DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.03.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

09.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 22:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Slobodan Vučković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da su me malo rukovodioci u našem pravosuđu uplašili kada su najavili da je potrebno u bliskoj budućnosti da se izvrši još više izbora sudija, da je potrebno da izaberemo još mnogo sudija u Srbiji, kako bi pravosuđe bilo efikasnije. Molim vas, što više imamo sudija, ono je sve neefikasnije.
Ja sam za ovom govornicom već iznosio (i drugi su) te primere nekih država u svetu, gde su naši ljudi, naše sudije išle da vide. U Kanadi, u Kvebeku, koji je isti kao Srbija po broju stanovnika, pravosuđe je zasnovano na Rimskom pravu, ne na nekom precedentnom, kao što je to u Americi ili Engleskoj. Dakle, francuski Kvebek ima 430 sudija, zajedno sa Vrhovnim sudom, a mnogo jači i razvijeniji privredni život.
Znači da naše pravosuđe, naš sistem mora da doživi jednu reformu, a ne da uvećavamo broj sudija sve više, a pravosuđe sve više šlajfuje i nije zadovoljavajuće. Zar da vršimo i nove izbore, i to na ovakav način, kako smo već u govoru koji smo juče imali prezentirali ovoj skupštini, na ovaj način gde ovako radi Visoki savet pravosuđa, gde caruje familijarnost, površnost, gde ima mnogo sudija. A pravosuđe je mnogo ozbiljna stvar. Kao što je neko rekao za Generalštab da je vojska mnogo ozbiljna stvar da se prepusti generalima, tako je i pravosuđe veoma ozbiljna stvar da se prepusti samo sudijama, da one reprodukuju svoj kadar. Tragična je to situacija.
Mislim da moramo iz toga nekako da izađemo, a to je temeljna reforma pravosuđa. Moramo da pođemo od izbora sudija. Današnja rasprava koja je ovde vođena između raznih poslaničkih grupa, gde je bilo rečeno - kad je bila ova koalicija, onda ste... To je u stvari suština. Kad je bila jedna koalicija onda ste vi birali sudije, kad je druga koalicija onda ona bira svoje sudije. Ako je bio ranije dominantan SPS, on je birao svoje sudije. To nije normalno da svako ko ima prostu većinu u ovoj skupštini bira sudije građanima Srbije, jer sud je mnogo ozbiljna stvar i on sudi i onoj drugoj polovini naroda koja nije imala svoje predstavnike i koji nisu mogli da učestvuju u izborima.
Zato mislim da je nužno da usvojimo jedan princip koji postoji u Sloveniji za neke izbore. Na kraju krajeva, to je opštepoznati princip da se bira dvotrećinskom većinom, tako da u izborima uvek mora učestvovati i opozicija, jer to je zajednička potreba svih građana Srbije da imaju nezavisno, nepristrasno, efikasno i pouzdano sudstvo. Za to je zainteresovan i drugi deo Srbije, koji nema 126 poslanika. Ne može se sa 126 poslanika diktirati pravosudni život u Srbiji. Suviše je to jednostrano.
Moram da vam kažem da mi želimo... Obraćam se većini, uz koju smo kada se radi o evropskoj orijentaciji. Dobićemo mi tu Studiju izvodljivosti, ali oni prate ovaj način, Evropa prati kako mi postupamo u pravosuđu. Oni na pravosuđu jako insistiraju, na reformi pravosuđa. Ako tu ne učinimo nešto bitno, ništa nećemo učiniti.
Ovom prilikom hoću samo da istaknem jedan slučaj koji imamo u Novom Pazaru, to je nezavisno od ove teme o kojoj sam govorio, a to je da je tamo jedna osoba označena od svih struktura, advokatske, sudske i tužilačke, kao mogući predsednik Opštinskog suda. U takvoj jednoj osetljivoj sredini Visoki savet pravosuđa predlaže jednog čoveka koji je došao sa Kosova, koji nema iskustva, koji je tamo godinu i nešto dana i to dovodi do određenog revolta koji nama apsolutno politički nije potreban.
Za ovo Odbor za pravosuđe nije iskazao razumevanje. Iskazao je razumevanje za jedan drugi potez koji smo mi kritikovali, a to je da je neko ko je opet sa Kosova došao u Suboticu, u jednu sredinu koju ne poznaje, bio kandidovan za šefa Okružnog javnog tužilaštva, odnosno za okružnog javnog tužioca; neko ko ne poznaje tu sredinu, ko nije tu završio fakultet, neko ko ne zna da je to složena međunacionalna sredina. To je jedan pozitivan primer i za to je Odbor za pravosuđe iskazao razumevanje, ali isto tako mislim da mora da se iskaže puno razumevanje i za ovaj slučaj u Novom Pazaru, jer je to jedno osetljivo političko područje, za šta snosimo svi odgovornost, kako ćemo stvari postaviti. Hvala lepo.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Vučkoviću. Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Nikola Novaković

G17 Plus
Gospodine predsedavajući, kolege iz pravosuđa, dame narodne poslanice i gospodo narodni poslanici, ne pada mi ni na kraj pameti da pričam o situaciji u pravosuđu, jer to nije tema našeg današnjeg saziva. Šteta bi bilo da ne otvorimo takvu raspravu kao posebnu tačku dnevnog reda jednog posebnog zasedanja.
Hoću da pričam o tome kako pojedini predlozi ne prolaze. To izgleda otprilike, na jednom primeru sa 24. sednice Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije održane 27. januara 2005. godine, ovako - predložen je kandidat; da li se neko javlja za reč? (Ne.) Stavljam na glasanje. Ko je za? Ko je protiv? Ko je uzdržan? Konstatujem da Odbor nije prihvatio predlog.
Radi se o kandidatima za predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu i za predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu. Oba su po istom ovakvom sistemu blanko skinuta sa dnevnog reda. Ne vidim šta je tu osporavanje. Prilično sam iznenađen takvim načinom rada.
U Novom Sadu su predložena sva tri kandidata za predsednike sudova, i Okružnog, i Opštinskog i Trgovinskog. U Novom Sadu smo ušli u petu godinu v.d. stanja u sva tri suda. Vršilac dužnosti, moram da vas podsetim, pre svega je striktno privremeno stanje i on nije vršilac prava. Pravo je čudo da pravosuđe u Novom Sadu još uvek funkcioniše. Sada kada smo dobili pristojne predloge, mi ih jednostavno na ovakav način stavljamo pod tepih, guramo u stranu, dakle ne rešavamo ništa.
Možemo da raspravljamo ima li boljih; nema, jer se nisu kandidovali. Ima sigurno, kandidovaće se, jer biti predsednik nije trajna funkcija, bože moj, danas jeste predsednik, sutra će da radi loše ili će da radi dobro, može da bude ponovo biran ili neće biti biran.
Za sva tri kandidata, po mom mišljenju i po mišljenju Advokatske komore Vojvodine, nema nijednog razloga da ne budu izabrani na mesta predsednika ovako značajnih sudova u pravosudnom sistemu Srbije.
Zbog toga ću vam predložiti, molim vas, kada bude bilo glasanje o pojedinačnim slučajevima koji su osporeni od strane Odbora, da u ova tri slučaja glasamo za i da konačno sva tri suda u Novom Sadu dobiju svoje predsednike. Hvala lepo.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a za diskusiju neka se pripremi Velimir Simonović.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo nezavisno i ja znam da sada nisam otkrila toplu vodu, to je opštepoznata činjenica, kao što je opštepoznato da je uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast bio najizraženiji od 2000. godine, od vremena vladavine DOS-a.
Ne sumnjam da je sadašnja vlada, odnosno ministar Stojković imao dobru nameru sa ovako velikim brojem kandidata za sudije, tužioce i njihove zamenike, međutim ta njegova eventualno dobra namera, s obzirom na ono kako se odvijao ovaj postupak od dana raspisivanja konkursa do dana današnjeg, svakako neće imati pozitivne rezultate.
Opet dolazimo do onoga zbog čega su srpski radikali bili u startu protiv, a to je postojanje i status Visokog saveta pravosuđa. Kaže danas ministar Stojković da je Visoki savet pravosuđa ustavna kategorija, a mi srpski radikali smo tvrdili da to nije ustavna kategorija. Onda je ministar danas objasnio da je Ustavni sud doneo takvu odluku da Visoki savet pravosuđa jeste ustavna kategorija.
Znam da odluke Ustavnog suda moraju da se poštuju i poštujem instituciju Ustavnog suda, ali da poštujem Slobodana Vučetića, to zaista niko ne može da me natera, niti da me ubedi da ima osnova za tako nešto. Tu je došla do izražaja, naravno, partijska pripadnost i to je, nažalost, u pravosuđu Srbije uglavnom bilo prisutno.
Sada se u Visokom savetu pravosuđa desilo nešto mnogo gore, sada nije bila prisutna samo partijska pripadnost, već lični, privatni interesi. Kada se raspravljalo o kandidatima za pravosudne funkcije, ljudi koji su sedeli u Visokom savetu i koji su članovi Visokog saveta pravosuđa kažu da su se vadile cedulje iz malih unutrašnjih džepova, a o kriterijumima niko nije vodio računa i mi zato imamo predloge takve kakve imamo.
Mislim da se Odbor za pravosuđe i upravu ovaj put obrukao prilikom rasprave i odlučivanja o tome koje će kandidate za pravosudne funkcije podržati, a koje neće. O tome ću nešto kasnije da govorim. Licitiranje kakvo je bilo na poslednjoj sednici Visokog saveta zaista ne zaslužuje ni poštovanje, ni priznanje.
Visoki savet pravosuđa je predložio veliki broj lica za ove pravosudne funkcije i negde od 26. novembra, kada smo mi prvi put dobili kao narodni poslanici predloge za ove visoke funkcije, od tog dana do dana današnjeg nikada u istoriji srpskog pravosuđa u medijima nisu bili zastupljeni ti predlozi, predloženi kandidati, rođačke veze, onakve ili ovakve. To je, jednostavno, od kraja novembra do danas poprimilo ozbiljne obrise afere. Mislim da to nije način da se stanje u pravosuđu Srbije popravi. Stanje jeste drastično i dramatično, ali na ovaj način svakako nema šanse da se popravi.
Teško da može da se govori o nekom boljem stanju u pravosuđu dokle god mi u ovom parlamentu ne dobijemo predlog za razrešenje, recimo, Gorana Kljajevića, predlog za razrešenje sudije Danka Lauševića, za čije razrešenje inicijativa postoji već tri godine na svim zakonom predviđenim adresama i od tog dana ništa se nije dešavalo.
I, što je najgore, s obzirom da je povod za inicijativu za njegovo razrešenje od strane SRS-a bila jedna prvostepena presuda na koju je pre skoro tri godine uložena žalba, verovali ili ne, drugostepeni sud još nije video ni taj predmet, ni tu žalbu. Naravno, o razrešenju takvog sudije niko ne razmišlja, a to svakako nije dobro.
Gospodin Vučić je danas govorio o Jovanu Prijiću, o onoj početnoj priči od pre deset ili 15 dana da će Jovan Prijić biti smenjen, međutim i ministar, od koga se prvi put čula takva informacija, posle je počeo da reterira, pa je rekao da to nije njegova nadležnost, i svakako nije. To jeste nadležnost gospodina Jankovića i pretpostavljam da on ima obrazloženje zbog čega je nastavljen mandat gospodinu Prijiću.
Pored onoga što je Aleksandar Vučić govorio za Jovana Prijića, ja ću još samo da dodam da je on aktivno uključen u međunarodnu aferu "Mercedes-Benz" o kojoj srpski radikali govore već dve godine unazad, o sprezi tužilaštva, sudova i te mafije koja je zaista poprimila međunarodni karakter.
Sada ću da kažem nešto vezano za nepostojanje kriterijuma i kod Visokog saveta pravosuđa i kod Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije. Imamo predloge za sudije nekih sudova u Srbiji, gde lica koja se predlažu imaju tri, četiri, pet ili šest godina radnog iskustva, ali zato imamo ljude sa 10, 12 i više godina koji se nisu našli u ovom predlogu.
Mi smo na Odboru vratili, kada su u pitanju beogradski sudovi, Visokom savetu da ponovo taj svoj predlog pregleda i da nam odgovori na konkretna pitanja kakva je razlika između nekoga ko ima četiri godine radnog iskustva, pa sada želimo da ga postavimo za sudiju i nekoga ko ima 10 godina i nema nikakvu mrlju i taj ne može da bude sudija. Koji je kriterijum, nismo dobili odgovor. Umesto toga, dobili smo iste predloge, koji su već bili na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, dopunjene sa po jednim ili dva predloga po beogradskim sudovima.
Valjda je Visoki savet pravosuđa mislio da su narodni poslanici maloumni, pa da mogu tako da nas zavaraju i da kažu – mi smo dodali još dva predloga. Nama nije bio cilj ni da se neko doda ni da se neko skine sa te liste, nego da imamo čistu situaciju da bismo kao poslanici znali da objasnimo zbog čega glasamo ili ne glasamo za nekog kandidata. Međutim, Visoki savet pravosuđa pokušava, i nažalost uspeva, da od narodnih poslanika pravi svoj servis, a uticaj DS-a na Visoki savet pravosuđa i dan-danas je više nego očigledan.
Da se vratim na poslednju sednicu Odbora za pravosuđe i upravu. Desila se jedna, zaista ne znam da li da je nazovem tragična ili komična situacija, ali nešto u svakom slučaju nikada viđeno na sednici nekog skupštinskog odbora.
Vladajuća većina nije imala dovoljan broj poslanika na toj sednici da bi mogla da glasa za predloge, odnosno da prođu predlozi Visokog saveta pravosuđa. Onda je za Prvi opštinski sud išlo osam predloga, gde su poslanici vladajuće većine imali samo šest glasova, a preostalih šest poslanika su bili iz dela koji nije glasao za predlog Visokog saveta pravosuđa. I, bez ikakvog obrazloženja, osam kandidata predloženih u Prvi opštinski sud u Beogradu nisu dobili saglasnost Odbora za pravosuđe i upravu.
Kada se došlo do broja devet ušao je još jedan poslanik vladajuće većine i od tog momenta je postojala većina da se izglasaju predlozi Visokog saveta pravosuđa i onda su kandidati pod brojem 9, 10 i 11 dobili pozitivno mišljenje Odbora. Prosto neverovatno. Ko je u stanju sada da objasni narodnim poslanicima i kandidatima za pravosudne funkcije zašto neko ko je pod rednim brojem 3 nije dobio pozitivno mišljenje, a neko pod rednim brojem 10 jeste, a niko nije ulazio u konkretne razloge, osim te činjenice da do broja 9 nije bilo kvoruma koji je činio većinu.
Recimo, kada se govorilo o kandidatima za Drugi opštinski sud u Beogradu desilo se nešto takođe veoma neverovatno. Čitana su imena, takva je bila rasprava na Odboru; pod brojem 1 taj i taj, da sada ne čitam, nema potrebe da govorim o tim imenima, jer zaista ništa ni pozitivno, ni negativno o tim ljudima ne znam da bih sada mogla da ih spominjem i da ih dovodim možda u neprijatnu situaciju. Dakle, ko je za kandidata broj 1 sa imenom i prezimenom; vladajuća većina izglasa do broja 3, 4 i kada smo došli do kandidata pod brojem 5 onda je jedan kolega, koji je takođe iz vladajuće većine, rekao - čekajte, ovo nema smisla, kako podržavamo kandidata koji ima četiri godine radnog iskustva, a imamo ovamo kandidate koji imaju 10 godina radnog iskustva i oni ne mogu da prođu. Slomiše se kola na kandidatu pod rednim brojem 5 za Drugi opštinski sud u Beogradu, takođe neću ime da pročitam, i ta gospođa ne dobije pozitivno mišljenje našeg Odbora za pravosuđe i upravu, jer je odjedanput proradila savest kod kolega iz vladajuće većine.
Pogledam u međuvremenu materijal koji smo dobili uz ove predloge i vidim da gospođa koja nije dobila saglasnost Odbora za pravosuđe i upravu, koja je pod rednim brojem 5, ima četiri godine radnog iskustva, ali je zato gospođa pod brojem 1 dobila saglasnost, a ima 2,2 godine radnog iskustva. Prosto neverovatno neozbiljan pristup rešavanju ovako ozbiljnih problema i mi posle takvog rada na Odboru za pravosuđe i upravu očekujemo da nam se popravi stanje u pravosuđu.
Drage moje kolege, nismo blizu rešavanja ovog velikog problema.
Sada ću malo da govorim konkretno o nekim od predloga. Moj kolega Aleksandar Vučić govorio je da ćemo mi iz SRS glasati protiv predloga da sudija Četvrtog opštinskog suda Željko Šćepanović pređe u Okružni sud u Beogradu. Sve što je rekao Aleksandar Vučić apsolutno je tačno, ali ipak želim da vas podsetim, probajte da se setite, rekla sam pre nekih devet meseci za ovom govornicom da je Željko Šćepanović dobio obećanje da će ići u Okružni sud onog momenta kada donese osuđujuću presudu za Petra Panića i Vojislava Šešelja u slučaju Nikole Barovića.
Kada sam to najavljivala pola kolega sa ove strane naglas se smejalo, toga se dobro sećam. Drage moje kolege, vidite da to nije bilo smešno, da je to bila istina. Kada je Željko Šćepanović, sudija Četvrtog opštinskog suda, naglo na jednom ročištu odlučio da odustane od saslušanja devet svedoka i veštaka i da naprasno donese presudu, evo nam ga danas Visoki savet pravosuđa nudi za Okružni sud u Beogradu. Obećanje Željku Šćepanoviću da će pod tim uslovima doći u Okružni sud u Beogradu dao je Vladan Batić lično. Sada vidite koliki je uticaj bivšeg ministra na Visoki savet pravosuđa.
Imamo Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca. Imamo predlog javnih tužilaca koji su bili vojni tužioci i mi iz SRS-a smo na Odboru za pravosuđe i upravu osporili predlog za kandidata Radosava Milivojevića i Nikolu Petkovića. Želim da ovaj parlament upoznam sa razlozima našeg osporavanja. Pukovnik Rade Milivojević, dosadašnji vojni tužilac u Beogradu, predložen je, a pri tom je prećutao činjenicu da je penzionisan kao invalid od strane vojno-lekarske komisije. Ovu činjenicu nije prijavio prilikom podnošenja prijave, a kada je doneta odluka o rasformiranju vojnog pravosuđa pokrenuo je postupak penzionisanja da bi ostvario punu penziju. Dakle, kandidat je prećutao jednu bitnu činjenicu – da ima rešenje o invalidskoj penziji skoro godinu dana. Mi smo iz tog razloga osporili ovaj predlog i zaista verujem da ćete ga i vi u danu za glasanje osporiti, jer je očigledno da ima razloga za to.
Osporili smo i predlog za kandidata potpukovnika Milana Petkovića, koji je bio tužilac u Trećem opštinskom tužilaštvu u Beogradu. Posle oktobarske revolucije 2000. godine, da bi se prikrile njegove zloupotrebe, o kojima se uveliko pričalo, sa tog mesta prebačen je u vojno tužilaštvo. Sada nam ga Visoki savet pravosuđa ponovo vraća, a mi srpski radikali smo protiv tog predloga i očekujem takođe da će i ostale kolege biti protiv tog predloga.
Politička pristrasnost nekih kandidata je više nego očigledna. Konkretno, kod kandidata za sudiju Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji, Gordane Predolac, zatim kandidata za sudiju u Temerinu, Radmile Popović. To su sudije koji suviše na terenu pokazuju političku pristrasnost određenim strankama, konkretno Demokratskoj stranci.
Žao mi je što ministar nije tu da ga pitam, obećao je za ovom govornicom poodavno da će preko Visokog saveta pravosuđa da ispravi nepravdu koju je Batić svojevremeno učinio sudijama koji su zbog striktne primene zakona ostali bez posla. Radi se o sudijama organa za prekršaje. Nažalost, to još uvek nije ispunjeno.
Za Okružni sud u Smederevu predloženi su kandidati Branislavka Branković i Predrag Lukić. Mi smo na Odboru bili protiv ovih kandidata i glasaćemo protiv i u ovom parlamentu u danu za glasanje, a obrazloženje je, između ostalog, i to da je kolegijum Okružnog suda u Smederevu za popunu tri upražnjena sudijska mesta po prethodno pribavljenom mišljenju kolegijuma Opštinskog suda u Smederevu dao svoje mišljenje za tri kandidata, i to iz Opštinskog suda Smederevo Snežanu Todorović, Dragoslavu Krstajić i Tomislava Bojkovića.
Recimo, za Branislavku Branković da je posle par godina sudijskog staža, to je jedan od kandidata koji je predložen od Visokog saveta pravosuđa, bila razrešena te dužnosti, odnosno nije bila reizabrana i da je jedno vreme radila kao stručni saradnik. Naravno, u to doba je valjda postojao opravdan razlog za to, jer mi danas nemamo opravdan razlog zašto se ponovo vraća u Okružni sud u Smederevu.
Takođe, imamo saznanja da je za Branislavku Branković lično intervenisala predsednik opštine Smederevo Jasna Avramović, koja je, inače, lični prijatelj Borisa Tadića i Bogoljuba Karića. Pitala sam gospodina Lazarevića na VSP, jer je informacija da je kod njega intervenisala, da li je zvala gospođa predsednik opštine da interveniše, a gospodin Lazarević je rekao da nije zvala, nego je dolazila, ali ne tim povodom, nego nekim drugim povodima i zbog problema u sudu u Smederevu.
Dakle, u svakom slučaju, mi nećemo glasati za ove predloge i pozivam i vas da ne glasate.
Sada želim, poštovane kolege, da vas upoznam sa nečim što svakako zaslužuje, odnosno trebalo bi da zaslužuje pažnju svih poslanika i svih poslaničkih grupa, a radi se o stanju u pravosuđu u Raškoj oblasti, u Opštinskom sudu u Tutinu. Govorili smo danas o problemu u Novom Pazaru. Govorio je i moj kolega Milan Veselinović, koji je, inače, iz Novog Pazara i rekao je zbog čega ćemo mi srpski radikali podržati kandidata Milana Mladenovića za predsednika Opštinskog suda u Beogradu.
Svakako mislimo da je to opravdano, da su i Novi Pazar i Tutin sredine kojima bi trebalo ovaj parlament i vlast uopšte da posveti malo više pažnje.
Bila sam u Tutinu u poslednjih mesec dana dva puta i mislim da je tamo stanje više nego drastično i tragično.
Odbor za zaštitu ljudskih prava u Tutinu uputio je jedno pismo ministru pravde. Opet mi je žao što ministar nije ovde, mada sam ga pitala na Odboru šta se sa ovim dešava, zašto nije dao nikakav odgovor na ovo pismo. Nije imao ni tada odgovor, nije znao da mi objasni, rekao je da zna da tamo ima problema, ali ne znam zašto ništa još nije preduzeo. Mislim da bi i ministar i mnogi članovi Vlade trebalo da odu u Tutin i da vide na koji način se tamo živi, da vide kako tamo nijedan Srbin ne može da se zaposli i kakva politika se vodi u toj opštini.
Radi javnosti, a i radi vas, drage kolege, pročitaću pismo koje je ministru pravde uputio Odbor za zaštitu ljudskih prava. Očekujem da ćemo već na narednoj sednici Odbora za pravosuđe i upravu, a slušaju i kolege iz Visokog saveta pravosuđa i očekujem da će i oni o ovome da povedu računa i da ćemo u skoroj budućnosti imati adekvatno rešavanje problema u pravosuđu u ovoj srpskoj opštini.
Dakle, pismo glasi ovako: "Poštovani gospodine ministre, ovaj odbor vam se obraća sa čvrstim uverenjem da ćete vi i vaše Ministarstvo preduzeti sve potrebne mere i radnje kako bi se građani opštine Tutin zaštitili od zloupotreba službenog položaja i kako bi se obezbedilo poštovanje zakona od strane predsednika Opštinskog suda u Tutinu. Ovaj odbor je dobio zahtev nekoliko oštećenih kandidata sa konkursa, koji smatraju da je pravi razlog njihovog odbijanja to što pripadaju drugoj naciji i političkoj orijentaciji.
Jedan od niza primera nepoštovanja zakona u postupku konkursa za prijem u radni odnos je i taj što su se dokumenta, podneta u skladu sa konkursom, kandidatima vraćala nepuna 24 časa po isteku konkursa, a zna se da je zakonski rok za vraćanje istih tri dana po isteku konkursa, u slučaju da je neko od kandidata svoju prijavu na konkurs poslao poštom.
Pošto su se u zadnje tri godine u pomenutom sudu primali isključivo radnici islamske veroispovesti, smatramo da je to samo još jedan dokaz više koji nam jasno govori da je predsednik suda u radni odnos primao po nacionalnom i političkom ključu, diskriminišući pripadnike druge nacije i političke orijentacije.
U radu ovog predsednika bilo je i poništavanja konkursa na kojima je jasno bilo utvrđeno da se na traženo radno mesto može primiti samo jedan kandidat koji jedino i ispunjava uslove, i to kandidat srpske nacionalnosti. Razlog za odbijanja prijema u radni odnos, po rečima predsednika Opštinskog suda u Tutinu – zato što nije postojala potreba za tim radnim mestom. Nije nam jasno zašto je onda pomenuti gospodin uopšte raspisivao konkurs, kada nije imao potrebu za tim radnikom, tj. da li je razlog poništenja konkursa to što nije hteo da primi radnika pravoslavne ispovesti i drugačije političke orijentacije.
Pošto je bilo situacija da se pomenuti predsednik Opštinskog suda nije oglašavao, niti je reagovao na bilo koji način, čak i onda kada je prisustvovao sednicama Skupštine opštine, kada je jedan gospodin javno pozivao pripadnike većine koja je bila prisutna na pomenutoj javnoj sednici da se pobiju svi Srbi, jer su svi četnici i da se proteruju sa teritorije opštine Tutin, za šta postoje i svedoci u liku petorice članova ovog odbora, a i zbog gore navedenih propusta, mišljenja smo da je u Tutinu odavno zrela situacija da se konačno od vašeg Ministarstva odredi jedna nezavisna komisija koju je nemoguće korumpirati, a koja bi ispitala sve ove navode i još mnogo više, i koja bi, postupajući po zakonima ove države, konačno sankcionisala ovako neodgovorno ponašanje pojedinaca u opštinskom pravosuđu u Tutinu.
Nadajući se da ćete, uvaženi gospodine ministre, pravilno shvatiti ovaj naš zahtev, koji je ujedno i apel, verujemo da ćete pod hitno preduzeti sve potrebne mere i radnje kako bi se zadovoljila pravda i zakon Republike Srbije, a počinioci sankcionisali".
Dakle, ovo pismo Odbora za zaštitu ljudskih prava u Raškoj oblasti, u Tutinu, zaista je, bar što se tiče nas u Srpskoj radikalnoj stranci, veoma alarmantno. Očekujemo i pozivamo i ministra Stojkovića i v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije i republičkog javnog tužioca, sve nadležne organe i Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, da odemo u Opštinski sud u Tutin i da tamo održimo naše sednice, da pokažemo građanima Tutina da je Tutin u Raškoj oblasti, u Srbiji i da diskriminacija kakva je navedena u ovom pismu ne sme više da se dešava, a pogotovo ne sme da bude potpomognuta od strane nadležnih organa koji svojim nečinjenjem to potpomažu.
Zaista je neprihvatljivo da ministar od januara 2004. godine do dana današnjeg ne odgovori na ovo pismo.
Dakle, kolege poslanici, pored ovog apela, pozivam vas da u danu za glasanje glasate protiv kandidata za sudije i tužioce koje sam u svojoj raspravi ovde posebno naglasila, jer je to način da koliko-toliko popravimo stanje u pravosuđu, a pozivam vas, gospodo iz Visokog saveta pravosuđa, da, pored toga što nam predlažete nove kandidate za ove funkcije, malo porazmislite i da vidite kada ćete početi da nam predlažete razrešenja, naravno onih koji to zaslužuju, onih koji uništavaju srpsko pravosuđe. Vi vrlo dobro znate koji su to.
Navela sam vam Danka Lauševića i Gorana Kljajevića. To je valjda opštepoznata činjenica u Srbiji. Dok i na taj način ne počnemo da raspravljamo i vodimo računa o pravosuđu, teško da ćemo doći u bolju situaciju.
Nadam se da je i vama, kao i nama, stalo da se konačno stanje u pravosuđu u Srbiji dovede bar na neki normalan nivo.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Radi informacije, da se ne bi shvatilo da je ministar gospodin Stojković neopravdano odsutan: ministar Stojković je danas popodne, zbog sutrašnje statusne konferencije, otišao u Hag kako bi dao garanciju za odbranu jednog broja optuženih pred Haškim tribunalom da se brane sa slobode. Korektno je da se ta informacija ima u vidu.
Reč ima narodni poslanik prof. Velimir Simonović, potom narodni poslanik Miodrag Đidić.

Velimir Simonović

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog koga se uključujem u ovu raspravu jeste to što sam prisustvovao sednicama Odbora za pravosuđe i upravu, ovih poslednjih nekoliko puta, iako nisam član tog odbora, i zapazio sam neke stvari o kojima želim ovde da se izjasnim.
Prvo sam primetio da mnogi predlozi koje smo dobili od Visokog saveta pravosuđa nisu dobili podršku u Odboru za pravosuđe. Evo, ovde imam neke sa sednice koja je održana 11. februara i 4. marta; recimo, 11 kandidata za opštinske sudove u Beogradu nije dobilo podršku. Pre toga je Odbor doneo odluku da sve predloge za sudije opštinskih sudova u Beogradu vrati Visokom savetu pravosuđa, da bi oni napisali opširnije komentare i predloge - zašto baš te ljude predlažu. To je jedna pojava koja me je veoma iznenadila.
Sada bih vam skrenuo pažnju na nešto što možda izgleda naivno, ali u stvari iznosim svoj stav o tome. Zamišljam da kada je neko stigao do toga da bude sudija Vrhovnog suda, ili sudija Ustavnog suda, dakle da dobije najviše sudsko zvanje, kakve kvalitete ti ljudi moraju da imaju. A, pošto su u Visokom savetu pravosuđa uglavnom sudije Vrhovnog suda, Ustavnog suda i Advokatske komore, onda po mom shvatanju to pre svega moraju da budu ljudi koji su visoko stručni, koji se pravnom naukom bave ne samo stručno, nego i naučno, koji pišu naučne rasprave, komentare zakona, udžbenike itd. To je, dakle, jedna moja pretpostavka.
Druga pretpostavka je da su to ljudi izuzetno visokog morala, da će oni stvarno da procene objektivno koji su kandidati najbolji i da će da nam upute takve predloge. U tom slučaju, kada bi te dve pretpostavke bile ispunjene, kao poslanik koji se ne bavi mnogo time šta se dešava u sudstvu, vrlo bih lako pritisnuo zeleni taster na mom poslaničkom mestu, jer bih imao visoko poverenje u Visoki savet pravosuđa.
Ako mi poslanici posumnjamo u to da ta dva kriterijuma nisu ispunjena, bogami to neće valjati za naše sudstvo. Neće valjati. Sada konkretno ne sumnjam ni u koga od članova Visokog saveta pravosuđa, već govorim u principu o tome kako zamišljam ljude koji imaju tako visoke sudijske funkcije. Samo to.
Doduše, i istini za volju, verovatno da i neki od poslanika rade jednu pogrešnu stvar, a to je da daju ili ne daju podršku nekim kandidatima prema tome da li su ti kandidati bliski ili nisu bliski nekoj političkoj stranci, što je apsolutno nedopustivo po mom shvatanju. Ko može i treba da bude sudija, tu ne sme da bude nikakve politike i nikakve veze ni sa kakvim strankama.
Dalje, zabeležio sam da su neki prethodni govornici spomenuli pojavu koja se zove nepotizam. Znamo mi da postoje porodice u Srbiji, i ne samo u Srbiji, koje su u nekoliko generacija imale pravnike, inženjere, lekare, i to je sasvim normalno. O nepotizmu se pisalo i po novinama, da li je neko nečija snaja, ćerka, zet i slično nekome ko je sudija Vrhovnog suda ili nekog drugog suda. Meni ne bi smetalo da bude izabran neko za sudiju ako mu je otac ili majka, recimo, član Vrhovnog suda ili Ustavnog suda Srbije. Smetalo bi mi, što je i nedopustivo, ako bi takav kandidat bio predložen a da je bilo boljih kandidata, koji nemaju rođake u visokim sudskim institucijama.
Govorilo se o nepotizmu i na Univerzitetu, a bilo je i na mom fakultetu slučajeva da je, recimo, otac profesor, a mi izaberemo njegovog sina za asistenta - pripravnika, ili ćerku, i on počne da pravi univerzitetsku karijeru; ali smo se trudili da se ne ogrešimo i da to stvarno bude najbolji kandidat na tom konkursu, odnosno da se ne ogrešimo time što nećemo izabrati nekog boljeg od onoga čiji je otac na našem fakultetu.
To isto važi i za sudstvo. Ne smeta mi, ponavljam jer je vrlo važno, što će neki mladić ili devojka biti izabran za sudiju iako ima rođake u tim institucijama, ali ne sme Visoki savet za pravosuđe da dozvoli da bude predložen neko ko je manje kvalifikovan samo zato što ima neke rođačke veze, a da ne bude izabran neko ko je boljih kvalifikacija.
Obrazloženja koja sam video oko ovih izbora sudija su zaista bila vrlo skučena i onda često poslanici ne mogu da odluče da li da podrže predloge ili ne. Obrazloženja koja dobijemo od Visokog saveta pravosuđa moraju da budu kompletnija.
Evo, recimo, ovde imam slučaj, čoveka uopšte ne poznajem, prvi put čujem za njega, da je na primer Dragan Skoko predložen za sudiju Vrhovnog suda Srbije i da nije dobio podršku na našem odboru. Zamislite, kandidujete čoveka za tako visoku sudijsku funkciju i on ne dobije podršku Odbora. O čemu se radi? Da li on zaista nije zreo za tu funkciju, i to je onda u redu; ili Visoki savet pravosuđa nije dao dovoljno dobro obrazloženje da ubedi nas poslanike da glasamo za njega; ili je nešto treće posredi, a to je da se možda nekim poslanicima on ne sviđa iz nekih političkih razloga.
Šta god da je od toga nije dobro. Ali, takođe nije dobro da kandidat za tako visoku funkciju ne prođe zbog toga što možda Visoki savet pravosuđa nije dao dovoljno jako obrazloženje da bismo mi mogli da pritisnemo zeleni taster na našem poslaničkom mestu.
Evo, to su moje opšte napomene o tome kako biramo sudije, odnosno kako se ponaša Visoki savet pravosuđa. Bilo je ovde govora i o tome da bi možda trebalo izbor sudija da se nešto izmeni. Na primer, zašto mi ne bismo pozvali te kandidate, hoćemo da izaberemo nekoga za sudiju Vrhovnog suda ili za sudiju Ustavnog suda, za te dve najviše sudske institucije, zašto ne bi ti kandidati došli na sednicu Odbora za pravosuđe, da ih mi tu malo "preslišamo", da razgovaramo sa njima. Znate, to je praksa koju, recimo, imate u SAD-u, kada se bira sudija Vrhovnog suda Amerike, on dođe u resorni odbor Kongresa i tu ga dobro ispreslišavaju.
Uzeću jedan vrlo interesantan primer - šta se jedanput dogodilo kada se birao sudija Vrhovnog suda Amerike. Prvo se traži da on odboru u Kongresu podnese detaljnu biografiju, onda to kongresmeni pročitaju i pozovu ga na razgovor. Kada je jedan takav kandidat prispeo tamo, jedan ga je kongresmen pitao - gospodine, ima li u vašem životu nešto što niste naveli u vašoj biografiji. On ne zna šta da kaže, delikatno je pitanje. Da li da kaže, ili da prećuti, i na kraju se odluči i kaže - ima. Kaže - kao student, na jednom sam žuru probao malo droge, prvi i poslednji put u životu. On nije izabran za sudiju. Ne zato što je probao jedanput u životu malo droge, nego zato što to nije napisao u svojoj biografiji. Zahvaljujem se, toliko.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Simonoviću. Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić... Izvinite, imate repliku. Gospodine Đidiću, samo trenutak, gospodin Ristić ima repliku na izlaganje gospodina Simonovića. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, osnov za repliku je način kako je prezentiran deo moga izlaganja u vezi sa nepotizmom koji je primećen od strane poslanika DSS-a u vezi sa  predlaganjem kandidata za visoke funkcije u pravosuđu.
Šta se dešava? Moj prethodnik je na jedan protivurečan način govorio o nepotizmu. Kaže - poznate su porodice u Srbiji koje s kolena na koleno prenose znanje iz određene oblasti i da u neku ruku može da bude pozitivno da iz određenih porodica ljudi napreduju u određenoj profesiji. Nemam ništa protiv kvalitetne dece nekih poznatih roditelja, koja su iskazala veoma urednu karijeru, dobar uspeh na studijama, dobar uspeh na pripravničkim poslovima u sudu ili tužilaštvu, ali s druge strane, nepotizam je i kada se predlažu kumovi, ili buduće snaje, koje nemaju nikakve veze sa okruženjem i porodicom na koju misli moj uvaženi prethodnik.
Dakle, govorio sam upravo o onim neželjenim posledicama uticaja politike na predlaganje i izbor kandidata za najviše pravosudne funkcije. Prilikom svog prvog obraćanja parlamentu po ovoj tački rekao sam da ne želim da baratam konkretnim imenima, ali da će se prepoznati u sali oni na koje mislim, zato što znaju čiji su kumovi predloženi za napredovanje u pravosuđu.
Pomenuo sam konkretno ministra pravosuđa, zato što sam ukazao na njegov uticaj na rad Visokog saveta pravosuđa, pa sam ukazao i na to, žao mi je što on sada nije prisutan, da je jedna osoba, čije ime neću da pomenem, koja se zabavlja sa njegovim sinom, predložena za izbor za pravosudnu funkciju. S druge strane, činjenica da je gospođa Vida Škero bila radnik, odnosno član advokatske kancelarije ministra Stojkovića i da je predložena od strane ministra Stojkovića za predsednika Vrhovnog suda ukazuje da osobe koje su bliske ministru Stojkoviću vrlo brzo i lako napreduju kroz srpsko pravosuđe.
Jedan bračni par, to sam govorio prilikom prošlog izbora sudija, takođe je veoma brzo napredovao, tako da je supruga došla do Vrhovnog suda, a muž do mesta v.d. predsednika jednog od sudova, a sada je predložen za kandidata jednog okružnog suda. Takođe je i sekretar suda, odnosno sekretarica tog uvaženog gospodina isto tako predložena za izbor za sudiju. Dakle, jedan krug ljudi koji je evidentno u delokrugu ili u blizini gospodina Stojkovića ima poziciju da vrlo lako i brzo napreduje kroz pravosuđe.
Da budem jasan i decidan, ja ne sumnjam u kvalitete tih ljudi, međutim, sigurno da postoji još jedan veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija koji na bazi svog iskustva, na bazi svojih rezultata rada može da dođe u poziciju da bude predložen za neke visoke funkcije u pravosuđu.
Ali, upravo taj nedostatak razloga, nedostatak ponuđenih objašnjenja od strane Visokog saveta pravosuđa, pre svega Odboru za pravosuđe i Skupštini Srbije, ukazuje na moguće zloupotrebe kod izbora. Ne kažem da su one svuda i bile. Negde smatram da je bilo nepotizma, negde smatram da je bilo ceduljica, tu se slažem sa mojom prethodnicom koja je govorila ovde, ali s druge strane, upravo taj nedostatak informacija može da ukaže da je sistem izbora nosilaca pravosudnih funkcija sa ozbiljnim nedostacima, što zaista izvlači podlogu koja treba da bude stabilnost u reformi srpskog pravosuđa.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Replika na izlaganje gospodina Ristića, narodni poslanik Velimir Simonović. Vi nemate pravo replike, možete samo po Poslovniku. On je dobio reč za repliku na vaše izlaganje, a vi možete sada samo po Poslovniku.