SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 07.07.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

10. dan rada

07.07.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:15

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Tako je, i u odnosu na to, predstavnici su ovde. Kada je bila načelna rasprava, obezbedio sam, naravno, i to u ime Skupštine koju predstavljam, prisustvo ministra, kao i na odborima, kada se raspravljalo o ovim amandmanima. Budite ljubazni, vratiću vam vreme. Izvolite.

Boban Vojinović

Srpska radikalna stranka
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se član 14. Predloga zakona o javnom dugu briše. U načelnoj raspravi, a i kroz amandmane poslanika SRS, ukazivano vam je da su pojedini članovi i pojedina rešenja u ovom zakonu veoma loše uređena i da treba da se menjaju.
Naša osnovna zamerka jeste davanje prevelikih ovlašćenja nekom pojedincu, bez obzira na kojoj se funkciji taj čovek nalazi. Srpska radikalna stranka smatra da ne treba formirati nikakve posebne uprave koje će da prate kako i koliko se država zadužuje.
Sve to je moguće prebaciti ovde u Narodnu skupštinu, da znaju i poslanici, a i javnost koliko se država i njeni građani zadužuju u inostranstvu. Ministarstvo preko svojih inspekcijskih službi može da kontroliše i prati sve ovo, bez formiranja bilo kakvih posebnih uprava.
Međutim, ministar Dinkić reče da Srbija više nema potrebe da se zadužuje, pa se pitam zašto onda i donosimo ovaj zakon.
Da li zato da ovim zakonom legalizujete dosadašnja zaduživanja Srbije, sprovođena nezakonito, kako od sadašnjeg, tako i od njegovog prethodnika? Gospodo iz vlasti, toliko ste nas zadužili, a nikakve koristi naši građani od tih kredita nisu imali. Umesto da ste te kredite uložili u privredu, pa da se te pare polako vraćaju, vi formirate agencije, posebne uprave, vladine i nevladine organizacije, a sve to košta i sve to finansiraju građani Srbije.
Stvarno ne znam čemu ovaj zakon, ako ministar pre neki dan reče da Srbija više ne treba da se zadužuje i da su nam svi dugovi oprošteni. Mi u SRS-u, a i građani Srbije znaju da nam niko neće oprostiti dugove. Ne znam kome su ovi sa Zapada oprostili dugovanja. Za sada nikome, pa najverovatnije neće ni nama. Ne valja to što ste nas toliko zadužili da će morati i naši unuci, a i njihovi unuci da vraćaju vaše dugove. Zbog toga, a i zbog svega ovoga što sam rekao, smatram da član 14. Predloga ovog zakona treba brisati, jer nema nikakvog smisla.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Pre nego što pređemo na ovaj član, pretpostavljam da će reč imati narodni poslanik Milivoje Vuković, pauza do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Još jednom, dobar dan.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković.
Još jednom podsećam, za one koji su možda bili sprečeni da u svojim kancelarijama čuju, danas će se raditi produženo, ako bude bilo potrebe, jer će se u stvari raditi do završetka rasprave o pojedinostima na 17. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o javnom dugu. Sutra Skupština neće zasedati, nego će nastavak biti u ponedeljak u 10,00 sati.
Hvala vam, gospodine Vukoviću, što ste sačekali. Izvolite.

Milivoje Vuković

Srpska radikalna stranka
        Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 15. Predloga zakona o javnom dugu koji glasi: "Član 15. se briše". Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali opet da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli da se celi zakon briše, to jest da se povuče iz procedure, jer on ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje.
U obrazloženju ovog zakona je rečeno da su korišćena iskustva zemalja u okruženju, a takođe je korišćena i pomoć američkih eksperata koji su posebno insistirali na rešenjima koja preporučuju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
Evo, opet u pisanju naših zakona i pored naših eksperata iz ove šifrovane stranke učestvuju i strani eksperti. Pa, zar mi nemamo naše kvalifikovane stručnjake, nego nam trebaju strani eksperti? Evo, pre neki dan objaviše naše novine da su naši studenti pravnog fakulteta bili na prestižnom svetskom takmičenju bolji od studenata sa čuvenog Oksforda. Pa zašto onda nama za sve trebaju strani eksperti? Ili to lepše zvuči kada se stavi u obrazloženje da su nam pomagali i ti strani stručnjaci? Dokle da se krijemo iza njih, a oni su po znanju daleko iza nas. Uzgred rečeno, na tom takmičenju su prva dva mesta osvojili studenti iz zemalja koje su bili glavni organizatori i sponzori tog takmičenja.
Kontrolu zaduživanja bi vršio Dinkić, odnosno Ministarstvo finansija preko novoosnovane Uprave za javni dug. Znači, opet nova uprava i nova zapošljavanja stranačkih kolega. Više se ne gleda stručnost, nego stranačka pripadnost prilikom zapošljavanja, a sada se ide i dalje, pa se ljudi ucenjuju da pristupe stranci G17 plus da bi bili zaposleni ili dobili odgovarajući posao. Ovo ne govorim kao frazu, nego argumentovano.
Naime, javna je tajna da je mnogo hektara u celoj Srbiji zasejano genetski modifikovanom sojom. Ja vam navodim primer iz Mačve, odakle dolazim. Inspektor poljoprivrede je obilazio njive zasejane sojom i svom komšiji zapretio da će mu uništiti dva hektara soje, to jest zaorati, jer je zabranjeno sejati genetski modifikovanu soju. Na molbu seljaka, njegovog komšije, da mu to ne čini, on mu je ponudio rešenje, a to je da će ga poštedeti uz uslov da pristupi stranci G17 plus.
Ja sada postavljam pitanje da li je taj seljak sam proizveo tu genetski modifikovanu soju ili je od nekoga kupio? Pa, taj koji rastura seme ostaje nekažnjen i bogati se. E, tu inspektor ne može ništa, ali zato može da uništi seljaku dva hektara useva ili da ga ucenjuje. Pa, dokle tako? Ne zaustavljamo problem u startu, nego lečimo posledice koje su tada mnogo bolne.
Na kraju, da se osvrnem i na stav 3. člana 15. gde se kaže: "Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa otplatom javnog duga". Evo ga opet ministar finansija, on je Bogom dat da može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije, i niko drugi.
Zbog svega rečenog, mi iz Srpske radikalne stranke smo protiv ovog zakona u celini i u danu za glasanje nećemo za njega glasati.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Vukoviću, na konstruktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković po istom amandmanu. Izvolite.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, jedini amandman koji je mogao da se stavi na član 15. je amandman koji bi glasio – član 15. briše se. Molim vas, obratite pažnju, pročitaću vam tekst člana 15. Ako ikako možete da razumete, posle ćete mi na pauzi reći. Kaže ovako: "U toku izvršenja budžeta Republike Srbije ne mogu se vršiti izmene u planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog plana, osim u slučaju prilagođavanja ovih plaćanja promenama u obavezama na ime javnog duga."
Znači, ne mogu se menjati, osim u slučaju kada se menjaju. Ovako nebulozan član ne zaslužuje nikakav drugi amandman, nego amandman – član 15. briše se. Uostalom, ovako nebulozan zakon ne zaslužuje nijedno drugo rešenje osim – Predlog zakona, kao takav, briše se.
Postavlja se pitanje kako smo mi to do sada funkcionisali dok, kako reče moj prethodnik, strani eksperti nisu, prvo, strani, nego su domaći, a eksperti pogotovo nisu. Kako smo mi regulisali, kako je država Srbija regulisala ovo pitanje do sada? Vrlo jednostavno, sada ću vam pročitati član 53. koji kaže: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 52, 53, 56, 57, 58, 59. i 60. i člana 73. stav 1. tačke 2) i 4) Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 9/02 i 87/02)". Dakle, ovo nisu oni retrogradni zakoni koje je neka nenarodna vlast donosila pre buldožer revolucije, nego je ovo zakon koji ste vi doneli 2002. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da najpametnije što Narodna skupština može da uradi jeste da pozove nekog iz tog ministarstva, fantomskog ministarstva, jer evo već danas nigde nikoga nema iz tog ministarstva, i da nama poslanicima ovakve dileme eventualno razrešava, dakle, da dođe ovde sa jednim jedinim zadatkom, vrlo kratkim zadatkom – da povuče ovaj zakon iz procedure, da smisle ili da nađu nekoga ko će im smisliti malo kvalitetnije zakonsko rešenje i onda da dođu pred narodne poslanike.
Predlažem, dame i gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje, kada se glasa o ovom amandmanu, pritisnete zeleno dugme.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Predstavnik iz Ministarstva je ova dama koju vidite ovde.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Gajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Rodoljub Gačević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Gačeviću, imate reč.

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se član 17. ovog zakona briše iz sledećih razloga. Član 17. se odnosi na obim sredstava za davanje garancija, a u članu doslovno ovako stoji: "Republika može dati garanciju za izmirenje duga dužnika pod uslovima iz člana 16. stav 3. ovog zakona..." itd.
U članu 16. stav 3. ovog zakona stoji: "Republika može dati garancije iz stava 1. i 2. ovog člana u skladu sa zakonom..." itd. Ponovo se poziva na stav 1. i 2. ovog člana i kaže se: "Garancije iz stava 1. i 2. ovog člana daju se u formi zakona". Ne znam da li je ikome ovo jasno. Čisto jedna frazeologija koja je nepoznata. Pokušava se nejasnu frazu objasniti opet nejasnim frazama.
Dakle, kao što je rečeno, ako se uzme u obzir da neki dug treba prvo definisati, kazati koliki je iznos, a onda to staviti na papir i da se to izrazi nekom nominalnom cifrom, u nekoj valuti, dinarima, evrima ili ako ne može neka se izrazi u obliku procenta u odnosu na neki iznos sredstava nekog fonda, budžeta, nacionalnog dohotka ili bilo čega, ono što se upravo ovde u Skupštini razmatra, za šta se mi izjašnjavamo i donosimo odluku, jer se tačno kaže da je toliko i toliko sredstava odobrenih. U tom slučaju se zna koji je iznos sredstava, na šta se odnosi i do koje granice, da bismo znali koliki je guber, čime se možemo pokriti, a ovako to je potpuno nejasno.
Zbog toga predlažemo da se ovaj član briše, jer je bolje nemati ovaj član nego ga ovakvog nakaradnog imati. Ovo je, što bi narod rekao, samo presipanje iz šupljeg u prazno. Zašto je ovo na ovakav način definisano, odnosno, bolje reći, nedefinisano? Pokušava se personificirati cela država u jednom ministru finansija ili slično. Od njega će zavisiti sudbina države; od njega, od njegove provizije, procenta zavisiće šta će se desiti sa jednom nacijom.
Kada država upadne u ovako nemilu situaciju bilo bi koliko-toliko razumljivo da se može izvući nekom bilo kakvom otplatom, pa makar i nekom dužničkom krizom, makar i nekim slučajevima plenidbe imovine, brodova u nekim lukama, blokadom nekih računa itd.
Međutim, postoji jedna mnogo teža situacija, imaćemo problem sa suverenitetom naše države. Koliko se iz ovoga može nazreti, svrha celog zakona je upravo da se cela nacija i narod uvede u dužničko ropstvo.
Zbog toga me ne bi čudilo da se posle toga negde u Beogradu, možda na Avali, gde je bio onaj toranj, poput onoga nekada u Sparti postavi kamen dužnik na kome će pisati – Srbija je dužna da isporuči tog i tog, Srbija mora da se odrekne suvereniteta nad nekim delom teritorije, recimo Kosova, da Srbija ukine vojsku, da smanji policiju itd, dakle sve ono što će se direktno ticati suvereniteta jednog naroda. To bi, praktično, značilo da ostanemo narod bez otadžbine.
Otadžbinu, gospodo poslanici, nemamo pravo prodati, jer je nismo ni kupili. Dobili smo je u nasleđe od naših očeva, đedova, prađedova i dužni smo je preneti novim mladim generacijama, sinovima, unucima, praunucima. Iz tih razloga nemamo moralnog prava, niti sme da se dogodi da buduće naše generacije ostanu narod bez otadžbine, kao što su to danas Palestinci.
Nešto bih rekao i u vezi sa ovim kreditima o kojima je govoreno. Tačno je da kredita ima. Ja sam, kao privatni preduzetnik, pokušavao nekoliko puta da konkurišem za kredit.
Krediti postoje, ali to izgleda ovako: ima se pravo, isto kao što je pravo na rad, ali je to ograničeno pravo, jer se kaže da ima sredstava toliko i toliko i samo može dobiti jedan deo korisnika, odnosno 1-5 posto.
Dakle, na 20 njih može jedan eventualno dobiti kredit. Sve one uslove mora da ispuni, a to znači da napravi biznis plan, da skupi celu papirologiju da je bio likvidan toliko i toliko vremena, šest meseci možda i više, i na kraju da da neke određene garancije. Na kraju, posle svega toga, nema ništa. Znate ko će dobiti kredit? Dobiće jedan na prema 20, i to po onom principu ko da proviziju do 10 posto.
Takav sistem ide od dna do vrha. Znate vi kako to ide, nije ni potrebno objašnjavati, bar građani to znaju i oni koji su koristili ove kredite na ovakav način znaju kako se to radi. Ima tamo neki koji je posrednik, obično je neki kurir ili pisar, njemu će dati pare i tako će ići redom, nešto će uzeti direktor fonda, nešto će ići do ministra i tako redom.
To je taj način što ovamo postoji, pro forme, ima se pravo, ali praktično to pravo ne može iskoristiti ni do pet posto, a najviše oni koji traže kredit, odnosno ova sredstva.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Gačeviću. Izvolite, gospodine Markoviću. Nadam se da ćete vi govoriti o pitanju koje je na dnevnom redu.