Hvala vama. Javili su se po istom amandmanu narodni poslanici Milivoje Vuković, Momir Marković, Nataša Jovanović, Aleksandar Đorđević, ako sam dobro shvatio znake iz klupa. Složićete se da prvo damo reč autoru amandmana. Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smatramo i zato upozoravamo da je veoma važno da obratite pažnju u danu za glasanje na ovaj amandman, da je ovo jedan od ključnih amandmana u predloženom zakonu o radu.
Mi smo u toku načelne rasprave puno govorili o socijalnom aspektu, kada je u pitanju zakon o radu i tekst koji mora da se popravi, ako ima dobre volje. A, očigledno je da ne postoji od strane gospodina ministra i aktuelne Vlade.
Ovo je nešto što bi naišlo na opšte odobravanje od strane svih građana Srbije, s obzirom na to da se već dugo godina u Srbiji, zbog populacione politike, zbog nataliteta, vodi velika rasprava. Zaista smo kao država i kao narod zabrinuti zbog niske stope nataliteta, a ovim zakonom bismo dali dodatni stimulans svim mladim ženama, majkama koje žele ili mogu da rode treće dete, da im se omogući da koriste porodiljsko odsustvo od dve godine.
Vidite kakvo je obrazloženje dao ministar Lalović, odnosno Vlada, da se ne prihvati amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Prosto je neverovatno, naročito zbog toga što ovaj amandman nema ama baš nikakve veze sa obrazloženjima na koja se pozvao ministar.
Ministar je rekao da postoji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, doduše on postoji, ali mi smo ga oštro kritikovali u prošlom DOS-ovskom sazivu kada je DOS bio na vlasti i dali smo takođe amandman na taj član na koji se poziva ministar, i on kaže da postoji pomoć koja je utvrđena, odnosno roditeljski dodatak, u znatno većem iznosu za treće i četvrto dete, kao i pravo na dečiji dodatak i druge mere. Prvo, taj znatno veći iznos, tako definisan u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, potpuno je deplasiran sada kada je kurs dinara u odnosu na evro, odnosno obrnuto, mnogo veći i nominalna vrednost je ista, a mnogo manje može da se kupi za dete za taj iznos.
Mi smo i onda govorili i preračunavali koliko je to za dečija kolica, koliko je to za ono što je potrebno za novorođenče, za obuću, za odeću, međutim nije bilo sluha ni tada, kao ni sada kada se govori o dužini odsustvovanja zaposlene žene. Da li postoji racionalno i razumno objašnjenje da se kaže da Vlada ne prihvata da žena koja ima jedno dete pa rodi blizance ili ima dvoje dece pa rodi treće dete ili četvrto dete ne odsustvuje dve godine sa posla, odnosno ne koristi porodiljsko bolovanje.
Nema opravdanja za tako nešto i zato je potrebno da u danu za glasanje obratite pažnju na ovaj amandman i da vi odlučite da se on prihvati i da se da mogućnost tim ženama da koriste porodiljsko odsustvo.
Neverovatno je da se još uz to, a svakako i licemerno, ministar poziva na zakon koji sam vam malopre spomenula, finansijska podrška porodici sa decom, i na tu samo jednokratnu pomoć za treće i četvrto dete, a da nam ne kaže šta je on to uradio i šta je uradila ova republička vlada, čiji je premijer Koštunica, za prvo i drugo dete. Zašto tu nema nikakvog stimulansa i zašto nema brige države kada je u pitanju prvo i drugo dete?
Jednostavno, vi ste u situaciji da odlučite da li ćete na takav način, vašim glasom i pritiskom na dugme "za" u danu za glasanje, da pomognete ženama u Srbiji ili vi to ne želite, ili se slažete sa ovakvim obrazloženjem ministra. Mislim da bi trebalo da preovlada ova druga argumentacija koju vam iznosimo ovde i naročito zbog toga što svi politički činioci u Srbiji, a to će svakako uraditi svojim inicijativama SRS, treba da razmišljaju o pomoći za prvo i drugo dete.
Nije dovoljno što pojedine jedinice lokalnih samouprava daju tu jednokratnu pomoć. Jednokratna pomoć sama po sebi nije dovoljna briga države da bismo rešili ovaj, za nas i za naš narod, veoma veliki problem.

Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković, pa narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Aleksandar Đorđević, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman da se u članu 94. Predloga zakona iza stava 4. dodaju novi stavovi 5. i 6. koji glase:         "Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta za treće dete.        
Pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece."
Mislim da bi ovaj amandman trebalo usvojiti iz više razloga. Naime, srpski narod biološki umire. Stanje je zaista tragično. Srbi spadaju u retke narode koji se od početka ovoga veka brojčano smanjuju, dok se svi drugi narodi značajno uvećavaju. Predviđa se da će za četvrt veka stopa mortaliteta biti dva puta veća od stope nataliteta; porođaji će biti sve ređi, sahrane sve češće; srpskim gradovima šetaće se penzioneri i invalidi.
Srbe će iz Srbije proterivati kao iz Bosne, iz Krajine i sa Kosova. Oni će postati nacionalna manjina u Srbiji, ako se nešto hitno ne preduzme da se poveća rađanje dece. Prema poslednjem popisu stanovništva, manje nas je nego 1991. godine, čak i sa izbeglicama i raseljenim licima. Mnogo je samaca, neoženjenih, neudatih. Spadamo u najstarije narode u svetu, imamo najmanje omladine. Više je starih nego mladih. To je početak smrti.
U odnosu na svoje geografsko okruženje Srbi su u vrlo nepovoljnom položaju. Od početka XX veka do danas balkanski narodi su se uvećali u sledećim procentima: Turci - 400%, Rumuni - 45%, Bugari - 38%, Albanci - 700%, Grci - 35%, samo se broj Srba smanjio za 10%.
Nisu samo ratovi i nije samo vekovni genocid nad srpskim narodom uzrok njegove biološke smrti. Jedan od značajnih razloga danas je nerađanje ili rađanje samo jednog deteta. To je tzv. "bela kuga". Zato je briga o obnavljanju stanovništva najvažniji zadatak Srbije i Crne Gore, važniji od svih drugih pitanja. Mnogi se ljudi pitaju da li će srpski narod preživeti "belu kugu" ili će nestati za 50 do 100 godina.
Kada se analizira sadašnje stanje prognoze su loše, ali ako se pogleda optimistički, zaključak je: teško je, ali ima nade. A nada je i u ovom amandmanu, kojim bismo pomogli mnogim ženama da se odlučuju za rađanje trećeg, pa i četvrtog deteta. Ovo je samo jedan od zakona koji može da poveća natalitet, ali moramo voditi računa i o drugim bitnim zakonima koji će uticati na natalitet. U suprotnom loše nam se piše i bojim se da za 50 do 100 godina ne budemo samo srpska enklava na Balkanu, a naši potomci rasuti po Evropi, Kanadi, SAD-u, Australiji, Novom Zelandu i ko zna kuda sve.
Ovo nije običan amandman. Isto kao i onaj koji se odnosi na dobrovoljne davaoce krvi, ovo je amandman koji govori o našem opstanku na ovim prostorima. Ovaj amandman za nas znači biti ili ne biti.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se predizborne kampanje u kojoj je ova vlast, dakle ministri koji su sada na mestima ministara, kandidati za ministre, kao jednu od ključnih tačaka favorizovala borbu protiv "bele kuge". Činjenica je ovo što je uvaženi poslanik iz SRS rekao, da "bela kuga" preti da srpsku naciju već za 10 godina prepolovi.
Mnogo je manje onih koji idu u porodilište nego onih koji idu u bolnicu.
Amandman narodnog poslanika gospođice Nataše Jovanović treba da se prihvati. Prvo zbog toga što je u njemu ugrađen i mnogo bolje obrazložen ovaj amandman koji su dali poslanici SPS, jer oni govore samo o četvrtom detetu, a u amandmanu gospođice Nataše Jovanović kaže se - kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece. Dakle, ovim amandmanom je obuhvaćeno peto, šesto i sva buduća deca.
Obrazloženje koje je dala Vlada, naravno na amandman gospodina Tome Bušetića, pa kaže dole da je obrazloženje isto, mada ne vidim da treba da bude isto. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom utvrđene mere populacione politike i stimulisanja rađanja dece kao što su roditeljski dodatak itd.
Roditeljski dodatak ne prima zaposlena žena, samohrana majka koja radi kao učiteljica i ima 15.000 platu. Taj dodatak iznosi 1.500, možda koji dinar manje ili više po detetu. Kada budemo raspravljali o zakonu o porodicu, pitaću ministra i šta je sa porodicama koje usvajaju decu, koje uzimaju decu u hraniteljstvo. Ta davanja su mizerna i samo ljubav prema deci te ljude tera da uzmu decu iz Zvečanske i da ih izvedu na put.
U svakom slučaju, ovaj amandman će i ovako lošem zakonu dati bar neki smisao. Zato predlažem da u danu za glasanje i poslanici skraćenog DOS-a dignu ruku za ovaj amandman i da bar onima kojima je ta pomoć neophodna i onima koji brinu da Srbija i posle nas živi pomognemo u ovom trenutku kada tu decu dižu, rađaju i dižu na noge, i stavljaju na put.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Gledaoci nemaju razloga da se uzbuđuju, reč je o lapsusu, nikakvi izbori nisu bili, nikakav skraćeni DOS nema poslaničku grupu u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, amandman na član 94, koji je podnela koleginica Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS, jedan je od ključnih amandmana na Predlog zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini.
Pitanje rešavanja populacione politike i nataliteta na jedan način rešava se i ovim članom 94. U prvom stavu kaže se ovako: "Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana".
Drugi stav člana 94: "Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstveno organa najranije 45 dana, a obaveza od 28 dana pre vremena određenog za porođaj." U stavu 3. stoji: "Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja." U stavu 4. se kaže: "Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana."
Da ne čitam dalje stavove 5. i 6. člana 94. predloženog zakona o radu. SRS je podnela amandman koji mislim da bi Vlada Republike Srbije baš upravo trebalo da prihvati. U svom obrazloženju da ne prihvataju amandman naveli su - iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana koji su podneli poslanici SPS-a.
Ovaj amandman je podnela poslanička grupa SRS i mislim da je trebalo da nas udostojite da nam date adekvatno obrazloženje i odgovor zašto ovaj amandman niste prihvatili. Ovo što ste napisali u obrazloženju ne znači ništa.
Ovaj član 94. je još jedan pokazatelj da ste ovaj zakon napravili na brzinu. Vi ćete ga verovatno voljom većine u ovoj skupštini prihvatiti i izglasati, a mi smo imali cilj u ovom članu 94. da rešavamo i pitanje populacione politike i nataliteta.
Pravo na porodiljsko odsustvo mi kažemo da do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece. To je u stavu 4, da ne čitam sve ovo što smo dali u amandmanu na član 94. Suština našeg amandmana na član 94. je pitanje populacione politike, rešavanje pitanja nataliteta i mi smo se obavezali pred građanima Srbije da zakonske predloge koje donosimo ovde donosimo u korist građana Srbije.
Moje kolege koje su izlazile na ovu govornicu mislim da su bile jasne po pitanju ovog amandmana. Ovo je jedan od ključnih amandmana koji rešava upravo ovu sferu u okviru ovog zakona, ovim amandmanom štiti se materinstvo i povećanje nataliteta u Srbiji, upravo ono što je moj kolega koji je govorio pre mene jasno rekao, jer se natalitet u Srbiji smanjio za 10%.
Ova vlada treba da vodi populacionu politiku, da vodi računa o građanima Srbije i da predlozi zakona koje podnosi Narodnoj skupštini budu kvalitetni i da rešavaju ona vitalna pitanja za državu Srbiju i za građane Srbije. To je suština zašto smo mi ovde u Skupštini. Zato pozivam sve narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da podrže amandmane SRS, odnosno amandman koleginice Nataše Jovanović na član 94. Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman, kao i nekoliko prethodnih, a pre svega onaj koji se doticao plaćenog odsustva u trajanju od dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, na najdirektniji način predstavljaju onu vezu, vrednosnu vezu, moralnu vezu, civilizacijsku vezu, koja mora da postoji između socijalne politike ove države i onoga što se zove radno zakonodavstvo.
Na tome se lome dva stava po kojima se i dele grupacije. Jedni smatraju da radno zakonodavstvo treba osloboditi svih socijalnih elemenata, a drugi pristup jeste da i u radnom zakonodavstvu treba sagledati tu socijalnu komponentu.
Upravo ovi amandmani koji se tiču nekih prava, koja se ovde definišu kao minimum po osnovu rada, a tiču se odsustva i ovog porodiljskog odsustva konkretno povodom ovog amandmana, na najbolji način odslikavaju nastojanje da se ugrade ti elementi socijalne politike, kao opšteprihvaćena vrednost u društvu, a naročito kod nas kada imamo u vidu ove podatke za poslednjih nekoliko godina gde se u Srbiji praktično više sahranjuje nego rađa.
Da bi se to zaustavilo, da bi se okrenuo taj trend, da bismo išli ka pozitivnoj stopi nataliteta, da bi građani koji žive na ovoj teritoriji, teritoriji Republike Srbije, imali budućnost, imali perspektivu, da to društvo u demokratskom pogledu bude uravnoteženo, a ne u budućnosti društvo staraca, sa prosečnom starošću, kako se procenjuje, preko 50 godina, potrebno je u zakonu o radu ugraditi ovu odredbu, kojom se kao minimum garantuju pre svega ova prava i na taj način, bez obzira što naknada ide iz javnih fondova, treba dati tu izvesnost i tu sigurnost.
Ukoliko se ne prihvate ovi amandmani koji se dotiču ovih prava kao minimalnih prava, koji su pre svega u funkciji socijalne politike, jednog stabilnog razvoja ovog društva, onda se praktično mi vrtimo ukrug. Ako neko smatra da ne treba poslodavca opterećivati ovim, jer to i nije u nekoj direktnoj vezi sa radom, onda moram da podsetim na početak ove naše rasprave od pre nekoliko dana, da je ovaj predlog zasnovan na konceptu rada kao troška poslovanja, i to čistog troška poslovanja, gde nema nikakvih drugih društvenih primesa.
To je pogrešan koncept, pogotovo u našim uslovima. Nema opravdanja da tolike brošure i knjige dobijamo ovde u Narodnoj skupštini, gde se ukazuje na belu kugu koja vlada u Srbiji.
Bela kuga postaje velika opasnost za perspektivu i razvoj ovog društva i ove države. To mora da se zaustavi. Jedan od načina je upravo ovaj, da se prihvate ovi amandmani.
Oni koji smatraju da će ovim povećanjem prava po osnovu porodiljskog odsustva da žene dođu u neravnopravan položaj, odnosno da poslodavci izbegavaju zapošljavanje žena, mislim da se grdno varaju, jer upravo ovim amandmanom treba da izrazimo društvenu politiku, sagledavanje celog društva, i da se ne miri sa činjenicom bele kuge.
Ukoliko bi i Ministarstvo finansija i Vlada pošli istom logikom, kao što je pošao predlagač ovog zakona, da je rad trošak, pa sa gledišta javnih finansija i sva socijalna izdavanja su trošak, onda verovatno u drugoj etapi imali bismo drugu situaciju, da nemamo fond koji treba da prihvati socijalne probleme. Ako ovo budemo sagledavali samo matematički i ekonomski, onda smo mi društvo bez perspektive. Zato je potrebno da se usvoji ovaj amandman i da stavimo do znanja da postoji perspektiva, da postoji rešenje za ove naše probleme.
Postoji rešenje, država treba da omogući funkcionisanje ovog socijalnog fonda koji se tiče porodiljskog odsustva u onom delu koji se tiče naknade, a poslodavac treba da ima visoki stepen sigurnosti i izvesnosti da za treće dete porodilja ima pravo na produženo porodiljsko odsustvo, a to je neophodno u našim uslovima da bi se u tim početnim i prvi godinama života dete osnažilo, i porodica osnažila, i majka bila što više sa detetom u onom dobu gde je to najpotrebnije.