Dame i gospodo narodni poslanici, da vidimo šta se reguliše ovim članom 2. šta su to pojmovi u smislu ovog zakona, pogotovo, koja su to fizička lica, kako to kaže ovaj zakon.
Dakle, u stavu 1. tački 1) – "depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizilazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava".
Postavlja se pitanje šta banka radi sa tim novcem, da li je u depozitu, da li je u depozitu po viđenju? Sasvim je normalno da banka ta sredstva plasira dalje na tržištu, ne prima ona novac na štednju od građana, a da nema svoj interes.
Sada na svaki dinar koji se bude nalazio na štednji, deo prihoda mora da ide u Agenciju za osiguranje depozita, koja će da raspolaže tim novcem.
Šta se onda dešava kada banka reši da novac pusti na tržište sa određenim interesom. Prvo će morati da izračuna koliki je rizik, (a to joj propisuje NBS) pa će onda morati da odredi troškove, (a donju granicu je već propisala NBS) pa će onda morati da obezbedi sredstva kojima će da pokrije ovaj depozit, pa će tek onda da kalkuliše sa svojom zaradom. Ko će da koristi kreditno-poslovne banke kod banaka?
Kredit će da koriste građani koji nemaju puno novca, koji žele da dođu do najobičnijeg dobra. Najčešće se građani zadužuju za veš mašine, za štednjake, da naprave ili rekonstruišu neki deo kuće ili stana, zato se podižu krediti. Retko ko podiže kredit da bi kupio nešto što je stvarno vredno, što predstavlja neki luksuz, statusni simbol ili slično.
Za njih nema problema, krediti im nisu potrebni, a ako im treba, to je da bi premostili za mesec ili dva, dok ne obezbede novac sa neke druge strane. Znači, ko će ovu šalu guvernera NBS, Agencije za osiguranje depozita i Ministarstva finansija, (a sve je to objedinjeno u političkoj stranci koja se zove G17) da plaća? Plaćaće građani. I da stvar bude još gora, plaćaće što su svoj novac uzeli na kredit, posredno ili neposredno.
U tački 2) – "osigurani depozit je depozit fizičkog lica koji osigurava agencija iz člana 3. stav 1. ovog zakona, a koji ne obuhvata depozite". Pazite sada, "fizičkog lica koje delatnost obavlja radi sticanja dobiti", (podtačka (1) glasi). To je već pojam poslovne banke. Sada se postavlja pitanje zašto i njihov novac da ne osiguravate?
Naterali ste da svi koji obavljaju bilo kakav platni promet rade kod poslovnih banaka, a do sada je to radila NBS, a sada obavljaju poslovne banke. Dali ste im ta ovlašćenja.
Sada ne garantujete za ta sredstva koja poslovne banke imaju, lica koja obavljaju neku određenu delatnost imaju kod poslovnih banaka i koja služe za obavljanje te delatnosti. Ko će te ljude da obešteti? Tu je akumulacija novca velika. Tu će neko da nastrada i to ozbiljno.
Ukoliko neka od velikih banaka uđe u jedan ovakav postupak likvidacije ili stečaja koja ima mnogo deponenata koji koriste svoje račune za obavljanje poslovanja, da naprave nesagledive štete na tržištu.
Na taj način možete da kontrolišete sve bitnije institucije u državi, pa i budžete lokalnih samouprava, koji su najčešće deponovani kod poslovnih banaka. Znači, ukoliko guverner kaže, ova banka gubi dozvolu za rad, budžet neke lokalne samouprave i Republički budžet, mogu na ovaj način da budu oštećeni.
Dalje, ne obuhvata depozite direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora banke. Postavlja se pitanje, zar oni nisu građani?
Doduše, direktor, član upravnog ili nadzornog odbora često zbog politike banke ne mogu da budu birani, ukoliko nemaju svoju zaradu, odnosne ne primaju platu na tekuće račune kod tih poslovnih banaka kojim upravljaju. Valjda i to neko osiguranje za njih, da ako novac drže kod svoje poslovne banke ili druge banke, jednostavno je i to garancija drugim građanima da mogu da novac stavljaju na štednju ili kako vi to volite da kažete, deponovanje.
Dakle, akcionar banke, znači, nije onaj koji je nekim čudom, a to su najčešće građani koji su kroz neku privatizaciju neke banke, ali biće sada i toga, znači, nemaju pravo da svoje depozite traže nazad od Agencije za osiguranje depozita, ali će u svakom slučaju Agencija, za njihov novac koji se nalazi na štednji kod te banke, uzimati proviziju od 0,1% mesečno.
Članovi porodica lica iz podtačke (2), (3), i (4), što znači da ni članovi porodice nemaju pravo da budu obeštećeni u ovom slučaju. Ovde još dolazi podtačka (7) tačke 2) koja je izuzetno zanimljiva, a koja glasi: "koji su nastali kao posledica pranja novca u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca".
Sada se postavlja pitanje da li vi stvarno znate ko u ovoj državi pere novac, koji su to ljudi, zašto jednostavno čekate da banka preko koje to rade bude zatvorena, pa vi uzmete novac. Zar nije jednostavnije da ih lepo pohapsite, tu dokumentaciju koja postoji upotrebite kao dokazni materijal.
Novac, u svakom slučaju, koji se zarađuje nelegalnim i nezakonitim radnjama pripada državi i potpuno "mirna Bačka", sve je potpuno u redu. Kako se koji god član ovog zakona pročita uvek ostavlja sumnju da neko ovakvim radnjama jednostavno unapred želi da određene banke stavi u privilegovan položaj.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Janković Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o osiguranju depozita u kojem predlažem da se pomenuti član briše. Potpuno je očigledno da je Narodna skupština Republike Srbije u funkciji Vlade Republike Srbije i zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, tri dana pred zasedanje, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje istih obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalja pljačkanja građana Srbije.
Važno je naglasiti da je načelna rasprava o ovom predlogu zakona bila pre deset dana, tako da su, zbog protoka vremena, mnogi dobri predlozi zaboravljeni. Što se tiče Predloga, član 3, država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva deponovana kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozit fizičkim licima. Ovakav zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
U daljoj analizi, član 3, stav 1. kaže: "Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije za osiguranje depozita"; u stavu 2. – kaže se da tu obavezu ima i filijala strane banke na teritoriji Republike Srbije; a u stavu 3. – da i filijale domaće banke u inostranstvu, u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite i kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponenta po sistemu osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.
Nama naročito smeta stav 1, jer opšte je poznato da je SRS principijelno protiv formiranja agencija jer to znači umnožavanje birokratije i dodatno zavlačenje ruke u džep svih obveznika. Ako znamo da direktor agencije za obračun ličnog dohotka ima platu i koeficijent 10, a član saveta koeficijent 8, potpuno je jasno koja su sredstva u pitanju.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Već u članu 3. ovog zakona tačno se vidi koja je namera predlagača bila. U stavu 1. kaže se: Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod agencije za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom  (u daljem tekstu: Agencija).
Da se za trenutak vratimo na član 1. Predloga zakona koji kaže: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke".
Imamo agenciju za osiguranje depozita. Novac koji se dobije od osiguranja daje se toj agenciji. To nekome ne izgleda čudno, ali ima jedan mali problem. Ta agencija je zadužena za likvidaciju i stečaj banaka i tu je sada problem. Znači, osigurava se kod agencije za osiguranje depozita, a ta ista agencija vodi likvidaciju i stečaj banaka koje izgube dozvolu za rad.
Ako se utvrdi, a utvrđeno je da je guverner Narodne banke Srbije iz G17, da je ministar finansija iz G17, da će novi direktor agencije za osiguranje depozita da bude iz G17 – evo kompletne kontrole bankarskog sistema, a preko kontrole bankarskog sistema možete da kontrolišete bukvalno sve u državi, Ministarstvo odbrane, pa vam Davinić i ne treba.
Ne treba vam Davinić da uništava vojsku, dovoljan je Dinkić. Ne da pare vojsci i gotovo. Ministarstvo unutrašnjih poslova nema novca, ministar ne da – i završen posao. Lokalnim samoupravama, zatvaraćete banke koje ne osiguravaju, koje ne otvaraju depozite na budžetska sredstva kod određenih poslovnih banaka, nego kojima ste vi naklonjeni, kojima omogućavate prihod.
Ukoliko se pokuša neki ozbiljniji depozit kod neke druge banke, ta banka ide u stečaj, likvidaciju. Ukoliko se dogovore oko toga kako će da podele tržište sa povlašćenim poslovnim bankama možda iz stečaja izađe a da ne bude likvidiran.
U stavu 2. – "Filijale strane banke na teritoriji Republike Srbije dužna je da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije na osnovu odluke Narodne banke Srbije – ako u zemlji sedišta te banke ne postoji sistem osiguranja depozita ili ona nije uključena u taj sistem".
Da li uopšte ijedna banka koju predstavljate kao stranu banku, da li je stvarno osnivač te banke neka banka iz inostranstva? Da li ona stvarno stoji iza neke poslovne banke koja posluje pod nekim stranim imenom? Koji je interes te banke? Čak i tekuće račune koji su otvarani u inostranstvu ove banke ne žele, banke koje posluju na domaćem tržištu pod istim nazivom ne žele da isplaćuju i obrnuto, ne žele da priznaju jedna drugu. Zašto? Zato što su ovde na prvom mestu nesigurni u vas, skloni ste raznim malverzacijama, skloni ste da zatvarate čak i svetske banke samo da sebi obezbedite neki određen profit, neku određenu dobit, da nešto smuljate, kako bi to naš narod rekao.
Znači, jednostavno banka koja je strana, posluje ovde, uzima novac od naših građana, ne mora da bude osigurana kod agencije za osiguranje depozita. Šta ako baš toj banci oduzmete dozvolu za rad? Kakvu imovinu ima ta banka? Nikakvu. Ima neka sredstva rezerve koja se daju Narodnoj banci, depoziti, 15 ili 20 posto od osnivačkog uloga ili kapitala banke.
To je sve što imate. Nisu plaćali agenciju, domaće banke jesu, njihovi krediti su skuplji. Znači, ona će da uzima novac na štednju građana, plasiraće razne kredite, možda će novac jednostavno da ispumpava iz države, novac građana Srbije, (ne svoj novac, nego naš novac). U jednom trenutku kaže, mi ne možemo građanima da vratimo novac, neka radi to agencija, ali mi nismo u sistemu te agencije, pa će to opet morati da plate građani Srbije.
Dalje, filijala domaće banke u inostranstvu je dužna da na osnovu odluke Narodne banke Srbije depozite fizičkih lica osigura kod agencije u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozit. Šta nas briga šta se dešava sa poslovnim bankama koje posluju u inostranstvu i ko njima izdaje dozvolu za rad.
Nadležni organ tamo, pa neka im on izda i neka on odgovara za njihove depozite. Zašto bi mi odgovarali.
Sada ovde, po meni, jedan član, odnosno tačka koja je suvišna, kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurava depozite, Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponente od sistema osiguranja depozita utvrđeno ovim zakonom.
Znate šta, stvarno ne verujem da možete da ubedite nekoga ko je u bankarstvu šta mu je jeftinije, pa ko zna da mu je to skuplje, osim da ga prisilite jednim ovakvim zakonom. Ovaj član je potpuno sulud, jer jednostavno anulira principe tržišnog poslovanja. Normalno je da će neko ko mora da da neka sredstva u određeni depozit i da gleda gde mu je to povoljnije, gde je jeftinije. Zašto bi to bila briga Narodne banke Srbije, da li je to njegov posao.

Hvala vam gospodine Arsiću. O istom amandmanu, narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, imate pet minuta. Pozdravljam inicijativu da poslanici koji podržavaju Socijalističku internacionalu sede zajedno. Zahvaljujem. Izvolite gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vašu pažnju ću da skrenem na jedan drugi segment koji se odnosi i na ovaj, a i na mnoge druge amandmane koje su podneli poslanici SRS.
Naime, u obrazloženju amandmana (drugi pasus ovog obrazloženja) podnosilac Branislav Janković u ime SRS kaže: "Država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da sredstva za sve deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste i pravna i fizička lica".
Dobili smo mišljenje Vlade Srbije (o svim amandmanima), pa mišljenje o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Branislav Janković, kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana".
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se ovde radi o falsifikatu, potpisan je gospodin Koštunica, kao predsednik Vlade, ali gotovo sam ubeđen da on ovako nebulozno obrazloženje, zašto se amandman odbija, nije ni sročio, ni potpisao. Molim vas da proverite da li je Koštunica, predsednik Vlade, potpisao ovo što je u ime Vlade Republike Srbije dostavljeno nama, kao narodnim poslanicima i predlagačima ovih amandmana.

Hvala vam.
Nema potrebe, kao što znate, potpisuje se u ime, a ne daj bože da se sastavlja, to je obaveza zakonska. Razumem potpuno vašu šalu. Hvala vam.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, sada se sa ovim članom 4. uopšte postavlja pitanje šta će nama ova agencija, šta će nama osiguranje depozita. U stavu 1. člana 4. kaže se: "Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa". U stavu 2. istog člana – "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija". To znači, ukoliko agencija nema novca, opet će morati da se vraća iz budžeta Republike Srbije.
Sada se postavlja pitanje, zašto ovo uopšte radimo, zašto sada ovo radimo, zašto pravimo neku agenciju za osiguranje depozita u kojoj će, izgleda mi jedino korist da imaju direktor te agencije, ljudi koji budu radili u toj agenciji, članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora. Ko će to morati da plati? Građani Republike Srbije. Kako? Kroz sada već skuplje kredite kod banaka koje daju krediti, jer će novac morati da se sliva u agenciju za osiguranje depozita.
Ukoliko agencija nema dovoljno novca da ga vrati građanima, a izgleda mi kolike su plate u Narodnoj banci Srbije, odnosno da naš guverner ima platu preko 300.000 dinara, verovatno će i on da drpa od te agencije, znači, moraće to da se uradi iz budžeta Republike Srbije. Znači, dva puta smo opljačkali građane, prvi put kada smo im uzeli novac, uplatili agenciji, deo novca vratili da banka po prvi put opljačka građane koji podižu kredit, a drugi put ukoliko agencija nema sredstava da vrati građanima, onda će morati iz budžeta.
Ko puni budžet? Opet građani Srbije. Nemojte da se zanosite tom pričom da neko drugi plaća poreze i doprinose. Plaćaju građani. Sve što se proda na tržištu, bilo kakva vrednost da se ostvari, bila kakva zarada, po bilo kom osnovu, direktno ili indirektno plaćaju građani. Porez je u svakom slučaju potpuno jedan legalni vid državnog reketa. Onda malo bolje razmišljajte o tome kada derete građanima kožu sa leđa, da li je posao onoga ko raspolaže tim novcem da radi u njihovom interesu ili u svom interesu.
Duže vreme ide cirkularno pismo prema svim lokalnim samoupravama da se broj radnika u lokalnim samoupravama smanji za 10, 15, 20% itd, pod pretnjom da, ukoliko lokalna samouprava to ne uradi, neće dobiti transferna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Šta sada radimo? Izbacićemo ljude na ulicu! Koje? Neke! Verovatno politički nepodobne! Koga ćemo da zaposlimo u agencijama? Nama podobne. Tako razmišlja G17, tako razmišlja ministar Dinkić. Sve što se radi, čini mi se da se radi u tom pravcu. Nema drugog motiva.
Znači, da se obezbedi posao, izvor prihoda za neke naše prijatelje, rođake itd, pod izgovorom da je to u interesu građana. To što će ljudi zbog pritiska koje Ministarstvo finansija vrši na lokalne samouprave, javna preduzeća, organe državne uprave, da smanjuju broj radnika, da ljude otpuštaju sa posla, to nema veze. Ti nisu naši, oni ne treba ni da jedu, ni da piju, ni da imaju decu, ni da ih školuju, ni da idu na more. Njima ništa ne treba. Bolje onda da ih poubijate.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.