Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, poslanička grupa srpskih radikala, u potpunosti podržava amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović i smatra da se time u mnogo većoj meri ostvaruju prava i zaposlene žene, ali istovremeno ne nametanjem mnogo većih obaveza državi, i ostvaruje neuporedivo veća prava svake majke u ovoj zemlji.
Danas govorimo, a nisam prvi koji će to reći, možda peti ili deseti, koji govori o problemu koji imamo sa belom kugom, koji imamo iz ekonomskih razloga, pre svega, jer kod nas su razlozi potpuno drugačiji od onih koji postoje u skandinavskim zemljama vezanim za prirodni prirašaj, za malu stopu nataliteta. Kod nas ljudi zato što ne mogu da nađu posao, zato što ne mogu da imaju garantovanu sigurnost, a pre svega sigurnost primanja, nemaju više dece, pa želimo da podstičemo i pravo i mogućnost roditelja da imaju troje, četvoro, petoro i više dece. Veće bogatstvo od toga nemamo.
Ne znam gde je gospodin ministar, on čovek ima važnija posla, pošto hvali svuda i govori kako je važno da eksperti imaju velike plate u Vladi, pa i valjda i sebe svrstava u eksperte. Pretpostavljam da ima neke značajnije poslove od toga, da sluša primedbe narodnih poslanika i da razmišlja o tome kako će majke u Srbiji da žive nešto bolje.
Smatramo da bismo ovim podstakli mnoge žene u Srbiji, a posebno one koje imaju zasnovan radni odnos, da kao zaposlene žene rađaju treće dete, da rađaju četvrto dete. S druge strane, kada majka rodi treće dete, to pretpostavljam svaki roditelj zna, onda se posebno, na drugačiji način i više nego što je to uobičajeno vezuje za kuću, i porodicu, i decu, i to dete. Zato je potrebno veće vreme i duže porodiljsko odsustvo nego što je to slučaj bio u dosadašnjem zakonskom predlogu.
Ono na šta se ministar poziva i na šta se Vlada poziva kada ne želi da prihvati amandman, odnosno pričamo o tome kako imamo Zakon o finansijskoj podršci, odnosno ona jednokratna pomoć koja se daje apsolutno je nedovoljna, i nedovoljno stimulišuća i ne predstavlja nikakav motivacioni mehanizam i faktor za nekoga ko razmišlja o tome, ko razmišlja, razume se, stvarajući svoju porodicu i odlučujući o tome želi li da ima treće dete ili ne.
Potpuno sam siguran da državni budžet ovim ne bi bio u značajnijoj meri oštećen, a nikada poslodavci ne bi bili u značajnijoj meri oštećeni, a da bismo ipak kakav-takav boljitak i kakav-takav napredak u ovom smislu uspeli da postignemo.
Iskoristiću ovu priliku te ću završiti, pošto se vodi jedna neprimerena hajka protiv srpskih radikala na svakom mestu, pa i protiv Tomislava Nikolića u pojedinim medijima, time da je naša poslanička grupa apsolutno protiv ovako drastičnog povećanja plata narodnim poslanicima, jednako kao i ministrima i svim drugim članovima Vlade Republike Srbije. Mislimo da je trebalo povećati, i to u značajno manjoj meri, samo plate službenika u Skupštini Srbije, a ne poslanicima i ministrima.
Takođe, moram da kažem da mi ne pada na pamet, i mogu da razumem kritiku javnosti i ljude s pravom ogorčene, ljude koji nemaju hleba da jedu, ljude koji jedva preživljavaju, na nas koji im nismo obezbedili bolji život, a sami sebi povećavamo plate. U tom poslu niko iz SRS nije učestvovao.
S druge strane, ne pada mi na pamet da mi neko za ćerku od dve i po godine kaže da je tele, jer sam ja vo ili bik, ili da mi za sina kaže da je kuče, jer sam ja pas, pa sam stoka repata ili bezrepa, a da u svemu tome niko od nas ni luk jeo ni luk mirisao. Oni koji su odgovorni za to, oni koji žele takav odnos i prema građanima Srbije, neka oni njima objašnjavaju šta su time hteli da postignu.
Mi iz SRS u tome nismo učestvovali, niti ćemo da učestvujemo, a poručujem vam, onog trenutka kada budete želeli da se vrate plate na staro, možete još u toku dana, Tomislav Nikolić će biti veoma zadovoljan da predsedava tom sednicom Administrativnom odbora i da građani budu neuporedivo zadovoljniji. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Snežana Plavšić, zamenik šefa poslaničkog kluba G17. Izvolite.

Želela bih da govorim o ovom amandmanu, a pre svega iz razloga što verujem da treba čuti i drugo mišljenje kada je ovaj amandman u pitanju, a imam drugačije mišljenje.
Drugi razlog je taj što mi se na trenutak učinilo da je ovo priča po sistemu, doktore, kako je to biti majka, pa pošto imam dvoje dece, želim da kažem da verujem da govorim u ime većine majki u Srbiji ako kažem da podsticaj za rađanje trećeg deteta sigurno ne bi bilo i ne može biti duže odsustvo sa posla.
Tačno je, pad nataliteta je ogroman problem u Srbiji i tačno je da ovo pitanje treba tretirati jako ozbiljno. Verujem da je ovom padu nataliteta značajno doprinelo i ogromno iseljavanje mladih ljudi iz naše zemlje, koji su, zatim, svoje potomstvo rađali u nekim drugim zemljama, a ne u Srbiji. Uzrok toga treba lečiti i to u Srbiji treba menjati.
Treba mladi ljudi da imaju razloga i da ostaju u Srbiji i da ovde rađaju svoju decu. Kako ćemo to postići? Kako ćemo postići da ne samo oni, već i oni mlađi ljudi koji su ostali u Srbiji, pored osnovnih bioloških, psiholoških i emotivnih motiva, imaju i druge motive da decu rađaju.
Znači, treba im pružiti, u svakom slučaju, ekonomsku podršku, treba stvoriti zemlju koja će biti u stanju da zadovolji potrebe porodica koje žele da imaju veći broj dece. Sada to svakako nije slučaj. Dakle, zalažem se za to da treba graditi takav ekonomski sistem koji će omogućiti da možemo svojoj deci da pružimo sve ono što im je potrebno, a to ćemo uraditi zalaganjem za rad, a ne za odsustvo sa rada.
Zalažem se za to da majke rade nakon godinu dana, bez obzira na to koje dete rađaju, i da svojim radom doprinesu ekonomskoj stabilnosti zemlje. Verujem da bi se žene, koje su u stanju da svojom efikasnošću na radu značajno doprinesu ovom pitanju, takođe sa mnom složile.
Takođe, nakon godinu dana o detetu može da se stara i neko drugi. To kažem i kao psiholog. Prvi meseci su najosnovniji za formiranje odnosa majke i deteta. Već nakon godinu dete je u stanju da uspostavlja emocionalne veze i sa drugim ljudima, i u stanju je da ostane i da se o njemu brinu i drugi ljudi.
Ono što je važno, to je da treba da jačamo sistem podrške porodici i majci. Dakle, treba razvijati adekvatnu društvenu brigu o deci, treba vrtići da nam budu bolji, da budu takvi da se o 30 ili 40 dece ne stara jedna vaspitačica, već da budu male grupe dece, da bude bolje organizovan rad, da bude adekvatna stručna podrška ljudima koji rade sa decom u vrtićima. Znači, treba razvijati kompletnu društvenu brigu o deci.
Zatim se zalažem za to da, naravno kada budemo o tome govorili, porezi budu manji kada je u pitanju dečija odeća ili hrana za decu. Dakle, kompletan sistem treba da bude takav da omogućimo suzbijanje pada nataliteta. Mislim da to apsolutno ne možemo postići time što ćemo žene zatvoriti u kuću, što ćemo društvo lišiti njihove radne efikasnosti i njihovog velikog doprinosa koji one svojim radom daju.
Moram da kažem da je ovde, pored ekonomskog elementa, jako važan i taj drugi element, koji se možda na mala vrata uvodi, a to je potreba da žene budu vezane samo za kuću i za odgajanje dece. Žene u našem društvu sigurno imaju mnogo širu ulogu od toga. Naravno da je jedna od njihovih najvažnijih uloga vezana za porodicu, ali one sigurno mogu da daju pun doprinos, kao što i pokazuju na svojim radnim mestima, ekonomskom oporavku naše zemlje, a samim tim da daju podršku i stagnaciji pada nataliteta.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

Samo bih želeo unekoliko da ponovim stavove poslanika SRS i da se osvrnem na sve što je gospođa iz G17 plus iznela sa ove govornice.
Čini mi se da sve vreme vi branite žene od SRS, pa sada treba žene da budu emancipovane i da rade, a mi nismo za to da žene rade, nego smo za to da se stavi brava i katanac, pa da ne izlaze iz kuće. Ili, nisam baš najbolje razumeo, ali čini mi se da vam je to bila nakana.
Moram da vam kažem da to nema veze sa politikom SRS. Pravo je svakog pojedinca, Ustavom zagarantovano u ovoj zemlji, na rad, bilo da je muškarac ili žena. I muškarac i žena se po tom pitanju ne razlikuju. Naš odnos je tu potpuno jednak i nećemo nikome da se više ili manje dodvoravamo.
Ali, žena ima nešto veću ulogu od muškarca u društvu, između ostalog i zbog onoga što ste vi rekli: doktore, kako je to da budem majka? Ja ne mogu, a žene mogu da budu majke i jesu. Šta da radi majka koja ima decu od četiri, dve i godinu dana? Vi kažete da radi i da ne dobije ni dve godine. Kako da radi? Ako ima platu 15.000 dinara, nema pravo na dečiji dodatak, od čega da izdržava decu? U koje obdanište da ide ono veće dete, u koje da ide ono manje, a šta da radi sa detetom od godinu dana? Ko će da ga čuva? Znači, vi tražite da ga čuva najmanje dvoje ljudi, da bi jedna žena mogla da radi. Opet da bude neuporedivo veća nezaposlenost nego što je to danas slučaj.
Šta je to problem da ostane dve godine na porodiljskom odsustvu, dok te najteže dane beba ne prođe i posle toga imate neuporedivo manje problema nego što ih je bilo do tada. Šta je to problem za državu? Kakav je to veliki problem i za poslodavce?
Svaki poslodavac to treba i može da podstiče. Kako ste vi krenuli, trebalo bi svi samo da imaju u kući po dve bebi-siterke i ništa drugo. Znam kako je to. Moju decu čuvaju babe, dede. Nemam ništa od bebi-siterki. Šta da rade ljudi koji nemaju babe i dede? Da li se vi za to zalažete?
Mi se zalažemo, bogami, za to da žena radi, i te kako, ali da žena može da bude majka i da žena brine o svoj deci, i da ta deca mogu da budu i pažena i mažena, ako hoćete, do dve i tri godine, i da imaju sve što im je potrebno i od porodične brige i majčinske nege i, ako je moguće, da im koliko možemo, u skladu sa skromnim mogućnostima i uslovima u kojima se naša zemlja danas nalazi, omogućimo bolji život nego što ga imaju danas. To je suštinska razlika između vas i nas, a ne u tome hoće li žena da radi ili neće da radi.
Evo ga ekspert - ministar se vratio. Hvala vam, gospodine ministre, što ste stigli. Nadam se da ste zadovoljni i povećanom platom. Ja nisam, da vam odmah kažem, ni vašom, ni platom poslanika. Nadam se da će biti mnogo manja, jer mislim da treba da zarađuju toliko para.
U svakom slučaju, očekujem od vas da prihvatite ovaj amandman. Mislim da država nije na velikom gubitku ili gotovo ni na kakvom gubitku, a da će sve majke, sve porodilje, biti neuporedivo zadovoljnije, i sve one koje planiraju treće dete, sve one koje žele veće potomstvo od onoga koje danas, nažalost, u proseku u Srbiji imamo.

Po Poslovniku.

Javljam se po Poslovniku, jer se zaista pitam po kom osnovu je prethodni govornik dobio reč, s obzirom na činjenicu da nisam ni jednom rečju pomenula ni poslaničku grupu iz koje poslanik dolazi, niti njega lično.
Volela bih da date odgovor na to pitanje, jer verujem da sam apsolutno imala prava da iznesem svoje mišljenje za ovom govornicom, ne ulazeći u polemiku ni sa čijim stavovima. Poštujem stav svakog narodnog poslanika, zadržavam pravo da iznesem svoje stavove i ne vidim razloge da na bilo koji način ulazimo u polemiku kada se jedni sa drugima ne slažemo. Nisam se uvredljivo izrazila ni o kome, nisam prozvala nikoga i smatram da je apsolutno bilo neosnovano pravo da se da reč.

Svi ste iskoristili svoje pravo, malo tolerantno, po Poslovniku. Vi iznesite svoje stavove, imate na to pravo, javnost će da presudi, a poslanici će da glasaju onako kako odluče. A, kome je velika plata, nadam se da će sav svoj višak da uplati Fondu za Kosovo. To je pošteno, ali ima odakle.
(Aleksandar Vučić: Replika.)
Nisam uopšte vama replicirao, niste vi govorili o tome, govorili su i drugi poslanici.

Ne znam o čemu ste govorili, ako niste replicirali. Iz čista mira vam palo na pamet da pričate o platama? Da li je neka plata na dnevnom redu? Da li ste izašli za govornicu da to kažete - niste. Ako jeste, onda izađite za govornicu i kažite, nemojte da govorite sa mesta predsedavajućeg i na taj način zloupotrebljavate tu govornicu.