Molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice, kako bismo utvrdili kvorum.
S obzirom da nemamo kvorum, određujem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze – 13,00)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, posle prekida nastavljamo sednicu. Molim vas da prvo utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke kartice. Zahvaljujem.
Nastavljamo raspravu o amandmanu na član 8, koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Reč ima gospodin Stamenković.

Dame i gospodo, narodni poslanik SRS, gospodin Koprivica, podneo je amandman na član 8. Mi vas već nekoliko sati ubeđujemo da je potrebno prihvatiti ovaj amandman, odnosno brisati član 8. Čuli ste od vaših koalicionih partnera iz redova SPO da se slažu sa ovim amandmanom i da će glasati za taj amandman.
Kako bih gledaocima, odnosno građanima Srbije pojasnio značaj ovog amandmana, pročitaću tekst člana zakona. "Podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom." Mi smo dobri, mi ćemo evidentirati tu imovinu, ali pošto mi idemo septembra-oktobra sa vlasti, doći će radikali i neka radikali rešavaju te probleme. Gospodo, ako nešto želite da vratite, donesite zakon i ne očekujte neke posebne zakone, i nemojte to da koristite u marketinške ili predizborne svrhe.
Ovo mi liči na "trla baba lan da joj prođe dan". Hajde da se zabavljamo, što više besmislenih zakona Skupština će duže trajati i ova vlada će imati više prilike da podnosi slične zakone koji zaista nemaju smisla.
Predlažem vam da se osvrnemo malo. Jeste da nema ni Dinkića, ni rezervnog ministra Parivodića, hajde da se osvrnemo na neke mnogo važnije probleme. Imali smo slučaj da je jedan poslanik Narodne skupštine tražio nezavisnost Kosova, hajde bar da se ogradimo od njegove izjave, kao Narodna skupština. To je mnogo hitnije.
Ili, hajde da raspravljamo o MOBTEL-u. Ovde je Savet Vlade Republike Srbije za borbu protiv korupcije dao izveštaj o MOBTEL-u. Ogroman kriminal. Hajde o tome da raspravljamo, to je mnogo važnije, hajde da raspravljamo o stanju u Direkciji za puteve, o tome šta je radio Šumarac, šta se sada radi, kakva je tu pljačka i kakav je tu kriminal. Hajde da raspravljamo o mnogim drugim stvarima. Hajde da prekinemo sa ovim, povucite to. Imamo o koncesijama, tu se kriju ogromne prevare, hajde da razgovaramo o nekim mnogo važnijim životnim stvarima.
Gospodo, predlažem vama da zamolite predsednika Narodne skupštine da da pauzu da pozovete odgovorne ministre i da, u skladu sa dogovorom i zahtevom većine u Skupštini, povučete ovo sa dnevnog reda.

Hvala, gospodine Stamenkoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Prvo gospodin Milajić, pa narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uložila amandmane na sve članove ovog zakona, osporavajući ga u celini, pa i amandmanom na član 8, koji predviđa da podnošenje prijave za oduzetu imovinu ne predstavlja i pravo na povraćaj te imovine, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom.
To znači da se apsolutno ne ostvaruje nikakvo pravo ovim zakonom, već se samo stiče uslov da će se nekim budućim zakonom regulisati prava onih ljudi kojima je oduzeta imovina podnošenjem zahteva. Znači, da bi neko podneo zahtev mora prvo da bude evidentiran, pa će se tek u nekom posebnom postupku i po nekom drugom zakonu, koji još nije donet, videti da li to lice uopšte ispunjava ili ne ispunjava uslove za povraćaj oduzete imovine.
S obzirom da treći dan raspravljamo o Predlogu ovog zakona, da ni ministar Dinkić ni ministar Parivodić koji ga zamenjuje nisu prisutni ovde, pokazuje nezainteresovanost Vlade za ovaj predlog zakona i da li će proći ili neće. Pokazuje još jednu stvar, a to je da su i oni sami nesigurni u to, u kvalitet ovog zakona i da li ovaj zakon ispunjava neke osnovne uslove, ili je ovo zakon pro forme, koji se predlaže samo da bi se dodvorilo glasačkom telu i da bi se na neki način bar delimično ispunila predizborna obećanja, a pre svega od DSS.
Na to još ukazuje izlaganje poslanika iz SPO koji je podržao naš amandman. SPO je, ako se ne varam, u vladajućoj koaliciji. To pokazuje da smo u pravu što smo uložili amandmane na sve članove ovog zakona, pa i na član 8, kao i to što se poslanici iz vladajuće koalicije, pre svega poslanici DSS, uopšte ne javljaju za reč, ne pokušavaju ni na jedan jedini način da demantuju činjenice koje iznose poslanici SRS. To pokazuje i to što poslanici SPS ne izlaze za ovu govornicu i ne pokušavaju da brane ovaj predlog zakona.
Šta to pokazuje? Pokazuje da postoji inat kod vladajuće koalicije i predlagača da po svaku cenu izglasaju ovaj zakon, iako su svesni da zakon ne valja, da nije dobar i da ništa ne rešava. To pokazuje da vladajuća koalicija iz prostog inata neće da prihvati argumentovane predloge SRS i amandmane koje smo uložili na Predlog zakona.
Međutim, inat nikada nije bio dobar i obično se obijao o glavu onome ko je terao inat. Problem je kod ovog evidentiranja i kod člana 8. i formalno-pravne prirode. U zakonima se ne daju negativne definicije, kao u ovom slučaju, šta ne može ili šta ne sme. Zakon treba da daje pozitivne definicije, znači treba da reguliše šta se može, a izuzetno se pribegava tom metodu definisanja šta ne obuhvata ili šta nije.
Kod evidentiranja je ostavljena široka mogućnost da se evidentiraju sve pokretne i nepokretne stvari koje su oduzete po raznim osnovama, počev od agrarne reforme, konfiskacije, eksproprijacije, nacionalizacije, sekvestracije i drugih načina oduzimanja imovine.
Bilo je oduzimanja imovine i po administrativnom postupku za vreme Informbiroa, gde su ljudi po skraćenom postupku osuđivani na dugogodišnje kazne zatvora, a kao sporedna kazna im je izricana sankcija konfiskacije imovine.
Ako se malo podsetimo, ne tako davno, bile su formirane i komisije za ispitivanje porekla imovine šezdesetih i sedamdesetih godina, pa su i te komisije nekom oduzimale imovinu, da li osnovano ili neosnovano - to je drugo pitanje, ali ono što sigurno znamo to je da ovaj zakon ostavlja širokom krugu lica mogućnost da evidentiraju svoju oduzetu imovinu, a sigurno im ne pripada to pravo.
Pre svega mislim na ...

Gospodine Milajiću, pet minuta i 30 sekundi, molim vas završite. Hvala vam.

Evo, završavam. Pre svega mislim na one koji su pripadali kvislinškim oružanim formacijama i oni sigurno ne zaslužuju da budu obuhvaćeni ovim zakonom.

Hvala vam najlepše. Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, izvolite, o istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 8, kao i prethodni amandmani i oni koji će uslediti, govori o našoj želji da istrajemo u nameri da ubedimo predlagača da povuče ovaj predlog. Ali, po tome koliko predlagač ne učestvuje u diskusiji u pojedinostima i ne želi da obrazlaže prednosti koje eventualno ovaj zakon ima, vidi se da i oni istrajavaju u svojoj nameri da ovo ostane na dnevnom redu.
Pa evo, član 8. glasi ovako "Podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu..." I, ovde je pravo pitanje - a šta u stvari znači podnošenje prijave za oduzetu imovinu? Pošto ne predstavlja zahtev za ostvarivanje, šta u suštini predstavlja? Na kraju se kaže da on predstavlja uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa nekim zakonom koji će biti donet. Predstavlja uslov, ali ću vas podsetiti da ovo nije dovoljan uslov.
Naime, da bi ovaj uslov bio dovoljan, mora prema člana 7. i jedinica lokalne samouprave, odnosno državni organ ili institucija na pokrajinskom ili republičkom nivou, takođe da poseduju podatke o imovini koja je oduzeta. I, pošto ovo nije jedini uslov, onda se postavlja pitanje - a šta je suštinska svrha uopšte podnošenja ovakvih prijava?
Otprilike će biti to da predlagač zna da institucije na državnom nivou, pokrajinskom ili republičkom, ili organi, imaju podatke i evidentirali su celokupnu oduzetu imovinu u periodu koji zakon predviđa, ali se sada ide na to se vidi ko će, eventualno, popuniti prijave do 30. juna sledeće godine, i, naravno, oni koji to ne urade, smatraće se da im imovina nije ni oduzeta, jer se na njih ovo neće odnositi.
Podsetiću vas na jednu situaciju, u pojedinim krajevima u Srbiji postoji običaj, koji možda nije najbolji, ali je običaj da se pokojnici sahranjuju sa nekim važnim ličnim dokumentima. I, verujte da je veliki broj onih dokumenata koji treba da pokažu vlasništvo, odnosno potvrde o oduzetoj imovini, odavno istruleo i njihovi potomci ili pravni naslednici neće ni imati priliku, iako su svesni toga da im je imovina oduzeta, da uopšte podnesu ovakav zahtev za povraćaj, odnosno ovakvu prijavu o oduzetoj imovini.
A onima koji, ipak, uspeju da sačuvaju, ili su sačuvali takav papir, dokaz o oduzetoj imovini, i koji budu popunili ovu prijavu, ništa im to neće značiti, jer će organi lokalne samouprave, ili državni ili pokrajinski organi ili institucije, morati to da uporede sa podacima koje oni imaju.
I šta će se desiti ako neko podnese zahtev i, recimo, organ lokalne samouprave, pošto i sami znate da je uopšte funkcionisanje i rad pojedinih ljudi u organima lokalne samouprave često nezakonit ili često nesavestan, i recimo organi lokalne samouprave imaju podatke u svojoj evidenciji o oduzetoj imovini, i stigao je popunjen zahtev za evidenciju, odnosno prijava za evidenciju o oduzetoj imovini, a taj neko ko radi u tom organu uzme i ukloni taj dokaz koji postoji u organu jedinice lokalne samouprave, ukloni dokaz o tome da je neka imovina oduzeta.
Znači, da će taj čovek, i pored svega što mu pripada za povraćaj imovine, biti praktično uskraćen zato što će neko zloupotrebiti svoj položaj i ukloniti papire koji dokazuju da je svojevremeno takva imovina oduzeta onom pravnom nasledniku ili potomku koji traži povraćaj takve imovine. To pruža veliki broj mogućnosti za zloupotrebu ovoga što ste vi deklarativno stavili kao neko pravo koje se u budućnosti neće moći ostvariti, ili će ga možda moći da ostvare samo oni koji budu simpatični vama, i samo oni koji budu imali i uživali naklonost određenih državnih organa i institucija na različitim nivoima. Zato bi zaista, kada već vidite koliko istrajavamo u želji da ovo povučete, trebalo da povučete, jer nemate nijedan dokument kojim bi dokazali da je ovo što ste nam ponudili važno i da ovo liči na zakon. Hvala.

Hvala, gospodine Rankiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.