Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici sindikata, amandman podnet u ime SPS-a, koji se odnosi na ovaj član, treba podržati iz više razloga. Mi treba da pokažemo da se ne bojimo poslodavaca. Kada vam izborne kampanje finansiraju bogati poslodavci, onda vi imate prema njima jedan poseban odnos. Pokažimo danas da se ne bojimo bogatih poslodavaca.
Dobrovoljno davalaštvo krvi, između ostalog, podrazumeva nekoliko stvari. Govorila je Živodarka Dacin o tome, ne bih o tome. Moja tema je danas nešto drugo. Molim vas, opet ću da ponovim. Tri posto zaposlenih u privatnim preduzećima su članovi sindikata. Neki od tih ljudi su dobrovoljni davaoci krvi i ne koriste ni ovaj jedan dan, niti smeju da saopšte da treba da odsustvuju tog dana da bi dali krv. Ovo država mora da uredi sistemom, zakonom.
Dobrovoljni sam davalac krvi. U mojoj porodici su bili korisnici dobrovoljnog davalaštva krvi. Dobro znam kakvi problemi jesu u ovoj oblasti i dobro znam šta znači kada nekome nedostaje samo jedna boca krvi. Naravno da mi, i nemojte molim vas tako to da razumete, ovo ne svodimo na puku formu da podstičemo nekoga da bi dao krv da bi imao tri slobodna dana, ali mi na ovaj način izražavamo poštovanje prema onima koji daju krv. To je suština.
Mi ne plaćamo one koji daju krv, mi ih poštujemo i podstičemo, i treba sve da učinimo da u školama, fakultetima, u radnim organizacijama, tamo gde je moguće, pre svega, popularišemo ovu humanu akciju, da stimulišemo ljude. Govorila je gospođa Dacin o tome. Ako nemate nikakvo pravo, nikakav benefit ni kod doktora, ni kada vam se neko u porodici razboli, kada ne možete da dobijete ni taj jedan slobodan dan, ni autobusku kartu, ni pristojan obrok, šta mi onda u stvari radimo.
Molim vas, govorim u ime onih kojima je neophodna krv za teške operacije, za lečenje teških bolesti, mnogi od ovih ljudi često se nalaze u beznadežnoj situaciji i njihovo izlečenje ili ozdravljenje isključivo zavisi od nečije dobre volje. Danas od naše dobre volje može da zavisi da li ćemo prihvatiti ovaj amandman. Da li se na taj način zameramo onima koji zapošljavaju ljude? Zameramo se. Taj rizik treba da preuzmemo.
Jedan plus dva je sasvim dovoljna stimulativna mera, govorim o slobodnim danima za one ljude koji žele da daju krv. Koliko ima dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji? Malo, nažalost. Koliko njih daje više od jednom godišnje krv? Veoma malo.
Prema tome, poslodavci ne rizikuju s tim u vezi. Znači, u jednoj firmi u kojoj ima 20 zaposlenih nažalost su jedan ili dvoje dobrovoljni davaoci krvi. Mi nećemo oštetiti nikoga od ovih ljudi koji su poslodavci, a pomoći ćemo onima koji su bolesni. Zato vas molim, ovo nije običan amandman, ovo je amandman koji bitno poboljšava ambijent pre svega, daje zakonske pravne okvire da ljudi mogu slobodno da se opredele da daju krv.
Mada moram da kažem, i kada postoji ovaj zakon, i kada se usvoji ovaj amandman, biće poslodavaca kojima radnik neće smeti da postavi ovo pitanje. Mi nažalost živimo u takvoj zemlji, to je istina. Možda neko misli da je drugačije. Iz osećanja časti, i nekih drugih, ne bih mogao da kažem konkretne primere.
Dakle, radnici danas u Srbiji su nezaštićeni po više osnova, ali mi danas ovde ne govorimo o bolesnima kojima najčešće pomažu radnici. Među dobrovoljnim davaocima je 75% ljudi iz neposredne proizvodnje, i zbog toga vas molim za razumevanje i za podršku u vezi sa ovim amandmanom, i molim da ga podržite. Od toga neće imati niko štetu, a svi bolesni ljudi u Srbiji imaće veliku korist.
