Zbog situacije da je Ustav Republike Srbije donet 1990. godine, a 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, doduše, vi ste i to rasturili kasnije, postoji određena nedorečenost u našim ustavnim aktima kada je u pitanju proglašenje ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.
Ali, ovaj ustav nas obavezuje. Da se samo podsetimo člana 89, odredbe Ustava koje se odnose na predsednika Republike. U članu 83. tačka 8. je propisano da na predlog Vlade, radi se o nadležnostima predsednika Republike, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, sloboda i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa, proglašava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Vanredno stanje kod nas u ustavnom sistemu se vezuje za još neke reči "na delu teritorije Republike Srbije" i to čini jedinstvo.
Vidite, iako je ta ustavna norma potpuno jasna, mi smo 2003. godine imali situaciju da ukoliko je postojala potreba da se uvede vanredno stanje, ono je moglo na delu teritorije koje obuhvata zgradu Vlade Republike Srbije, eventualno jedna gradska opština ili grad, a mi smo imali činjenicu da je na bazi ove jasne ustavne norme uvedeno vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije, pa kasnije nije bio razlog za vanredno stanje jedan događaj, nego borba protiv organizovanog kriminala.
Pošto smo jači za jedno iskustvo i znamo kada se napiše šta može da znači i kako neko može to da protumači, smatram da nikakav problem nije da Vlada prihvati ovaj amandman, jer on ne remeti ono što ste napisali, već samo objašnjava, precizira i daje nama neku sigurnost da neće neko da zloupotrebi ovu odredbu.
Znači, vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. Na ovaj način mi nismo devalvirali ustavnu normu, mada moram da vam kažem, smatram da je i ovo poglavlje potpuno nepotrebno, jer odnosi između vlade i predsednika Republike, kao i odnosi između vlade i Narodne skupštine uređeni su Ustavom.
Kada budete radili novi ustav, ukoliko bude potrebe za preciziranjem, dajte da se to precizira u ustavnim normama, a nemojmo da prepisujemo odredbe ustava u konkretnom pitanju. Ali, vidim da je to manir postao, kada zafali neki član, daj da prepišemo član ustava.
Pošto se bliži kraj ove rasprave, hteo bih da vam ukažemo još samo na jednu situaciju. Kada Ustav nalaže da se jedna oblast uredi zakonom, a u Ustavu je otprilike navedeno na koji način, postoje dva principa. Jedan je princip da se ne dira ustavna norma, da se ona ne prepisuje u zakonu, već na bazi nje pronalazi duh i uređuje način ostvarivanja pojedinih sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina.
Postoji drugi sistem, gde se koristi tekst ustavne norme, ali bez prepisivanja, već se ubacuje poneki član i na taj način pravi kompletan opšti pravni akt, koji ima cilj da uredi jednu celu oblast i onda tu segmentarno ponavljanje ustavne norme u nekim delovima ne predstavlja devalvaciju Ustava.
Međutim, pribegli ste jednom čudnom miksu, gde za pola odredbi može da se kaže da vređaju Ustav, a za pola odredbi može da se kaže da ne razumeju Ustav.
