Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 99. da se stav 2. briše. Kolega Momir Marković u svom izlaganju i kolege iz SRS koje su govorile za ovom govornicom dali su dovoljno obrazloženja, i nismo pominjali amandman koji su podnele kolege iz vladajuće koalicije. Suština našeg amandmana je da se briše stav 2, pre svega zbog mogućih zloupotreba, a na kraju krajeva, zbog nepreciznog definisanja opravdanih razloga.
Član 99. stav 2. kaže sledeće: "Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako za to postoje naročito opravdani razlozi."
Ovaj član 99. Predloga zakona nije dobro koncipiran. Iz tog razloga smo podneli amandman koji narodni poslanici u danu za glasanje treba da podrže.
Ovu problematiku je trebalo precizirati jasnije, a obrazloženje koje smo dali u izlaganju narodnog poslanika gospodina Momira Markovića na amandman na član 99. upravo je iz tih razloga, jer član 99. Predloga zakona nije dobro sročen, neprecizan je i daje mogućnost ministru da o tome odlučuje, nevezano za prihvaćeni amandman koleginice iz vladajuće koalicije koja je obrazlagala svoj amandman pre nego što sam izašao za govornicu.

Reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Kada je u pitanju ovaj amandman želim da kažem da je, iako ovim zakonom govorimo da je porodica stub jednog društva i mi naravno to podržavamo, stopa priraštaja u Vojvodini od 1989. godine negativna i da praktično bela kuga već odavno vlada Srbijom. Mi smo govorili o tome da treba treće dete nagraditi ili plaćati. U opštini Apatin uveli smo 1% samodoprinosa, gde svakom prvorođenom detetu dajemo 500 evra. Već smo došli u poziciju da se borimo za prvo dete, a ne za treće dete, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo.
Međutim, šta se u praksi dešava? Veoma često mladi bračni parovi se posle godinu dana razvedu i dolazimo u takvu situaciju da praktično muškarac ode i oženi se, ostane majka sa decom, a onda se desi da se i ona uda i onda praktično decu iz razvedenog braka preuzmu roditelji, obično od majke, da bi zaštitili svoju ćerku i da bi je pustili da se uda. Preuzmu tu unučad i praktično ih ceo život hrane. Ako imaju sreće, iškoluju ih, a ako ne, onda ta deca, ako prevremeno odu deda i baba, praktično ostaju na ulici, nezbrinuta, iako zakon obavezuje roditelje.
Prema tome, imamo situaciju da u mnogim razvedenim brakovima deca ostaju briga dede i babe.
Bilo bi dobro da se omogući usvajanje deteta od strane dede i babe i da ta razlika može biti veća, dok ne postanu punoletni ili pak dok ne završe školovanje, do 27. godine. To bi bilo veoma dobro u praksi, jer bismo omogućili deci da naslede penziju i da mogu onda da se iškoluju.
Zato vas molim da mogu da usvoje baba i deda decu, jer tu nema zloupotrebe. Čitao sam da u prvoj liniji ne može.
Možda nisam dobro razumeo, ali bih vas molio da ta razlika može da bude veća i da baba i deda mogu da usvoje decu i izvedu ih na put.
Nažalost, imamo mnogo razvedenih brakova. Ovo je velika pomoć toj deci, jer znamo da će u sistemu kapitalizma 2% biti bogati, a ostalo sirotinja, i ta deca ako ne mogu da naslede penzije neće moći da završe školovanje ako su dobri đaci.
Molim, ministre, da objasnite da li ta mogućnost postoji. A ako ne postoji, s obzirom da ionako imamo malo dece, treba da pomognemo da mogu da ih usvoje baba i deda jer tu nema zloupotrebe. Tu je samo dobra namera da se deci omogući do 18 godina ili do 27 godina, ako studiraju, da mogu da naslede penziju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Pošto su amandman prihvatili Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 101. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 101. porodičnog zakona kojim se predlaže da se nakon stava 1. ubaci stav 2. koji glasi: "Vanbračni partneri zajedno mogu usvojiti dete ako se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem".
Smisao ovog amandmana, i uopšte ovih amandmana koje predlaže SRS, jeste da se ojača porodica, koja bi trebalo da bude osnovna ćelija našeg društva i koja je dugo vremena, dok je bilo sreće, u srpskom narodu to i bila, a koju ubrzano poslednjih godina rasturate i koja će i ovim zakonom mnoge negativne stvari pretrpeti. Vanbračna i bračna zajednica su dobrim delom prethodnog zakona o porodici bile izjednačene u nekim aspektima, i u ovom isto, ali cilj ovog amandmana je da se ipak stimuliše prilikom usvojenja da neki primat ima bračna zajednica.
Datim Predlogom zakona ukoliko usvaja neko lice koje živi samo, to se može uraditi po posebnom postupku ukoliko postoje naročito opravdani razlozi i ukoliko se sa tim saglasi ministar nadležan za porodičnu zaštitu.
U amandmanu koji sam predložio, ukoliko bude prihvaćen, slična saglasnost od ministra moraće da dođe i u slučaju da žele da usvoje vanbračni partneri.
Cilj ovog amandmana je da država kroz ovaj zakon stimuliše parove da stupaju u bračne zajednice, koje su po pravilu stabilnije i dugotrajnije od vanbračnih zajednica i takođe da se spreče moguće zloupotrebe jer je moguće da lica koja faktički žive sama kroz ovaj institut, odnosno ukoliko bi bila izjednačena vanbračna zajednica sa bračnom, bilo bi veoma lako praktično simulirati vanbračnu zajednicu od strane nekih lica i na taj način po mnogo lakšem postupku obezbediti usvojenje, nego što bi ono bilo po standardnom postupku kada su usvojenici bračni drugovi.
Mislimo da bi ovaj amandman bio pre svega u interesu dece, da ona lica koja žive u nekoj vanbračnoj zajednici, a žele da to čine i ubuduće, a usvojenje deteta je nešto što podrazumeva duži rok, što podrazumeva određenu ozbiljnost, ne bi trebalo da imaju bilo kakav problem sa stupanjem u bračnu zajednicu. Zbog svega iznetog predlažem vam da još razmislite o ovom amandmanu i da ga u danu za glasanje podržite.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Prvo moram da malo prokomentarišem amandman gospodina Šarovića. Mislim da je on diskriminacija.
Mi ovim zakonom uvodimo izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice, ali kroz čitav zakon. Ovo što vi predlažete je diskriminacija, tako da ne bih mogla sa tim da se složim i zbog toga ne mogu za njega da glasam, ali očekujem od vas da glasate za moj amandman na taj isti član.
Već ste čuli da se ovaj član odnosi na bračni status usvojitelja. Moj amandman odnosi se na stav 3. koji glasi: "Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje i licu koje samo živi ako za to postoje naročito opravdani razlozi".
Smatram da je ovo "izuzetno" u stvari diskriminacija u odnosu na lica koja sama žive, kad je u pitanju usvojenje.
Mislim da je neophodno dati mogućnost za usvojenje pojedincima, ako za to ispunjavaju uslove koji su zakonom propisani, pa sam iz tog razloga predložila da se stav 3. menja i da glasi: "Usvojenje se može dozvoliti i licu koje samo živi ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Odluku donosi organ starateljstva".
Naravno da odluku o usvojenju uvek donosi organ starateljstva, ali ja ga ovde podvlačim iz prostog razloga što time kažem da će uslove određivati organ starateljstva, a da to bude izuzetno i iz naročito opravdanih razloga, smatram da se time vrši diskriminacija spram lica koje samo živi i da je neophodno dozvoliti usvojenje ovako kako sam predložila u amandmanu.

Reč ima ministar Slobodan Lalović.

Hteo sam da razjasnim ovaj poslednji amandman koji je stavljen od strane gospođe Ruždić. Naime, mi moramo posmatrati svaki član ovog zakona, kao i zakon u celini, iz ugla deteta, tamo gde se radi o detetu. Koje se dete usvaja? Pa, ono koje je bez roditeljskog staranja. Za to dete koje je bez roditeljskog staranja bila bi loša pozicija da se tek tako usvaja od strane jednog roditelja. Najbolja pozicija za dete je potpuna porodica. Zato je u zakonu pravilo da usvaja dvoje ljudi, a zaista samo izuzetno retko može i pojedinac da usvoji dete. Znači, iz ugla deteta, ove norme su dobre i logične i u tom smislu se i ne može ovaj pristup prihvatiti.
Kada se govori o ovoj razlici u godinama kod usvojenja, što smo takođe napravili izuzetak, tu se radi, po pravilu, o tzv. srodničkom usvojenju. Mnogo je bolje, iz ugla deteta, da ga kroz srodničko usvojenje usvoji neki srodnik, iako je ta razlika u godinama, nego da ostane bez usvojenja.
Jednostavno naglašavam da su ova rešenja dobra iz ugla deteta, a amandmani su, iz ugla deteta, loši. Samo ukazujem na ugao iz koga mi posmatramo ovaj zakon.

Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović, replika, pa potom narodni poslanik Nemanja Šarović.