Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim  taksama, zato što smo mi u SRS u principu za to, da se sudske takse ne uvećavaju, kao što je predloženo ovim zakonom.
Ono što mene, kao poslanika SRS, posebno iritira je to što stoji u obrazloženju Predloga zakona, vezano za razloge za donošenje ovog zakona – da se sudske takse uvećavaju usled inflacije, pa se zbog toga predlaže da se njihovo korigovanje izvrši u skladu sa stopom inflacije. S obzirom na to da je, u članu na koji sam podneo amandman, predviđeno da se uveća sudska taksa otprilike za oko 25%, a u obrazloženju piše da bi trebalo da bude u proseku za oko 30%, što je u redu, međutim, šta nije u redu, što meni smeta, iritira, kao poslanika SRS?!
To je što mnogi članovi Vlade (u političkim nastupima, u nastupima gde objašnjavaju svoje aktivnosti u svojim resorima u Vladi Republike Srbije, umeju često, ne svi, i kod ovoga, kao predstavnik ovog predloga Vlade Republike Srbije pred Narodnom skupštinom, gospodin ministar pravde Zoran Stojković, ne mislim na njega, ali mnogi članovi Vlade), mnogi ministri umeju da kažu da veoma uspešno vrše vlast, da veoma uspešno vladaju Srbijom. Navode kao opravdanje da je stopa inflacije u određenom periodu iznosila 1-2%, itd. a ovde se pominje 25% za nekoliko godina. To ne može da bude tačno i nije tačno u skladu sa tim statističkim podacima. Naravno, ona može biti manja ili veća, mislim na inflaciju, ali nikako ne može biti opravdanje i razlog za donošenje ovog zakona i uvećanje sudskih taksi.
Koji su suštinski razlozi? Razlozi su, pre svega, ekonomske prirode. Mi svi u Parlamentu znamo, pogotovu pravnici, da se u Ustavu Republike Srbije kaže da dažbine državi obveznik poreza plaća u odnosu na svoju ekonomsku snagu. Koja je ovde ekonomska snaga građanina, lica, fizičkog ili pravnog, koji plaća odgovarajuće uvećanje sudskih taksi? Da li je to ekonomska opravdanost postojanja proizvodnje, stabilne proizvodnje, da ne govorimo o povećanoj proizvodnji? Da li je ovde možda činjenica da građani sve lošije žive, da je standard građana sve manji i manji?
Država osiromašuje na razne načine. Pomenuću vam samo nezakonitu privatizaciju, gde je unazad nekoliko godina došlo do pljačke državne imovine putem nezakonite privatizacije "šećerana" u Srbiji, "cementara" u Srbiji, "fabrike duvana u Nišu", "fabrike duvana u Vranju", "Knjaz Miloš" i mnogih preduzeća. Da nije toga, država bi bila bogatija. Građani bi imali veći standard. Ne bi ni bilo razloga za podnošenje Predloga zakona za uvećanje sudskih taksi.
Jedino opravdanje Vladi, resornom Ministarstvu, pa i gospodinu ministru pravde Zoranu Stojkoviću, jeste eventualno povećanje plata sudijama, odnosno svim zaposlenim u pravosuđu – i sudijama i u javnom tužilaštvu To, sa aspekta SRS, može biti prihvatljivo. Naravno da je opravdano da dođe do povećanja plata svim zaposlenim u pravosuđu, ali ne na ovaj način. Već sam pomenuo anomalije koje postoje u našoj državi i u našem društvu.
Povećanje plata, zarada, svih koji rade u državi, pa i onih u pravosuđu, uslovljeno je povećanjem proizvodnje, zakonitom i tržišnom privatizacijom, racionalizacijom troškova uopšte, a i javnih rashoda, i drugim načinima i drugim vidovima.
Zatim, eliminisanjem građevinske mafije. Zašto zatvaramo oči kod postojanja jedne veoma izražene mafije u građevinarstvu, grupe ljudi koja osiromašuje državu i sprečava stvaranje viška vrednosti, odnosno određenih vrednosti u interesu države, građana Srbije. Stvaraju oni vrednosti, ali samo za svoj džep.
Navešću vam jedan primer, da ne mislite da nešto pričamo, znamo nešto paušalno, a konkretno ništa ne pominjemo. Kod hotela "Moskva" – plato, tamo se nešto radi, istovremeno znate ko tamo radi - firma "Mali kolektiv", to je firma sa kojom je tesno povezan Mlađan Dinkić. Firma "Mali kolektiv", off shore kompanija, čije je sedište na Devičanskim ostrvima. Može neko da kaže, to je sve legalno. U redu – legalno je.
Ali, ako je ta firma vezana za Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, koji su, zahvaljujući mnogim ljudima u sadašnjoj vlasti, sadašnjem režimu na vlasti, a bili su povezani i sa prethodnim članovima Vlade prethodnog režima, na nedozvoljen i protivzakonit način došli do velikog iznosa sredstava, putem državnih para i preko Nacionalne štedionice?! Znači, jednom opštom državnom pljačkom, da bi sada taj novac, koji nije zarađen na zakonit način, uložili u građevinske objekte, kao što je taj u parku na platou ispred hotela "Moskva".
Sa druge strane, imamo građane koji siromašno žive, gde postoji veliki stepen ekonomske krize i socijalne bede i mi tražimo uvećanje sudskih taksi neopravdano. Te sudske takse možda nisu u velikom iznosu, ali ako građanin, sa jedne strane plaća velike obaveze, velike dažbine državi za socijalno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, razne vrste poreza, poljoprivrednici –veliki porez plaćaju za odvodnjavanje.
Pitam vas, gospodo, koliko je to unazad – mesec i po, dva meseca? Imali smo obilne padavine i kiše u Srbiji; došlo je do izliva mnogih reka i potoka koje su nanele veliku štetu mnogim građanima u Republici Srbiji.
Efekat plaćanja tih dažbina se ne vidi. On stoji samo u obezbeđenjima mnogo godina unazad, kao i sada, posle ovih elementarnih nepogoda. Efekat i korist od plaćanja tih dažbina ne postoji. Učinimo nešto da on bude racionalan i da bude opravdan. Za sada nije. On sada ima opravdanje za postojanje određenog broja radnika, činovnika u državnim organima i ništa više.
U ovom konkretnom slučaju, u tarifnom broju 9. na koji sam podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS, traži se povećanje sudske takse od 500 na 650 dinara za sastavljanje sudskog testamenta i međunarodnog testamenta, i u stavu (2) – za vraćanje testamenta sudu na čuvanje, umesto 150 na 195 dinara.
Malo ću povezati najnovija politička dešavanja, pa ću navesti, kažu da je Nataša Kandić, predsednik ili izvršni direktor jedne nevladine organizacije, Fonda za humanitarno pravo. Pitanje je odakle se finansira? Znamo svi da je finansira neko iz Amerike i zapadnih zemalja. S obzirom na to da je to takva delatnost, gde može da se poveže za lična svojstva, pitam se da li će obuhvatiti i gospođu Natašu Kandić kada ode u zatvor zbog nanošenja šteta državi, mnogim građanima države, gospodinu Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, svim članovima SRS, radikalima, simpatizerima, zbog iznošenja neistina, širenja lažnih vesti i klevetanja u vezi određenih postojećih ili nepostojećih događaja, to ne znam, koja nisu vezana za Tomislava Nikolića i ljude za koje ona ukazuje da su uradili nešto što nije trebalo da urade.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se svim poslanicima i ovima koji su u sali, i onima koji su u hodniku, i onima koji su u liftu, i onima koji su u restoranu, i onima koji su na ulici, jer oni nisu izašli da se prošetaju i da kupe nešto, nego su izašli da oslušnu šta govore široke narodne mase, i naravno, obraćam se građanima Srbije.
Izmenom Poslovnika do kraja ogoljena je "demokratura" koju ste uveli 2001. godine, a sada je 2005.. Čini mi se da je onaj Poslovnik bio gori od onog Poslovnika po kome je radila Nataša Mićić, a sada može poslanik da bude i kod kuće, i u mislima da bude sa nama, i da tako pravi kvorum.
Dame i gospodo narodni poslanici, do pre četiri-pet meseci žestoko smo kritikovali one koji su glasali iz Bodruma, iz Soluna. Ovim poslovnikom im omogućavamo da uopšte ne prisustvuju sednici, da uopšte ne budu u Skupštini, a da istovremeno u Skupštini rade.
Podneo sam amandman, u ime poslaničkog kluba SRS, na član 21. i tražim da se član briše. Amandman se odnosi na povećanje sudskih taksi, pre svega, za upis u zemljišne knjige, za ispis iz zemljišnih knjiga i za predbeležbe u zemljišnim knjigama.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da kao i ostale strukture, ali pre svega pravosuđe, živi u veoma, veoma lošim uslovima. U pravosuđu su plate izuzetno niske u odnosu na plate, recimo, onih koji se predstavljaju kao narodni poslanici; i danas slušaju na ulici šta narod misli, i treba povećati prinadležnosti sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu.
Međutim, taksama se to ne postiže, jer s jedne strane, uzimate od onih koji nemaju da biste dali onima koji takođe nemaju. Sa druge strane, mi u državi imamo ministarstva koja se hvale da izuzetno lepo posluju. Gospodin Dinkić reče da je ostvario fiskalni suficit, u ne znam koliko velikoj cifri?!
Predlažem da se preraspodelom obavezno pravosuđu podignu i prinadležnosti i obezbede sredstva za rad; omogući normalan rad i sudijama i tužiocima i svim zaposlenima u pravosuđu, ali da se istovremeno te pare ne uzimaju od onih koji inače nemaju, jer u ovom setu zakona, koji sad usvajamo, nalazi se i Zakon o radu koji žestoko uskraćuje prava zaposlenih, nalazi se Zakon o penzijskom osiguranju, koji takođe žestoko zadire u prava penzionera i budućih penzionera.
Poljoprivreda i poljoprivrednici će ovu povećanu taksu morati da plaćaju jer i oni imaju posao sa zemljišno-knjižnim odeljenjima Bukvalno je svedena na prosjači štap zahvaljujući eksperimentima, eksperta, ministra poljoprivrede.
Danas čitav kraj Srbije bukvalno živi od malina. Govorim o ariljskom, o užičkom, o kraljevačkom kraju, o valjevskom kraju, gde su živeli za trenutak da počne berba malina, da te maline oberu, a oni koji se bave malinama znaju koliko je posla oko toga i da od toga, eventualno, žive pola godine ili devet meseci. Danas se maline otkupljuju po ceni od 60 dinara, a pre dve godine je cena bila 60 dinara.
Pogledajte kolika vam je inflacija, koliki su troškovi života! Nemojte slušati ovo što Dinkić kaže kolika je inflacija, nego pogledajte šta je koštalo pre dve godine iz te korpe koju svakog meseca mi moramo da unesemo u kuću, pa vidite koliko košta sada. Bukvalno ćete iscrpsti i zadnje atome finansijske snage iz građana Srbije.
Zato predlažem da u danu za glasanje dignete ruku i da ovaj moj amandman, kao i sve amandmane poslaničke grupe SRS, usvojite, a da sredstva koja su neophodna u pravosuđu obezbedi ministar finansija ili, ako ne može, neka stavi tamburu na leđa i neka ide da svira, to mu izgleda bolje ide od ruke.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da smo podneli amandman kojim tražimo da se član 22. briše. Razlog je jednostavan, isti je kao i za ove amandmane što smo do sada podnosili – mi mislimo da bi bilo korektnije i ispravnije da ima više vremena da se temeljnije analiziraju čak i sve ove taksene odredbe koje stoje razvrstane po nekoliko desetina članova u osnovnom tekstu Zakona, (počev od 12-13. člana Predloga izmena).
Mislim da nije u redu da do saznanja o dnevnom redu i šanse da stvorimo i kreiramo amandmane, dođemo za manje od 24 sata. To je potpuno suprotno sa članom 84. i članom 85. Poslovnika, koji kaže da, izuzetno, predsednik Narodne skupštine može kreirati dnevni red sednice, ali u okolnostima kojima takve razloge treba jasno i da obrazloži.
Međutim, taj izuzetak, a doista je reč o izuzetku, postaje manir i postaje pravilo. (Zaista, ovih 45 tačaka dnevnog reda predstavlja manir u načinu nametanja rada Skupštini po tačkama koje se, u dogovoru sa Vladom i predsednikom Narodne skupštine, plasiraju poslanicima, sa veoma malo vremena da uđu u detaljnije analize.)
Uspeli smo kratkim brifovanjem ovako da intervenišemo u ovom zakonu, protiv koga u globalu jesmo, zato što je reč o povećanju taksi, povećanju cena. Iako u članu 11. piše da će se samo 10% prihoda od taksi, dakle, 60%, plasirati pravosudnim organima, sudijama i ostalim službenicima sudova, zarad poboljšanja njihovog materijalnog položaja, mi mislimo da je u pitanju mogućnost racionalnije provere visine plata.
Sam ministar je na radiju B-92 govorio o tome da su plate prilično zavidne za proseke sudijama sudova opšte nadležnosti, u specijalnim sudovima čak i preko 100, 150 hiljada i nešto, to će biti nekakve nove ili očekivane plate. U odnosu na lekara specijalistu to je dvostruko više i to lekara specijalistu sa 7-8 godina radnog staža.
Dakle, ne bi trebalo, ni sa ove govornice, polarizovati šta je značajnije, šta je društveno prihvatljivije, šta je opravdanije ili konačno šta je to bitno učiniti da bi se korupcija smanjila. Kada pažljivije pogledamo i sudstvo i zdravstvo i prosvetu, opet je, nekako, korupciji različitog ranga. Težina korupcije teško se može vagati. Možda je nešto teža za neučinjenu zdravstvenu usluga, ali za lošu ocenu presude – da od krivca napraviš dobitnika i tako dalje, to je veliki rizik. Ne bi trebalo, doista, ni da govorimo, jer radikali u principu nisu protiv povećanja plata, trebalo bi plate svima da budu dobre.
Nije ni smisao priče u tome da su te plate sudija previsoke. Govorim o jednoj realnoj diskrepanci, o tome da resorni minitar za zdavlje, (evo to mi je bliska tema) doista ne vodi računa o statusu zdravstvenih radnika. Ne može lekar specijalista sa sedam-osam godina staža da nema ni 30.000 dinara. Znate koliko je tu i ako hoćete kvantitativno škole više ili manje.
Na šta se odnosi ovaj član 22? To su razne pribeleške, zabeleške, uostalom sve ono za šta se sudu stranka redovno obraća, molba, žalba, tužba i td, odlaganje rokova, sve je to podignuto za najmanje 30% u odnosu na prethodnu varijantu zakona, odnosno na prethodno zakonsko rešenje koje je bilo ponuđeno. Prema tome, takvo podizanje nivoa i dodatno oporezivanje građana, čak i ako se smatralo da ono možda neće biti razlog koji će dovesti do odustajanja građana da ostvare svoja prava, ipak se može razmisliti o toj činjenici, a možda se i postići taj efekat. Pitanje je, koliko je taj efekat dobar, koliko treba nekoga finansijski osujetiti da ostvari svoje pravo, kolika je efikasnost sudova, niti će ovim dopunama Zakona, ukoliko se plate povećavaju, biti regulisana efikasnost.
Obrazloženje da će se i same plate povećati i nije toliko pitko i nije toliko uputno. To nije kategorija najugroženijih ili ugroženijih budžetskih primalaca plate, oni koji ostvaruju iz budžeta svoje plate. Na ovaj način samo se dodatno stimulišu; nešto i njima ostaje od ovih taksi.
Doista, to što su takse zaista za svaku zahtevnost ovde pobrojane i povećane za (jedno) 30% je realnost i ona je bila takva, a sada su samo stavke otišle naviše.
Međutim, otvara se i drugo pitanje, jer tamo gde je procena vrednosti za koju se ne može utvrditi stvarna vrednost predmeta, koji je predmet spora, ostavlja se ona varijanta da se uradi slobodna procena, pa se i tu stvara mogućnost da bi se došlo do niže tarife, da se onda eventualno i ne vrši procena vrednosti, nego da se primeni ona tarifa niža, koja je u ovom slučaju samo 390 dinara.
U ovom članu za pribelešku, zabelešku, pribeležbu, zabeležbu i tako dalje, da je to igra reči koja mi nije baš previše bliska, ali mi je svejedno jasno o čemu se u ovom članu radi.
Dakle, mi ostajemo na stanovištu da ako se radi na povećanju plata na taj način se stimuliše rad organa pravosuđa, da bi to trebalo biti jedan ekvivalent koji bi trebalo primeniti.
Generalno uzev, za sve one budžetske korisnike, ne samo segmentno izdvojiti da se ministarstva izdvajaju po svojoj sposobnosti koliko su u stanju da svojim potčinjenima uslovno omoguće i veća primanja.
Svedoci smo da nam sudstvo nije dovoljno efikasno i ne radi dovoljno kvalitetno. Očigledno da su ocene i Olafa i drugih međunarodnih organizacija, konačno i vladajuća većina priznaje takve njihove ocene, da nam je na vrhu lestvice korumpiranih struktura i samo pravosuđe.
Naravno, koliko god da se poveća plata, ako nemamo moralnog i časnog u sudstvu, (a videćemo kod imenovanja, biće priče i o tome, kada se bude govorilo) da nam to neće pomoći ni ma koliko povećanje plata da dođe na red – da na površinu izađu časni i moralni ljudi, moralne sudije.
Jedno od obrazloženja u članu 11. da će se povećanje taksi koristiti za pobošljanje materijalnog stanja zaposlenih u pravosuđu, mislim da nije ni do kraja korektno, ni pitko.
Odavno, još 2000. godine, je nekako u prvi plan ispalo pravosuđe, korigovanim platama sa enormno, za one prilike, 1.000 evra; a oni su se žalili da to nije ostvareno.
Pa su bile čitave serije materijalno-tehničkog znamenja iz različitih donacija sa strane, oprema, računarima, delili su im automobile. Obrazovanje, zdravstvo značajno zaostaje za ovim budžetskim korisnikom ili za ovim ljudima zaposlenim, koje predstavlja dotični ministar.
Dakle, ako već krećemo u takvu varijantu poboljšanja statusa nisam protiv da i sudijama doista bude bolje da rade za veće plate.
Ali, svakako da ne treba onda kada se koriste budžetska sredstva zaboraviti i za druge strukture i za druge zaposlene, korisnike budžeta kojima je poboljšanje materijalnog statusa osnovno i da krenemo istom logikom – da će možda i njima ono umanjiti mogućnost da krenu stazama korupcije, mita, ne poštovanja radnog mesta, pravila ponašanja na radnom mestu i tako dalje, što je sve naravno predlagač zakona imao u vidu, a ne samo činjenicu da bi povećanje taksi poboljšalo Dinkićev budžet ili prinadležnosti iz dela taksi kojima će se poboljšati materijalno stanje u pravosuđu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je po želji Vlade Republike Srbije građanima Srbije sve dobro, da lepo žive, da je standard dobar, da nemaju nikakvih problema, da je stanje u srpskom pravosuđu bez ikakvih problema, da nema kriminala, da nema korupcije, da nema mita. Jedini problem da reši Vlada Republike Srbije je da poveća takse građanima, a njima skoro ništa povećano nije, ni putarina, nije povećana cene struje, nisu smanjene penzije, a sada će mnogo da ih obraduje ova intencija, ova namera Vlade Republike Srbije da poveća cene sudskih taksi.
Motivacija podnošenja amandmana, ispred poslaničke grupe SRS, jeste da se ovaj član 24. briše iz jednog jedinog razloga što ništa dobro doneti neće građanima Srbije, upravo iz razloga koje sam naveo; da standard građana Srbije kao posledica ovakvog načina i metoda rada Vlade Republike Srbije povećava samo i ovako dobro poznate uslove velike ekonomske krize i socijalne bede. Da li će građani Srbije i kako reagovati na ovo to samo oni znaju, ali u svakom slučaju apsolutno nema nikakvih ozbiljnih opravdanja za povećanje sudskih taksi.
Znači, sudske takse ne bi smele ni u jednom momentu ni zbog jednog motiva da budu izvor prihoda. Da li na taj način želite da se smanji broj sudskih sporova? Ako je to želja Vlade Republike Srbije, ta koncepcija nije dobra i nije u interesu niti pravosuđa u Srbiji, niti građana Srbije.
Možda je to intencija ministra finansija Mlađana Dinkića, poznatog kantautora, gitariste i frulaša, koji verovatno ima želju da i na ovaj način nanese zlo građanima Srbije. Mnogo je problema u srpskom pravosuđu i umesto da se oni rešavaju, da pravosudni organi deluju racionalno, ozbiljno, uspešno, da se rade neki važniji poslovi, važniji problemi da se rešavaju, sada nemamo drugo šta da radimo, nego problemi sudskih taksi. Građani Srbije bivaju izloženi novim nametima i novim izdacima.
Sigurno je da poslanici SRS stavljaju primedbe na ovo, pokušavaju da odbrane građane Srbije od novog poskupljenja, od novog nameta, od novog harača, ali bojim se da to ne bude samo glas u pustinji i da ovu skupštinu, koju je već uveliko Vlada Republike Srbije stavila pod svoju kontrolu, ništa drugo ne interesuje, nema druge motive, no da po nekoj inerciji izglasa sve ono što pred nju predloži Vlada Republike Srbije.
Ja sam potpuno ubeđen da gospodinu ministru Stojkoviću nije sada ni malo prijatno da bude u poziciji da nekim racionalnim razlozima brani povećanje cena taksi, jer sigurno da kao ministar pravosuđa zna da građani žive u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede, da nemaju para ni za elementarne potrebe. Nije mu nimalo lako da izađe pred Skupštinu i da kaže da je to normalno i logično, a da u sebi ne oseti neko osećanje nelagodnosti ili neprijatnosti.
Takav je rad karakteristika i obeležja Vlade Republike Srbije, čije delovanje, nažalost, građani Srbije uveliko ispaštaju.
Ja kao poslanik SRS ne gajim iluziju da će poslanička većina prihvatiti ovaj moj amandman, već evo kažete da nećete, ne morate, povećavajte namete, harače, poreze, radite šta god hoćete, građani Srbije koji gledaju ovaj prenos imaju priliku da vide da se poslanička grupa SRS bori za njihove interese, a nikako za ono za šta se vi borite, a to što vi radite, to je uveliko protiv građana!
Da li ste baš toliko autistični, da li razgovarate sa ljudima, da li slušate njihove primedbe, njihove razloge nezadovoljstva, ili je nešto drugo u pitanju što vas vodi ovim putem kojim idete? Ali, izgleda da vam budućnost nije ni malo ružičasta niti ima izgleda na političkoj sceni Srbije. Sigurno ćete biti kažnjeni na prvim zborima, ako ih uskoro bude, dok SRS sa optimizmom može da očekuje sve što je u narednim danima.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Darko Glišić.
Pre toga, samo da obavestim narodne poslanike, Odbor za ravnopravnost polova zakazao je sada sednicu za ponedeljak, 4. jul 2005. godine, sa početkom u 12,00 časova, u maloj sali Narodne skupštine. To je prezentacija relevantnih rezultata istraživanja stavova biračkog tela u Republici, uloga i funkcija Odbora za ravnopravnost polova u parlamentima država članica Evropske unije, primer je uspešne prakse.
To je dnevni red. Znači, u 12,00 časova u maloj sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 26, kao i prethodne kolege iz poslaničkog kluba SRS, predlažem da se član 26. briše. Član 26. obuhvata tarifni broj 20 i njegova dva stava što je u Predlogu koji je podneo ministar Stojković. Predviđeno je da se takse povećaju za izvesnu sumu novca. Kao što su kolege istakle SRS je načelno protiv toga da se ove takse povećavaju, jer smatramo da bi budžet trebalo više da se puni proizvodnjom, nego povećanjem nameta i taksi.
Ono što takođe očekuju svi, verovatno će i plod jednog ovakvog povećanja taksi biti i povećanje plata nosilaca pravosudnih funkcija i tužilaca. Očekujem da ministar pravde, Visoki savet pravosuđa, rigoroznijom kontrolom izvrši uvid u to kako pojedine sudije rade, pogotovo kako pojedini tužioci rade. Da li neke predmete drže po fiokama i da na taj način opravdaju i ona sredstva koja će verovatno na onaj način biti opredeljena za povećanje njihovih plata. Ono na šta ću, takođe, ukazati i zamoliti ministra, vezano je za uslove za rad.
Ja vas samo molim gospodine ministre, gospodine Stojkoviću, (ministar sedi tu i ne čuje me) želim ministre da vam se obratim na par sekundi, dakle, gospodine ministre, vezano je za uslove rada. Hteo bih da vam skrenem pažnju da, sudije za prekršaje u sudu u Ubu imaju zaista jako teške uslove rada i verovatno će uskoro jedna delegacija tih sudija doći da im pomognete. Radi se jedna nova zgrada MUP-a, odnosno odeljenje MUP-a u Ubu i oni rade u jednoj montažnoj barakici, kroz nju vetar duva, svašta živo prolazi od glodara do ne znam čega, jako su loši uslovi za rad, pogotovu zimi, jer je nemoguće to ugrejati.
Ukoliko postoji mogućnost da sa ministrom unutrašnjih poslova napravite neki dogovor da se u toj zgradi, koja će zaista izgledati jako dobro, opredeli jedan prostor gde bi sudije za prekršaje mogle da obavljaju svoj posao, jer imaju jako puno posla. Jako marljivo i vredno rade, u uslovima u kakvim rade, gde je po nekoliko sudija u jednoj kancelariji, zaista je nemoguće procesuirati dva ili tri predmeta u jednoj te istoj prostoriji.
Očekujem da ćete se vi tu naći pri ruci tim ljudima i da ćete im pomoći da dobiju adekvatne uslove za rad, uz ono što sam malopre istakao, da ćete kroz jednu rigorozniju kontrolu proveriti sve sudije, tužioce, pa ako im se poveća plata, da zaista ta njihova odgovornost bude maksimalna i da maksimalno poštuju odredbe zakona po kojima rade.
Na kraju, gospodine Markoviću, jedan predlog vama – da ubuduće sednice Skupštine držimo u nekoj od kancelarija, pošto uz sve blagodeti koje je doneo Poslovnik o radu, nema potrebe da ovu veliku salu zauzimamo. Možete čak i da je izdajete; možda neke ekskurzije da dovodite, a mi možemo u jednoj sobici da se nađemo, jer poslanici su plaćeni po 100.000 dinara da ne rade ništa, da ne ulaze u salu. Ja poštujem ono što su neki poslanicu tu po ceo dan, u najvećoj meri poslanici SRS i sada ih ima više nego svih drugih zajedno.
Dakle, moj Vam je predlog da džabe ne bude ova sala ovako prazna, da to rade u nekoj manjoj sali, a ovu možete ostaviti za neke ekskurzije.