Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nekoliko reči o ovom amandmanu na član 3, jer ću kasnije i o svom amandmanu da govorim.
Jednostavno, mi ne možemo da dopustimo, mi srpski radikali, da se ovako jedna skandalozna kontragarancija ratifikuje u najvišem zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i zamoliću kolege koje čine vlast i iz vladajuće su garniture, neka obrate pažnju na tekst obrazloženja za ovu kontragaranciju.
Videćete da su tu, u najmanju ruku, pobrkane babe i žabe i da ćete odobriti nešto za šta nećete znati gde se i kako koriste sredstva. Član 3. za koji predlažemo da se briše, obratite malo više pažnju, kaže da je korisnik kredita iz člana 1. ovog zakona u Republici Srbiji Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije".
Pogledajte kako izgleda u razlozima za donošenje zakona četvrti pasus i šta tu piše – prema Sporazumu, kredit u iznosu od 50 miliona američkih dolara Vlada Republike Poljske daje za finansiranje projekata u oblasti energetike i rudarstva, ekologije i poljoprivrede. Kredit će se koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz Savezne Republike Jugoslavije, za isporuke Republike Poljske u Saveznu Republiku Jugoslaviju mašina, opreme i materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije." Takođe, ovaj sporazum podrazumeva da visina ne može prelaziti iznos od 52 miliona dolara itd. Udeo ulaganja u mašinama, uređajima, materijalima, tehnologiji i uslugama poljskog porekla u okviru ovog sporazuma ne može biti manji od 80%.
Kada se Vlada Zorana Đinđića, a kasnije Zorana Živkovića odlučila na takav korak, naravno uz svesrdnu podršku tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, da krene u ovakav način zaduživanja, mi smo ih upozorili i upozoravamo vas da ovo ne radite iz prostog razloga što je većina ovih sredstava utrošena, a vi ćete sada da aminujete nečemu za šta ne znate kako je novac utrošen.
Ako su ovde ubačeni rudarstvo, poljoprivreda, obnova tehnoloških procesa u pojedinim preduzećima, onda morate kao narodni poslanici i svi mi zajedno da znamo gde se pare troše, svaki cent. Ovde nema nikakve specifikacije. Mi smo na insistiranje našeg predsednika dr Vojislava Šešelja kod prve kontragarancije za neki kredit od jedne nemačke banke 2002. godine tražili da nam se naknadno – naravno to je tada obećao predsedavajući Skupštine, ali nikada nismo došli do te specifikacije – tačno da koliko je i kojih sredstava i opreme iskorišćeno za elektroprivredu od tadašnjih 50 ili možda čak 90 miliona dolara.
Nemojte da se igrate ovakvim stvarima. Ako je ovde predlagač u prvom delu rekao, u članu 3, da će korisnik ovog kredita, ne znamo ni pod kojim uslovima, ni sa kojom kamatom, ni šta je sve tačno kupljeno od mašina i opreme, Republika Srbija, da koristi za obnovu i rekonstrukciju elektroprivrednih postrojenja, kako je onda moguće da se ovde pojavljuju i drugi korisnici tog kredita. To je u najmanju ruku sumnjivo, a da ne kažem da je to velika mogućnost za pljačku i ko zna gde je razvučeno ovih 50 miliona dolara, jer mi nemamo nikakav uvid u to gde je novac potrošen. Da li dobijamo to u završnom računu budžeta? Ne dobijamo.
Mi smo odobrili da jedno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, a na koje su šapu bacila ova dvojica kriminalaca Hamović i Lazarević, u procesu početog restrukturiranja i buduće privatizacije koristi navodno 50 miliona.
Znate, mnogi od vas su učesnici u vršenju vlasti na nivou lokalne samouprave i tačno znate da jedinica lokalne samouprave za donaciju, za kredit, za bilo kakvu pozajmicu od bilo koje poslovne banke u zemlji i u inostranstvu mora da ima specifikaciju troškova.
Mi ne želimo u tome da učestvujemo i bićemo odlučno protiv toga. Mi smo samo puki izvršioci za odobravanje trošenja ovolikih para, a mi konkretno ne znamo za šta. Piše to, ali je uvijeno u oblande. U članu 3, za koji kolega traži amandmanom da se briše, stoji da će da koristi "Elektroprivreda". Ovde se pojavljuju neki drugi, pa su potencijalni korisnici neka poljoprivredna preduzeća ili ustanove koje se bave zaštitom životne sredine.
Šta je onda ovo? Gde ide tih 50 miliona? Kasnije ću po amandmanu koji sam podnela da govorim o činjenici da se građani Srbije pljačkaju na jedan beskrupulozan način, jer im se svakog meseca određeni iznos, trošili ili ne trošili struju, uzima od računa i onda se postavlja pitanje gde ovolike pare idu.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 4. podneo je narodni poslanik Zoran Krasić i ovim amandmanom traženo je da se član 4. briše.
Dosta je razloga zbog kojih je apsolutno neophodna ovakva intervencija. Već je rečeno, čuli ste da se radi o kreditu koji je uzet još pre tri godine, dakle u oktobru 2002. godine, i zaista je nejasno zašto sada Vlada Republike Srbije, pogotovo po hitnom postupku, zahteva od Narodne skupštine da zakon o davanju kontragarancija uzme u razmatranje.
Potpuno je besmisleno obrazloženje koje je Vlada dala za razloge za donošenje zakona po hitnom postupku. To obrazloženje neću čitati. Mislim da je zaista degutantno i ponižavajuće za sve poslanike u Narodnoj skupštini, a isto tako i za građane Republike Srbije, da se uopšte usudi neko u Vladi da zakone sa ovakvim obrazloženjem prosleđuje Narodnoj skupštini.
Članom 4. predviđeno je da se sredstva kredita povlače po zahtevu korisnika kredita, odnosno "Elektroprivrede Srbije", prosleđenog preko "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad, kao banke agenta, putem direktnih plaćanja koja se vrše od strane poljske banke poljskim firmama.
Ovaj član na najbolji način pokazuje samu suštinu ovog kredita. Ono što je činjenica je to da je ovaj kredit nešto gde živog novca ni u jednom trenutku neće biti.
Nisu oni nama dali tih 50 miliona dolara da mi na kraju, kada budemo raspolagali tim sredstvima, vidimo šta je najbolje za EPS, na koji će način ta sredstva biti najbolje upotrebljena, kod kojih ćemo firmi i iz koje zemlje preuzimati tehnologiju, mašine i usluge i sve ostalo predviđeno ovim sporazumom, već na ovaj način Vlada Republike Poljske odobrava kredit u iznosu od 52.632.000 dolara, kada se uveća vrednost kredita za vrednost gotovinskog plaćanja, tako da će sa tim sredstvom raspolagati poljska banka koja će po nalogu EPS isključivo poljskim firmama uplaćivati ta sredstva, a niti EPS, niti "Vojvođanska banka" neće imati nikakvog dodira sa tim novcem.
Treba postaviti pitanje da li Vlada Republike Srbije na ovaj način preuzima obavezu da plati kamatu za korišćenje ovih sredstava, odnosno pošto ta sredstva nisu korišćena, jer nisu ni mogla biti korišćena, jer je sporazumom određeno da će sredstva biti na raspolaganju Republici Srbiji tek od trenutka davanja kontragarancija Narodne skupštine Republike Srbije, treba prvo da nam odgovori predlagač ovog zakona šta se dešavalo sa tim sredstvima u prethodne tri godine i da li će Republika Srbija biti u obavezi plaćanja kamata i za te tri godine, u kom periodu je evidentno da ta sredstva nismo mogli da koristimo.
Kaže se ovde da će se kredit koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz SRJ za isporuke Republike Poljske u SRJ mašina, opreme, materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije.
Svaki dobar domaćin pre potpisivanja ovakvog sporazuma i pre potpisivanja, odnosno davanja kontragarancije za vraćanje ovakvog kredita, prvo bi razmislio i raspitao se šta je ono što će nam Poljska ponuditi kao mašine, opremu i materijale, a uostalom kao i konsalting, tehnologije i usluge.
Jer smo navikli da ugovore koje potpisuje DOS-ovska većina u manjem delu čini nešto konkretno, a da se veći deo tih kredita odnosi na tzv. konsalting, odnosno prevedeno na srpski na lopovluk, da se to obično radi preko firmi koje su bliske gospodi iz Vlade Republike Srbije, preko firmi u kojima su oni do ulaska u Vladu Republike Srbije radili, jer koliko znamo na polju elektroprivrede, Poljska, priznaćete, i nije neka svetska sila.
Ne znam po čemu su se to oni proslavili i koje su to pomake u oblasti elektroprivrede oni napravili. Veliko je pitanje da li će to što ćemo platiti više od 50 miliona dolara zadovoljiti standarde i da li će biti plaćeno po onim cenama po kojima bi eventualno mogli tu opremu da nabavimo kod drugih proizvođača.
Kroz sve ovo, nastavlja sa dalje slabljenje i uništavanje elektroprivrede, koju ste već u prethodnom periodu dovoljno uništili preko vaših koalicionih partnera Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Znamo svi da je struja u prethodnom periodu, dakle od 2000. godine pa do danas poskupela, a više ne zna se koliko puta.
Redovno je obrazloženje da elektroprivreda traži 20%, pa onda Vlada bude dobra pa da samo 14%, i onda bi mi valjda zbog toga trebalo da se radujemo, i građani bi trebalo da budu presrećni što se uvek ne dobije onoliko povećanje koliko iz elektroprivrede zahtevaju, jer bože moj to je ispod evropske cene kilovata, ovo što građani plaćaju kod nas.
Nikome ne pada na pamet da i standard građana Republike Srbije dovede na evropski nivo i svakako bi onda građani vrlo rado plaćali i evropsku cenu struje, i evropsku cenu benzina i evropske cene svih drugih proizvoda kojima ih opterećujete.
Veoma je zanimljivo i ovo što je napisano u glavi četiri, pod naslovom Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, a Vlada Republike Srbije u obrazloženju kaže: Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
A da je Predrag Marković kao predsednik ove skupštine, a trebalo bi da bude predsednik svih nas, a on to naravno nije već odavno, imao imalo dostojanstva i da je imalo brinuo o dignitetu ove Narodne skupštine, ovo bi bio dovoljan razlog da se predlog ovog zakona ne stavi u proceduru dok Vlada Republike Srbije ne da odgovarajuće obrazloženje.
Zaista je sramota da se kaže da će se sredstva za sprovođenje zakona obezbeđivati iz budžeta Srbije, a ne zato što tih sredstava za obezbeđenje neće biti, naravno da hoće i veoma će papreno platiti to građani Srbije.
Vlada Republike Srbije je bila u obavezi da ovde napiše iznos sredstava koji će po njihovoj proceni biti potreban da bi ovaj zakon bio sproveden.
Nebitno je da li će Vlada napisati da je za to potrebno 50 miliona dolara ili će napisati da je potrebno pet dolara. Taj iznos ne mora da bude tačan i niko ne očekuje da će se taj iznos poklopiti u dolar, osnovno je bilo da se bilo koji iznos ovde napiše.
Pogotovo kada se ima u vidu da Vlada dalje u obrazloženju kaže: Predlogom zakona se korisnik kredita obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu kredita i to iz sopstvenih prihoda, je bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate kredita, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta.
Postavljam pitanje, da li nas ovde u glavi četiri ili u glavi pet laže Vlada Republike Srbije.
Očigledno je da su ova dva stava, odnosno ove dve glave kontradiktorne i ne možete u jednom stavu reći, obezbediće se sredstva za otplatu ovog kredita iz budžeta Republike Srbije, a već u sledećem reći, ne, ovim zakonom se upravo obaveza plaćanja, odnosno otplate ovog kredita prevaljuje na korisnika zajma, odnosno na EPS.
Dajte da vidimo već jedanput konkretno, ko će ovaj zajam platiti. Siguran sam, a i to je jedino što je sigurno i sa čime će se sigurno svi složiti, u krajnjoj liniji otplatiće ovaj kredit građani Srbije. Da li će to raditi na malo direktniji način, tako što će sredstva biti obezbeđena i u budžetu Republike Srbije, ili će to raditi na malo indirektniji način, tako što će im biti naplaćena struja, a onda će iz te novčane mase koja bude naplaćena biti otplaćen ovaj kredit, a u krajnjoj liniji nije ni toliko važno.
Molim vas da još jedanput dobro razmislite i da ipak usvojite i ove amandmane SRS i odustanete od usvajanja ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Izvolite. Imate još četiri minuta.

Efikasnost vašeg rada ste na samom početku sednice pokazali brzim čitanjem amandmana. Međutim, hoću da kažem, ovih 50 miliona dolara, koliko se uzelo kredita za remonte, treba reći da se ovde kaže da su određena sredstva namenjena za poljoprivredu i ekologiju.
Gospodo, površinski kopovi u Kostolcu i Kolubari su u pravom haosu i tu se godinama peru pare, uzimaju se sredstva u privatne džepove, a da ta rekultivacija zemljišta uopšte se ne vrši. To možete i sami da se uverite, ko je bio u tim opštinama i na tim teritorijama mogao je da primeti u kakvom haosu stoji to zemljište.
Ovde se pominju određena sredstva koja treba da se odvoje za ekologiju, pa treba istaći i navesti i to da se tu izuzetno mala sredstva ulažu za ekologiju, da posebno opština Lazarevac je veoma ugrožena što se tiče ekologije, to i sama statistika o bolestima govori, a što u javnosti ne sme da se saopštava.
Jedan od najboljih načina da se uloži u ekologiju, to je toplifikacija tih mesta gde je veliki koeficijent zagađenosti. Znači, tim načinom što će ogroman broj domaćinstava izvršiti toplifikaciju, kako bi bilo centralno snabdevanje grejanjem, a ne individualno. Više od 15 do 20 hiljada domaćinstava sada možemo da zamislimo koliki su to zagađivači.
Međutim, na tom planu se ništa ne radi, mada, kažem, postoje veliki uslovi, kako u elektranama, tako i u toplani i gradnji toplana, a što znači velika korist za državu, a naravno i za pojedince, samim tim velike količine uglja bi nam ostale za prodaju, za tržište.
Međutim, kada se pomene ugalj, treba istaći i to da ogroman broj, čak čitave kompozicije nestaju i ne zna im se pravac, znači, skretničari okrenu da se ne zna tačno gde odu čitave kompozicije i prodaju se, takoreći, krade se nenormalno ugalj.
Takođe, kao što pričamo o krađi električne energije, to je sada već sasvim druga priča. Kada je reč o uglju, gospodo, ugljena mafija dominira u opštini Lazarevac već godinama, a o tome niko ne priča, samo se napomene. Nikakva istraživanja i ispitivanja ne vršite. Uvek se iznose velike količine otkopa uglja i proizvodnje uglja, ali na kraju gde idu pare od tog uglja.
Mi od prodaje uglja i od prodaje električne energije možemo da uložimo sva sredstva u našu elektroprivredu i da budemo nosioci elektroprivrede na Balkanu. Baš u tom segmentu elektroprivrede, kada je u pitanju ugalj, izuzetno velika sredstva odlaze u nepoznatom pravcu. Takođe, kada je reč o ekologiji, treba se malo okrenuti hidroelektranama.
Uopšte ništa u zadnjih desetak godina niste uložili u hidroelektrane, posebno kada je u pitanju "Đerdap", a znamo da smo tu 1995. godine imali kredit od Grčke. Ne zna se gde su te pare otišle, a ništa nije uloženo u HE "Đerdap". Takođe, imamo velike potencijale na Drini. O tome niko ne priča, jer to ne odgovara ni gasnom lobiju, ne odgovara ni Hamoviću, ni Lazareviću. Prema tome, to su mnoga pitanja koja se postavljaju pred vas, a o tome niko ništa ne priča u poslednje vreme.
Poskupljenje električne energije - treba i o tome da razmišljate. Odakle poskupljenje električne energije? Zašto se ne bazirate na proizvodnju električne energije na ugalj? Kao što znamo, u termoelektranama se ne koristi onaj ugalj koji domaćinstvo koristi, nego onaj otpad, ona prašina.
U poslednje vreme vi pričate o termoelektranama na gas. To je razlog da se isforsira gasni lobi. U najmanju ruku je 10 puta skuplji kilovat proizveden u termoelektranama na gas nego u termoelektranama na ugalj. To su pitanja o kojima treba da razmišljamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Takođe, na još jednu prevaru da ukažem, koju vršite putem elektrodistribucije. Ljudi koji dolaze, dužnicima kojima duguju od 3.000 i više, daju jedan papir i kažu - potpišite, ovo vam je ako obećavate da ćete da uplatite vaš dug za dva-tri dana.
Ljudi potpišu, a oni taj isti dokument dostave sudu. Prema tome, oni ljude na taj način varaju, da bi potpisali nešto što nema veze sa logikom.

Da li još neko želi reč? Da, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao odgovoran narodni poslanik želim da vas obavestim da će moj stav u vezi sa svim podnetim amandmanima zavisiti od nekoliko pitanja. O tome želim da vas obavestim na vreme, s obzirom da, kako sam obavešten, u petak će biti dan za glasanje.
Ja sam narodni poslanik SPS i to što sam ovde dugujem socijalistima Čačka i Moravičkog okruga i nikome više, imenu i reputaciji SPS i moguće nešto svom ugledu. SO Čačak, u toku ove nedelje i u toku narednih nedelja, ima inicijativu da promeni 20 i nekoliko imena ulica u Čačku. Između ostalih, to su ulice pet narodnih heroja, a troje od njih su zaklani, ulice Svetozara Markovića i Filipa Filipovića. Ulicu Filipa Filipovića daće Milanu Stojadinoviću.
Milan Stojadinović je bio predsednik Vlade Srbije, prvi je obukao crnu uniformu u Srbiji, zadužio se kod Vermahta i kupio oružje, na svakom sanduku je pisalo "provereno ispravno", ni jedna puška nije opalila, završio je život u Urugvaju, kao što znate.
Ne glasam ni za šta dok ne dobijem pismenu garanciju ministra Lončara, koji mora to da verifikuje, da li će se ova sramota dogoditi u Srbiji. Nisam dao reč, kada sam pristupio podršci ovoj vladi, da ću podnositi da fašisti dobijaju imena ulica, trgova itd. u Srbiji. Pošto ste vi, gospodine Prorokoviću ovde najstariji funkcioner DSS u ovom trenutku i pošto je ministar Lončar vaš ministar, molim vas, kao odgovoran čovek, ja sam ozbiljan poslanik, dakle, ako se to ne dogodi, na taj glas ne možete računati ni sada ni ubuduće.
U Čačku vlast vrši NS, SPO, DSS. Dogovorite se sa tim u vezi. Mi tamo imamo 13 odbornika, to je najveća odbornička grupa i neću da dozvolim da na taj način to funkcioniše, iz više razloga. To je moj stav, to je moje lično uverenje. Od toga zavisi da li mogu ili ne mogu kao do sada da podržavam ono što vi ovde predlažete.
Dajem vam dovoljno vremena da se presaberete, da nas ne bacate u blato, da nas ne ponižavate dok vas podržavamo. Ako to niste u stanju, onda recite o čemu se radi. Nema nikakvih problema, veoma rado ću učiniti ono što sam naumio, zato što nije normalno da se tako nešto događa u godini kad ceo normalan svet slavi 60 godina od pobede nad fašizmom. Milan Stojadinović je bio prvi fašista u Srbiji i najvažniji fašista u Srbiji.
Zato vas molim, sve je pitanje vašeg izbora. Svoj stav s tim u vezi sam rekao. Događaju se još neke čudne stvari na nekim odborima. Dakle, moja dužnost je bila da vam to kažem, a na vašoj savesti i na vašoj političkoj proceni je kako će ta stvar da funkcioniše ubuduće. Dakle, ima veze sa amandmanom, jer od toga kako se ove stvari razmotre zavisi kako ću da se ponašam ubuduće. Imate pravo to da znate. Zahvaljujem.

Samo bih zamolio da ne zloupotrebljavate i Poslovnik i moju toleranciju, jer se javljate povodom amandmana, a govorite o temama koje zaista nikakve veze nemaju sa ovim.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa gospodin Proroković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem, ne kao pripadnik SRS, već kao neko ko je nastojao da se u bavljenju ovim poslom, a pre svega u onome gde je Srbija bila i ko su bili političari tog doba uoči Drugog svetskog rata, a pripadali su i onome što danas u najvećem delu, kada je u pitanju i državni i nacionalni interes, neguje SRS, da reagujem, iz prostog razloga što građani Srbije, oni koji o tome imaju elementarna znanja, a oni koji nisu nešto znali o tome, mogli su u više navrata, a u izdanju "Velike Srbije", odnosno SRS, da pročitaju ko je bio Milan Stojadinović i kakva je njegova uloga bila kao premijera, uoči Drugog svetskog rata.
U jednom od najvećih srpskih bukvara, koji treba da bude uzor za svako dete koje želi nešto da sazna o istoriji svog naroda i svoje države, u pitanju je delo neverovatnog sadržaja i kapitalnog značaja, koje je predsednik SRS objavio uoči odlaska u haški kazamat, a to je knjiga "Ideologija srpskog nacionalizma", na strani 1007, u poglavlju o ulozi Milana Stojadinovića i onome šta je on činio za srpski narod u celini, i sa pozicije svoje struke i kao političar, prof. dr Vojislav Šešelj je, rukovodeći se ne samo onim što je koristio od jednog od najvećih srpskih naučnika Laze M. Kostića, već i obuhvatajući sve ono što su drugi učeni ljudi pisali, a naročito istoričari, u tom poglavlju gotovo sve o Milanu Stojadinoviću sažeto napisao i dao na uvid javnosti, baš kao i SRS, koja je nekoliko godina ranije objavila jednu knjigu koja govori o tom vremenu i o tom srpskom političaru.
Dakle, govorim ovo ne kao predstavnik stranke koja neguje i Pašićevske i Stojadinovićeve tradicije u onome što je zaštita države i naroda, već kao predstavnik naroda koji ne može da razume da se na ovakav način, iz jednog ugla ili sa pozicije koju lično ne mogu da razumem, reaguje i na takav način se obraća sa skupštinske govornice, a pri tom to nema nikakve veze sa amandmanom.
Čista je zloupotreba i falsifikacija, u istorijskom, u naučnom i u svakom drugom smislu, što ne mogu da dopustim, niti bilo ko od kolega koji ovde, verujem i sa ove druge strane, koji takođe mnogo više o tome znaju i imaju jedan pristupačniji, a pre svega naučno utemeljen stav o tome ko su bili ljudi iz naše novije istorije, u koju se računa i taj period uoči Drugog svetskog rata.