Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto se amandman odnosi na član koji reguliše opomenu, ja opet moram da istaknem neke stvari koje ne mogu da stoje u ovom članu, a to je sada član 71. Kažete ovako – "Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje". Moram da vam kažem da kroz ceo zakon vi ne pravite razliku.
Kada pričate o poreskom rešenju, onda morate da koristite reč "rok". Kada govorite o potraživanju, onda možete da pričate o dospelosti. U pojmu dospelosti sadržan je i datum, kada je prestalo više da postoji to vreme u kome je neko nešto mogao dobrovoljno da uradi.
Pošto se kod vas ne pravi ta razlika i ceo taj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji praktično reguliše rešenje, pored ovih drugih stvari, jedan vrlo specifičan upravni postupak, kod vas dospelost može samo da se javi u fazi prinudne naplate. Sve ovo što vi tražite da se tumači kao dospelost je u stvari reč rok. To je ta velika greška. Zbog te velike greške onda sada činite nešto što je nemoguće, a vi ga ubacujete u stav 2.
Na stranu to što skraćujete rok. Do sada je bilo kada poreski obveznik dobije opomenu, on ima u roku od 10 dana da dobrovoljno ispuni svoju poresku obavezu, a ukoliko to ne ispuni, onda poreska uprava stiče pravo da pristupi prinudnoj naplati poreza.
Šta sada vi ubacujete ovde? U stavu 2. kažete, znači, smanjuje se rok od pet dana od dana prijema opomene, nalaže se da plati dobrovoljno, kažete, "sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene".
Opomena je izdata, pošto je potraživanje već dospelo, "do dana uplate dospelog poreza". Odakle vi znate kada će on da uplati? Vi ste verovatno hteli da pokrijete period od 10 dana, pet dana i da mu tada date obračunatu kamatu, iznos kamate. Vi ste sve obrnuli, jer vi ovo ne možete da ispunite.
Kako možete da dostavite čoveku obračun kamate za buduće nešto, a vi ne znate, kada će on da uplati. Tek kada se uplati vidi se koliko je bilo kašnjenje, pa se primeni kamatna stopa, pa se utvrdi koliko to u novcu iznosi. Vi ste praktično sada definisali buduće potraživanje, iznos budućeg davanja. To je nemoguće. Da ste rekli, da uz opomenu dostavljate obračun sa obračunom kamate, od dana dospelosti do dana uručivanja opomene ja bih vas shvatio.
To je ono što banke sada koriste. Neko je imao obavezu da plati 30. nije platio 30. već 5. ili 6. ono što je bio dužan, a oni su primili uplatu i već 7. ili 8. obaveštavaju kolika je njihova obaveza po osnovu kamate, zato što nije na vreme platio za to vreme, ali oni imaju presek, pa mogu da utvrde iznos kamate.
Vi ovde definišete nešto, uopšte ne znate kada će biti presek, jer kažete, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene. Znači, danas do dana uplate dospelog poreza, a to će biti u budućnosti. Kako ste izračunali koliko će dana on da plati? Kako ste izračunali kog dana ćete prinudno da izvršite? Kako ste mogli buduću situaciju da pretvorite u nešto realno? To je nemoguće. Vi ste morali poreskom obvezniku da izračunate kamatu, jer kada je trebalo da plati, nije platio. Vi ste ga opomenuli i do dana izdavanja opomene verovatno je prošao neki period, a i za taj period se obračunava kamata na dospelo potraživanje.
Vi ste ovo skroz permutovali. Napisali ste nešto što je pravno nemoguće.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, ovim amandmanom članom 77. Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđena je izmena da se, između ostalog, poreska opomena uručuje u roku i da je dejstvo poreske opomene u roku od pet dana i da je poreski obveznik dužan da plati svoje obaveze, neizmirene obaveze u roku od pet dana, usko je vezano sa članom 77. koji reguliše početak postupka prinudne naplate poreza.
Poreska administracija je ovim proširila svoje ovlašćenje, uvela je isuviše strogu i rigoroznu kontrolu i prinudnu naplatu spornih neisplaćenih obaveza, jer samom opomenom koju uručuje poreska administracija poreskom obvezniku, ne znači u isto vreme da je poreski obveznik i dužan da plati tu opomenu. Moguća je greška, da postoji greška u obračunu naplate poreza, pa prema tome ni poreski obveznik ne bi bio dužan da plati to.
Međutim, pooštravanjem propisa iz ove oblasti i izmenama i dopunama ovog zakona pokušalo se uvođenje još rigoroznijih mera prema poreskim obveznicima, kao da je predlagač ovog zakona, Vlada pošla od pretpostavke da su svi poreski obveznici kriminalci i lopovi koji unapred žele da utaje porez prema državi, a država je ta koja treba da ih uhvati. Oni unapred znaju da ljudi koji se bave određenim delatnostima imaju nameru da prikriju porez, a država je ta koja će da ih otkrije i rigorozno kazni primenom određenih mera, kao što je, zabrana obavljanja delatnosti, visokim novčanim kaznama, plenidbom robe itd.
Sve te mere koje su predviđene izmenama i dopunama ovog zakona neće pomoći privrednim subjektima, već, naprotiv, otežaće im sam posao i sam rad. Pogotovu, to će se videti u kasnijim amandmanima kod instituta zabrane obavljanja delatnosti. Tu je isto produžen rok sa 30 na 60 dana, tako da je potpuno nejasno da neko ko nije izmirio svoje poreske obaveze bude kažnjen da ne radi 30 dana, a sada mu se to povećava na 60 dana, kao da će time ubuduće bolje izmirivati svoje poreske obaveze.
Logično je upravo obrnuto, treba mu dozvoliti da radi. Ako je napravio neki poreski prekršaj, treba ga kazniti novčano zbog toga. Država mora da vodi računa o tome da svi prema svojoj ekonomskoj snazi ispunjavaju svoje poreske obaveze.
Ne može država da zabrani nekome da obavlja neku delatnost, a da pri tome od njega traži da plaća porez. To su dve stvari koje isključuju jedna drugu. Jednostavno su nespojive jedna sa drugom.
Što se tiče konkretno člana 77. koji je u vezi sa članom 71. jer obuhvata ceo postupak prinudne naplate, počev od opomene, pa do donošenja rešenja o prinudnoj naplati i samog postupka, tu se i dalje pooštravaju uslovi.
Na kraju stava 2. navodi se šta sve rešenje treba da sadrži: osnov poreskog duga, njegove preostale neplaćene iznose, obračunata kamata je tu i, na kraju se navodi da, to rešenje treba da sadrži to obaveštenje o svojim pravima u postupku prinudne naplate.
Mislim da je ovaj poslednji deo stava 2. ciničan, jer apsolutno nikakvih prava nema poreski obveznik, pogotovu što se to vidi i u stavu 3. gde rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja. Znači, istog dana kada mu je dostavljeno rešenje o prinudnoj naplati, ono postaje izvršno.
Žalba je ustavna kategorija i Ustav Srbije dozvoljava u svim postupcima dvostepenost i postoje izuzeci, ali oni su restriktivne prirode i oni bi trebalo samo da budu izuzeci izuzetaka. Međutim, u ovom zakonu je to pravilo, prinudno se izvrši naplata, pa se ti posle žali, pa ako se ne usvoji žalba u drugostepenom postupku, vodićeš upravni spor, pa će to trajati dve, tri ili pet godina. Ako se nekim slučajem dokaže da ste bili u pravu u tom poreskom postupku, dok vam vrate te pare, te pare će biti obezvređene, jer neće biti vraćene sa onom kamatom koja će pokriti realni rast troškova života i inflacije koja će biti u tom periodu.
Pored ovih mera koje se tiču prinudne naplate, zaplene robe, zabrane obavljanja delatnosti, mislim da se poreska vlast izdigla iznad svih drugih grana vlasti, izvršne, sudske i zakonodavne i postala vlast za sebe. Mislim da je ministar finansija najviše doprineo tome da ovim paketom poreskih i zakona, koji se tiču finansija, sebe i svoje Ministarstvo izdigao iznad izvršne, sudske i zakonodavne vlasti i pokušava da stavi pod kontrolu ceo finansijski sistem.
Mislim da je amandman SRS, koji zastupam ovde, ispravan, da ga treba prihvatiti i da je postojeće rešenje sigurno bolje nego što je predloženo u izmenama i dopunama ovog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.
Istovremeno vas obaveštavam da ćemo danas, po članu 85. st. 4. i 5, raditi do završetka 32. tačke dnevnog reda. Sada smo na 30. tački, a 31. tačka ima samo jedan amandman. Dakle, do završetka 32. tačke dnevnog reda, ako to bude iziskivalo posle 18,00 časova, biće i posle 18,00 časova, ali ne verujem. Znači, zaključno sa 32. Po završetku 32. tačke prekinućemo rad.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako što sam predložio da se taj član briše. Citiraću taj član koji glasi: "Rešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku". Dakle, danom kada se dostavi rešenje poreskom obvezniku postaje izvršno, što je, pre svega govorim kao pravnik, neshvatljivo i nedopustivo.
Ovo je nakaradno i nezakonito, protivustavno rešenje kojim se gazi osnovno ustavno pravo žalbe. Naime, neshvatljivo je da se predlagač drznuo da poreskoj upravi da ulogu sudske i zakonodavne vlasti. Ustav Republike Srbije garantuje pravo žalbe kao jedno od osnovnih ustavnih prava. Praktično, ovim zakonom ukidate pravo na žalbu, što je sa stanovišta prava neshvatljivo i nedopustivo. Dakle, predloženo rešenje je neodrživo i zato molim Skupštinu i narodne poslanike da u danu za glasanje usvoje moj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim članom Predloga zakona unosi se novo poglavlje u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to poglavlje glasi: – "Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika". Kreće sa članom 87a. Šteta što nema ovde predstavnika Vlade da objasni gde su sve pogrešili.
Ako je u pitanju privremena mera onda bi naslov morao da glasi – privremena mera nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. Moglo bi i drugačije da bude. Moglo bi da bude, možda zbog sadržine, kako oni to vole da pišu – privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u postupku prinudne naplate nad novčanim sredstvima poreskog obveznika. To bi odgovaralo jednoj tehnici u pravu, koja je zastupljena u mnogim našim propisima, pre svega mislim na Zakon o izvršnom postupku i na ostale propise gde se govori o privremenim merama kao sredstvima obezbeđenja nekog potraživanja. Vidite da su sve zbrkali, čak i pojmove.
Onda član 87a u prvom stavu propisuje – "Radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate". Posle početka postupka prinudne naplate – ne može da bude tako, nego u postupku prinudne naplate.
Kaže se – iz novčanih sredstava. Treba da bude – na novčanim sredstvima poreskog obveznika, sa njegovog računa, a ne na njegovim računima. "Na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava". Ne ustanovljava, nego izdaje privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
Ako ste utvrdili ovu razliku, između onoga što je ovde napisano i onoga što sam potencirao da treba da stoji, mogli ste da primetite da postoji velika razlika. Ali, po pravilu, u postupku prinudne naplate poreza mi imamo pravno do kraja rešenu pravnu situaciju. Ona se ogleda u tome što su istekli svi rokovi za dobrovoljno plaćanje poreza, što je porez obračunat i vodi se kao dospelo potraživanje, ali iz jednog javno-pravnog odnosa, jer ceo poreski sistem je taj tzv. javno-pravni odnos.
Dalje, doneto je rešenje o prinudnoj naplati i sada se samo biraju sredstva kako će da se izvrši, ako mogu da kažem, unovčavanje, ako je u pitanju pokretna, nepokretna stvar, pa zašto ne reći i ukoliko su u pitanju potraživanja i sredstva na računu poreskog dužnika, gde je praktično vrlo retko ili praktično nemoguće da se koristi ova vrsta mere obezbeđenja potraživanja države prema poreskom obvezniku.
U prethodnim odredbama govori se o konstituisanju založnog prava u korist Republike, po osnovu potraživanja koja ima za neizmirene poreze prema odgovarajućem poreskom dužniku. Mi smatramo da ova mera nije potrebna. Ali, ako je cela operacija sa ovim članom vezana za ovo što stoji u članu 2. (gde se praktično zabranjuje da poreski dužnik, bez obzira na blokadu računa, putem cesija, asignacija i na drugi način raspolaže svojom imovinom,) onda ste izabrali pogrešan put i ovde pokazujete da u postupku prinudne naplate poreza ne baratate svim sredstvima koja stoje poreskoj upravi na raspolaganju. Zato pribegavate ovoj meri koja je u nekim momentima gotovo nemoguća.
Asignacija i cesija, bez obzira što vi smatrate da se tajno odvija između poverioca, dužnika ili većeg broja lica, moram da vam kažem da su u dosadašnjem postupku za proteklih nekoliko godina to bili jedini instrumenti da firma može da opstane. Uzmite velike firme koje su još neprivatizovane, koje imaju još zaposlene radnike. Kada Poreska uprava blokira njihov račun oni su, da bi mogli da žive, da bi imali neku privrednu delatnost, morali da idu na cesije i asignacije i na drugi način da obezbeđuju sredstva, da rade da bi, između ostalog, izmirili poreski dug. Vi sada gasite i to sredstvo.
Slažem se kada je u pitanju neka polumafijaška organizacija ili neko privredno društvo, bez zaposlenih, sa samo nekim prolaznim računom gde se preko njega sve i svašta dešava, da treba da primenite neku meru, ali znajući vas koji primenjujete ove propise vi ćete kompletnu društvenu privredu da ugasite.
Kako neka firma može da radi kada ste vi njoj blokirali račun zbog neplaćenog poreza? Ako dobijete ovo ovlašćenje da privremenim merama možete radi obezbeđenja potraživanja Poreske uprave da zabranjujete sve, onda napišite jedan član – ko ne plati porez stelja se i firma se odmah gasi. To je vama smešno, ali u praksi se te stvari dešavaju.
Uzmite bilo koje društveno preduzeće koje nije privatizovano, koje ima obaveze koje nije izmirilo po osnovu poreza, ugasite mogućnost za cesiju, za asignaciju i da na neki drugi način sa svojim dužnicima dogovaraju i razvijaju neke poslove, ta firma više ne postoji.
Ako vam je cilj da pogasite sve firme, dajte jedan dekret – od sutra ne postoji ni jedno društveno preduzeće. Biće mnogo lakše i vama i biće mnogo korektnije prema tim ljudima da više ne dolaze na posao, da znaju da nemaju nikakvu perspektivu, da znaju šta ih čeka.
Ne možete vi nedostatak privredne aktivnosti u Srbiji da rešavate na način kako ste zamislili, sa poreskom politikom i ovim poreskim postupkom. Ako ovamo nema dobre klime za privrednu aktivnost, a vi istovremeno, na ovaj način, stežete privredu, to je ubistvo privrede.
Da ovamo imate dobru kamatnu politiku, da postoji neki sistem spoljnotrgovinskih odnosa, da je naše tržište zaštićeno, da malo prioriteta na našem tržištu imaju i naše privredne organizacije, da je moguće da se razvijaju i neki programi, da se ulaže, da su bankarska sredstva koja se koriste jeftinija, onda da vas čovek i shvati što stežete sa naplatom poreza. Da je PDV 14 umesto 18 %, da su razvučeni neki rokovi, da postoji neka tolerancija zakonom propisana, pa da vas čovek i shvati kada idete sa ovom privremenom merom. Ovom stežete i ovamo stežete, privreda ne može da živi.
Da ne bude zabune, pogledajte koliko su navodne banke iz inostranstva prepravile naše bankarsko tržište. Jedna banka danas ima 100 miliona evra na svom računu. Zbog Jelašićeve politike oko rezervi 25 miliona nije u funkciji sa 75 miliona ta banka izuzetno dobro radi, plasira kredite. Objasnite mi da li bi ta banka pod istim uslovima mogla da radi u Austriji ili Nemačkoj? Ne bi mogla da radi.
Kako ona to kod nas radi? Radi, jer je skup kredit koji ona daje građanima. Skupa je garancija koju ona daje privredi. Ko je omogućio da to sve bude skupo – Mlađan Dinkić i Miroljub Labus?! Jer sadrže nenormalne rezerve, potpuno nenormalne rezerve!
Strancima odgovara ovde, mogu da izvlače veliku kamatnu stopu i da podnose te velike rezerve koje su u obavezi da odvajaju. A naša privreda ne može sada ni preko asignacije, niti preko cesije da se bori za vazduh, nego prinudna naplata i u postupku prinudne naplate i privremena mera, kojom se obezbeđuje potraživanje.
Molim vas, privremene mere se izdaju dok potraživanje nije sudski završeno ili u nekom postupku, a vi u postupku izvršenja tražite privremenu meru. Da li ima još nešto što možete da izmislite? Da li postoji još nešto što može da se izmisli?
Izmislili ste i založno pravo na svim sredstvima u korist Republike za neizmerene dugove, pa i onu zalogu koja ide po osnovu neisplaćenih kredita po onim propisima o bankarskom poslovanju, oko privatizacije – kako privreda da živi? Kako naša privreda da živi? Sve što ne ugasite u privredi merama ekonomske politike, merama poreske politike, zakoljete do kraja. Da li vam je to misija?
Ako vam je to misija, izglasajte jedan propis – u Srbiji više ne postoje društvena preduzeća! U Srbiji više ne postoji nijedno preduzeće koje nije kooperativno sa Mlađanom Dinkićem! Napišite to da bude svima jasno. Ne bi ni ove rasprave trajale ovako dugo, koje su poprilično neefikasne, ali ovo pričamo građanima, privrednicima, shvataju oni koji se malo razumeju u ovu oblast. Mi malo pomažemo da se to razotkrije, da javnost sazna kakva je to strategija Vlade Republike Srbije.
Pokušavamo da vam kažemo koji su dometi, šta će da se desi. Smeškate se – nije tako. Preterujete i uvek za pet meseci potvrdite ono što smo vam rekli. Ne može privremena mera obezbeđenja potraživanja u postupku prinudnog izvršenja! Ne može i kraj priče! Ko tvrdi da može neka dođe i neka nam dokaže, postoji u toj zemlji, postojalo je u našim propisima nekada – u kojim propisima, kako je bilo definisano, da li kao privremena mera, da li kao neka druga mera, uđite u raspravu.
Ovako, napiše se nešto i baci se narodnim poslanicima. Sada mi moramo da dokazujemo šta sve tu ne valja, a niko ko zastupa ovaj predlog zakona ne dolazi da hvali zakon i da kaže divno je, u skladu je sa Ustavom, u skladu je sa ovim propisima, u skladu je sa međunarodnim standardima – ne, nego ćutanje. Zašto ćutanje? Zbog toga što 126 glasova mora da bude prilikom glasanja. To je demokratija i to je odraz ustavnosti i zakonitosti.
To što radite potpuno je pogrešno.

Hvala, gospodine Krasiću.
Načelna rasprava o ovom zakonu je bila prošle nedelje.
Izvolite da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Bila je načelna rasprava o ovom predlogu zakona, kao što reče predsednik malopre, ali ni tada nije bilo ministra. U svom uvodnom izlaganju ministar ovaj zakon nije ni spomenuo, a ni kolege koje će glasati za ovaj zakon nešto se ne sećam da su baš učestvovale u raspravi i da su nas ubeđivali da mi nismo u pravu.
Naravno, mi smo u pravu. U pravu sam kada kažem da član 14. Predloga ovog zakona treba da se briše. Zaista ovaj član nikako ne bi smeo da ostane u konačnom tekstu zakona.
Član 14. Predloga izmena i dopuna Zakona govori o članu 89. osnovnog Zakona, gde je Vlada unela poprilično izmena u ovaj član.
Prvo, u stavu 1. postojećeg člana 89. je izbrisano jedino što je imalo smisla: "Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika" – dakle brišete mogućnost da može nešto da se radi uz sudsko rešenje. Doduše, poreski izvršitelj nikada ne može da uđe, to može samo sudski izvršitelj.
Ovde ste dodali dva nova stava. Dodali ste stav koji kaže: "Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije"... – naravno da niko normalan neće da dozvoli da mu upadne tamo neki poreski izvršitelj i da radi šta mu padne na pamet.
Dakle, poreska uprava podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije. Ovakvo rešenje ne može da se donese. Sud može da donese rešenje da sudski izvršitelj uđe u stan, druge prostorije i eventualno izvrši sudsko rešenje.
Dakle, mora da postoji sudsko rešenje o izvršenju, pa da sudski izvršitelj izvršava to rešenje, ako ga poreski obveznik ne izvrši sam.
Ne može poreska uprava da donese tamo neko rešenje, poreska administracija da pokuša da ga izvrši pa ga ne izvrši i onda da se podnese zahtev sudu i da sud kaže – da, može taj poreski izvršitelj da uđe i da hara po stanu ili drugoj prostoriji nekog poreskog obveznika koji, iz ko zna kojih razloga, nije platio porez.
U ovim izmenama se kaže: – "zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz zahtev se prilaže izvršno rešenje poreske uprave iz čl. 66, 77. i 87. ovog zakona."
Dakle, ovakvo rešenje je i neustavno i nezakonito, a tek koliko je nemoralno, a tek koliko je atak na poreske obveznike, koliko unosi straha i panike. Pa, poreski obveznici će morati (možda zato i ne mogu da plate porez) da angažuju fizičko obezbeđenje oko svojih kuća i drugih prostorija, jer na osnovu ovog zakona, svaki čas može da se desi da im upadne poreski izvršilac i da pokuša da izvrši popis, plenidbu stvari itd.
Vlada, u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman, između ostalog, kaže: "iz razloga što je ova norma uneta u Predlog zakona, kako bi se doprinelo još većoj efikasnosti postupka prinudne naplate". Šta će mi ovo obrazloženje, ovo znam. Mi znamo da je Vlada predložila sve ovo samo da bi se postigla još veća efikasnost postupka prinudne naplate.
Sve se svodi na represiju, na prinudnu naplatu. Ne obraća se pažnja ni na Ustav, ni na druge sistemske zakone koji već regulišu određenu materiju. Bitno je samo da se stvori mogućnost da Dinkićevi poslušnici utrčavaju ljudima u kuće, u stanove, u poslovne prostorije, da vrše popis, da uzimaju šta im padne na pamet. Jednostavno, to građani Srbije ne mogu da podnesu. O tome svakodnevno možete da čujete, ako slučajno kontaktirate sa građanima, sa poreskim obveznicima. Ljudi hoće da budu uvaženi od strane države, da bi oni državu uvažavali.
Ovo što im se preti na koji način će neko da im upada u prostoriju, šta će tamo da popisuje, to nije prihvatljivo. Uzmite se u pamet, prihvatite ovaj amandman. Nemojte da stvarate mogućnost kaubojštine u primeni zakona.
Na kraju člana 89. dodali ste još jedan stav, gde se kaže: "U slučaju iz stava 9. ovog člana", a stav 9. je: "Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate".
Molim vas lepo, da neko ko će glasati za ovaj zakon, pošto ministra nema, da nam objasni kako će to poreski izvršitelj da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate. Ko je taj poreski izvršitelj koji će mene iz moje kuće da izbaci zato što je on došao prinudno da naplati porez? Hoće li da me ubije?
Jedino može da me ubije da bi me izbacio iz kuće, da on tamo vršlja, da vrši popis, da uzima stvari. Drugo načina nema.
Ne može svaki državni organ da ima ingerencije policije. Da li to znači ko ne plati administrativnu taksu, da će da mu se upada u kuću; ko ne plati sudsku taksu, da mu se upada u kuću? Ne može tako da se radi. Jeste Mlađanu Dinkiću osnovna stvar da napuni budžet, ali mora malo suptilnosti u primeni propisa. Ne može ovako bahato da se ponaša on, odnosno njegovi službenici koje će on da postavi da primenjuju ovaj zakon. Verujte da mnogim ozbiljnim i pametnim ljudima ne pada na pamet da primenjuju ovaj zakon. Ko će da rizikuje i da ide čoveku u kuću, da ga tamo neko ubije ili on njega mora da ubije, da ga skloni sa vrata, da uđe, da bi izvršio posao na koji su ga poslali.
Dakle, ovaj poslednji stav kaže: "U slučaju iz stava 9. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva". Kako možemo mi ovim zakonom da obavezujemo policiju? Prvo je nejasno šta to znači "u najkraćem roku od prijema poziva". Kako prima poziv? Da li svakome može da padne na pamet da okrene telefon i da kaže – ja sam sudski izvršilac, ovde mi neko pravi probleme, molim interventnu da dođe. Ljudi dođu tamo, ni sudskog izvršioca, ni problema na terenu.
Valjda mora da postoji rok, da se kaže kad organ uprave ide na neko izvršenje, da se blagovremeno obavesti policija, da policija porazgovara sa onim ko će, eventualno, da pravi probleme, da će da dođe na lice mesta samo da vodi računa o javnom redu i da niko ne bude ugrožen.
Sve je to već regulisano zakonom i nema potrebe da se reguliše ovim zakonom, pogotovo nema potrebe da se ovako nakaradno i neprecizno reguliše. Postoji Zakon o unutrašnjim poslovima i u tom zakonu je regulisano na koji način i u kojim slučajevima policija interveniše, odnosno kako se to kaže, asistira kod izvršenja rešenja organa uprave ili pravosudnih organa.
Dakle, ne možete mešati babe i žabe. Ne smemo da se petljamo organima policije, MUP na ovaj način. Ako mislite da treba da se menja, imate i ministra i MUP. Ako mislite da Zakon o unutrašnjim poslovima treba da se menja u ovom smislu, izvolite, to možete, ali na ovaj način da se jednim zakonom petljate u ingerencije drugog zakona, i to potpuno suprotno onom što je već regulisano u tom osnovnom zakonu, to nije prihvatljivo.
Pozivam vas da glasate da se član 14. Predloga zakona briše, (jer valjda sam vas ubedila) valjda vam je jasno da je ovim napravljena jedna opšta papazjanija, da se ne zna ni ko šta radi, ni kako radi, ni za šta radi. Primenom ovog člana, ako zaista budete glasali za njega, samo ćete dovesti u situaciju da se poreski izvršioci i poreski obveznici tuku na terenu. Ako vam je to cilj, onda glasajte za ovo.