Opet se vraćamo na ministra kao nosioca tog dela izvršne vlasti, odnosno rukovodioca organa Ministarstva za trgovinu i turizam, i naše neslaganje, ne samo kod ovog zakona, nego kod svih zakonskih propisa, da ministar propisuje uslove (a ovde se radi o određivanju kategorije) za uređenje i opremanje, posebne standarde i sadržaje usluga, kao i način određivanja kategorije ugostiteljskih objekata. Mi smatramo da to treba da radi ministarstvo.
Ministarstvo nam kaže, odnosno vlada da je to povezano sa drugim pratećim zakonima. Mislimo da i njih treba promeniti, ali to je opet posao za nas, odnosno za SRS, kada budemo, a to će se desiti vrlo brzo, u prilici da ceo taj set zakona promenimo. Tada ćemo vam reći koje su nam zamerke, a reći ćemo mnogo toga i o Vladi Republike Srbije, čiju smenu tražimo, a to kada dođe sledeća tačka na dnevni red. Zakon o ministarstvima smo najoštrije kritikovali i podneli mnogobrojne amandmane.
Htela sam da iskoristim priliku da kažem nešto o čemu je bilo reči na sednici Odbora u septembru, kada je došao Nacrt zakona o turizmu; da li zato što je bila na izmaku turistička sezona ili što je tog dana bilo atraktivno pojedinim kolegama poslanicima, mislim na ove iz vladajuće strukture, da dođu i da prozbore koju reč o tome, ali na tome se i završilo.
Evo, vidim, iako oni podržavaju ovaj predlog zakona, nije bilo mnogo diskusija, a problemi su uočeni; svako ko ima bilo kakvu mogućnost da se kreće, a poslanici su ti koji od Narodne skupštine idu prema mestu svog stanovanja, u prilici je da vidi da nam ugostiteljstvo na magistralnim putevima, na našem autoputu i na svim drugim lokalitetima nije u najsjajnijoj poziciji. Ne zato što ljudi koji su zaposleni u tim preduzećima nisu kvalifikovani da rade, rekla sam u uvodnom izlaganju da za većinu poslova koji se tiču lokalnog i regionalnog turizma nije potrebna visoka kvalifikacija i da je najveći broj, po statističkom prikazu, baš kada je ugostiteljstvo u pitanju, zaposlenih ženska radna snaga.
To bi moglo da bude mnogo više i mnogo bolje, a naročito na delu autoputa od Beograda do Niša i od Beograda do Novog Sada, kada bi se vodilo računa o tome da je Ministarstvo za kapitalne investicije to koje treba da bude pokretač za projekte u turizmu.
Jer, bez razvijene infrastrukture, bez tzv. zelenih puteva, bez pratećih objekata, a ovde se govori o ugostiteljskim objektima, nije moguće da očekujemo da će taj kvalitet usluge da bude bolji, a to je ono sa čime mi ne možemo u potpunosti da se hvalimo. Još su mnogobrojni podsticaji potrebni da bi se napravio napredak u tom smislu.
Nekoliko puta je od strane ranijih čelnika ministarstava napravljena akcija posećivanja tih objekata koji se nalaze uz autoput, motela i ugostiteljskih objekata. U nekima su uočene određene greške, neki su u međuvremenu privatizovani, ali nema ih ni dovoljno.
Kroz ovakav pristup u regulisanju ove oblasti u zakonu, što ne možemo da sporimo u ovom članu 100. da to treba da se radi (samo ne ministar, nego ministarstvo), i uz sve drugo što treba da se uradi, a misli se pre svega na finansijska sredstva, treba očekivati, jer ima potencijala, i to je mogućnost za zapošljavanje velikog broja ženske i muške radne snage, da se u tom smislu nešto pokrene nabolje. Jer, svakako, ljudi koji su se odlučili za taj vid usluge i za pružanje ugostiteljskih usluga, u situaciji kada imaju konkurentno i razvijeno tržište, trudiće se da pruže što bolji kvalitet.
Pitanje je da li su svi oni koji su dobili dozvolu da rade do sada taj posao radili kvalitetno ili su to radili neko vreme, a kvalitet je kasnije opadao, ali na krajnjim korisnicima usluga je da to procene. A, kasnije ćemo, pred kraj rasprave o pojedinostima, koja očigledno neće biti danas, da govorimo i o kaznenim odredbama kada je ugostiteljstvo u pitanju.
