Pretpostavljam da ste mislili na amandman gospodina Bušetića, o kome je govorila gospođa Dacin.
Još neko o ovom amandmanu? Ne, hvala.
Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Baraliću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegom Tomom Bušetićem, u ime SPS, podneo sam amandman na član 94. Predloga zakona o radu, i to na st. 1. i 4. Da ne čitam amandman, suština je u tome da majke koje rode treće, odnosno četvrto dete imaju pravo na jednu plus jednu, dakle na dve godine porodiljskog odsustva.
U kakvoj državi živimo, u kakvim uslovima majke rađaju i podižu decu danas u Srbiji, nije potrebno posebno obrazlagati. Nažalost, mediji u Srbiji favorizuju jedan potpuno drugačiji koncept, potpuno drugačiji odnos prema porodici i potpuno nekritički sagledavaju ovu problematiku. Država nema dovoljnu ekonomsku snagu da pomogne u meri u kojoj bi to bilo neophodno.
Želim da kažem nekoliko stvari i da vas zamolim da podržite ovaj amandman. U Srbiji danas, iz nemedicinskih razloga, dolazi do ogromnog broja nasilnog prekida trudnoće. Ogroman broj brakova, nažalost, iz medicinskih razloga ne može da ima decu. Oni brakovi koji normalno rađaju i podižu decu, najčešće imaju samo jedno dete.
U takvim uslovima je država dužna da preduzme sve što je u njenoj moći, a moć države danas se ogleda u političkoj volji narodnih poslanika koji sa 126 glasova, ako to jeste nacionalni i državni interes, mogu da pretoče u zakonsko rešenje i da pomognu da ovu oblast definišemo na bolji način.
Dakle, samo apelujem na sve vas, na vašu svest da podržite ovaj amandman, jer ona majka koja rađa treće-četvrto dete, ne samo što proširuje svoju porodicu i doprinosi radosti u svojoj kući, u svojoj porodici, te porodice i te majke, pre svega, čine nešto što je najvažnije za jedan narod i za jednu državu, u uslovima kada je natalitet ispod svih mogućih kriterijuma, kada, praktično, u najvećem broju opština broj umrlih prevazilazi broj rođenih.
Naša je dužnost da pomognemo da se ovo definiše na način kao što smo Toma Bušetić i ja predložili i da stimulišemo majke da rađaju više dece. To ćemo najbolje učiniti ukoliko obezbedimo da ovo plaćeno odsustvo produžimo sa jedne na još jednu godinu, u uslovima kao što je predvideo zakon, a uz amandman koji smo predložili. To bi bilo sasvim zadovoljavajuće.
Znam šta mogu biti argumenti protiv. Ima ih nekoliko: finansijska moć države, opet se vraćam na poslodavce. Stalno vam to govorim i sebi govorim, zato što smo stvorili ekonomski i politički ambijent u kojem poslodavac odlučuje o nekoliko bitnih pitanja u državi. Znači, on zapošljava, on otpušta, on stimuliše, on na razne načine može da utiče na sve ono o čemu mi ovde danas govorimo. Zato je naša obaveza da propišemo pravila. Ako propišemo jasna pravila, onda će oni koji zapošljavaju znati pod kakvim uslovima zapošljavaju ljude.
Takođe, želim da ukažem na jednu pojavu. Mi danas u Srbiji, praktično, osim u upravi, u nekim drugim javnim preduzećima nemamo mogućnost da se majka-porodilja vrati na radno mesto sa koga je otišla na porodiljsko odsustvo. Ako je još, pri tom, bila rukovodilac, imala rukovodeće radno mesto, ako je zaposlena u privatnoj firmi, to je potpuno nemoguće.
Ni ta stvar nije dobro regulisana. Oni koji to treba da kontrolišu, ne čine na najbolji mogući način. Razumem filozofiju kapitala, razumem filozofiju poslodavaca, ali ponovo kažem, moj posao ovde nije da elaboriram njihovu filozofiju, moj posao ovde je da se bavim onima koji su kod njih u radnom odnosu i koji treba da imaju prava iz radnog odnosa, a poslodavci treba imaju obaveze prema zaposlenima i prema državi, jer su tu obavezu preuzeli, ako je zakonom tako propisano, onda kada su radnike zaposlili.
Molim vas da podržite ovaj amandman, jer će ogroman broj porodica u Srbiji steći pravo da na bolji način, da u većoj komociji i u većem komforu podižu treće - četvrto dete. Mislim da je to svima cilj.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Bušetiću, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, u ime SPS kolega Rajko Baralić i ja podneli smo ovaj amandman, gde zahtevamo da porodiljsko odsustvo za zaposlene žene traje dve godine za treće i četvrto dete.
Na ovaj način želimo da pospešimo natalitet u uslovima opšte društvene i ekonomske krize i smatramo da produženje porodiljskog bolovanja na dve godine za treće i četvrto dete predstavlja značajnu stimulaciju mlađim ljudima da se odlučuju i za treće i četvrto dete. Ovo je jedno unapređenje, čak i u odnosu na Zakon o radnim odnosima, koji je predviđao porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine samo za treće dete.
Smatramo da sada treba uključiti i četvrto dete, jer svi smo svesni da je u Srbiji na sceni bela kuga. Kroz ovaj amandman želimo makar minimalno pospešivanje, što je važno u ovom trenutku, imajući u vidu da će za nekoliko meseci, možda i za mesec dana, u ovoj skupštini biti zakon o finansijskoj podršci porodici, gde se predviđa značajna finansijska podrška upravo za treće i četvrto dete. Znamo da sada imamo finansijsku podršku za prvo i drugo dete koja je 30 do 60 hiljada, ovo bi bilo 100 i 150 hiljada. Znači, ako bude komplementarnost ovog našeg predloga i zakona o finansijskoj podršci, to će značajno stimulisati mlade ljude da se odluče na taj potez.
Naravno, znamo da ima protivnika jednog ovakvog rešenja, pre svega u nekim navodima da je bez finansijskih sredstava nemoguće planirati neku veću porodicu. Nije to istina, jer imamo dobar primer u našoj zemlji, pre rata ili između dva rata svaka srpska porodica imala je petoro, šestoro, sedmoro dece, jer samo na taj način mogli smo, kako-tako, da se oporavimo.
Da su finansijska sredstva najvažnija nije istina, primer nam je i Zapadna Evropa, znamo da je tamo natalitet u krizi, da te porodice imaju jedno ili dva deteta. Prema tome, najveći zadatak ove države je da se razvija svest o obnavljanju stanovništva. Nama je to veoma važno, ako želimo da opstanemo kao narod i kao država.
Ovih dana smo dobili jedan predlog zakona o obnavljanju porodice od najuglednijeg profesora Marka Mladenovića. Smatram da u što hitnijem roku, što pre, ovaj zakon razmotrimo i usvojimo ga u Skupštini. Imamo primedbe, nepotrebno je profesoru Marku Mladenoviću da iznosi neke političke konotacije, ko mu se od lidera sviđa, ko mu se ne sviđa. To nije dostojno renomea tog profesora. Svejedno, ovaj zakon, po nama u SPS-u, treba što hitnije da se nađe u proceduri i da se nađe na dnevnom redu ove skupštine.

Hvala najlepše. Narodni poslanik Branče Stojanović.

Želim da dam svoj skromni doprinos u nastojanju poslaničke grupe SPS, mislim da tu nemamo dilemu oko toga svi u ovoj sali, koliko je ovo važno. Ovde ima dosta lekara, psihologa, ljudi kojima je to mnogo bolje poznato nego meni lično, ali zaista mislim da je ovaj amandman vrlo važan za našu zemlju i zato apelujem i na Ministarstvo i na sve poslanike da u danu za glasanje pokušamo da izglasamo ovaj amandman. Mislim da je dovoljno rečeno od strane kolega Bušetića i Rajka Baralića.
Želim samo da podsetim sa ovog aspekta poslodavca, da prihvatanjem ovog amandmana ništa ne remetimo. Poslanička grupa SPS je uložila jedan amandman na član koji je govorio o dužini rada na određeno vreme. Bili smo na stanovištu da to treba da bude maksimalno godinu dana. Predlagač zakona, Ministarstvo je reklo u zakonu da je to tri godine. Ako je to tri godine, onda mi ništa ne ugrožavamo sve poslodavce u ovoj našoj zemlji, ovakve ili onakve, da se ovim zakonom rešava i taj problem, i ako izglasamo ovaj amandman, odnosno ukoliko predlagač prihvati ovo, ništa neće biti na štetu poslodavca.
Ima mnogo više ljudi u ovoj sali koji znaju šta znači da majka bude sa detetom i koliko je to značajno za ovaj problem koji se zove bela kuga u Srbiji, a poslodavac nije ugrožen, jer njemu zakon o kome razgovaramo pruža mogućnost da eventualno odsustvo radnika, bilo kog stručnog profila, može da zameni time što će na određeno vreme do tri godine da primi stručnjaka ili radnika određenog profila.
Prema tome, uz ove razloge koje su rekle kolege Bušetić i Baralić, mislim da treba svi zajedno da razmislimo, tako je, stoji u zakonu, iako smo mi uložili amandman na to, spremni smo da taj amandman povučemo, ukoliko se prihvati ovo. Hvala.

Hvala vama. Ne razumem zašto se govori samo o majci, reč je o roditelju. To može da bude po istom zakonu. Izvolite.
Da li još neko želi reč povodom istog amandmana? (Ne.)
Na član 94. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, prihvatanje amandmana koleginice Nataše Jovanović bio bi stvarni prilog brizi države o natalitetu u Srbiji.
Inače, svaki dan smo svedoci alarmantnih napisa u štampi, raznih analiza o tome za koliko godina će Srbi u Srbiji biti nacionalna manjina, kako ova nacija nestaje zbog niskog stepena nataliteta. Svedoci smo takođe velikih problema, materijalnih problema, u porodicama sa više dece.
Vrlo često vidimo u štampi da se apeluje da se nekoj porodici sa dvoje, troje ili četvoro dece prikupi nekakva pomoć, što je ponižavajuće za te ljude. Država mora da bude ta koja će da vodi računa o većem natalitetu, odnosno stvaranju uslova za povećanje nataliteta u Srbiji.
Jedan od načina jeste i ovaj predložen u amandmanu na član 94. Predloga zakona o radu. Predloženo je, naime, da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta za treće dete, a da pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece a rodi još dvoje ili više dece. Ostala tri stava ovog amandmana su čisto pravno-tehnička redakcija u slučaju da ovaj amandman suštinski bude prihvaćen.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem - amandman se ne prihvata zbog toga što su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom utvrđene mere populacione politike i stimulisanja rađanja dece, kao što je roditeljski dodatak koji se utvrđuje u znatno većem iznosu za treće i četvrto dete, pravo na dečiji dodatak i druge mere.
Ovo je u redu i naravno ovaj amandman ne dira ni na koji način Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, mada je taj zakon posebna priča, kako se primenjuje, kolika je zaista ta finansijska zaštita. Ali, to nije tema. U vreme kada je bio taj zakon na dnevnom redu govorili smo o njemu šta smo imali da kažemo, ali ne vidim zašto smeta da pored ovoga i u zakonu o radu bude napisano ovo što je predloženo u amandmanu koleginice Nataše Jovanović.
Pa, valjda je bolje da sa svih aspekata i svih zakona, koji na bilo koji način imaju dodirnu tačku sa ovom zaista bolnom temom u Srbiji, što je moguće više pomognemo tim porodicama koje imaju više dece, da stimulišemo da porodice imaju više dece, da stimulišemo bogami i rađanje prvog deteta, jer je to poseban problem u Srbiji. Ali, to će biti tema neke druge sednice.
Dakle, ne postoji nijedan opravdan razlog, ovo što je Vlada rekla svakako nije razlog, da narodni poslanici, s obzirom da Vlada nije imala razumevanja, ne pokažu razumevanje da se ovaj amandman prihvati i da, eto, to bude doprinos narodnih poslanika u borbi protiv bele kuge u Srbiji.

Hvala vam. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović.

 Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS amandman na član 94. je podnela gospođica Nataša Jovanović, kojim je traženo da se posle četvrtog stava dodaju novi stavovi pet i šest.
Ovim amandmanom predviđeno je da se proširi malo pravo zaposlenih žena, odnosno u određenim slučajevima i oca deteta, tako što će im se dati pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života za treće dete. Takođe je predviđeno da pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života za dete ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece a rodi još dvoje ili više dece.
Prosto je neverovatno da Vlada nije prihvatila ovaj amandman, posebno kada se ima u vidu koji su bili proklamovani ciljevi kada je ova vlada izabrana. Vi ste to možda zaboravili, ali ima nas koji još uvek čuvamo te materijale. Jedna od tih proklamovanih mera i ciljeva Vlade bilo je upravo i poboljšanje populacione politike, odnosno povećanje broja rođene dece.
Mi iz SRS smatramo, posebno imajući u vidu da nije veliki broj žena koje rađaju troje ili više dece, da se uglavnom zadržavaju na jednom ili na dva deteta, da je sve više onih koji su prešli 35. godinu života a da nisu oženjeni ili udati, da bi bilo izuzetno važno da se ovakav amandman prihvati i zarad neke budućnosti. Efekti ovih mera neće se videti odmah kroz mesec, dva ili tri, tako da Vlada za ovo praktično ne bi ni imala neke velike izdatke, ovo bi bila neka investicija u budućnost, jer niko ne planira porodicu od danas do sutra, već je to nešto što se radi u ozbiljni državama planski, a što se radi po 10, 20 i više godina unapred.
Znamo svi veoma dobro da Srbiji preti bela kuga, da je sve manje i manje dece, iz godine u godinu, i da ćemo biti veoma brzo u velikim problemima.
Objašnjenje Vlade, koja kaže da se amandman ne prihvata zato što nije prihvaćen iz istih razloga iz kojih nije prihvaćen ni prethodni amandman, odnosno zato što su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom utvrđene mere populacione politike i stimulisanja rađanja dece, kao što je roditeljski dodatak, potpuno je besmisleno. Jer, mi ovim amandmanom nismo ni tražili da se utvrdi pravo na roditeljski dodatak ili nešto slično.
Ovde se radi o jednom potpuno novom pravu i onda se ne zna zašto Vlada, kada mi pitamo za jedno pravo, da li može da se uvede, ona kaže - ne, ne može, zato što postoji neko drugo pravo. Ovo su prava koja mogu da egzistiraju u pravnom sistemu odvojeno jedno od drugog i opravdanje da država ne može da priušti sebi ovo eventualno, zaista ne može da stoji.
Jer, kada kažete da država ne može priuštiti da eventualno finansira majku, odnosno oca deteta još godinu dana nakon rođenja trećeg deteta, onda se postavlja ono osnovno i suštinsko pitanje, da li država sebi može da priušti smanjenje broja dece. Znači, da li država Srbija može sebi, i posle gorkih iskustava koje smo imali u prošlosti, da priušti da dalje nastavlja da se smanjuje broj novorođene dece.
Mislim da ne i apelujem na sve poslanike, bez obzira na poslaničke grupe, da ovaj amandman prihvate. Hvala.