Koji član, gospodine Vučiću?

Član 100, gospodine Anđelkoviću.

Citirajte.

Neću da ga citiram. Uvredili ste dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Anđelkoviću.

Gospodine Vučiću, vi uvek uživate da kršite Poslovnik, a ja uživam da budem tolerantan prema vama i da vam to omogućim.

Mnogo vam hvala, gospodine Anđelkoviću, što ste tolerantni. Voleo bih da vidim kako izgleda netolerancija. Nego, da vam sada kažem što se tiče Fonda za Kosovo. SRS je izdvojila, pošto su se svi reklamirali i pričali o tome a mi smo ćutali i nigde ništa nismo govorili, više novca nego sve ostale političke stranke u Srbiji zajedno, puta tri, samo što smo mi to dali direktno našem narodu na KiM, nismo išli preko vladinog fonda. Do sada smo izdvojili četiri miliona.
Ne brinite, gospodine Anđelkoviću, da vas obavestim, ukoliko ova vaša odluka o ovakvom povećanju plata ostane, srpski radikali će svoju podršku i pomoć ugroženom narodu na KiM i te kako nastaviti i u još većoj meri pokazati koliko se razlikuju od ostalih. Hvala najlepše.

Paja Momčilov, izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, da se vratim amandmanu koji smo mi srpski radikali, i gospođica Nataša Jovanović, uložili. Ova rasprava ne treba da bude jedna sterilna razmena mišljenja i nedodirljivost u gledištima ne bi trebalo ovde da se neguje. Treba snagom argumenata da dolazimo do one istine koja će biti jasna našim građanima koji nas gledaju.
Naime, smatramo da se ovim zakonom štite poslodavci i to smo mi jasno kazali. Mislimo da bi zakon o radu, pogotovo kad se ministarstvo zove onako kako se zove, trebalo da štiti rad i radnike, a pošto imaju onaj dodatak za socijalu, onda bi i te kako moglo da vodi računa i o tom socijalnom momentu.
Da se vratim ovom amandmanu. Apsolutno smatramo da treba dozvoliti mogućnost našim ženama da imaju dve godine porodiljskog odsustva. Ne govorimo da je to obaveza, ne namećemo kao obavezu.
Kada bi rekli - obaveza je ženi da koristi dve godine, onda bi prethodni govornik možda bio u pravu. Mi samo kažemo da se otvori mogućnost ženama i porodicama koje to žele da mogu da koriste ovu pogodnost.
Mi polazimo od realne situacije, a ne od iskonstruisanih priča i teorija. Kažete - dete od godinu dana je psihički zrelo. Jeste, ali njegov imunološki sistem nije zreo. To dete često oboleva i najčešće su respiratorne infekcije. To dete, kad je bolesno, mora neko da čuva.
Kakva je situacija danas u našim vrtićima, koliko je mesta u tim vrtićima? Nemojte pričati o selima, nemojte kazati šta treba, mi govorimo šta jeste. Zakon treba da pomogne da u sadašnjoj situaciji bude bolje i lakše.
Isto to što ste kazali, ekonomski su razlozi koji dovode do bele kuge, apsolutno nije tačno. Najviše se dece rađa tamo gde je najbednija ekonomska situacija i to je isto kod nas činjenica. Ako uzmete razvijene zemlje Evrope, imaju visok standard, ali imaju belu kugu. Nemojte da nam lažnu argumentaciju prostirete ovde. Držite se onoga što jeste, obarajte naša gledišta ukoliko nisu tačna stvarno pravim argumentima, a ne kvaziargumentima.
Da li je naših mladih mnogo otišlo u inostranstvo ili nije? Možda. Zašto je otišlo? Koliko oni tamo rađaju? Nešto drugo da vam kažem, hajde uzmite Ameriku. Ona je rešila problem porodice. Četvoro dece je tamo standard za porodicu. Kako je tamo sa radom majki u tim porodicama gde imaju četvoro dece. Zemlja koja je to rešila, u koju se vi često kunete, kako je to rešila, kažite nam, pa onda možemo da raspravljamo.
Apsolutno se zalažemo i smatramo da ova skupština ima veliku odgovornost da pomogne u današnjem teškom ekonomskom trenutku našoj porodici, da pokuša da reši problem bele kuge. Pronatalitentna politika se samo kroz celokupnu zakonsku regulativu može rešiti, nikako jednom parcijalnom merom. Ovo možda neće da doprinese poboljšanju situacije, ali je dobar korak, znak dobre volje i molimo sve vas da ovo uvažite.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 103. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Branče Stojanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Izvolite, Branče Stojanović.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a podneli smo kolega Toma Bušetić i ja amandman na član 103. stav 1. Predloga zakona, kojim tražimo da se u članu 103. stav 1. reči "dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad" zamene rečima "obavesti neposredno ili posredno poslodavca", a stav 2, 3, 4. i 6. se brišu, dok stav 5. postaje stav 2.
Iz praktičnih razloga smo bili mišljenja da je mnogo puta nemoguće, zbog organizacije naše zdravstvene službe i načina koliko brzo i koliko efikasno mogu da se obave svi potrebni pregledi, da za tri dana radnik odnese potvrdu koju dobija od lekara i na taj način pravda svoje odsustvo. Mislimo da je moguće da o tome obavesti neposredno ili posredno, što je potrebno da poslodavac planira odsustvo pojedinih radnika, a da za ovu potvrdu, za koju se slažemo da je potrebna, stoji da se eventualno kasnije dostavi.
Slažemo se da ima dosta zloupotreba oko bolovanja i cele ove problematike koju tretira član, odnosno poglavlje 8. koje govori o obaveštavanju o privremenoj sprečenosti za rad, ali mislimo da oni ljudi koji su zaista bolesni za tri dana možda ne mogu ni da dođu do svih lekara, od kojih se traži odgovarajuće mišljenje i stav oko zdravstvenog stanja, posebno u velikim sistemima kakav je U.S. Steel, gde ljudi iz nekoliko opština putuju da rade u U.S. Steel, a zdravstvenu zaštitu ostvaruju na području svoje opštine ili svom zdravstvenom centru.
Mislimo da postoji mogućnost, ako se ne prihvati ovakav amandman, da radnici koji nisu u mogućnosti da ovako brzo dostave mišljenje lekara, mogu da budu neopravdano kažnjeni.