Dame i gospodo, kada govorimo o ovom amandmanu moram kratko da se vratim na onu diskusiju u načelu, koja je vođena ovde o Predlogu porodičnog zakona, a uzgred budi rečeno, prema mišljenju srpskih radikala on treba da se zove – zakon o porodici. Dakle, nekoliko puta se čulo ovde, od poslanika koji će podržati ovaj predlog zakona, da mi sada imamo na snazi Zakon koji je star gotovo četvrt veka. Pitam vas - da li je to jedina mana tog zakona, to što je star četvrt veka?
Pa, valjda i vi koji ćete glasati za ovaj zakon, kao što ste za sve zakone koje ste doneli, imate želju i ambiciju da donosite zakone koji će dugo biti primenjivani. Znate, to govori o kvalitetu tog zakona u odnosu na ovaj zakon. Vi donosite zakone koji su bukvalno za jednokratnu upotrebu. Zakon traje koliko i skupštinska većina. To su loši zakoni, za koje će naredna skupštinska većina odmah imati varijantu novog zakona, jer ovo što vi usvojite neće biti dobro za tu sledeću skupštinsku većinu.
Dobar zakon je onaj zakon koji dugo traje. Zato nisam shvatila, nisam govorila u načelnoj raspravi, ali je o tome govorio kolega Miroslav Nedeljković, kakvo je to zlo što mi imamo zakon koji je star četvrt veka. Istina, taj zakon je u terminološkom smislu prevaziđen i mogao je izmenama i dopunama da se uvede u red. Ali, dobro, pristupili ste izradi novog zakona, nemamo ništa protiv, ali onda dajte da mi ovde u parlamentu ispravimo ono što je propustila Vlada.
Videćete, i ovaj amandman a i ostali amandmani koje je SRS podnela podneti su sa iskrenom namerom da ovaj zakon bude takav da može da se primenjuje i da dugo traje. I ovaj zakon ćete vrlo brzo menjati, odnosno bićete vrlo brzo u situaciji da se uverite u ono što mi danas govorimo, i ovih dana, kao što ste se za svaki zakon uverili. Tvrdimo vam da je zakon neprimenjiv, da otvara vrata mnogim zloupotrebama. Nažalost, sve će to biti vrlo brzo, čim zakon počne da se primenjuje, istina.
Da bi ovaj zakon zaista imao pravni sadržaj, mi smo predložili ovaj amandman na član 3, odnosno kolega Petar Jojić u ime poslaničke grupe SRS. Pored ovoga što ste vi rekli, ili što je Vlada rekla: da je brak zakonom uređena zajednica života žene i muškarca (što je u redu); da se brak može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika (takođe je u redu); da su supružnici ravnopravni (takođe je u redu), nije jasno zašto niste prihvatili ovaj amandman koji ispred svega ovoga kaže jednim stavom - pravni odnosi u braku uređuju se zakonom.
Zašto se plašimo da ovo bude inkorporirano u ovaj zakon? Zaista je suština da želimo da naglasimo pravni osnov braka. Znači, koncepcijski ne diramo u ono što je Vlada zamislila i u ono što vi mislite, vi koji ćete izglasati ovaj zakon.
Ne vidim ni u obrazloženju Vlade, a ne verujem ni da bilo ko od vas ovde može nekim argumentom da se suprotstavi ovakvom amandmanu.
Dakle, član 3. ostaje takav kakav jeste, ali se kaže da se pravni odnosi u braku uređuju zakonom. Ništa normalnije, ništa prirodnije. Jednostavno hoćemo da to sadržinski bude jače, čvršće, da zakon ima nekakvu veću snagu. Svaki zakon ima snagu, pogotovo ako se primenjuje jednako za svakog i bez zloupotreba. Plašim se da sa ovim zakonom to neće biti moguće.
