Hvala gospodinu Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mogućnosti da sve banke, koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, da ne kažem, da ne dam pravo na repliku, pa da izađu ovde i da kažu kako napadamo tu stranku – da sve banke koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, budu vrlo lako, vrlo brzo i vrlo jednostavno likvidirane.

Vi znate šta je dnevna likvidnost. Znate da je moguće da banka ne bude u mogućnosti da u roku od dva sata bude nelikvidna i ne može da uplati agenciji. Agencija, u kojoj sede predstavnici, pardon, eksperti te šifrovane političke organizacije, obaveštava Narodnu banku, u kojoj sede, takođe, predstavnici te šifrovane političke organizacije. Sada, eksperti te šifrovane političke organizacije, koji sede u Narodnoj banci, donesu odluku o stečaju banke, koja nije pod kontrolom eksperata jedne šifrovane političke organizacije.

Razumem zbog čega se sve ovo radi; izbori se primiču, hteli vi to ili ne da shvatite, ali ove jeseni će vanrednih parlamentarnih izbora biti. Te šifrovane i još neke političke organizacije će otići na bunjište političke istorije, jer neće ostvariti ni deo koji se zove cenzus, da uđu u Parlament. Valja se, prvo, dobro potkožiti, a drugo, valja udomiti sve aktiviste koji rade za tu šifrovanu političku organizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije ovako, da možemo verovati ekspertima te šifrovane političke organizacije, onda bi danas mnoge domaće banke radile, funkcionisale, u Narodnu banku se ne bi ulazilo sa čarapom na glavi i sa "kalašnjikovim" u rukama.

Onih 4,5 milijarde dolara koje su se nalazile na Kipru, danas bi bile u novčanim tokovima Srbije i mnogo štošta bi bilo drugačije. Razumem i želju da se za ovo vreme, do jeseni, obezbede sredstva bar toliko da može ta šifrovana politička organizacija da živi još izvesno vreme, ali da eksperti mogu da žive onako serbes, pa i sinovi, pa i sinovi njihovih sinova, dakle, do petog kolena treba obezbediti porodice, a vreme neumitno leti.

Zbog toga smatram da će bar onaj svestan deo narodnih poslanika glasati za ovaj amandman i za sve amandmane SRS i time da ovaj predlog zakona, koji je jedna obična smejurija, stavimo van snage.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Milorad Buha.
Nema razloga da govorimo u šiframa. LE je Leskovac, nije šifra, to je samo saobraćajna skraćenica.

Kao i kod ostalih članova, moraćemo se ograničiti na stav 3. člana 9. koji kaže: "Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, agencija o tome obaveštava Narodna banka Srbije koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom".
Ovde se radi o normiranju propisa kojim prenosimo nadležnost koja pripada agenciji na NBS. Ako analiziramo odredbe Zakona o NBS, videćemo da nema mogućnosti za podnošenjem prijave za privredni prestup, nego to stoji na agenciji kao subjektu koji ima nadležnost shodno odredbama Zakona o agenciji. Kada smo u ovom zakonu o osiguranju depozita normirali, mi smo ispustili iz vida da mi ovde ne regulišemo nadležnost agencije, nego postoji lex specialis zakon, zakon o agenciji za osiguranje depozita.
Odredba stava 3. člana 9. ne može da stoji ovde, s obzirom na to da ta nadležnost pripada agenciji i ona može biti predviđena samo Zakonom o agenciji. Međutim, mi smo napravili još jedan promašaj. On je vidljiv iz člana 21, kod kaznenih odredaba, koji kaže: "Novčanom kaznom od 100 hiljada do 3 miliona dinara kazniće se za privredni prestup banka", pa kaže: "1) ako premiju ne plaća na način i u roku koji Agencija propiše (član 9. stav 1.)".
Mi smo ovim stavom 3. dali u nadležnost NBS da ona podnese prijavu za privredni prestup, a članom 21, ovog zakona, smo rekli da je to agencija. Mi smo ovde pomešali lončiće i mislim da tu moramo izvršiti korekcije. Ovaj član takođe moramo brisati zbog ove nezakonitosti. Očito je da je onaj ko je predlagao ovaj zakon, onaj ko je pisao ovaj zakon, on je opet uzeo u obzir odredbe objedinjenog zakona o osiguranju depozita i osnivanju agencije za osiguranje depozita. Predlažem da se ovaj član, pored svih ostalih članova, briše.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, članom 10. koji je kratak, ali može da se kaže da je prilično zanimljiv za diskusiju,  kaže se: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Znači, ne postoji drugi način, kako to tumači predlagač, nego da se oduzme dozvola za rad nekoj banci, kao da banka mora da se bavi isključivo depozitima građana, odnosno fizičkih lica, kao da ne može da se bavi, primera radi, isključivo platnim prometom ili isključivo poslovanjem sa pravnim licima.
Ovde predlagač ostavlja jedinu mogućnost, odnosno pokazuje svoju želju kako će banka da prestane da plaća depozit, a to je oduzimanjem dozvole, nikako drugačije.
Ovaj zakon i jeste tako koncipiran da se banke koje smetaju određenim finansijskim krugovima u državi, koji su bliski ovoj vlasti, jednostavno, uklone sa tržišta. Na koji način? Evo, jedan od načina je ovaj zakon o osiguranju depozita, sledeći je agencija za osiguranje depozita, koja se do sada zvala Agencija za likvidaciju i stečaj banaka. Kasnije ste dodali u ime "sanaciju", ali ste vrlo loše sanirali. Sve banke koje ste sanirali od dolaska na vlast do dana današnjeg, su zatvorene.
Znači, to je jedini pravi razlog donošenja jednog ovakvog zakona – da se kroz rad ove agencije potpuno stave pod kontrolu banke. Neće više moći da posluju onako kako to tržište predviđa, onako kako je to svuda u svetu, nego će da posluju kako im to naredi agencija, a agencija je produžena ruka Narodne banke, a Narodna banka je produžena ruka Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je produžena ruka šifrovane političke organizacije.
Znači, apsolutno sve finansijske tokove, pa čak i rad ove skupštine, kontroliše šifrovana politička organizacija. Šifrovana politička organizacija je zakazala sednicu skupštine tri dana pred početak te sednice. Rok za podnošenje amandmana je bio manji od 24 časa, pa zato i lepo piše u obrazloženju za podnošenje amandmana svakog poslanika SRS, da je Narodna skupština Republike Srbije očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, odnosno šifrovane političke organizacije. Zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalje pljačkanje građana Srbije.

Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onoga što nije strukturni problem u državi Srbiji kada su u pitanju finansijski tokovi, nego nezaposlenost koja je sve veća. Ako hoćete na ovakav način da se bavite bankarskim sektorom, ajde onda da vidimo šta to predviđa član 10.
Opet vam ponavljam: mi sada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona, pod 9. tačkom dnevnog reda. Tek sledeći zakon ustanovljava agenciju za depozit. Ako govorite o ovome i o članu 10, gde je gospodin Krajinović, poslanik SRS, tražio njegovo brisanje, doćićete do argumentacije SRS i onoga što je govorio kolega Arsić i ja u svim onim raspravama od početka i do člana 10, jer član 10. kaže: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodna banka Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Sva besmislenost ustanovljavanja agencije i ovog zakona, (koji je samo prateći do ovog člana 10) ogleda se u članu 10. ovog zakona. Zašto? Zato što je NBS već ta, po zakonu koji postoji od 2003. godine, koja izdaje dozvole za rad, koja je zadužena za praćenje poslovanja poslovnih banaka i koja, kako to ovde kaže, oduzima dozvolu za rad toj banci kada se steknu zakonom propisani uslovi.
Sada dolazimo do pozicije domaćih banaka ili onih koji su to nekada bile u ovom novom bankarskom sistemu i ovoj novoj mreži bankarskog poslovanja. Gde su one, zašto su sistematski uništavane i šta će biti sa ovih nekoliko koje su preostale domaće banke do momenta dok ih Dinkić i Jelašić ne privatizuju. To je važno pitanje, zato što neću navesti ime te banke, zbog toga da ne shvatite ni kao reklamu, a i da vam ne bih otkrila izvor tih podataka koji su autentični.
Domaće banke sa ovdašnjim kapitalom, koje posluju na našem tržištu, a kojima će ovako za tren oka, netrepnuvši, ili Jelašić ili Dinkić oduzmu dozvolu zato što nisu u sistemu još uvek ta jedna konkretno o kojoj govorim, pod direktnom kontrolom i palicom tog dvojca ili nekog ko je uz njih je banka koja posluje sa privredom i to je njena osnovna delatnost od 1984, 1985. godine.
U svim tim fazama, a naročito u godinama nezapamćenih sankcija prema našoj privredi i prema građanima, ta jedna od banaka, koja još uvek nije privatizovana, ali koje će na kraju morati zbog toga što ne mogu da izdrže nikakav pritisak i pre svega zbog, s jedne strane, nelojalne konkurencije od ovih stranih koje posluju kao domaće, i dalje želi, to je njena intencija da posluju isključivo sa privredom, jer ima drugih koje posluju sa stanovništvom i to je odnos od 80 prema 20 u korist ovih stranih, kada je u pitanju sektor stanovništva.
Vidite šta se dešava. Osim što im se preti da će da im se zbog neverovatno visokih cenzusa koji se stalno menjaju i one su prinuđene da idu u neke integracije, jer se te male "male", ali nisu po volji guverneru i ministru finansija guše, njima se poslovni subjekti koji su u kategoriji ili u rangu A, u najvišem rangu poslovanja u ovoj ovakvoj privredi rangiraju kada im se određuju poeni za poslovanje i sve ono što oni treba da dobiju kao bonitet, rangiraju na četvrto, peto mesto, odnosno u prvu grupu.
Kada bih vam rekla o kojoj se domaćoj firmi radi, jer je u pitanju nešto što je potrebno svakom stanovniku ili za rehabilitaciju ili za lečenje, videli biste da nikako ta firma ne može da bude ni kao distributivna mreža, ni kao proizvođačka delatnost u rangu V ili G. Ona se svesno tako rangira zato što je deponent ove banke, koja nije pod Dinkićevom kontrolom – gde je tu tržišno poslovanje, gde je tu nemogućnost i suzbijanje monopola?
Naravno da toga u ovoj državi nema i ovim članom 10. i svim onim mogućnostima koje ima guverner lično i Narodna banka Srbije, guši se svaka mogućnost da neka banka, koja se opire takvoj monopolističkoj politici koja se vodi sa te strane ili iz tog moćnog lobi-finansijskog centra, od strane onih, koje su za njih male i sitne. To su ljudi koji su i te kako imali sluha za naše privredne subjekte i pomagali im za vreme sankcija da opstaju i da posluju mnogo bolje, nego od kada su ove vaše famozne reforme došle u državu, od kojih ni privreda ni građani nemaju nikakve koristi.
Zato mi ne želimo da govorimo u retrogradnom kontekstu i da vraćamo na nešto što je vreme odavno pregazilo, ali iz iskustva tih privrednih subjekata i tih iskusnih bankara i privrednika morate da izvučete nešto, jer oni kroz ovakvo poslovanje i kroz ovakav uticaj centralne banke na bankarski sistem u našoj zemlji trpe samo štetu.
Ne mogu ni oni da imaju korist, a ne može ni da ima privreda sa kojom oni posluju, jer se sistematski uništava. Da su Hamović, Lazarević ili neki drugi bliski prijatelji i kumovi ministra ti poslovni činioci ili faktori, druga bi pesma bila. Ovako to su ljudi koji ne žele da se stave i koji se opiru moćnim finansijskim lobijima, ne žele da ulaze u neke sumnjive poslove, niti da rade nešto što nikada nisu želeli da rade, već misle da još uvek mogu da se bore za svoje mesto, ali nemoguće je zato što je nemilosrdno tržište na kome se brišu jednim potezom pera ili gumicom, od strane guvernera ili ministra, svi oni koji nisu po volji.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ponovo na pravnu formulaciju člana 10. koja kaže: – "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci". Svaka banka u dosadašnjem pravnom sistemu, zakonskom sistemu, Republike Srbije plaća premiju osiguranja na osnovice osiguranja koje su utvrđene, određene zakonskim propisima. To je jedna činjenica, a druga činjenica je da, sve banke koje sada trenutno zažive na finansijskom planu su upisane u sudski registar i imaju dozvolu za rad.
Opet je predlagač zakona u zabludi kada kaže da će se premija osiguranja plaćati od dana upisa u registar. Zašto bi se banka upisivala na temelju ovog zakona? Ona je već upisana i ima dozvolu za rad i sasvim normalno izmiruje sve obaveze koje su predviđene sadašnjim aktuelnim propisima iz oblasti osiguranja .Prava formulacija bi trebalo da glasi –da će banka plaćati premiju osiguranja shodno ovom zakonu, odnosno danom stupanja na snagu ovog zakona, a onog trenutka kada se oduzme odobrenje za rad, tog trenutka ona prestaje sa plaćanjem.
Znači, i u ovom slučaju predlažemo brisanje ovog zakonskog propisa, odnosno člana, jer je on neadekvatan i nije primeren situaciji, s obzirom na to da su sve banke koje trenutno posluju na finansijskom polju upisane u sudski registar i imaju odobrenje za rad.