Nastavljamo rad, gospodo.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne nedoslednosti, još jedne nelogičnosti ovog zakona što ide u prilog zahtevu SRS izraženom kroz amandmane da se ovaj zakon odbije u danu za glasanje, odnosno da se usvoje amandmani poslanika SRS.
Član 17. kaže: - "Deponent ima pravo da od Agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva".
Članovima 11, 12, 13. i 14. je regulisano kako će agencija naplaćivati premije od deponenata, pa kaže – banka je dužna da plati početnu tromesečnu premiju i vanrednu premiju; banka je dužna da početnu premiju plati u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar, a početna premija iznosi 0,3% itd; agencija utvrđuje stopu tromesečne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine i na osnovu stanja u ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepena rizika kome je izložena i visini sredstava iz fonda za osiguranje, te stopa premije iznosi 0,1%, a tromesečnu premiju agencija obračunava i naplaćuje na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita itd.
Dakle, vi ste kao deponent obavezni da u roku od 45 dana prvu premiju uplatite. Tromesečnu premiju uplatite pre nego što isteknu prva tri meseca. Vanrednu premiju uplatite onog trenutka kada vam agencija odredi kolika je ta vanredna premija, odnosno koliko manjka sredstava ima ona u depozitu. Kada dođe vreme da vi naplatite depozit, onda vi kao deponent morate da čekate 90 dana, odnosno tri meseca od dana kada ste podneli zahtev za povraćaj deponovanih sredstava.
Dakle, tri meseca će se agencija služiti vašim sredstvima, tri meseca vi nećete moći da raspolažete svojim sredstvima, bilo da ste privatno lice, preduzeće, i tri meseca ćete morati da čekate, a kada vi morate da uplatite, onda je sasvim druga priča.
Pitam, ko će i kako raspolagati sa sredstvima od trenutka kada vi podnesete zahtev, pa dok ne prođu ta tri meseca kada Agencija mora da vam vrati depozit.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da smo u današnjoj raspravi stvarno dokazali bespotrebnost donošenja ovakvog zakona, njegovu pravnu šupljinu, njegovu finansijsku šupljinu i njegovu suštinu koja se odnosi na otimanje, ali bukvalno otimanje sredstava i od građana i od preduzeća u ovoj državi.

Hvala gospodine Markoviću, ali to nije na dnevnom redu, načelna rasprava je bila.
Govorimo o amandmanima.
Reč ima gospodin Buha, amandman na član 17.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih ovde dao komentar u članu 17. stav 2. koji kaže da je deponent dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja i tu bih stao sa čitanjem.
Samo kratak komentar. Gledajte, deponent, odnosno građanin. Najčešće građanin nije kriv za stečaj, odnosno likvidaciju banke, nije kriv za poslovanje banke, s obzirom da postoji za to nadležna institucija, odnosno NBS koja vodi računa o likvidnosti i solventnosti banaka i preduzima adekvatne akcije u pravcu saniranja likvidnosti i solventnosti svake banke.
Znači, onaj ko nije kriv, dužan je da preduzme određene pravne i razne upravne administrativne radnje kojim će dokazati to svoje pravo.U našim uslovima je to jako skupo i dugo.
Negde u unutrašnjosti, određena banka je došla u stečaj, i sada u otkupu potraživanja vidimo ovde da je raspisan tender, pa je otkupila neka banka, pretpostavljamo da je to banka u Beogradu.
Čovek mora doći iz unutrašnjosti, nije kriv za stečaj te banke. Naprotiv, svojim prilogom, odnosno svojim novčanim sredstvima je učinio aktivnost u pravcu jačanja boniteta te banke.
On u toj situaciji mora trpeti, a trpi na taj način da mora prikupiti dokumentaciju, potrošiti određena sredstva, a sa druge strane, platiti novčane iznose za putovanje i namirenje svojih potraživanja.
Mislim da to nije primereno i da bi predlagač zakona morao ići sa potpuno drugom formulacijom. Jednostavno, banka koja je preuzela obavezu da izmiri potraživanje prema građaninu je dužna (s obzirom na to da izmiri obavezu da ima svu relevantnu dokumentaciju, a ako je nema, postoji ta dokumentacija u agenciji ili u nadležnom sudu koji sprovodi postupak stečaja, likvidacije i poziva građanina, s obzirom na to da ima sve relevantne podatke od imena i prezimena, imena oca, JMB i svih drugih relevantnih podataka.)
Znači, ne smemo izlagati građanina deponenta troškovima, putu i svim drugim peripetijama koje nastaju ako se čovek obrati na nekom šalteru i onda doživi nelagodnosti.
Sa druge strane, stav 3. ovog člana kaže da zahtev za povraćaj svojih sredstava gde je deponovao u određenu banku, zastareva u roku od tri godine. Mislim da se predlagač zakona ovde opredelio na zastarelost potraživanja kod materijalnih davanja koja zastarevaju nakon tri godine.
S obzirom da se radi o obligaciono-pravnom odnosu koji nastaje u poslovima, u depozitnim poslovima, mislim da bi taj rok morao biti daleko duži. Zašto duži? Zato što imamo situacije da građani dođu iz inostranstva, donesu sredstva, ostave u banku, odu i ne vraćaju se.
Nemaju dovoljno relevantnih činjenica i podataka o poslovanju te banke, ali su imali poverenja u tu banku, imali su poverenja u bonitet te banke kada je ugovarao to i jednostavno, nakon tri godine ukoliko nisu dobili informaciju, ta sredstva ne mogu da povuku. Mislim da bi taj rok morao biti daleko duži i da bi tu zastarelost morala biti u nekom optimalnom roku od 10 godina.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić na isti amandman.

Dame i gospodo poslanici, hajde da kažem, u članu 17. taj prvi deo - deponent ima pravo da od agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Kažemo da to nije sporno, a šta je sporno?
Ko to treba da uradi u ime agencije? To se reguliše članom 16. stav 4. – "Agencija u najkraćem roku, na osnovu sprovedenog javnog tendera donosi odluku o tome koja će banka u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor."
Često cena nije presudni faktor, to je najčešće obrazloženje kada se tenderi nameštaju. Nije cena usluge presudan faktor, koliko će neka usluga u smislu javne nabavke da bude prihvaćena.
Ovde će da bude uslov najverovatnije mreža filijala po gradovima širom Srbije, koju ta banka ima, jer će to biti, ta infrastruktura kojom banka raspolaže, odlučujući kriterijum za to da dobije taj posao oko isplate premije osiguranja depozita.
Koje su to banke u Srbiji? One banke koje su zauzele poslovni prostor, dakle, NBS, odnosno stare službe za platni promet i one banke koje su zauzele poslovni prostor banaka koje su likvidirane 2002. godine od strane tadašnjeg guvernera NBJ. Kako se zovu te banke? Nacionalna štedionica i Komercijalna banka. Banke koje su zaživele, pojavile se na tržištu tako što su ušle u poslovni prostor ili NBJ, odnosno ZOP ili poslovni prostor zatvorenih banaka.
Sada imaju monopol i mogu da rade šta hoće. Svaki posao koji ide preko neke agencije, preko NBS, preko Vlade, zahvaljujući toj mreži koja je na jedan nelegalan, nezakonit i nemoralan način nastala pljačkom banaka, dobijaće taj posao i od toga će praviti profit.
Znači, nije cilj u ovom zakonu osiguranje depozita. To ćemo kasnije da vidimo u članu 18. Cilj je uklanjanja suvišne konkurencije i ako još može nešto da se zaradi. Jednim udarcem dve muve.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog dokaza da nov Poslovnik dozvoljava da nas ima ovoliko malo u sali. Vratio bih se na član 18. na koji sam podneo amandman da se briše iz jednog razloga što smatram da je ovaj zakon neprimeran, što se tiče sadašnjih uslova. Da je to tako, mogu da iznesem nekoliko konstatacija.
Stav SRS je vrlo jasan prema agencijama, ali i prema bankama. Umrežavanje banaka pod palicom Narodne banke i resornog Ministarstva finansija vrlo je jasan. Situacija kod banaka može da bude povoljna samo onoj koja bude radila pod palicom Narodne banke i Ministarstva finansija. Što se tiče agencija, mislim da je u toku umrežavanje agencija, što bi konstatacija obilaska resornog ministra lokalnih samouprava tj. poreskih uprava, iza sebe ostavila samo ljude koji mogu biti načelnici ili šefovi uprava, koji su lojalni.
Umrežavanje agencija pritiska mlade, tj. novoosnovana preduzeća, mala, srednja, kojih ima dosta u državi. Mislim da, pritiskom na neplaćene dugove kod poreskih uprava stiskaju preduzetnike da uzimaju nepovoljne kredite kod banaka da bi samo isplatili i izmirili dug koji duguju državi.
Agencija koja je osnovana za prinudnu naplatu biće sigurno u vezi sa agencijom što se tiče ovih depozita i banaka. Mislim da je tu konstatacija sasvim jasna, da je umrežavanje agencija u toku, kao što je i umrežavanje banaka već obavljeno.
U članu 18. govori se o zaštiti agencije, tj. ljudi koji budu deponovali sredstva kod banaka. Banke koje su u stečajnom postupku da ispune agenciji ili namire stečajnu masu, tj. ako to ne može banka to će da uradi Narodna banka, tako da su agencije totalno zaštićene što se tiče svog poslovanja. Postavlja se pitanje šta koja agencija radi, posluje, šta sa dobitkom, tj. sredstvima koja ostvaruje, u šta agencija ulaže dalje ta sredstva.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 18. kaže "Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju. Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj banaka. Deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom postupku".
Vrlo dobro znamo, nije to bilo tako davno, kako su bukvalno gušene domaće banke, kako su silnim nametima na ovaj ili onaj način prvo pražnjeni trezori tih banaka, a onda one likvidirane. S obzirom na činjenicu da od domaćih banaka u ovom bankarskom sistemu samo rade dve privilegovane banke, to je Nacionalna štedionica, za koju je usput rečeno da je obezbeđen inicijalni kapital od depozita Narodne banke, koji bi bio u "Evroaksis" banci u Rusiji, pa su ta sredstva vraćena i tako je formirana Nacionalna štedionica. Neću da pričam o tome da je sav poslovni fond Službe za platni promet dat toj banci na korišćenje i tako je ona postala.
Šta ćemo sa bankama koje iz stečajne mase, obzirom da će se prethodno izvući kompletan kapital tih banaka i onda u stečajnoj masi neće biti dovoljno sredstava ovih depozita. Član 18. a nijedan drugi član, pregledao sam ovaj zakon do kraja, ne reguliše to pitanje. Da li to znači da će deponenti biti u ovakvoj situaciji oštećeni za iznos depozita koji su dali? Da li to znači da se ovim zakonom upućuje poruka budućim deponentima – deponujte svoja sredstva u Nacionalnu štedionicu ne zbog toga što je vlasnik te nacionalne štedionice, odnosno dobrog dela akcija te Nacionalne štedionice Hamović, Lazarević, a nije ni razlog što verovatno ministar finansija bar ima neku akciju, jer sve ono što je uradio za Nacionalnu štedionicu sigurno nije uradio džabe. Deponujte sredstva, a ako vam ne odgovara Nacionalna štedionica u Komercijalnu banku. Sve ostale banke su nelikvidne.
Mi imamo sada situaciju da se više od dve godine Beobanka nalazi u stečaju, a da sada ima sredstava u stečajnoj masi da se podmire sva potraživanja prema Beobanci i da Beobanka počne normalno da funkcioniše i da za vrlo kratko vreme bude banka koja će moći da poslovno pregazi ove dve privilegovane banke. Zato smatram da amandman na član 18. treba usvojiti i član 18. brisati.