Reč ima poslanik Miljko Četrović.
Sednica Odbora za saobraćaj i veze održaće se u 14,00 časova u sali na petom spratu.

Poštovani narodni poslanici, amandman na član 50. koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke sasvim je opravdan. Imajući u vidu iskustvo koje smo imali, vezano za rad Fonda za razvoj Republike Srbije i nezakonito trošenje tih sredstava u prethodnom periodu, postavlja se pitanje zakonitosti trošenja tih sredstava i u mandatu ove vlade. Kao član Odbora za finansije u više navrata sam tražio izveštaj o radu Fonda za razvoj i ministar finansija Dinkić u više navrata mi je rekao na sednici Odbora da bi i on voleo da vidi taj izveštaj. Znamo kako su se stvari odvijale sa ministarkom Rašetom i napokon, posle nekoliko meseci, kao član Odbora dobio sam pregled o odobravanju i korišćenju tih sredstava.
Pošto dolazim iz Kraljeva, a poznajem na neki način teritoriju celog Raškog okruga, video sam po kom principu su ta sredstva opredeljivana i deljena. Isto što je radio DOS radi i ova vlada; faktički, ta sredstva u najvećem broju slučajeva se opredeljuju privrednicima koji su usko vezani za stranke koje su na vlasti i koje sačinjavaju Vladu Republike Srbije.
Postavio bih nekoliko pitanja ministru za trgovinu i turizam, pošto je sada tema zakon o turizmu – da li je u toku svih problema koje imaju radnici koji su radili u oblasti turizma, a ovde je pominjan "Putnik" i privatizacija "Putnika". Da li su mu poznati problemi AD ″Srbija″ - Kraljevo? To preduzeće koje je imalo preko 250 zaposlenih radnika, sa hotelom u najužem centru grada "Turistom", sa drugim hotelom "Parizom", sa pet-šest restorana u najužem centru grada, prodato je na aukciji Karićevom industrijalcu koji je kupio "Raketu" iz Užica, koji je posle sprovedene aukcije i potpisanog ugovora zatvorio hotel i skoro sve restorane u gradu, a radnici su navodno poslati na prinudni odmor.
Više od godinu dana je proteklo, radnici se ne vraćaju na posao, niti primaju zarade, a postupak, odnosno ispunjenje uslova od toga industrijalca po potpisanom ugovoru nije praćeno od strane Agencije za privatizaciju. Tek sada, posle toliko vremena, došlo se do konstatacije da većinski vlasnik nije ispunio uslove iz ugovora. Kada mu je postavljeno pitanje zašto je tako postupio i da li je svestan da se među objektima koje je kupio za bagatelnu cenu nalaze i objekti koji su nacionalizovani 1946. godine, on je odgovorio direktno na Televiziji Kraljevo da je to problem lokalne vlasti, problem države i ako dođe do denacionalizacije neka država vraća bivšim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima.
Da li je ministar otišao u Matarušku Banju (koliko sam video, juče je bio u Vrnjačkoj Banji) da vidi u kom stanju je Mataruška Banja?
Jedna od značajnih banja u prošlom vremenu dovedena je do propasti i do rugla, a da ne govorim o kapacitetima koji su davali značajan prihod opštini i državi, od koga je živelo nekoliko stotina ili preko 1.000 radnika.
Ne može se ovako parcijalno i sa nekim fondom ponovo, kroz ovakve privatizacije, i sa članovima 47, 48, 49. i 50, ovakvima koji su u bescenje oteli hotele, restorane i ostalo omogućiti da zavuku ruku, odnosno da im se preko ovog fonda da još sredstava. Takvima je doveka malo, njima je uvek malo, zato što su im gladne oči, a duše nemaju.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je na član 50. podneo narodni poslanik Zoran Antić iz poslaničke grupe SRS u potpunosti prati prethodna dva amandmana, na član 48. gospođe Gordane Pop-Lazić i na član 49. gospođe Vjerice Radete. Mislim da su poslanici SRS-a u odbrani ova tri amandmana u potpunosti dokazali besmisao ovakvog načina finansiranja turizma u Republici Srbiji kroz fond za razvoj turizma.
Fond za razvoj turizma, odnosno fondovi uopšte su, da tako kažem, zastareli način finansiranja. To je nešto što je preuzeto iz komunističkog doba. Svi znamo da su fondovi služili uglavnom za popunjavanje budžetskih rupa, a ponekad i za popunjavanje džepova državnih funkcionera.
Srpski radikali smatraju da je prioritetno i da bi daleko svrsishodniji način finansiranja i pomaganja turizma u Republici Srbiji bio kroz stimulisanje stranog ulaganja, odnosno kroz strane investicije, ulaganje svežeg inostranog novca u turističke potencijale Republike Srbije, što treba podsticati poreskim olakšicama, odnosno odgovarajućom poreskom politikom države Srbije.
Naša država se susreće sa jako teškom ekonomskom situacijom, sa velikim socijalnim problemima i u takvoj situaciji turizam obično bude poslednja rupa na svirali, a to je privredna grana koja i te kako može da doprinese razvoju privrede Republike Srbije.
Samo bih uporedio ono što je gospodin ministar istakao u svom izlaganju danas i u jučerašnjoj raspravi, recimo, da je za 2004. godinu iz budžeta opredeljeno oko 60 – 70 miliona dinara za turizam u Republici Srbiji. Sa tim parama ne mogu da se pokrpe ni sve rupe na putevima turističkih destinacija u Republici Srbiji.
Koliko je to malo pokušaću da predstavim podatkom da, recimo, Republika Slovenija samo od reke Soče (koja je veličine, recimo, kao Mlava u Republici Srbiji) godišnje ostvari prihod od 700.000 evra. Otprilike, to je ta suma koju Srbija ima za godinu dana. Dakle, samo od sportskog ribolova, gde dnevna dozvola staje od 200 do 700 evra. Da ne govorim o ostalim turističkim destinacijama Republike Slovenije.
Dakle, potpuno je neophodno da se u oživljavanje turizma Srbije uključi strani kapital, jer sa stranim kapitalom Srbiji dolaze i strani turisti, a bez stranih turista nema turizma u Republici Srbiji, jer naš narod je previše finansijski iscrpljen da bi mogao da održava turizam Republike Srbije. Potpuno je izvesno da su Srbiji u oživljavanju turizma neophodni strani turisti, a njih mogu privući samo lepi objekti, kvalitetna usluga, a to je ono što Srbija danas nema, to je ono u šta u Srbiji poslednjih decenija nije ulagano, a toga će biti samo ukoliko se u turizam Srbije uloži svež kapital koji, po srpskim radikalima, može doći samo iz inostranstva.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a sam podneo amandman na član 52. stav 3. i u tom amandmanu se kaže: Član 52. stav 3. menja se i glasi: "Ne smatra se organizovanjem turističkih putovanja, u smislu ovog zakona, prodaja sopstvenih smeštajnih kapaciteta, bez usluga prevoza, preko sopstvene turističke agencije. Odvojena ponuda i prodaja pojedinih usluga, odnosno samostalni obračun, fakturisanje ili naplata pojedinačnih stavki za isto turističko putovanje ne oslobađa putničku, odnosno turističku agenciju ili bilo koje drugo pravno i fizičko lice od obaveza predviđenih ovim zakonom".
Vrlo kratko obrazloženje: izmenom ovog stava preciznije se definiše pojam turističkog putovanja i obaveza turističkih agencija u skladu sa predloženim zakonom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pod uslovom da se ona prethodna četiri amandmana usvoje i da zakon ima određenog smisla, pokušao sam da amandmanom na član 53. neke stvari koje su ovim zakonom nedovoljno jasno definisane razjasnim i da ovaj zakon učinimo prihvatljivijim i, na kraju krajeva, primenjivijim.
O čemu se zapravo radi? Svedoci smo da su nam turističke ture, letovanja, ekskurzije itd. organizovale nestručne ili nedovoljno stručne organizacije ili organizacije koje se turizmom kao predmetnom delatnošću bave samo privremeno, povremeno i površno.
Svedoci smo bili baš prošle ili pretprošle godine da je jedno od takvih preduzeća, koje, pored trgovine i drugih poslova, ima upisanu šifru delatnosti i turizam, odvelo nekoliko desetina turista u Tursku, a da tamo prethodno nije obezbedilo smeštaj, pa su se ljudi našli na ulici. Zahvaljujući angažovanju Vlade Srbije ti ljudi su vraćeni, a da prethodno nisu iskoristili godišnji odmor zbog koga su, na kraju krajeva, i uplatili.
Svedoci smo da nam nestručne organizacije i preduzeća koja se turizmom bave samo ad hok organizuju đačke ekskurzije, upišu u programu štošta, upecaju se i roditelji i nastavnici, a kada se ode tamo – smeštaj nekvalitetan, dnevni sadržaj za te ekskurzije apsolutno neadekvatan i deca bukvalno i ne vide deo onoga što je trebalo da vide, a ishrana i smeštaj budu ispod svakog nivoa i dostojanstva.
Amandmanom sam hteo da popravim član 53, da se takvim poslovima ne mogu baviti preduzeća kojima to nije pretežna delatnost. Dakle, mogu oni da imaju registrovanu delatnost i još štošta, ali da im pretežna delatnost bude turizam ili da im isključiva delatnost bude turizam.
Razlog zašto se, recimo, i nastavnici u školama i organizatori, uglavnom sindikalne ili neke druge organizacije u preduzećima, odlučuju za ovakve ture jeste pre svega pitanje cene. Jedan evro jeftinije, upecaju se, odu naslepo, tamo nemaju obezbeđenu ni ishranu ni smeštaj, tamo nemaju obezbeđene sadržaje i – nikom ništa, pojeo vuk magarca.
Koliko znam, oni koji su dali pare da letuju još uvek se sude sa tzv. agencijom koja je organizovala ono letovanje u Turskoj. Koliko znam, nekoliko škola je pokrenulo sudske procese protiv nekih tzv. agencija koje su organizovale još prošle godine ekskurzije.
Smatram da ovaj amandman apsolutno treba prihvatiti. U obrazloženju zašto se ne prihvata amandman kaže se: ″Amandman se ne prihvata, jer je članom 16. stav 1. Zakona o preduzećima propisano da preduzeće može obavljati jednu delatnost ili više delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti.″
Ovi su ispunjavali zakonom propisane uslove, a pitajte onih sedamdesetak ljudi koji su razmišljali kako će da se vrate iz Turske. Pitajte roditelje koji su poslali decu na ekskurziju; ne govorim šta se sve na tim ekskurzijama pored ovog dešavalo, jer ne može turistička organizacija baš za sve da odgovara.
Ali, ako pošaljem dete na ekskurziju onda smatram da tom detetu mora da se pruži ona usluga koju sam platio i, pre svega, da se garantuje sigurnost deteta.
Smatram, ministre, da ovaj amandman možete prihvatiti i zakon će vam biti mnogo bolji, a i kada se ovaj amandman bude usvojio glasaću i za zakon.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je razlog za odbijanje amandmana koji je na član 53. Zakona podneo gospodin Momir Marković od strane ministra njegovo nerazumevanje za probleme koje ljudi i visoki profesionalci iz turističkih agencija imaju sa onim što se danas na tržištu turističke ponude, u moru raznoraznih kvaziaranžmana i aranžmana, zove svaštarenje.
Jedan od doajena srpskog turizma, poznati stručnjak i turistički radnik, uvaženi gospodin Branko Kažanegra je u jednoj svojevrsnoj molitvi ili zakletvi turističkog radnika, a to je i naša asocijacija JUTA objavila u svojoj monografiji, napisao nešto što ima šaljivu konotaciju, a što je zaista tačno: turistički radnik, ma na kojim poslovima da radi, a naročito u turističkoj agenciji, mora da istrpi sve. Dakle, to mora da bude osoba koja je spremna da u širokom dijapazonu poslova prihvati odgovornost za sve ono što potencijalnom putniku ili korisniku usluge može da se desi, i to bez pardona.
Mi ovde možemo jedni drugima da se obraćamo sa smeškom, sa oštrim replikama ili sa možda malo oštrijim govorom za nečiji ukus, ili ovako ili onako, da pijemo kafu ili da je ne pijemo kada imamo slobodno vreme, ali turistički radnik i neko ko je ponuđač jednog aranžmana u turističkoj agenciji mora da bude osoba koja je spremna da u svakom trenutku sa osmehom i na tolerantniji, ali stručan i kompetentan način predoči onome ko je korisnik usluge, potencijalnom putniku, šta je to što jedan aranžman sadrži.
Pre svega moram da vam kažem da je ovo obrazloženje Vlade neprihvatljivo, jer taj Zakon o preduzećima je zamenjen Zakonom o privrednim društvima, koji je stupio na snagu pre tri meseca, pa se sada preduzeća, odnosno prilikom osnivanja jednog preduzeća, tako nazivaju. Vi znate da svako ko registruje privatno preduzeće u Srbiji ili preduzeće uopšte sebi pored pretežne delatnosti dodaje još niz onih poslova koje navodno želi da obavlja.
Osnovalo se pre, zamislite, dva meseca privredno društvo DOO ″Šumadija sajam″ - Kragujevac; došao na famoznu ideju novi gradonačelnik, koji nije baš u ljubavi sa ministrom Dimitrijevićem i ovom njegovom grupom, je l′ tako.
Zamislite, registrovali su se i za prodaju ″Erbasovih″ aviona, i za golubarstvo, i za prodaju pilića na veliko i malo, evo klima glavom gospodin Radosavljević. Ne mogu da se setim, verujte mi, u pola dva iza ponoći sam čitala po šiframa koje su sve te delatnosti.
Da li je onda normalno da neko ko sebe smatra turističkim radnikom, vlasnikom, a inače sam jedan niz godina, ali teškog rada, provela u prvoj privatnoj turističkoj agenciji u Srbiji koja nikada nije svaštarila... U vreme sankcija neke kolege su pokušavale da preživljavaju na taj način što su organizovale tzv. šverc ture. To nikada nije radila turistička agencija u kojoj sam imala zadovoljstvo i čast da radim.
I ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da sve druge velike turističke agencije i ljudi koji su specijalizovani za neki deo posla u oblasti turističke ponude mogu kvalitetno da rade, nemojte da dozvolimo da ovim poslom ili pravljenjem turističkih aranžmana može da se bavi možda i ″Šumadija sajam″ - Kragujevac. Samo pridodaju tamo i kažu – organizovanje turističkih putovanja, a tamo skupljeni s koca i konopca, ne zna se ko je gori, od tog upravljačkog organa, počev od direktora, pa redom.
Da ne govorimo o tome da, recimo, gumarska industrija ili neka fabrika za promet i proizvodnju guma, koja ima maloprodaju ili trgovinsko preduzeće, može da organizuje turistička putovanja. Onda se dešava ono od čega je samo jedan deo u nizu tih crnih momenata naveo gospodin Momir Marković.
Meni se, recimo, desilo (neću spomenuti ime te turističke agencije, ali neko bi od vas pomislio da su u pitanju možda i visoki profesionalci) da gimnaziju iz Velikog Gradišta i njihove maturante 1994. ili 1995. godine odvedem na maturantsku ekskurziju u Atinu, sa obilaskom svih antičkih lokaliteta. Ta deca koja su krenula sa mnom i profesori iz te škole ne da nisu bili uskraćeni (zato što je takva agencija u kojoj sam bila zaposlena) za sve ono što je navedeno u programu putovanja, nego smo uvek nastojali (a to i danas radi vlasnik te agencije i zaposleni u njoj), kao i mnogi drugi profesionalci, da ponudimo i preko toga što su deca, odnosno putnici platili.
Dolaskom na odredište – kompleks pravoslavnih manastira Meteori, zatičem jednu veliku grupu đaka u organizaciji jedne turističke agencije, a njih je preko 120, koje vodiči koji su krenuli sa decom na put nisu želeli da uvedu da posete ni manastir Metamorfozis, ni drugi u kompleksu, koji su otvoreni za tu đačku ekskurziju, iz razloga što su ih, eto, doveli na odredište, pa šta imaju sada i da ih uvode unutra i bilo šta da im objašnjavaju. To su ljudi koji su neprofesionalci, a njih ima u svakom poslu, pa ih ima i u oblasti turizma.
Ako je ovaj zakon, a to svakako može svako u ovoj sali da pozdravi,...
(Predsednik: Vreme.)
... u jednom delu imao za cilj da profiliše koje su to turističke agencije koje mogu da se bave, pod oznakom, odnosno licencom A, ponudom i prodajom aranžmana u zemlji i u inostranstvu, kadrovski osposobljene, koje imaju sve uslove, odnosno licencu, a ko su oni koji su subagenti, onda je neverovatno da mi ne suzimo na takav način taj krug.
Neka bude u Srbiji, nemam ništa protiv, na hiljade turističkih agencija, a neka se kroz ponudu i tražnju na tržištu i kroz kvalitet oni bore za svoje mesto. U Kragujevcu ih sada ima mnogo više nego što je ova, jedna od najpoznatijih...
(Predsednik: Vreme, gospođice.)
... evo, završavam, agencija, ali ona opstaje zbog toga što svojim kvalitetom putniku, svakom odreda, daje i preko uplaćene cene. A danas je, morate da priznate, dame i gospodo poslanici, prava privilegija da odete na vikend u neku banju u Srbiji, a da ne govorimo o aranžmanima za inostranstvo.
(Predsednik: Hvala, gospođice Jovanović.)
To moraju da rade ljudi koji su visoko i stručno kvalifikovani ili su se svojim radom i dugogodišnjom istrajnošću i učenjem kroz posao kvalifikovali da pružaju kvalitetnu uslugu. Hvala.