Dame i gospodo narodni poslanici, u mojoj desetogodišnjoj poslaničkoj praksi svašta sam imala u rukama i mogla da vidim – raznorazne odgovore raznih vlada, ali ovo je vrhunac bezobrazluka i drskosti.
Prvo, da konstatujem da smo mi u jednoj vrsti vremeplova. Ono o čemu ste razmišljali i što ste imali prilike da čujete od ministra Dinkića pre sedam ili više dana, sada se ponovo vraća na dnevni red. Sve je isto, ali Dinkića ovde nema.
Ovo obrazloženje, koje je pod indigo napisano za sve poslanike SRS je vrhunac bezobrazluka ovog ministra i ove vlade. To je nešto s čim se do sada nisam suočila, jer ovakva drskost nije ni jednom prethodniku pala na pamet. Moram to zbog građana Srbije da pročitam, pa onda da vam objasnim šta znače poslovi u članu 5. za koji sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se briše.
Dakle, govorim pre svega građanima Srbije, jer oni koji su sazvali na ovakav način sednicu, nemaju grižu savesti. Sednica je sazvana sa obimnim dnevnim redom od 45 tačaka i setom ovih zakona od 9. do 16. na najekspresniji mogući način. Vama je dobro poznata činjenica da je SRS u danu kada smo govorili o zakonu u načelu rekla da je potpuno bespotrebno da Skupština zaseda jedan jedini minut sa ovakvim predlozima zakona. Zato smo, da bismo onemogućili donošenje ovakvih zakona, napisali amandmane, u kojima tražimo da se svaki od predloženih članova briše, uz argumentaciju koju vam dajem.
Kako je svaki od poslanika SRS, počev od Stefana Zankova na član 1. pa do ovog mog amandmana na član 5. i tako redom, dao svoj predlog Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini, pre svega, da ovaj zakon ne bude donet, Vlada je, pazite koja je to drskost, uz takvo sazivanje sednice, uz zakone koji uopšte nisu potrebni i koji neće doprineti ni boljem standardu, poslovanje banaka, već kao mogućnost da se institucionalno još jedna grupa ili jedna grupa jednih te istih ljudi, stavi u kontrolu bankarskog i finansijskog sistema.
Zamislite vi kakvo je obrazloženje na amandman na član 5. član 1, i tako redom. Sada oni kažu: "Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana". Prvo, ne u tekstu amandmana, jer tu piše: "Briše se", šta ćete, za normalnog čoveka i za onoga ko hoće da shvati da je zakon bespotreban, ako piše nešto, briše se, znači nema ga, bolje obrazloženje od toga vam ne treba.
Ne, vi ste hteli na jedan, mislili ste perfidan, način da se poigravate sa poslanicima SRS na taj način što dajete ovakva obrazloženja. Upućujete nas na to, eto, kako ste vi mogli nama da date amandmane, gde se brišu ti članovi, mi vama dajemo ovakav odgovor. Naš zahtev da se izbriše član 5. koji kaže, što sam ja predložila u svom amandmanu da Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena, nije isti, kao i vaše obrazloženje. Jer, ako vam predložim da se član 5. briše, to temeljim na sledećim argumentima:
Prvo, regulatorna i nadzorna kontrola nad domaćim bankarskim sistemom, (ako u ove domaće računate i ove strane banke, koje postaju kao domaće) je i te kako pojačana i podignuta na najviši mogući nivo još 2003. godine kada su doneti zakoni o bankama i Zakon o Narodnoj banci Srbije.
Drugo, u tom širokom spektru zadataka koje sada pod svojom šapom ima Radovan Jelašić, kao guverner, znači onaj koji upravlja centralnom bankom, data je i mogućnost da se ona u slučaju bankrotstva jedne banke pojavljuje u tom regulatornom smislu i da vodi tu intervencionističku politiku.
Što se tiče početka osnivanja agencija, problem je nastao onog trenutka, a onda je usledio sunovrat srpskog bankarstva kada je usvojena Agencija za sanaciju banaka. Vi sada meni, dame i gospodo koji podržavate ovaj zakon, recite kako je moguće da glasate za nešto ovako, iza koga sledi Agencija za osiguranje depozita, kada znate da ova agencija za sanaciju banaka ne samo da nije spasila domaće banke, odnosno srpske banke koje su imale tzv. deo društvenog kapitala, već je potpuno ugasila nacionalne banke i ljude izbacila na ulice. Na mala vrata uvela one koji ne razmišljaju u odnosu prema srpskoj privredi na način kako da joj pomognu, nego su svoje poslovanje bazirali, pre svega, na sektor stanovništva. Taj odnos je otprilike 80 prema 20 u korist stanovništva.
Zašto? O tome je govorio kolega Arsić. Zato što su ti krediti za široku potrošnju, (a to je ono što je građanima najneophodnije) mamac za ljude, ne mislim lakoverne ljude, nego ljude prinuđene da uzimaju takve kredite, tako skupe kredite, sa bukvalno lihvarskim kamatama, zato što nemaju osnovne prihode, fabrike ne rade, nemaju posla, plate male. Odakle da kupe frižider, detetu kompjuter, šporet, sve što mu treba. Mnogi ljudi se zadužuju i uzimaju te kredite sa obaveznim depozitom od 20% od januara meseca ove godine da plate račune za struju.
Da li je to vama nešto strano? Vi ne živite u državi Srbiji iako je Dinkić izopšten iz tih događanja, da li vi znate kako ljudi teško žive, da nemaju od čega da školuju decu.
S druge strane, ni oni kojima ste po tim zakonima koje sam spomenula, a koje drže tu centralističku regulatornu politiku od strane guvernera i ministra, s jedne strane prema bankarskom sektoru, čak i oni nisu zadovoljni vašim ponašanjem. Oni vam poručuju i kažu – nećete da slušate nas, konkretno kada je u pitanju Zakon o finansijskom lizingu, o čemu ćemo da govorimo kasnije, imaju i te kako velike primedbe na vaše zakonske projekte i na ono što su, pre svega, ovi eksperti Dinkić i Jelašić zamislili.
Tu je i dopis gde su se jasno potpisali, naveli sve svoje primedbe zbog toga što, i ono što se pokazalo kao neispravno u hodu od momenta kada je stupio na snagu, taj zakon nije primenljiv u praksi.
Taj manir da vi, evo, članom 5. to pokušavate da regulišete, kažete – agencija će da donosi propise utvrđene zakonom, sami vršite destrukciju izvornog zakona time što dajete mogućnost Agenciji da donosi neograničeni broj propisa, ne da sami sebi uskačete u usta, nego budućoj grupi ljudi, direktoru te Agencije, koji će da bude iz iste klike, upravnom odboru i svima onima kojima država mora da da novac za početni fond poslovanja.
Kažete – izvolite, radite šta hoćete, a država, odnosno Republika Srbija i građani Srbije će za to da jemči, samim tim, jer pare, koje su početak ovog fonda, su pare koje idu iz budžeta, znači, od svih građana.
Neverovatno je da se vi ne bavite onim što je danas najveći problem u Srbiji, a to je bankarski sektor, ovaj kakav su ga zamislili i postavili na noge Jelašić i Dinkić, sa jedne strane, a sa druge strane prezadužena srpska privreda.
Kako vam nije palo na pamet da u tom pravcu razmišljate i da donesete neki zakon kojim će da se omogući tim privrednim subjektima da kroz mogućnost da dobiju kredite sa povoljnim periodima vraćanja, sa grejs – periodima koji bi bili dobri za srpsku privredu, sa povoljnim kamatnim stopama, da se oživi proizvodnja. Prosto neverovatno da znate da je to tako, ako uopšte znate, a pokazatelji su, matematika je surova, veoma jasni.
Samo u maju mesecu u odnosu na prošlu godinu je skoro 5% pad industrijske proizvodnje. Hvalite se time da vam je Buš dao na blanko da izvozite 4.000 proizvoda u Ameriku. Ubiše se svih ovih dana vajni stručnjaci za eksport, nabrajaše, nabrajaše, i ovaj ministar Parivodić i ostali i dođeše do pet artikala, dalje nema ništa. Nema više ničega odavde da se izveze, bilo gde.
Zato je neprihvatljivo da nam predlažete ovakve zakone. Pošto ministra ovde nema, vi mu prenesite, pre svega vi iz stranke čiji je on član, da je krajnje nemoralno i cinično da se ovakva obrazloženja daju narodnim poslanicima – da mi nismo dovoljno utemeljili naše razloge u amandmanu, gde tražimo da taj zakon ne postoji i da se član briše, pa zbog toga on nama daje ovakve odgovore.
Ovo će sve jednog dana, onima koji su predlagali da izađe na nos, a to što ćete svi vi zajedno da snosite, zbog glasanja za ovakve zakone, političku osudu građana na izborima i nije neka šteta. Jer dolazimo mi koji smo mnogo bolji, pametniji, vispreniji, pre svega, pošteni da upravljamo bankarskim sektorom.
Ali nažalost, dotle će građani da stradaju, jer i za ovo, kao i za ono jutros, za sve to sutra i prekosutra što je na dnevnom redu, za fondove, za agencije, za raznorazne direktorčiće i upravne odbore pare uzimate od građana. Samo im tražite pare, dajte pare i tako svakog dana, a ljudi sve gladniji i sve siromašniji.