Ne volim previše da ulazim u replike, probaću da ovo bude poslednji put da se javljam povodom ove teme.
Jednostavno, veći deo onoga što sam razumeo i što ste pričali ne stoji. Državni dug je državni dug. Ako se zaduživala Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, potpuno je svejedno, zadužila se Republika Srbija.
Ja ću vas podsetiti, i vi kada ste bili u vlasti, zadužila se ta vlada prema Narodnoj Republici Kini. Šta sada treba da kažemo, baš nas briga, to je neki drugi režim, neka druga vlast, nećemo Kini vraćati dugove.
Mi moramo državno, odgovorno da se ponašamo, a kako su ti novci potrošeni, da li je tu bilo kriminala, korupcije, neka istražuje tužilaštvo, ali država mora na sebe da preuzima dug i da svoje obaveze izmiruje.
Što se tiče koncesija i kredita, potpuno je normalno da za profitabilne pravce možete da dajete koncesije, a za neprofitabilne pravce niko neće želeti da bude koncesionar. Onda morate da uzimate kredite, a nisu država samo profitabilni pravci, nije državna strategija da se razvija samo koridor 10, šta ćemo sa ostatkom Srbije?
Rekao sam već, nemamo dovoljno novca u budžetu, moramo da uzimamo kredite, ovo su kontragarancije za kredite koji su ranije uzeti i država bi bila maksimalno neodgovorno kada Narodna skupština ovo ne bi usvojila, a slažem se, mi možemo da govorimo o političkoj opravdanosti uzimanja tih kredita.
Još nešto, moramo da se vodimo logikom stranih investitora. Mi imamo države u okruženju koje imaju mnogo bolju infrastrukturu nego Srbija. Znate, jednom stranom investitoru potpuno je svejedno da li će svoju proizvodnju bazirati u Osijeku ili Somboru. Nama i Hrvatima nije svejedno. Meni je stalo da to bude u Somboru, zato moramo i našom legislativom i razvojem infrastrukture prestizati države u okruženju, i omogućiti da se putem investicija otvaraju nova radna mesta i da se u Srbiji lakše živi.