Dame i gospodo narodni poslanici, ministar, po običaju, izađe u 13,50 časova, održa nam predavanje, ispriča kako se jedino mi iz SRS borimo za interese radnika. Doduše, mi smo to znali, i građani Srbije to znaju i bez njegove priče. Ispriča još toliko toga, a opet ne reče koje su ovo firme u kojima njegovi direktori i prijatelji daju po 20.000 dinara i ne mogu da nađu nikoga da zaposle.
Narodni poslanik Goran Cvetanović podneo je amandman na član 116. Predloga zakona. Amandman glasi: U članu 116. reči "60% osnovne zarade" zamenjuju se rečima "80% prosečne zarade u prethodna tri meseca", a reči "najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini" da se brišu. Zašto?
Osnovna zarada je minimalna cena rada i minimalna zarada koju zaposleni ostvari u toku meseca. Pored te osnovne zarade, postoje i druge prinadležnosti koje je poslodavac obavezan da daje i to zajedno znači prosečna zarada. Samim usvajanjem ovog amandmana zaposleni će imati veća primanja bar za četvrtinu od onoga što mu ovaj zakon propisuje.
Umesto 60% osnovne zarade, narodni poslanik Goran Cvetanović je u ime SRS podneo amandman da se isplaćuje 80% prosečne zarade i da se ova odrednica od 45 dana briše. Zašto? Iz prostog razloga što je, bar u ovom delu, a najviše zaposlenih radi sada u privatizovanoj i privatnoj privredi, zaposleni najmanje kriv, tačnije nije nimalo kriv zbog toga što poslodavac nije obezbedio posao, nije obezbedio sirovine, nije obezbedio finansijska sredstva da otprati proizvodnju i proizvodnja stoji. Da li će stajati 45, 46, 47 ili više dana, sasvim je svejedno.
Onaj ko je došao ujutru u šest sati na radno mesto nije kriv zbog toga što poslodavac nije obezbedio sredstva za rad, nije obezbedio finansijska sredstva, nije obezbedio sirovine ili nije obezbedio kupca za proizvod koji se proizvodi.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Nikola Todorović, pa narodni poslanik Paja Momčilov.

U stvari, javio sam se na repliku ministru zbog toga što je u delu u kojem smo govorili o pravu na naknadu za vreme bolovanja ministar pričao o zloupotrebi prava na bolovanje, tako što je razvodnio raspravu do detalja.
Zna se kada je neko bolestan. Ako ministar zna pojmove "izabran lekar", ranije "ordinirajući lekar", šta radi lekar specijalista medicine rada, lekarska komisija i ko je sve odgovoran u lancu ako neko dobije bolovanje, a nema osnov za bolovanje. Šta znači zloupotreba prava na bolovanje? To je osnov za otkaz ugovora o radu.
Mi nismo pričali o tim zloupotrebama, nego smo govorili o situaciji kada je zaposleni stvarno bolestan i kada mu je potrebno više sredstava da bi obezbedio lekove, da bi ozdravio i da bi se vratio na posao, a u isto vreme treba da prehrani porodicu i sebe, a to nije u mogućnosti, jer se radi o maloj zaradi i ovako maloj naknadi za vreme bolovanja.
Sve drugo što je zloupotreba prava na bolovanje, znamo da postoje korumpirani lekari i pojedinci koji su skloni da zloupotrebljavaju pravo na bolovanje, ali i to se sankcioniše i to treba da se kontroliše. O tome nismo mi pričali.
Znači, da bi razumeli priču u celosti, mora ministar da poznaje i neke odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju i nekoliko osnovnih odredbi koje govore o ovoj oblasti, a povezane su sa zakonom o radu. Nema ih mnogo. Onda će biti mnogo jasnije i neće doći do nesporazuma, da mi pričamo o jednoj priča, a on priča o sasvim drugoj priči.

Narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, kao što znate, mi iz SRS činimo ove amandmane ne zbog svoje političke promocije ovde i ne da bi se dopali nekom sindikatu, nego upravo zato što mislimo da imamo argumente koji opravdavaju ono što mi tražimo. Dakle, u članu 116. se mi apsolutno zalažemo da taj procenat iznosi 80%.
Međutim, ono što je ministar ovde pokušao danas da nam obrazloži, vrlo je interesantno i mislim da ne treba da prođe bez određenog komentara. Pazite šta je ministar rekao; rekao je da svi mi znamo da se zloupotrebljava bolovanje i da sada, kada spustimo ovo na 65% i u ovom članu 60% od osnovice nadoknadu, onda će to biti vaspitna mera kojom ćemo mi sprečiti da dođe do zloupotrebe. Takva zamena teze ne sme da se dogodi jednom ministru, koji je ministar rada i socijalne zaštite.
Ako postoji zloupotreba bolovanja, a ona sigurno postoji, i mi to dobro znamo, ići ću i dalje, ona je verovatno uzrokovana i korupcijom u zdravstvu. Onda se to drugim instrumentima rešava, a nikako ovakvim restriktivnim zakonskim odredbama. Znači, da se razumemo, ako smatrate da ima zloupotrebe, a ima je sigurno, evo, pozvaću se na jedan dokument koji je iz medicine.
Recimo, kaže se: "Nacrt reforme javnog zdravstva, smanjenje državnog duga i strategija smanjenja troškova". Radila je Svetska banka. Jedan njihov konsultant Lindejl Sejls kaže ovako: "Velika prava na bolovanje i druga odsustva su jedan problem u srpskom zdravstvu, u bolnicama". Onda kaže: "Iz toga proizilazi niska produktivnost i demotivacija drugih". Ali, isti taj gospodin ne kaže: idite zakonski, u Zakonu o radu da udarite male prinadležnosti ljudima koji su stvarno bolesni, pa ćete to sprečiti, nego jasno daje odgovor: "odsustvo artikulisanih ciljeva u nacionalnom zdravstvu". Onda kao posledicu imate neadekvatno korišćenje resursa.
Jedna odgovorna vlada treba da stvori privredni ambijent takav da radnik bude zainteresovan da radi, a zakon o radu treba da stimuliše jednog radnika da on ima više koristi da dođe na posao i da izbegava to bolovanje, te male prinadležnosti koje će dobiti na bolovanju. Znači, nikako nemojte vi da rešavate na ovakav način korupciju u zdravstvu i ono što se koristi za odlaženje na bolovanje. Propustite to državnim mehanizmima.
A kako ova vlada ostvaruje ambijent za privredni razvoj i za rad, mi vidimo dobro. Prvo ste sve srpske banke uništili do kraja. Dali ste banke strancima, pokupovali su naše banke, a od petka ste počeli i banke sa 100% stranog kapitala da zatvarate zato što se sa vama nisu nagodili i dogovorili. Sada će vas te banke tužiti Međunarodnom sudu u Strazburu, pa kada izgubimo te presude, onda ćemo da plaćamo velike odštete. Tako se vi zalažete, samo na rečima, da treba da se borimo za jedan bolji privredni ambijent. O tome nema ni reči.
I, jedan drugi primer iz zdravstva, hajde da ga navedemo. Nećete ovde da date jadnim radnicima, a rekao sam vam da je jedna petina ovde izuzetno siromašna, gde je po jednom članu porodice ispod 20 evra mesečno po glavi tog stanovnika, kako saopštava kancelarija Evropske zajednice. Jedna trećina ima ispod 30 eura po glavi stanovnika u ovoj zemlji. Nećete da im podignete taj procenat, ali se zato država odnosi krajnje nebrižno kad je u pitanju ono čime bi ona trebalo da se bavi.
Evo primer vakcine i "Torlaka". Na "Torlaku" je uništeno ili treba da bude uništeno 250.000 vakcina za grip. Zašto? "Torlak" je institucija koja je pod kontrolom Vlade, zbog toga što već više decenija ista centrifuga koja je ishabana radi. Neće Vlada da omogući "Torlaku", gde postoje dve strateške studije, od stranih eksperata kojima ste platili da to urade, da uradi ono što su stranci kazali i da stvorite uslove da se normalno radi.
E sad, 250.000 je uništeno, ali je uvezeno 160.000 stranih vakcina, za koje je dodatno trebalo platiti. Za takvo trošenje Vlada i ovo ministarstvo neće da progovore nijednu reč. To se može, ali jadnim radnicima podići minimalnu sumu kad su bolesni i kad su ugroženi, to ne može.

Hvala. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, evo još jednog zaista smislenog amandmana koji ima cilj da primena ovog zakona znači nešto korisno za zaposlene u Srbiji. S obzirom na činjenicu da, nažalost, svaki dan imamo manje zaposlenih zbog otkaza koje su dali oni iz prethodne Vlade i otkaza koji najavljuju ovi iz sadašnje Vlade, neće biti problem poslodavcima da poštuju ovo što smo predvideli u amandmanu.
Ali, i bez toga je neprimereno ovo što je Vlada predložila u članu 116, a odnosi se na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti, i Vlada kaže da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% osnovne zarade, s tim da ne može biti manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog i da to može da traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Ako zanemarimo ovaj procenat, koji je po nama mali, onda je zaista kraj ovog člana neprimenjiv. Kako možemo nekoga da ograničimo da 45 radnih dana u kalendarskoj godini bude van radnog mesta, bez svoje krivice, odnosno zbog bolesti? Kako možemo nekom da kažemo koliko dana godišnje ima pravo da bude bolestan?
Normalno je da bi svi zaposleni sigurno bili najsrećniji da ne koriste ovo pravo, ali nažalost, dešava se, ljudi se razbolevaju, moraju da odsustvuju sa posla.
Onda kad su odsutni sa posla, vi kažete da im plaća poslodavac samo 60%, a mi smo u našem amandmanu predvideli 80% od prosečne zarade u prethodna tri meseca.
U obrazloženju Vlade, koja nije prihvatila ovaj amandman, stoji da je 60% naknade utvrđen kao minimum, i kaže - nema zakonskih smetnji da poslodavac ovu naknadu utvrdi u većem procentu. Ovo obrazloženje je zaista neverovatno i nije jedino vladino obrazloženje koje je u najmanju ruku smešno.
Kako mislite vi da će neki poslodavac da daje više od onog što mu je propisano zakonom? Jedva daju i ono što im se propiše zakonom, pojedini od poslodavaca, a kamoli da im mi ostavimo na milost i nemilost sudbinu, i to bolesnih radnika. To nije prihvatljivo, i kad god reagujem po ovakvom amandmanu ili po zakonu na ovu temu, onda mi padne na pamet poslodavac poput Karića, Radulovića i ostalih iz tog kruga industrijalaca, kako su sebe nazvali, a industriju nikad videli nisu.
Zamislite da njihovi zaposleni, koje progone na sve moguće i nemoguće načine, od njih očekuju da će kad se razbole da im plaćaju više od onoga što im zakon dozvoljava. Dobro znate da u praksi, nažalost, imamo puno primera da se zaposlenima daju otkazi zato što su bolesni, a mi ovim zakonom ni na koji način takve zaposlene ne pokušavamo da zaštitimo.
Poslednje reči člana 116. kažu da zaposleni može da odsustvuje bez svoje krivice sa posla najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini; to je zaista nešto što je neverovatno. Kaže Vlada - to je zbog toga da bi se izbegle zloupotrebe ovog instituta. Bolovanja svi znamo ko daje, bolovanje daju lekari. Ako imate problem te vrste u zdravstvu, onda je to problem resornog ministra, Vlade; i resorni ministar nije imao nameru da u zdravstvu poboljša situaciju, jer je bez ikakvog razloga i osnova u toku prošle godine, sećate se toga, posmenjivao sve direktore, da bi postavio svoje stranačke kolege za direktore zdravstvenih ustanova po Srbiji.
Gospodo, ako se vi plašite takvog ministra i takvih direktora i zloupotreba u njihovom poslu, to je problem vaš, to je druga tema. Naše mišljenje i naš stav o tom ministru i o toj stranci, i o Vladi uopšte, znate, ali vam predlažem da, pošto predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman, očigledno ne pokazuje ni volju ni želju da sasluša obrazloženje uz ove amandmane, jer ga nema ovde, pre podne je nešto bio zauzet, ne znam gde je sad, možda malo prilegao u popodnevni odmor, ali ako on nema sluha, onda bi trebalo da imaju narodni poslanici, ako ni zbog čega drugog, onda zbog predizbornih obećanja koje ste davali u toku ....
(Predsedavajući: Minut ste prekoračili vreme.)
...poslednje kampanje. Izbori se bliže, ako ponovo budete pričali istu priču, građanima će biti očigledno da lažete.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dušan Mrvoš i Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 118. Predloga zakona o radu.
Naime, ovde se govori o naknadi troškova gde imamo četiri stavke, a to je prevoz javnog saobraćaja u vrednosti 50% se plaća, što nije adekvatno i smatram da je do sada praksa bila da se plaća prevoz radnika. Zatim, ovde ste lepo predvideli da se vreme provedeno na službenom putu u zemlji, posebno tačka 3) - za vreme službenog puta u inostranstvo, to ste predvideli za naše ambasadore, naše ministre i ostalu bulumentu, koji putuju u inostranstvo, da imaju devizne dnevnice, takođe i smeštaj i ishrana za radnike koji se nalaze na terenu.
Međutim, ovde sam dopunio tri tačke - 5, 6 i 7, gde tačka 5. govori o toplom obroku, tj. ishrani na radu, što su uvek imali radnici; zatim za regres za godišnji odmor i 0,5% za minuli rad za svaku punu godinu radnog staža. Ovom prilikom želim da apelujem na vladajuću većinu da ispoštuje ove tri stavke, jer, koliko znam, uvek su naši radnici imali i topli obrok i regres, a i minuli rad se plaća.
Dakle, apelujem na sindikate da uzmu direktnog učešća kada je u pitanju statut preduzeća i da se obavezno pridržavaju ovih triju tačaka, o čemu sam već govorio, znači - ishrana ili topli obrok, regres i minuli rad.
Obratio bih se gospodinu predsedavajućem, pošto nije predsednik Skupštine tu, a i vladajućoj većini, da pokrenete inicijativu da zaista nema smisla zbog svih ovih dešavanja da nas ovako olajava naša dnevna štampa i da nas naziva svim i svačim, i zamolio bih da zaštitimo ovaj parlament od takvih insinuacija, i da se vrati Zakon o informisanju koji je gospodin Vučić u svoje vreme imao. Toliko i hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.