Dame i gospodo poslanici, hajde da kažem, u članu 17. taj prvi deo - deponent ima pravo da od agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Kažemo da to nije sporno, a šta je sporno?
Ko to treba da uradi u ime agencije? To se reguliše članom 16. stav 4. – "Agencija u najkraćem roku, na osnovu sprovedenog javnog tendera donosi odluku o tome koja će banka u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor."
Često cena nije presudni faktor, to je najčešće obrazloženje kada se tenderi nameštaju. Nije cena usluge presudan faktor, koliko će neka usluga u smislu javne nabavke da bude prihvaćena.
Ovde će da bude uslov najverovatnije mreža filijala po gradovima širom Srbije, koju ta banka ima, jer će to biti, ta infrastruktura kojom banka raspolaže, odlučujući kriterijum za to da dobije taj posao oko isplate premije osiguranja depozita.
Koje su to banke u Srbiji? One banke koje su zauzele poslovni prostor, dakle, NBS, odnosno stare službe za platni promet i one banke koje su zauzele poslovni prostor banaka koje su likvidirane 2002. godine od strane tadašnjeg guvernera NBJ. Kako se zovu te banke? Nacionalna štedionica i Komercijalna banka. Banke koje su zaživele, pojavile se na tržištu tako što su ušle u poslovni prostor ili NBJ, odnosno ZOP ili poslovni prostor zatvorenih banaka.
Sada imaju monopol i mogu da rade šta hoće. Svaki posao koji ide preko neke agencije, preko NBS, preko Vlade, zahvaljujući toj mreži koja je na jedan nelegalan, nezakonit i nemoralan način nastala pljačkom banaka, dobijaće taj posao i od toga će praviti profit.
Znači, nije cilj u ovom zakonu osiguranje depozita. To ćemo kasnije da vidimo u članu 18. Cilj je uklanjanja suvišne konkurencije i ako još može nešto da se zaradi. Jednim udarcem dve muve.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog dokaza da nov Poslovnik dozvoljava da nas ima ovoliko malo u sali. Vratio bih se na član 18. na koji sam podneo amandman da se briše iz jednog razloga što smatram da je ovaj zakon neprimeran, što se tiče sadašnjih uslova. Da je to tako, mogu da iznesem nekoliko konstatacija.
Stav SRS je vrlo jasan prema agencijama, ali i prema bankama. Umrežavanje banaka pod palicom Narodne banke i resornog Ministarstva finansija vrlo je jasan. Situacija kod banaka može da bude povoljna samo onoj koja bude radila pod palicom Narodne banke i Ministarstva finansija. Što se tiče agencija, mislim da je u toku umrežavanje agencija, što bi konstatacija obilaska resornog ministra lokalnih samouprava tj. poreskih uprava, iza sebe ostavila samo ljude koji mogu biti načelnici ili šefovi uprava, koji su lojalni.
Umrežavanje agencija pritiska mlade, tj. novoosnovana preduzeća, mala, srednja, kojih ima dosta u državi. Mislim da, pritiskom na neplaćene dugove kod poreskih uprava stiskaju preduzetnike da uzimaju nepovoljne kredite kod banaka da bi samo isplatili i izmirili dug koji duguju državi.
Agencija koja je osnovana za prinudnu naplatu biće sigurno u vezi sa agencijom što se tiče ovih depozita i banaka. Mislim da je tu konstatacija sasvim jasna, da je umrežavanje agencija u toku, kao što je i umrežavanje banaka već obavljeno.
U članu 18. govori se o zaštiti agencije, tj. ljudi koji budu deponovali sredstva kod banaka. Banke koje su u stečajnom postupku da ispune agenciji ili namire stečajnu masu, tj. ako to ne može banka to će da uradi Narodna banka, tako da su agencije totalno zaštićene što se tiče svog poslovanja. Postavlja se pitanje šta koja agencija radi, posluje, šta sa dobitkom, tj. sredstvima koja ostvaruje, u šta agencija ulaže dalje ta sredstva.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 18. kaže "Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju. Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj banaka. Deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom postupku".
Vrlo dobro znamo, nije to bilo tako davno, kako su bukvalno gušene domaće banke, kako su silnim nametima na ovaj ili onaj način prvo pražnjeni trezori tih banaka, a onda one likvidirane. S obzirom na činjenicu da od domaćih banaka u ovom bankarskom sistemu samo rade dve privilegovane banke, to je Nacionalna štedionica, za koju je usput rečeno da je obezbeđen inicijalni kapital od depozita Narodne banke, koji bi bio u "Evroaksis" banci u Rusiji, pa su ta sredstva vraćena i tako je formirana Nacionalna štedionica. Neću da pričam o tome da je sav poslovni fond Službe za platni promet dat toj banci na korišćenje i tako je ona postala.
Šta ćemo sa bankama koje iz stečajne mase, obzirom da će se prethodno izvući kompletan kapital tih banaka i onda u stečajnoj masi neće biti dovoljno sredstava ovih depozita. Član 18. a nijedan drugi član, pregledao sam ovaj zakon do kraja, ne reguliše to pitanje. Da li to znači da će deponenti biti u ovakvoj situaciji oštećeni za iznos depozita koji su dali? Da li to znači da se ovim zakonom upućuje poruka budućim deponentima – deponujte svoja sredstva u Nacionalnu štedionicu ne zbog toga što je vlasnik te nacionalne štedionice, odnosno dobrog dela akcija te Nacionalne štedionice Hamović, Lazarević, a nije ni razlog što verovatno ministar finansija bar ima neku akciju, jer sve ono što je uradio za Nacionalnu štedionicu sigurno nije uradio džabe. Deponujte sredstva, a ako vam ne odgovara Nacionalna štedionica u Komercijalnu banku. Sve ostale banke su nelikvidne.
Mi imamo sada situaciju da se više od dve godine Beobanka nalazi u stečaju, a da sada ima sredstava u stečajnoj masi da se podmire sva potraživanja prema Beobanci i da Beobanka počne normalno da funkcioniše i da za vrlo kratko vreme bude banka koja će moći da poslovno pregazi ove dve privilegovane banke. Zato smatram da amandman na član 18. treba usvojiti i član 18. brisati.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 18. glasi "Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju. Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj banaka. Deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom postupku".
Sada se postavlja pitanje, čemu onda osiguranje depozita i zašto onda uopšte da banke plaćaju osiguranje kada će, ukoliko im neko zbog neke političke odluke oduzme dozvolu za rad ili počnu da smetaju privilegovanim bankama, uklonićemo ih, povede stečaj u vezi neke banke, potraživanja deponenata, odnosno građana Srbije namire se iz depozita, a depozit se popuni iz stečajne mase banke. Onda se postavlja pitanje zar nije moglo odmah tako da se uradi. Znači, oduzme se dozvola za rad banci, pokrene se stečaj, zna se šta je stečajna masa. Stečajna masa su potraživanja te banke, njena pokretna imovina, i to je to. Čemu onda agencija i koja je svrha agencije? Da rasproda banku što pre, da je što pre ugasi.
U stavu 3. istog ovog člana kaže se da deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, pa kako onda potraživanje može da premašuje osigurani iznos i po kom osnovu. Banka mora jednom mesečno da dostavlja izveštaj agenciji, jednom tromesečno da uplaćuje premije osiguranja. Kako sada njegova potraživanja premašuju osigurani iznos, osim u slučaju da se našao u vakuumu između poslednjeg plaćanja premije i zatvaranja banke i to ne svojom krivicom nego lošim zakonom.
Daje mu se, u stavu 3, mogućnost da svoja potraživanja namiruje u stečajnom postupku. U tom stečajnom postupku ko će mu biti protivnik najveći? Sama agencija. Ona će te depozite koje je isplatila da ponovo potražuje iz stečajne mase banke, odnosno da namiri isplaćeni iznos depozita.
Koja je onda šansa da taj građanin u čijem interesu vi radite dobije tu razliku deponovanih sredstava u iznosu koji premašuje osigurani iznos. Koje su njegove šanse? Nikakve.
Zašto onda u članu 1. ovog zakona se kaže - ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica u stečaju banke. Zašto to onda piše?

Hvala vam. Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Prvoslav Savić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Prvoslav Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o osiguranju depozita, kojim tražim da se pomenuti član briše, mada mi se čini da bi i ovaj predlog zakona trebalo brisati, odnosno povući iz skupštinske procedure. Poslanička grupa SRS podnela je amandmane na svaki od članova ovog predloga zakona jer svi imaju slično obrazloženje koje glasi: -- država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva koja se deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje daju poslovne banke na depozit fizičkim licima.
Ovakav zakon još više povećava i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica, a sve u cilju daljeg pljačkanja građana Srbije od strane sada već stranih banaka, jer na teritoriji Republike Srbije osim dve tri domaće nema drugih. Sve to voljom nekadašnjeg guvernera Narodne banke, a sada ministra za finansije Mlađana Dinkića, jer on je sad strana zvezda – jel'' tako? Da se vratim na osiguranje depozita, a u šta ubrajam i štedne uloge građana za šta je do sada garant bila Narodna banka, jer ubuduće taj posao preuzeće agencija za osiguranje depozita.
Ova, kao i druge agencije formirana je iz razloga zapošljavanja političkih istomišljenika Mlađana Dinkića, a ne zato što će ona biti stvarni garant u osiguranju depozita. Ova agencija će sigurno raditi svoj posao i osiguravati depozite. Kako će naplaćivati proviziju, i isplaćivati štetu deponentima – sumnjam, jer će se potruditi naravno uz pomoć Dinkića da pronađe modalitet kako da izbegne takve obaveze.
Ministar Dinkić je stvarno ekspert u toj oblasti. To je dokazao na primeru Dafiment banke koju je uveo u stečaj i na taj način oštetio mnoge građane. Kao guverner Narodne banke izbegao obavezu koju je Narodna banka imala, da garantuje za depozite građana. To je objasnio tako što je rekao da deponenti koji su podigli kamate na uložena sredstva u vrednosti glavnice nemaju prava na glavnicu, kao i da su novac dali forme radi, a ne iz razloga ostvarivanja interesa. Verovatno će tako biti i sa osiguranjem depozita kod agencije za osiguranje istih.
Najbolje bi bilo da se manete ćorava posla, a osiguranje depozita ostavite u nadležnost Narodne banke, pod uslovom da kreator rada istog ne bude Mlađan Dinkić i njemu slični eksperti. Hvala.

 Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Simonović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Slavković.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Slavković.