Sa gledišta Vlade problem ovog amandmana je taj što on zadire u uzanse i zadire delimično u neke propise kojima je ova materija regulisana. Poučeni nekim iskustvom, zašto ne pomenuti, radi se o članu 54a, koji praktično pokušava da propiše minimum standarda za poslove organizovanja turističkih putovanja, tu je dato šest tačaka gde je tačno navedeno šta je agencija dužna sve da obezbedi, naprosto, vreme je pokazalo da postoji potreba, a ja bih čak rekao da je ovo nužno da se uradi.
Samo da vas podsetim, kada je pre nekoliko meseci došlo do onog udesa, prevrtanja autobusa kod Lajkovca, onda se ispostavilo, a Ministarstvo prosvete je na neki način nadležno, jer su škole organizovale to putovanje preko nekih turističkih agencija, došlo se do zaključka da je postojao neki propust, manjkavost u pogledu uslova koje je agencija morala da obezbedi kao minimum usluge koju pruža.
Da li treba da pominjem one situacije kada građanin uredno uplati, kupi neku uslugu i tamo gde sleti ne čeka ga niko ispred agencije, niko ne posreduje u traženju paketa, već je sve formalno-pravno pokriveno nekim propisima, pa da li je to propis koji reguliše saobraćaj, da li je to Zakon o obligacionim odnosima, da li su u pitanju neke uzanse koje su takođe obavezujuće, ali ipak u odnosu na zakon na jednom nižem nivou, i onda se jednostavno građanin nađe u čudu, ne zna ni kome da se obrati i ne garantuje mu se zaštita.
Na ovaj način, poslanik Srpske radikalne stranke je predložio da se dopuni ovaj zakon novim članom 54a i navedeno je tih šest tačaka koje predstavljaju minimalne uslove koje mora da ispuni organizator turističkog putovanja. On garantuje onome ko koristi njegove usluge.
Nema potrebe da se građanin upućuje da neka svoja prava, nezadovoljan za sve vreme turističkog putovanja, ostvaruje prema prevozniku, prema hotelu ili prema nekom drugom. Njegova ugovorna strana je turistička agencija, onaj ko je organizovao turističko putovanje.
Ako sve ovo već postoji, kako stoji u odgovoru Vlade, i rasuto je u nekim propisima i nekim podzakonskim, čak ne mogu reći ni podzakonskim aktima, nego uzansama koje regulišu sam način obavljanja neke delatnosti, onda smo, poučeni ovim iskustvom, verovatno primorani da ovo kao minimum ugradimo u ovaj tekst zakona, upravo da bi se pružila garancija korisniku usluge, da bi svaka agencija morala da zna, ako ne da stekne to saznanje preko uzansi, onda preko zakonske norme, i da svi znaju šta je njihova obaveza kada se late jednog ovakvog posla. To je bila svrha ovog amandmana.
Kao što se čudim za onaj prethodni amandman, za ovaj se još više čudim, jer, vidite i sami, član 54a tretira samo ono iz člana 54. što je delimično regulisano u tački 1) – organizovanje putovanja i boravka. Ovde član 54a priča o organizovanju turističkog putovanja i minimalnim uslovima koje mora da ispuni taj organizator. Ukoliko te uslove ne ispunjava, onda to putovanje nije u skladu sa zakonom i svi koji su oštećeni i nezadovoljni imaju pravo na odgovarajuću satisfakciju. Ovaj amandman je dobar i za Vladu i za sve.