Reč ima poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jučerašnjem delu rasprave o ovom amandmanu saznao sam od gospodina Anđelkovića da su u Beogradu najposećeniji 25. maj, Kuća cveća, objekti porušeni u NATO agresiji. Razumeo sam poruku, gospodine Anđelkoviću, ne mislim da ukažem na nešto što bi bio razlog za vašu repliku, ali bih dodao da bih voleo da na tim objektima postoji tabla, da se vidi da su to krvnici srpskog naroda srušili vežbajući gađanje sa distance od 10 hiljada metara iz vazduha, sa mora, ispod površine vode, bez ikakvog rizika za njihovu tehnologiju i vojnu silu i da su naneli ogromnu štetu srpskom narodu, da njihovi unuci i praunuci kada budu dolazili u turističku posetu Srbiji i Beogradu vide šta su im dedovi radili, da se to zapamti.
Te table treba da budu napisane sve dotle dok ti agresori koji su srušili avalski toranj i sve objekte po Beogradu ne izgrade sopstvenim sredstvima i da kasnije ostanu table sa drugim tekstom, da su to izgradili oni koji su porušili, sopstvenim sredstvima, sa istim ciljem: da se to ne zaboravi. Ne znam koliko je para potrebno turističkoj privredi Srbije da se ta turistička ponuda pokaže svetu, da bude više posećeno, a da se ne shvati pogrešno da je možda neko poželeo da je još više srušeno objekata, da bi ta ponuda bila bogatija.
Samo kao uvod u priču koliko je taj problem turističke ponude, odnosno te privredne grane kompleksan i zavisan od drugih grana privrede reći ću nekoliko rečenica da bih vašu pažnju zadržao na nekoliko stvari.
Prvo je koridor 10, autoput, veoma značajna investicija i dobro je da to Srbija ima.
Ali, bojim se da će se izgradnjom tog puta brže stići do grčke i turske granice, kroz Srbiju lakše proći i da će od toga imati malo koristi turistička ponuda u centralnim delovima Srbije ili ono što se odvaja od tog glavnog koridora, iz razloga što nam se regionalni, opštinski putevi ne održavaju.
Ovde se kao predlagač zakona potpisuje Vlada, a koliko Vlada i drugi ministri u Vladi imaju priliku da pogledaju tekst predloga zakona, koliko da vide svoj deo posla da se stvore uslovi da se razvije turistička privreda, ako se, recimo, ne održavaju putevi, sem ovih glavnih magistralnih puteva.
Kako doći u Homolje? Kako dati bogatu ponudu Homoljskih planina, Timočke krajine, počev od izvora Mlave, manastira Gornjak, Rajkove pećine u Majdanpeku, nalazišta Lepenski vir u Donjem Milanovcu, bogate ponude Nacionalnog parka "Đerdap", lepe planine Miroč, gde je put do te mere uništen a nećete verovati ko ga je uništio. Uništili su ga vozači teških kamiona koji su prevozili šumu, ogrevno drvo ispred Nacionalnog parka i Javnog preduzeća "Srbijašume", a nijedan dinar nije utrošen da se ti putevi poprave kako bi se moglo doći do tih lepih turističkih mesta.
Lepi Miroč i veoma fini i gostoprimljivi domaćini su željni da im neko dođe u posetu, da imaju s kim da pojedu i popiju. Čuvena je kafana "Miročanac", veoma dobra i bogata specijalitetima za sve turističke putnike, ali tamo više niko ne dolazi, ili ako se prevari jednom da dođe, uništi sopstveno vozilo i onda mu više ne pada na pamet da se usudi na tako dug put.
Ne znam da li gospoda iz Vlade, iz Ministarstva imaju vremena, posao ih ne vodi na taj put, ali u slobodno vreme da utroše svoj dinar u turističke svrhe i da krenu malo tim putem, da vide kako u Srbiji ima lepih mesta. Da ne zaboravim Negotinsku krajinu, manastir Bukovo i Vratnu, izuzetno lepa mesta, ali par kilometara puta treba urediti, popraviti da bi se moglo doći do tih mesta.
Pomenuo sam nacionalni park, ne samo iz tog razloga. Država omeđi prostor od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara, proglasi to javnim preduzećem, pozove se da su tu uslovi, da li su to retke životinjske vrste, biljne vrste, istorijskog, kulturnog ili ne znam kog drugog značaja, zaposli određeni broj ljudi koji upravlja tim preduzećem i radi, a onda se ispostavi da samo jedan mali broj ljudi ili možda neko iz neke političke stranke koja je na vlasti, možda sad čak i nije na vlasti, ima od toga lične koristi.
Ljudi u tom kraju, koji su vekovima bili na tom prostoru i pre nego što je taj prostor omeđen i proglašen nacionalnim parkom, nacionalnim dobrom, ne mogu ništa da izgrade bez posebnih dozvola.
A veoma je mukotrpan rad. Ne mogu psa u dvorištu da odvežu, jer ode u šumu, a onda ga šumar ubije, jer plaši divljač.
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, vreme.)
Domaćin je prinuđen je da veže psa, a onda vuk uđe u dvorište i pojede psa na lancu. Nećete verovati, specijalitet je da vuk pojede psa, i to na lancu u dvorištu. To je borba za goli život – braniti se od životinja u nacionalnom parku, gde je bogato lovište.
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, vreme.)
Zamolio bih gospodina ministra da dođe u taj kraj. Predlažem da izabere kad kiša pada, iz razloga što neće videti rupe i brže će stići, da izabere svoje vozilo, jer mu je onda žao kad uleti par puta, a ne državno, jer će napraviti veliku štetu.
Samo još jedan problem da spomenem. Recimo, kako sarađuju ministarstva privrede, energetike, turizma, rudarstva, poljoprivrede itd, ako ministar energetike isključi ministru rudarstva struju u sopstvenom preduzeću, u javnom preduzeću gde je država vlasnik, pa nema proizvodnje u jednom velikom gigantu koji je bio najveći rudnik u Evropi. Sada će biti najveći muzej rudarstva u Evropi, ako se nešto ne uradi, a opet neće moći da se poseti ako se ne uradi put. Izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Članovi 48, 49. i 50. čine jednu celinu, a to se zove fond za razvoj turizma. Verovatno nastaje mala zabuna šta je to fond za razvoj turizma. Odgovor na to pitanje daje član 48. Jasno je navedeno da se radi o budžetskom fondu, nekadašnjem podračunu, jednom budžetskom fondu, jednoj stavci koja je ubačena u ovaj zakon na osnovu prostora koji postoji u Zakonu o budžetskom sistemu. Ideja je da se odredi jedan račun na kome bi se koncentrisala sredstva posebne namene za tačno određene svrhe. Po logici stvari, to bi trebalo da bude račun za priliv sredstava namenjenih razvoju turizma.
Srpska radikalna stranka je podnela amandmane povodom tih članova i traži njihovo brisanje. Zašto, to je centralno pitanje. Zašto se traži brisanje ovih odredaba koje tretiraju fond za razvoj turizma? Zašto se traži brisanje budžetskog fonda? Ne traži se brisanje razvoja, ne traži se brisanje perspektive, već ovakvog načina prikupljanja i distribucije sredstava.
Šta reguliše član 49? Član 49. reguliše, praktično, izvore sredstava tog budžetskog fonda. To nije u saglasnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu i to mora da se kaže.
Dalje, kakav je razvoj našeg turizma, bez obzira da li se vraćate 20, 30 ili 50 godina unazad?
Na svim nivoima, počev od lokalne samouprave, preko nekadašnjih međuopštinskih regionalnih zajednica, danas okruga, koji doduše i nemaju neku bogzna kakvu nadležnost, pa preko pokrajine, do Republike, preko brojnih asocijacija, turističkih organizacija, turističkih saveza, vrši se neko planiranje i usmeravanje, i ono je uvek mrtvo slovo na papiru, iz prostog razloga što, da bi se shvatilo, turizam je najbolji izvoz.
Da bi turizam kao najbolji izvoz dobro funkcionisao kod nas verovatno više od 60% zavisi od infrastrukture, da li je to put, struja, voda, kanalizacija. Zavisi od smeštajnih kapaciteta, zavisi od toga šta se nudi u okolini tog turističkog objekta namenjenog za smeštaj gostiju.
Srbija ima šta da ponudi, ali je potrebno da se koncentrišu napori i da se prevaziđu, pre svega, problemi infrastrukture. Probleme infrastrukture ne može da rešava fond za razvoj turizma. Probleme infrastrukture rešavaju svi nivoi vlasti. I Vlada i ministarstvo treba da budu taj, ako mogu da kažem, vrh piramide koji treba da usmeri sve te aktivnosti, da se ne bi desio autonomni razvoj infrastrukture koji ne bi pratila izgradnja objekata za smeštaj gostiju ili nešto drugo, u zavisnosti šta je turistička ponuda.
Zbog toga danas imamo situaciju da nešto što je prirodna lepota sa malim ulaganjima može da bude i vidljiva prirodna lepota. U okolini Niša to je Cerjanska pećina, u okolini Požege to je jedna pećina dva-tri kilometra od puta Požega – Užice. Treba da se dovuče malo struje, nešto infrastrukture, pre svega one infrastrukture koja je u funkciji zaštite okoline, da se to otvori, da se odredi ko će da gazduje tim prostorom i da se to učini dostupnim svim građanima. Verujte, biće tu i posla za one meštane, biće tu i zadovoljstva za one koji dođu da vide.
Zar neko misli danas da će tu pećinu da otvori fond za razvoj, budžetski fond? Neće, jer će budžetski fond... Namerno izbegavam da pričam o članu 50. koji govori o trošenju sredstava, mada je to jedna celina. Ovaj zakon sadrži puno tih autonomnih stvari, a nema jednu celinu.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada je ovde sada više srpskih radikala nego ostalih, moja prva poruka je bila upućena upravo ovom drugom delu, da razjasnim nešto što sam juče ovde obećao. Rekao sam da oni koji osećaju tegobe dođu u banju, pa ako im pomogne da pomognu oni banju, a ako ne pomogne, obećao sam da ćemo mi to platiti, odnosno lokalna samouprava i ja. Jedino što sam zaboravio da kažem na kraju – budite sasvim iskreni, kao srpski radikali, i onda ću vam verovati sve.
Što se tiče ovih članova 48. i 49, spojili smo ih, naravno, zamolio bih da se malo više pažnje obrati onom delu Srbije o kome sam juče govorio. Upotrebiću jednu stilsku figuru koja se zove sinestezija, ako ste čuli; objasniću: ako se dobro zagledate u onu silnu vodu koja izlazi iz banje i teče Jazom (to je potok, kako ga ko zove), čućete kako zveče evri, odlaze u nepovrat Limom prema Drini. Sinestezija je, za one što ne znaju, dokučivanje jednim čulom osobine nekog drugog čula, odnosno sluhom ili pogledom, osobinom sluha, kao što je to upotrebio, nisam dobro objasnio, kao što je Jovan Dučić rekao – posmatram noćas dok šušte zvezde. Eto, to vam je to. Dobro, objasnio sam.
Sada da vam kažem još nešto: ovom fondu ne može se verovati. Ni dinara se ne dobija na lokalu, a neće se ni dobijati, a pogotovo kada vidim ovu stavku pod 3) – donacije, zajmovi, krediti iz zemlje i inostranstva. Šta vi mislite, da ćete donacije dobijati večito? Prepustite to lokalnoj samoupravi da bar uradi ono što se može, a može se dosta.
Još jedno objašnjenje, juče sam možda napravio jednu antireklamu kada sam rekao da su krovovi bazena u poprilično lošem stanju. Nisu sada, slobodno dođite, to je bilo onda kada nije bilo interesovanja za izgradnju banje, pa je krov bio šupalj, pa su se zmije uvlačile. Sada je sve to dovedeno u red. Mali je kapacitet od četiri bazena, a veliko je interesovanje. Infrastruktura je nikakva.
Još da vam kažem, saglasan sam sa ovim da 80% ide lokalnoj samoupravi, a onih 20% neka ide Republici ili negde bilo gde. Do sada je, zamislite, i to su nam uzeli, Medicinski centar iz Užica gazdovao banjama pribojskim i ni dinara se ne vraća. Nije ovde Lune da potvrdi to. Ali, bilo bi dobro, ako hoće već da nastave tako, ako ne može da se ispravi, da nama na Zlatiboru daju jednu žičaru i da mi gazdujemo. Zamislite sada, Priboj gazduje Zlatiborom, Zlatibor gazduje Pribojskom banjom. To je nelogično. Znači, vratite lokalnoj samoupravi, pa neka se oformi javno preduzeće za turizam i banja će cvetati. Ne treba nam nikakva posebna pomoć. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Peneziću. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 50. i član 50. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilici sam da se u potpunosti složim sa mojim kolegama iz Srpske radikalne stranke da fond za razvoj turizma sasvim sigurno neće rešiti problem turizma i svega onoga što je u ovoj zemlji zapušteno tokom prethodnih 10-20 godina.
Činjenica je da sredstva koja ovaj fond može da sakupi pre svega možemo da iskoristimo i za strategiju budućeg razvoja turizma, eventualno za neke razvojne planove. Infrastruktura je i suviše zapuštena, sami objekti su u lošem stanju i potrebna su znatno veća finansijska sredstva ukoliko stvarno želimo da razvijemo turizam u našoj zemlji.
Budimo iskreni, budimo realni, za razvoj turizma ne samo da su nam potrebni strani gosti, nego su nam potrebne strane investicije. Bilo bi mnogo bolje da se Ministarstvo više angažovalo u procesu privatizacije pojedinih turističkih preduzeća, gde ste kroz strateške partnere iz inostranstva mogli da unesete u zemlju izvestan kapital kojim bi se ti objekti revitalizovali.
Isto tako, treba omogućiti priliv stranih turista, jer to je jedini način da turizam u našoj zemlji prosperira. Domaći potrošači, domaći turisti su poprilično osiromašeni ovom ekonomskom politikom i na njih ubuduće u svakom slučaju nećemo moći da računamo.
Što se tiče samog fonda za razvoj turizma, eventualno možemo da ga iskoristimo za plate činovnika u samom Ministarstvu. On neće, kao što rekoh, doprineti bržem razvoju turizma.
Mislim da je u članu 50. poprilično toga nedorečeno, preširoko je postavljen. Pod tačkom 4) sam pronašao učešće u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu. Čini mi se da je ovo čak i nerealno u ovom trenutku. Mi još uvek nismo završili proces privatizacije. Mali broj preduzeća iz oblasti turizma je privatizovan i to što je privatizovano učinjeno je na loš način.
Smatram da nemate nameru da ulažete u društvena preduzeća, jer ste stotine preduzeća koja su uz minimalna ulaganja mogla da profunkcionišu prepustili aukciji i dobar deo njih niste uspeli ni do sada da privatizujete. Ukoliko računate da ulažete u smeštajne kapacitete u privatnim turističkim preduzećima, moraćete poprilično da popričekate, jer kako privatizacija za sada napreduje, biće potrebno bar naredne tri-četiri godine da se izvrši privatizacija turističkih preduzeća i da se među njima prepoznaju ona preduzeća koja bi mogla eventualno da budu okosnica razvoja.
Na taj način ovaj fond koji je zamišljen u stvari postaje jedno diskreciono pravo Ministarstva, pravo da raspolaže novcem poreskih obveznika.
Ostaje mogućnost za razvoj korupcije i zloupotrebe u samom Ministarstvu i Vladi. U svakom slučaju, ne rešava problem turizma, koji je mnogo dublji i za šta su potrebna znatno veća sredstva nego što to može ovaj fond da pruži. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavimo diskusiju od juče, odnosno raspravu o članovima 48. i 49. jer se član 50. naslanja i objašnjava na neki način zašto su srpski radikali protiv sva ova tri člana.
Član 50. reguliše kako će se koristiti sredstva iz fonda, koji će se članom 48, odnosno članom 49. formirati, pa kaže – finansiranje izrade strategije razvoja turizma, integralnih programa razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma, kao i strategije promocije turizma.
Ukoliko se, ne daj bože, ne usvoje amandmani poslanika Srpske radikalne stranke, pa član 50. ostane ovakav kakav jeste, onda očekujemo da će ovom Horvat konsaltingu DOO - Zagreb dobar deo sredstava iz fonda otići. Jer, već vidimo, gospođica Nataša Jovanović, narodni poslanik Srpske radikalne stranke, u svojoj diskusiji maločas objasnila je da se vrhunski stručnjaci iz Srbije ne angažuju, čak se izbrišu, nego se angažuju stručnjaci iz bratske, nekima bratske, Hrvatske.
Doduše, ovde mogu da se uključe i eksperti koji su u Vladi Srbije, eksperti iz poznate ekspertske šifrovane grupe, npr. Dinkić i Labus, jer, što se tiče turizma, oni su obišli od Švedske pa do Devičanskih ostrva, preko Moskve, odnosno sedišta Evroaksis banke itd. Dakle, poznaju svetski turizam. Devičanska ostrva su ostrva gde su završile one četiri milijarde dolara srpskih para sa Kipra. Dakle, oni će trošiti onaj deo sredstava, a pretpostavljam da će drugi deo ovaj ″Horvat konsalting DOO″ iz Zagreba.
Pod tačkom 2) se kaže – finansiranje izrade planova zaštite i održivog korišćenja turističkih prostora. Opet će morati eksperti da se uključe i da se, samim tim, deo njihovog angažovanja finansira iz ovog fonda.
Treće, kaže – učešće u finansiranju izgradnje turističke infrastrukture. E, ovde ćemo doći u situaciju da nam Čume, koji nam je gradio puteve, sada gradi puteve i do turističkih destinacija, koji su razrovani u poslednje vreme, ili ovaj Mišković, a ja razliku između Čumeta i Miškovića ne vidim. Jedina je razlika što Čume nema sada onoliko para koliko ih Mišković ima, i Mišković je na slobodi, a Čume nije.
Sledeće je – učešće u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu. Ovde očekujem da se ovaj Ilić, prevarant koji je kupio "Putnik", otpustio radnike, uništio najboljeg tur-operatora koga je Srbija imala do sada, javi za deo sredstava, jer treba da renovira hotele koje je kupio i da dobije bar onoliko sredstava koliko je dao pri kupovini "Putnika".
Ili, očekujem da bivši ministar, gospođa Rašeta-Vukosavljević, odnosno njen svekar, pardon, nije ona uzela zajam od poljoprivrede nego njen svekar, dovrši izgradnju turističkog objekta, one institucije koja se pravi valjda u Bajinoj Bašti, kupovinom crvenih fenjera i ostale prateće opreme koja je za tu instituciju. Uostalom, to bi bio onaj noćni turizam, za koji se neki od ovih ljudi zalažu.
Učešće u finansiranju stručnog osposobljavanja kadrova u stručnim, naučnim i organizacijama u oblasti turizma – e, ovde će se opet pojaviti eksperti, oni koji su obišli svet o trošku države, od Švedske do Devičanskih ostrva, jer će moći svoja turistička iskustva da prenesu na turističke radnike koji će sutradan primati naše grupe koje će ovo obilaziti.
Dalje – učešće u finansiranju aktivnosti nacionalne turističke organizacije, teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija. Ovde dolazimo opet na onu priču koju sam juče u diskusiji rekao. Ne treba, dame i gospodo narodni poslanici, lokalnim i regionalnim samoupravama finansijska potpora. Omogućite ljudima da strani kapital, koji je vrlo zainteresovan, govorim o slučaju iz Zemuna, da dođe u našu lokalnu sredinu...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, možete li da vodite računa o vremenu dok putujemo turističkim destinacijama?)
Koristiću i drugih deset minuta, u stvari, evo završavam, ...da dođu i da finansiraju izgradnju turističkih objekata. Izvinjavam se, po ovom amandmanu se više neću javljati i zato ću iskoristiti još ova dva minuta.
Sedmo je – učešće u finansiranju prioritetnih investicionih programa i projekata razvoja iz programa fonda. Ko će odlučivati o tome koji su to prioriteti i koliko će provizije biti za odluku da je nešto prioritetno, a ono drugo nije?
Zatim – druge aktivnosti iz oblasti turizma, u skladu sa ovim zakonom.
I, na kraju – Vlada Republike Srbije bliže određuje način korišćenja sredstava fonda. Ovaj poslednji stav iz ovog člana omogućiće da i ljudi koji nisu do sada bili korumpirani – pri tome mislim na ministra, do sada nije bio korumpiran, bar mi ne znamo za bilo kakvu aferu u vezi sa njim – budu dovedeni u iskušenje i zato, ministre, zbog vas predlažem da vi ovaj amandman usvojite i da se ovaj član briše.