Prvo da kažem da Vlada prihvata ovaj amandman Meha Omerovića i Ljiljane Nestorović, ali nisam se javio zbog toga, to je samo jedan detalj. Hteo sam nekoliko stvari da kažem.
Ovde je najviše rasprave bilo, i to je ono što hoću da prokomentarišem, oko amandmana na član 5. To je sporno pitanje koje postoji. Prvo da kažem – svakako da sam ja poslednji čovek koji bi predlagao neki član koji bi ograničio pravo žene da slobodno rađa. Da se odmah razumemo, tu je bilo nekih takvih konotacija.
Ono što je ovde problem oko ovog člana... Ja ću vam pročitati član 27. Ustava Republike Srbije. Ovde postoji jedan nesporazum oko interpretacije šta znači ovo što ovde piše. Član 27. Ustava Republike Srbije kaže: "Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece". Prevedimo - čovek slobodno odlučuje o rađanju dece. Ko je čovek? Čovek je i žena i muškarac. Znači, iz tog ugla problem sa ovim amandmanom je u tome što bi se on mogao, sa punim pravom, oceniti kao neustavan kada bismo prihvatili ovo "žena slobodno odlučuje", jer je suprotno članu 27. Ustava Republike Srbije. Znači, ukazujem na problem. Prosto imamo zajednički problem.
Druga bitna stvar, vezana zapravo za ovo, zašto u Ustavu stoji "čovek", a ne "žena" ili "muškarac", nego čovek obuhvata generički i muškarca i ženu? Pa upravo zbog pitanja ravnopravnosti, to je osnovna ideja Ustava. Znači, prihvatanjem ovog amandmana muškarci bi bili dovedeni u neravnopravan položaj.
Znači, u odnosu na član 27. Ustava Republike Srbije imamo realno svi problem. Da hoćemo da usvojimo amandman, imamo problem, jer će sutra, prekosutra neko pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom da ospori član koji bismo mi sada ovde usvojili.
Naravno, ono što bih hteo da kažem jeste da je glavni nesporazum upravo oko interpretacije. Ovde se radi o jednom jezičkom izrazu koji je uobičajen kada su u pitanju načela, načelni stavovi. Takva nam je i ova naša Ustavna povelja: na niz mesta ima reč "svako", i kada bismo hteli da to maliciozno analiziramo mogli bismo u vezi još nekih stvari tamo u Ustavnoj povelji da kažemo - pa kako to, ne može to svako, taj, ne može neko.
Ja imam sasvim dobru nameru. Namera predlagača zakona nije bila u jednom trenutku da se, kako se ovde izražavaju određene strepnje, žena obespravi da može odlučivati o rađanju, pa da će neko drugi moći o tome da odlučuje, a ne žena; dakle, u onom smislu da li hoće da rodi ili neće. To uopšte nije dikcija i konotacija ovog člana. To pokušavam da objasnim svima vama.
Imam sasvim dobru nameru, ali imamo prosto problem i ustavne prirode i suštinske prirode. To se apsolutno ovim članom nije htelo, niti taj član uopšte znači, niti može značiti, kao što su neke kolege govorile, da može na primer lokalni sveštenik, u tom smislu. Potpuno je pogrešna interpretacija člana od onih koji to tako komentarišu. To pokušavam da objasnim svim narodnim poslanicima.
U međuvremenu vršim još neke dodatne konsultacije oko ovog vašeg amandmana, odnosno oko ovog problema, zato što mislim da je jako loše da ja izađem ovde i da kažem da prihvatam amandman, a da je to suprotno Ustavu. Prosto imamo problem. Znači, vršim dodatne konsultacije. Mislim da ćemo posle podne imati jasan stav pravne prirode, da li na osnovu člana 27. Ustava Srbije možemo ovako nešto usvojiti. Govorim o tome da imam nameru, ako je moguće, ali je problem u tome što nije moguće.
Meni se čini da se otišlo suviše daleko u tom pravcu jedne interpretacije pojma ove odredbe, jer ja sada mogu da uzmem Ustavnu povelju da vam čitam na pet, šest, sedam, osam mesta, gde se koristi reč "svako" i svaki put ćemo se zajedno zapitati – ovo nije dobro, zašto nije navedeno ko je to svako. Prosto ukazujem na problem i mislim da je to zajednički problem.
Mislim, takođe, da ova odredba člana zakona u svakom slučaju ne ograničava na bilo koji način pravo žene da slobodno odlučuje o tome hoće li da rodi ili neće. To ovaj član ne znači. Tu je zapravo taj problem.
Potpuno razumem, izlazili su predstavnici raznih poslaničkih grupa, imaju svoj stav, oko toga se može formirati i većina u Skupštini, nemam ništa protiv toga.
Samo ukazujem na to kako sam, pored poslanika, i ja odgovoran na kraju za to kakav će zakon biti usvojen, ukazujem na problem ustavno-pravne prirode, a mislim da ta odredba Ustava takođe pokazuje u suštini neosnovanost ovog amandmana.
Potpuno je jasno o čemu se radi. "Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju", kaže Ustav. Mi ovde kažemo - svako slobodno odlučuje o rađanju. Nijednom interpretacijom ovog člana ne može se uskratiti pravo ženi da slobodno odlučuje o tome da li hoće da rodi ili neće. Jednostavno, ovaj član to ne znači, ja prosto imam obavezu i potrebu da vam to objasnim, ali ukazujem i na ove druge probleme.
Naravno, kažem, posle ove pauze danas obaviću dodatne konsultacije sa republičkim zakonodavstvom i još nekim organima, prosto da do kraja bude jasna situacija.
Znači, ova vlada svakako nema nameru da predlaganjem ovog zakonskog rešenja ograniči pravo žena da slobodno odlučuju o rađanju. To je poslednje što ova vlada želi, i ja lično. Prosto da se razumemo. Mislim da ovaj član to ne znači. Jednostavno je to tako.
Samo još jednu rečenicu, pošto je ovaj član 5. bio posebno bitan, pa sam hteo malo da prokomentarišem sada. To su dve stvari koje se ponavljaju ovde oko ovoga što ministar donosi neke pravilnike itd.
Radi se kao što je rečeno ovde u članu 71. Zakona o državnoj upravi; kada se taj zakon zbog nečeg bude promenio, onda će neko drugi donositi.
Potpuno je jasno da u Ministarstvu, kada je u pitanju ovaj odsek – porodica i deca, u tri odeljenja ima 27 ljudi, stručnjaka koji rade ovaj posao. U suštini, ta podzakonska akta dolaze kod mene na potpisivanje. Pogledam, ali naravno da imam poverenja u stručne ljude. Dakle, ne donosi to u bukvalnom smislu ministar, niti može, on potpisuje u skladu sa zakonom.
Još jedna stvar, postoji mali nesporazum oko toga, više puta je ponovljeno zašto u zakonu nije definisan pojam porodice. Ima jedan praktičan i opšti razlog.
Praktičan razlog je što subjekt zaštite u ovom zakonu nije porodica nego članovi porodice, pa ne postoji potreba, sa aspekta ovog zakona, da se uopšte ulazi u definisanje pojma porodice, jer ona nije subjekt koji se tretira, elementarno i logično.
Drugo, svima vam je poznato da kada je u pitanju pojam porodice, po pravilu, pojedini zakoni posebno regulišu pojam porodice za upotrebu kada je u pitanju taj neki zakon; na primer, Zakon o radu reguliše na jedan način, a drugi zakon na drugi način. Hoću da kažem da je ta primedba neosnovana. Toliko i hvala.