sankcija.
O čemu se radi? Privreda, radna mesta su izgubljena u tom periodu, a to što sada pokušavamo, siguran sam da ćemo uspeti, da obnovimo srpsku privredu i da se u perspektivi otvore radna produktivna mesta, na kojima će ljudi imati plate, o kojima je juče kolega iz Radikalne stranke govorio, pristojne plate.
Mora da ima radno mesto na kome ostvaruje produktivnost da bi imao tu platu, to ova vlada radi i siguran sam svaka druga sledeća demokratska vlada u Srbiji će raditi. Jednostavno, ne možemo da zaboravimo, ne bismo smeli da zaboravimo, kada su i kako u Srbiji izgubljena radna mesta.
A zašto ne bismo smeli da zaboravimo? Ne zbog nekog političkog revanša, nego da se to ne bi nikada više ponovilo. Takva situacija u kojoj će za 10 godina naša država da ode toliko nazad nikada više ne bi smela da se dogodi i onda ne bi bilo više prilike da se neprekidno ponavlja, jer ponovo sam gledao i slušao, moram to reći, krokodilske suze nad sopstvenom žrtvom, koja se i dalje ne ispušta iz čeljusti, ne bi li se nekako ubedila da ostane mirna u tim čeljustima.
Vidite, radništvo Srbije, sa svojim sindikatima, šta god mi o njima mislili, sigurno će, zajedno sa demokratskom vlašću Srbije da nađe najefikasniji način da Srbija, bez tih kočnica koje se stavljaju, uđe u Evropu. Toliko i hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, replika.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Ministre, samo tri reči. Narod nema leba od 2000. godine naovamo, džabe sve vaše priče, te krokodilske suze i sve ostalo. Ostavili ste milion i po radnika bez posla, imali su socijalno, imali su penziono, imali su kakvu-takvu crkavicu u doba kada je Srbija bila pod najtežim sankcijama koje su ikada jednoj zemlji uvedene. Kada ste vi došli na vlast, bez leba je ostalo 900.000 ljudi, i o tome se radi.
To što ste vi slatkorečivi, prestanite više sa tim.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Samostalni poslanik
Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo poslanici, za postavljanje socijalno-ekonomskog miljea, o čemu je juče u svom ekspozeu govorio ministar gospodin Lalović, za nas iz SDP-a ovaj predlog zakona jeste temelj. On predstavlja jedan od najvažnijih sistemskih zakona koje treba doneti i ubeđen sam da ćemo u danu za glasanje glasati za ovakav predlog zakona o radu.
Sve ono što je novo u Predlogu zakona, predstavlja poboljšanje u odnosu na važeći Zakon o radu.
Predlogom zakona o radu drugačije su utvrđena prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, i to tako što su ona u potpunosti prilagođena međunarodnim standardima, a da se pri tom nije narušio reformski karakter ovog zakona.
Predlog novog zakona bolji je i formalno i u materijalnom smislu, jer je precizniji u odnosu na važeći zakon. Nije dobro kada se za zakon koji se donese zahteva dodatno tumačenje u postupku njegove primene i sprovođenja. To pre svega nije dobro za privredu, a ni za poslodavce, jer svaka nejasna odredba u zakonu stvara problem i iziskuje da se u nadležnom ministarstvu, u ovom slučaju je to Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, pišu zahtevi i traže mišljenja o spornim odredbama zakona, a onda se čekaju odgovori, koji ponekad i mesecima ne stižu.
Mnoga pitanja koja su upućena Ministarstvu povodom toga šta u zakonu stvarno piše samo znači da zakon nije dobar i zato smatram da predlagač zakona, dakle, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, moraju voditi računa da zakon bude i jezički i stilski čist i da sadrži jasne pravne norme, a što je predlagaču zakona, čini mi se i kod prihvatanja velikog broja amandmana, u ovom slučaju u potpunosti uspelo.
U javnosti su se čula mišljenja da se pojedinim odredbama ovog zakona vraća samoupravljanje. Verovatno su neki mislili na mogućnost učešća zaposlenih u dobiti, kao i na veći značaj koji se daje institutu kolektivnog ugovora, ali mislim da zagovornici takve teze greše i da nisu u pravu.
Samoupravljanje, da se podsetimo, vredi to ponoviti još jedanput, bilo je jedan neefikasan sistem odlučivanja nekompetentnih ljudi i svima je danas jasno da je samoupravljanje nespojivo sa tržišnim privređivanjem, sa privatnom svojinom i zdravom ekonomijom koja podrazumeva stvaranje profita i teži ka punoj zaposlenosti. Propisivanje zakonitih postupaka za ostvarivanje tih ciljeva za ostvarenje prava i dužnosti u oblasti radnog zakonodavstva, drage moje kolege poslanici, nije samoupravljanje.
Reorganizacija privrede i reorganizacija preduzeća moraju se odvijati pod jasnim uslovima. Pregovori koji se vode radi zaključenja kolektivnih ugovora, na način kako je to propisano ovim predlogom zakona, nisu samoupravljanje, jer su razgovori, složićete se, među ljudima, i pregovori, demokratske tekovine.
Odlučivanje samo jednog čoveka nikada nije dobro, pogotovu u sistemu kada imovina još uvek nije privatizovana i kada onaj ko odlučuje o daljoj sudbini zaposlenih čak nije ni vlasnik te imovine.
Ako se u uslovima rada ne pregovara, onda to više liči na vreme s kraja 19. veka, na vreme liberalnog kapitalizma i na prvobitnu akumulaciju kapitala, a svako ko danas poznaje odnose poslodavaca i radnika na zapadu zna da se tamo uveliko danas pregovara i da su oblici liberalnog kapitalizma davno napušteni.
Zašto bi zaposlenima bila uskraćena mogućnost da sa poslodavcem sklope ugovore o učešću u ostvarenoj dobiti, ako oni to žele da urade i ako svako u tome nađe neke svoje interese, i to je jedna normalna, rekao bih i stimulativna odredba.
Dakle, proklamovani ciljevi, a to su brza privatizacija i reorganizacija privrede za uspešno poslovanje, moraju se ostvarivati u zakonitim postupcima i sa jasnim pravilima, ali uz maksimalnu humanizaciju rada i obezbeđenje svih prava koje evropske konvencije i preporuke MOR-a garantuju zaposlenima svuda u svetu.
Mi u Socijaldemokratskoj partiji smo ubeđeni da sve to ovaj predlog zakona pruža i zbog toga predlažem i mislim da će poslanici u danu za glasanje glasati za ovakav tekst zakona o radu.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a za diskusiju neka se pripremi narodni poslanik Žarko Obradović.

Aleksandar Đorđević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o radu predstavlja jedan od najvažnijih zakonskih predloga koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.
Zakon o radu koji je na snazi doneo je bivši režim DS-a, a to predstavlja jedan od najgorih i najpogubnijih zakona koji su srpsku privredu zavili u crno. Tim zakonom sva prava zaposlenih su ukinuta na jedan nedemokratski način. Donošenje zakona o radu tadašnja skupštinska većina, koju je predvodila DS i njeni sateliti, ostvarila je krađom glasova u ovoj Narodnoj skupštini, i to treba podvući.
Prekršen je Ustav Republike Srbije. Primenom Zakona o radu, koji je donela bivša Vlada DS-a, 100.000 građana Srbije je obespravljeno i poniženo. Pojedini visoki funkcioneri DS-a su se pozivali i govorili da je srpska privreda bolesna i da je samo cilj ući u Evropsku uniju, a cena nekoliko stotina hiljada nezaposlenih ljudi koji su ostali bez posla nije bila bitna.
Na primeru donošenja ovog zakona pokazala se priroda vlasti bivšeg režima DS-a. Imajući to u vidu, SRS je očekivala od Vlade Republike Srbije zakonski predlog u ovoj oblasti koji će ovu materiju regulisati i koji će ispraviti i omogućiti zaštitu prava zaposlenih i građana Srbije.
Slažemo se sa ministrom da nema novih radnih mesta ako nema rasta društvenog proizvoda. SRS je prvi i osnovni cilj da građani u Srbiji žive bolje.
Ne mogu se ostvariti uslovi za investiranje u srpsku privredu ako se Srbija ne razvija u pozitivnoj atmosferi, a neće se razvijati ako se nastavi sa praksom donošenja zakona koji neće u potpunosti zaštiti prava zaposlenih.
Ovim predlogom zakona neće se promeniti priroda prethodnog zakona.
SRS ima niz primedbi na Predlog zakona o radu. Poslanički klub SRS podneo je preko 40 amandmana na Predlog zakona o radu.
Cilj amandmana poslaničke grupe SRS je prvo zaštita prava zaposlenih i građana Srbije u potpunosti, a ne delimično. Dakle, SRS smatra da prvo treba zaštiti prava zaposlenih pa tek onda uređivati zakonsku regulativu prema zakonskoj regulativi evropskog zakonodavstva.
Koliko je važno uskladiti zakon o radu uzimajući u obzir preporuke Evropske unije, više je važno, složiće se Narodna skupština, zaštita prava zaposlenih.
Dakle, u redosledu navedenih razloga u obrazloženju za donošenje ovog zakona moraju da budu prvo prava zaposlenih građana Srbije, pa onda usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije. Prvo, znači, prava radnika, pa tek drugo usklađivanje sa evropskom regulativom.
Navešću vam nekoliko osnovnih članova sa kojima se ne možemo složiti. Činjenica je da postoji niz amandmana koji su podneseni ne samo od strane poslaničke grupe SRS, ali suština ovog predloga zakona je da potpuno treba da reguliše prava zaposlenih.
Ovaj predlog zakona nije dobar i mi smatramo da je ovaj predlog zakona morao potpuno da reguliše prava zaposlenih.
Npr. u članu 24. Predloga zakona imamo jednu primedbu, gde se u stavu 3. definiše da pravilnik donosi direktor.
Pravilnik o sistematizaciji je najvažniji akt u preduzeću, kojim se regulišu najosetljivija pitanja za radnike, iz kojih proizilaze viškovi i otvaranja novih radnih mesta, česte zloupotrebe prilikom otvaranja nepotrebnih sektora radi zapošljavanja lica bliskih direktoru, i zbog toga je neprihvatljivo da ga donosi direktor, jer to otvara mogućnost zloupotrebe.
Osim toga, ovo je opšti akt koji mora da donosi upravni odbor. Znači, pravilnik treba da donosi upravni odbor ili organ utvrđen statutom, i to je jedino prihvatljivo i moralo bi da bude sadržano u konačnoj verziji ovog predloga zakona. Vi ovo niste ovako predložili Narodnoj skupštini u ovom članu 24.
U članu 69. Predloga zakona, takođe, gde se definiše minimalna dužina godišnjeg odmora od 18 radnih dana, mi imamo tu primedbu, obzirom da ministarstvo insistira na poštovanju evropskog zakonodavstva, pošto se pozivate stalno na ta pravila, evropske konvencije i preporuke Evropske unije, onda bi minimalna dužina godišnjih odmora morala da bude 20 radnih dana, koliko je propisano u evropskim zakonodavstvima i konvencijama MOR-a. Tu ne možete da kažete da nije tako.
Ako se pozivate na regulisanje našeg zakona o radu sa evropskim zakonodavstvom onda morate da imate ovo u vidu i na osnovu svega moram da vam kažem da ćemo u pojedinostima izlaziti za ovu govornicu i govorićemo o svakom amandmanu, jer ovo je veoma važan zakon i ovaj zakon, po našem mišljenju, nije dobar. SRS će glasati protiv ovog predloga zakona ako ne prihvatite amandmane koje smo podneli Narodnoj skupštini.
Mi smo pokušali amandmanima da zaštitimo prava zaposlenih i građana Srbije. To je osnovna stvar zašto ovaj zakon treba doneti. Uloga Skupštine Republike Srbije je da donosi kvalitetne zakone. Građani Srbije žele da žive bolje, građani Srbije treba da žive bolje. Dakle, neka Vlada Republike Srbije, na čelu sa Demokratskom strankom Srbije, sa koalicionim strankama u ovom parlamentu, vodi računa o građanima. Neka Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade i predsednik Republike, znači izvršna vlast, neka oni dele sudbinu svog naroda, a da ne bude slučaj kao što je do sada.
Znači, mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona o radu koji ste predložili Narodnoj skupštini zato što smatramo, pre svega, da ovim predlogom zakona niste rešili osnovni problem da se zaštite osnovna prava zaposlenih. To je suština koja je trebalo da bude Predlog ovog zakona o radu i sa time se SRS neće složiti. Glasaćemo protiv Predloga zakona jer smatramo da ugrožava prava zaposlenih.
Žao mi je što ministar nije tu, što je izašao iz sale. Juče je govorio o rastu privrednog proizvoda, govorio je o tom pozitivnom efektu, da se napravi pozitivna atmosfera radi ulaganja u srpsku privredu. Neće se stvoriti pozitivna atmosfera ukoliko građani Srbije budu morali da trpe ovakve zakone koji su na njihovu štetu. Znači, Narodna skupština mora da donosi kvalitetne zakone. Zato smo birani od građana Srbije i SRS u svom programu ima kao osnovni cilj da štiti interese radnika i interese zaposlenih u Srbiji.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Ministar je najavio, otišao je na sednicu Vlade. Vratiće se čim se sednica Vlade završi.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, za SPS rasprava o Predlogu zakona o radu jeste ujedno i prilika da podsetimo građane Republike Srbije da je pre tri godine u ovom cenjenom domu donet jedan loš zakon na jedan potpuno neregularan način.
Naime, tada smo bili kao narodni poslanici, a i cela Srbija, obmanuti od strane resornog ministra tvrdnjom da je tadašnji zakon usaglašen sa Međunarodnom organizacijom rada, a bili smo svi svedoci da je taj zakon proglašen na jedan neregularan način.
Ne može se zaboraviti da je taj zakon bio izglasan od strane tadašnje skupštinske većine krađom prilikom glasanja, glasanjem iz Soluna tadašnjeg narodnog poslanika iz redova Demokratske stranke.
Ovo pominjem vrlo svesno i odgovorno, jer smo svedoci proteklih godina da se stalno pokušava plasirati jedna priča o demokratskim snagama i demokratskim vrednostima, pa je onda red da te demokratske snage, demokratske vrednosti i Demokratska stranka sa sobom nose i tovar onoga negativnog što su uradili Srbiji, a jedan od takvih primera je i glasanje iz Soluna. Bilo je kasnije glasanja iz Turske, iz Bodruma, nekih drugih stvari, ali to je deo obeležja rada demokratskih snaga.
U svakom slučaju, mi smo imali i imamo još uvek jedan loš zakon, loš za zaposlene, koji je po svom sadržaju daleko od toga što zaposleni trebaju, ali daleko i od toga što Međunarodna organizacija rada preporučuje da bude sastavni deo zakonodavstva koja regulišu prava i obaveze zaposlenih lica. Taj zakon je daleko od onih rešenja iz 90-tih godina i iz prostog razloga što je ukinuo brojna prava koja je utvrdio Zakon o radnim odnosima iz 1997. godine.
Naime, tada su po postojećem zakonu smanjene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, otpremnine, bolovanja, plaćenog odsustva, godišnjih odmora i sve što je bilo u interesu i na korist zaposlenih ljudi. Ukinuta su sledeća prava: solidarna pomoć, jubilarne nagrade, porodiljsko odsustvo za treće dete, regres, topli obrok itd. To su činjenice i one se ne mogu prenebregnuti. Na kraju krajeva, to je nešto što svaki zaposleni može preko svojih leđa da oseti.
Pomenuo sam ovaj postojeći zakon iz razloga što treba reći, govoreći o Predlogu novog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da on predstavlja u pojedinim delovima značajna poboljšanja, jedan korak napred vezano za prava i obaveze zaposlenih lica, za poboljšanje njihovog ukupnog statusa, ali je suštinski još uvek daleko od onih rešenja iz 90-tih godina, koje neki vole da kritikuju.
Činjenice su da Predlog zakona sadrži određena poboljšanja, ali ima i onih stvari koje još uvek nisu rešene na najbolji mogući način. Kada je reč o krucijalnoj stvari u ovom zakonu, za koju smatramo da je trebalo da bude rešena na bolji način, to je nemogućnost neposredne primene kolektivnog ugovora na sve poslodavce. Jer, da podsetimo, primena opšteg i posebnog kolektivnog ugovora prema Predlogu zakona obavezuje samo one poslodavce koji su u vreme zaključivanja ugovora bili članovi udruženja poslodavaca.
Ovu materiju reguliše član 255. Predloga zakona i suština je da će samo oni poslodavci, a samim tim i zaposleni, u preduzećima koja su udružena oko Unije poslodavaca biti predmet kolektivnog ugovora. Prema podacima koje posedujemo, svega 20-30% poslodavaca u Srbiji je udruženo u Uniju, koja po ovom zakonskom rešenju na taj način stiče mogućnost pregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora.
To znači da se ogroman broj zaposlenih, nekoliko stotina hiljada, ostavljamo po strani, zaposleni u javnom sektoru neće biti uključeni, neće biti, pored zakona, deo kolektivnog ugovora i neće se njihova prava i obaveze i njihov status regulisati i kroz kolektivni ugovor. Mi mislimo da je ovo rešenje loše, nije u korist većine zaposlenih.
Mi smo predložili amandman na ovaj član zakona, ali smatramo da bi daleko bolje bilo rešenje da kolektivni ugovori važe za sve zaposlene, pa da onda ministar, na osnovu mišljenja socijalno-ekonomskog saveta Vlade Republike Srbije, ima pravo da određene grane, određene podgrupe unutar onoga što se zove privreda Srbije oslobodi plaćanja određenih obaveza, odnosno onoga što predstavlja sastavni deo kolektivnih ugovora, jer logično mogućnosti nisu iste, niti položaj svih zaposlenih nije isti.
Mislimo da je to jedan veliki nedostatak ovog zakona i mislimo da bi bio interes zaposlenih da kolektivni ugovori važe za sve, a da onda ministar na osnovu mišljenja ekonomsko-socijalnog saveta može preduzeti neke druge mere. Mislim da bi to rešenje bilo bolje i za zaposlene bi bilo celishodnije, ali to je nešto o čemu još uvek ne samo da se može diskutovati, nego se i može usvojiti određeni amandman.
Mislim da je loše za nas, članove SPS-a i poslaničku grupu, rešenje iz člana 158. zakona, koji govori o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, jer je predviđena obaveza o isplati otpremnine. Predlagač je, po našem mišljenju, predložio ovde vrlo nekorektna rešenja, jer po tim rešenjima je moguće da neko ko ima 11 godina radnog staža ima manju otpremninu od nekoga ko ima 10 godina radnog staža kod istog poslodavca, što smatramo sasvim nelogičnim, imajući u vidu da je jedini kriterijum određivanja visine otpremnine radni staž.
Imamo jednu paradoksalnu situaciju, ukoliko neko radi, promeni poslodavca, da će biti u situaciji da dobije manju otpremninu u odnosu na onog koji radi isto vreme, odnosno kraće vreme kod istog poslodavca. Mi smo predložili bolja rešenja amandmanom, koji za sada Vlada nije prihvatila.