Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Ali Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o osiguranju depozita podneo sam amandman na član 11. koji se briše, međutim, moram jednu stvar da kažem. Mi iz redlova SRS sa ovim novim Poslovnikom smo uskraćeni, posebno na pisanju amandmana.
Naime, Narodna skupština Republike Srbije očigledno je u funkciji Vlade Republike Srbije, zato što se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženja obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastoji i dalje da pljačka građane Srbije, a posebno se to misli na šifrovanu stranku, kako reče kolega Moma Marković.
Međutim, država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
Član 11. Predloga zakona o osiguranju depozita kaže: – "Banka je dužna da plaća početnu premiju, tromesečnu i vanrednu premiju". Dosadašnja institucionalna rešenja u oblasti osiguranja depozita, a u komparaciji sa drugim finansijskim sistemima, u najmanju ruku su bila nedorečena. Osigurani iznos depozita koji je osiguravala agencija za osiguranje svojevremeno, iznosio je 5.000 dinara. To bi značilo da pri likvidaciji banke, agencija preuzima obavezu samo u iznosa do 5.000 dinara.
Usvajanjem Zakona o osiguranju depozita, u članu 11. zakona kaže se da je banka dužna da plaća početnu premiju koja iznosi 0,3% novčanog dela, minimalnog osnovnog kapitala banke.
Postavlja se pitanje da li osiguravamo depozit ili opterećujemo osnovni kapital banke, čime finansiramo Agenciju za osiguranje depozita, ali zato smanjujemo mogućnost kreditiranja privrede i stanovništva za visok iznos početne premije.
Agencija utvrđuje tromesečnu premiju u iznosu od 0,1% koja dodatno opterećuje poslovanje banke, sa iznosom koji daje diskreciono pravo ministru finansija, Dinkiću, da na osnovu stanja u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije – stepen rizika kojim je izložen i visina sredstava u fondu za osiguranje depozita, odredi se najviša tromesečna premija od 0,1%, koja bi onda bila u funkciji monetarne politike kroz smanjenje ponude kredita; jer će ta najviša tromesečna premija dodatno opteretiti kreditni potencijal banaka.
Budući da agencija za osiguranje depozita nikada neće imati dovoljno para, onda će se bankarskim sistemom opteretiti redovno sa onih 0,4% vanredne premije. Sa ovakvim visokim zahvatanjem u formi osiguranja depozita, stvara se mogućnost da direktori banaka privuku dodatne depozite zbog činjenice da su oni osigurani kod agencije za osiguranje depozita. Zatim, da bez velike kreditne analize ili boniteta tražiocu kredita odobre kredite i po netržišnim kamatnim stopama, jer su depoziti dobro osigurani kod agencije za osiguranje depozita. To će opet stvoriti problem kod direktora banaka.
Prema tome, član 11. zakona o osiguranju depozita kao nedorečen i štur, ne bi smeo biti prihvaćen od kolega poslanika iz vladajuće većine. Tako vas ovim putem, gospodo poslanici, molim da u danu za glasanje ne glasate za ovaj član, jer član je veoma loš, kao i sam Predlog zakona o osiguranju depozita.

Još neko o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Milorad Buha ili gospodin Veroljub Arsić?

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. izvinjavam se što moram čitati odredbe ovog predloga zakona, pre svega, zbog gledalaca koji nas prate i koji moraju znati, s obzirom na to da pred sobom nemaju zakone, a ovo je javna sednica, mislim da moramo i građane obavestiti o predlozima zakona, pa ja koristim ovu priliku da čitajući odredbe ovih zakona ukažem građanima na osnovne aspekte predloženih zakona i sve ono što mi kao SRS predlažemo i sugerišemo u dogradnji ovog zakona.
Članom 11. Predloga predviđeno je, da je banka dužna da plaća početnu premiju, tromesečnu premiju i vanrednu premiju. S obzirom na to da sam u nekim vremenima radio u Agenciji za sanaciju banaka i osiguranja depozita, između ostalog sam kao pravnik izučavao i oblast osiguranja depozita i u svojoj praksi nisam naišao na ovakav način određivanja premije.
U pravnoj regulativi, pre svega, visokorazvijenih finansijskih institucija, SAD, Francuske, Engleske, Nemačke, postoji potpuno jedan drugi sistem i mislim da bi trebalo primeniti taj sistem.
Pokušaću sada da objasnim osnovne elemente po kome je zakonodavac i predlagač ovog zakona pošao. Gledajte, kada se radi o početnoj premiji, predlagač je po svoj prilici mislio na premiju osiguranja, koju bi trebalo da plaćaju banke prilikom osnivanja.
Što se tiče banaka i osnivanja, one nemaju adekvatnu depozitnu masu i ne mogu ni plaćati, s obzirom na to da se premije osiguranja odnose na depozitnu masu koja je ugovorena između komitenta i banke. Znači, odredbe ovog zakona se, (a to se pre svega odnosi na član 20.) ne mogu primeniti i one su neadekvatne. Ako nemamo depozitnu masu, jednostavno nemamo ni mogućnosti da razrešimo adekvatnu premiju na tu masu.
Sa druge strane, tromesečna premija, ne može biti četvoromesečna, šestomesečna, devetomesečna i dvanaestomesečna, jer ona je premija i kao takva se razrezuje. Ona se može plaćati mesečno, može tromesečno i po pravilu se to tako i radi. Mi u dosadašnjoj praksi imamo tromesečni obračun i tromesečno plaćanje premije, ali premija kao institut ne može biti tromesečna premija. Znači, ona je premija i kao takva ona se mora prihvatiti u takvom obliku.
Što se tiče vanredne premije u praksi drugih zemalja, takođe, postoji ta odredba i ona bi mogla da ostane. Što se tiče početne i tromesečne premije, predlažem da se one brišu.
Još jedna sugestija, što se tiče vrsta premija osiguranja. Mislim da bi tu morali u našoj praksi primeniti diferencirane premije. A šta znači diferencirana premija? Diferencirana premija se primenjuje u onim sramnim sistemima i u onim finansijskim sistemima u kojima vršimo klasifikaciju banaka, s obzirom na to da mi vršimo klasifikaciju banaka na temelju boniteta i kvaliteta banaka, mislim da bi bilo primereno da se u ovom slučaju ide sa adekvatnom diferenciranom premijom. Mislim da bi ona bila adekvatna i vrlo primenljiva u našem sistemu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ovim članom 11. se određuje kako će to premije da budu plaćene i ne poštuje se jedan osnovni finansijski princip, a to je, da se premija plaća na ono što se u stvari osigurava, a osigurava se depozit.
Postoji redovna premija i hajde da kažemo da je, u neku ruku, ona prihvatljiva u ovom slučaju. Međutim, ima početna premija, tromesečna premija i vanredna premija. Koja je to početna premija?
Početna premija se odnosi na osnivački ulog banke, minimalni, a može da se primenjuje i na ukupan osnivački ulog banke. Sada se postavlja pitanje koje je već i bilo ranije: da li banka koja se registruje mora da se bavi i pitanjem depozita građana, odnosno fizičkih lica? Ne mora. Zašto onda mora da učestvuje u osiguranju depozita.
Možda će banka isključivo, da svoju delatnost bazira na platnom prometu i poslovanju sa fizičkim licima. Zašto bi onda, odnosno u poslovanju sa pravnim licima, ta banka morala da oštećuje svoje komitente za depozite kojima ne raspolaže i sa kojima nema nameru da se bavi.
Zašto onda prisiljavamo, u ovom slučaju, poslovnu banku da plaća premiju za osiguranje depozita?
Da kažemo da je definisano šta je to početna premija, šta je tromesečna, šta je vanredna premija i čemu ona služi. Da li to u zanosu zatvaranja banaka, kada novca nestane u agenciji za osiguranje depozita, pa ćete onda da razrežete po onim drugim bankama, koje su nekim čudom preživele tu vašu euforiju zatvaranja banaka, da isplate nečije političke, neekonomske i pogrešne poteze. Ne, poslovne poteze banaka, nego poteze političke, ove vlasti. Videli smo kako to funkcioniše, ali bi sada išlo u obrnutom smeru. Prvo bi išli šifrovani koji kontrolišu Ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija koje kontroliše Narodnu banku Srbije i Narodna banka Srbije koja kontroliše agenciju za osiguranje depozita. Ponavljaću stalno pravo ime, likvidaciju i stečaj banaka.
Znači, ukoliko ta euforija nastane među šifrovanima, pa nestane novca u agenciji, onda ćemo imati vanredne premije. Ko će to da plaća? Opet građani Srbije, ne banke. Zanosite se i pokušavate da objasnite građanima da će to banke da plaćaju. Neće! Građani će dobijati manje kamate na sredstva po viđenju, deponovana sredstva i oročena sredstva kod banaka.. Građani će podizati skuplje kredite kod tih istih banka zato što su opterećeni početnom premijom, tromesečnom premijom i vanrednom premijom. Zašto?
Postavlja se stalno pitanje čemu sve ovo ako se već u jednom od članova ovog zakona kaže da, ukoliko agencija nema sredstava za osiguranje depozita, onda će se depoziti namirivati iz budžeta Republike Srbije, onako kako se to i sada radi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, potom narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet smo na tim premijama. Znači, u članu 12. stav 1. – "Banka je dužna da početnu premiju plati u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar". U stavu 2. – "Početna premija iznosi 0,3 % novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke". Ko propisuje sada minimalni osnivački kapital banke?
Da li će kroz zakon o agenciji za osiguranje depozita, likvidaciju i stečaj banaka ta agencija da propisuje minimalni osnivački kapital banke, ili će to da radi Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija ili neko drugi. Ko to propisuje?
Opet se vraćamo na priču zašto se ovo odnosi na početni ulog poslovnih banaka. U njemu nema depozita građana, nema onoga što se osigurava Predlogom ovog zakona. Znači, neka banka hoće da se registruje, hoće da obavlja platni promet, hoće da radi kao poslovna banka, isključivo sa pravnim licima i sada mora da uplati 0,3 % svog osnivačkog kapitala agenciji za osiguranje depozita za fizička lica, odnosno građane sa kojima uopšte ne posluje i nema nikakvog kontakta.
Čak ste u članu 2. stav 1. tačka 2) naveli da se depoziti ne odnose na fizička lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti. Znači, već se asocira na poslovne banke. Uvek se postavlja jedno pitanje: zašto tražite novac za osiguranje nečega kod određenih banaka koje ne rade sa depozitima fizičkih lica? Znači, jednostavno, obavlja platni promet, od toga ostvaruje određen prihod, ima osnivački kapital, ima svoj kapital stečeni i taj kapital usmerava u privredu. Znači, nema fizičkih lica, nema građana, ali tražite 0,3 % od tog osnivačkog uloga.
Šta će se desiti ako jedna takva banka iskaže određenu dobit u toku poslovanja, a plati ono što dosadašnjim zakonima o porezu važi, pa kasnije taj ulog proglasi kao osnivački ulog, neće dividendu osnivači, većinski vlasnici, hoće da novac koji je ta banka zaradila bude osnivački ulog za dalji rad banke. Hoće li opet morati da plate 0,3 % i tako u nedogled. Svake godine će da se određuje, da se plaća nekakvo osiguranje koje moraju da trpe banke, a ne posluju uopšte sa građanima, odnosno fizičkim licima.
Cilj je ovog predloga zakona da se kroz osiguranje depozita ostavi mogućnost ovoj vladi da hartije od vrednosti, koje niko neće, jer činjenica je da se postepeno gubi poverenje u to što Republika Srbija izdaje kao neku vrednost, baš zbog ove vladajuće većine koja funkcioniše već petu godinu, znači, niko neće da se preko agencije pokriva budžetski deficit.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, s na to obzirom da je već pročitan član 12. neću ga čitati, samo ću dati kratak komentar. Odredbe člana 12. razilaze se sa osnovnim elementima osiguranja depozita i samom suštinom osiguranja depozita. Kod formiranja banke prva stvar koju u proceduri formiranja banke čini poslovodstvo banke, jeste da uputi zahtev za odobrenje za rad. Kada dobije odobrenje za rad podnosi zahtev za upis u registar.

Onog trenutka, shodno ovom predlogu zakona, banka bi morala da plaća premije, ali ako ovde vidimo da se plaćaju tromesečno, njoj faktički prva obaveza dospeva nakon tri meseca.

Mi ovde to skraćujemo kod onih banaka koje ulaze faktički u posao, u rad i one bi trebalo nakon 45 dana od upisa u registar da počnu plaćati početnu premiju, ali je osnovica na kojoj se plaća vrlo problematična. Ovde stoji da se plaća 0,3 % novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke. Znači, ne na depozit banke, ne na osiguran depozit, ne na depozite banke koji su ugovoreni između komitenta i banke, nego na osnivački kapital. To je jedinstven primer, ja ga nisam video nigde i zamolio bih ponovo zamenika ministra da se debelo razmisli o ovoj formulaciji. Predlažem brisanje ove odredbe jer nigde, ni u jednom sistemu, se ne plaća premija osiguranja na osnivački kapital.

Znači, na osnivački kapital nema osnova po jednom drugom pravnom osnovu, ne postoji bojazan za državu. Osnivači su ti koji postavljaju elemente i uslove u radu i poslovanju banke. Oni snose odgovornost, država tu nema nikakvu odgovornost. Zašto bi sada banka plaćala državi za nešto što nema osnova? Osnivači su ti koji preuzimaju obavezu za odgovornost u poslovanju i radu banke. Ali, sa druge strane postavlja se pitanje zakonitosti ove odredbe. Ako smo postavili osnovni postulat, osnovni princip da se plaća na depozit, onda se ne može plaćati na osnivački kapital.