SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.07.2005.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Aleksandar Đorđević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je niz amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
U ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 25. Predloga ovog zakona koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini i tražimo da se ovaj član 25. briše. Obrazloženje koje sam dao je – Narodna skupština Republike Srbije je očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, jer se vanredne sednice zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima u ovoj skupštini onemogućio normalan rad i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije kako je u ovom slučaju Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalje da pljačka građane Srbije.
Naime, matičnim zakonom predviđena je znatno veća taksa za ove poslove, što je suprotno stavu Srpske radikalne stranke. To smo dali u obrazloženju u amandmanu na član 25. Predloga ovog zakona. Član 25. Predloga ovog zakona odnosi se na tarifni broj 62, koji se menja i glasi –za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u komercijalne svrhe predviđa se taksa u iznosu od 9.000 dinara; za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u nekomercijalne svrhe predviđa se taksa od 5.000 dinara.
Kada se pročita obrazloženje Vlade koje je podnela Narodnoj skupštini, u pasusu 2 u razlozima za donošenje ovog predloga izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, kaže se sledeće: "Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama u sprovođenju propisa donetih posle stupanja na snagu Zakona o republičkim administrativnim taksama."
Znači, ovo je još jedan udar na standard građana Srbije, a građani Srbije žive loše. Znači, Vlada Republike Srbije ne misli o tom standardu i ministra finansija očigledno ne interesuje kako građani Srbije žive, to što žive loše, to njega ne brine; nameću se povećanja administrativnih taksi i na taj način se ugrožava ionako loš socijalni položaj građana u Srbiji.
Srpska radikalna stranka smatra da je postojeći i važeći zakon bolje rešenje i iz tog razloga smo tražili da se svi ovi članovi ovog predloga zakona o republičkim administrativnim taksama brišu.
Kada govorimo o onome što Mlađan Dinkić radi građanima Srbije, dokaz za njegovo neinteresovanje, i danas i juče i svaki dan kada govorimo o ovim predlozima zakona za koje je on nadležan kao ministar finansija, jeste to što nije prisutan u ovoj sali, jer njega to ne zanima. Vi koji predstavljate tu vladajuću koaliciju na čelu sa DSS-om u danu za glasanje ćete verovatno izglasati ove izmene i dopune Zakona, a to znači da ćete građanima Srbije nametnuti još veći namet.
Ono što je posebno važno, na ovom primeru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama se vidi priroda Vlade Republike Srbije, koja uopšte ne brine o svojim građanima. Znači, nametati nove takse. I, ovde se u obrazloženju zašto Vlada nije prihvatila amandman na član 25, koji sam podneo u ime poslaničkog kluba SRS, kaže sledeće, a ja ću vam pročitati samo jedan deo: "Naime, za zahteve i druge podneske za rad državnih organa republička administrativna taksa se principijelno plaća", znači, radi se navodno o principima, "a radi se o vrsti podneska za rad organa uređenoj nakon donošenja zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse, zbog čega je potrebno usaglasiti predmet taksene obaveze sa vrstom poslova koji se u skladu sa propisima vrše."
U ovom predlogu u članu 25. u stavu 3, a kada govorimo o tarifnom broju 62, uvodi se nova taksa i navodi se u zadnjem stavu, a to je suština tog predloga, da je to taksa za nekomercijalne svrhe. Znači, nije tačno ovo što je Vlada Republike Srbije dala u obrazloženju da se samo menja, a da se takse praktično ne povećavaju, jer se upravo u ovom članu 25. vidi da se takse povećavaju za 5.000 dinara.
Ono što su govorile moje kolege iz Srpske radikalne stranke za ovom govornicom kada su govorile o amandmanima na ovaj predlog zakona, govorili smo baš da građani Srbije jedino od nas, dakle, poslanika iz SRS-a, mogu da čuju kakve su prirode zakoni koje vi predlažete ovoj Narodnoj skupštini i koje ćete verovatno doneti u danu za glasanje. Znači, mi ćemo glasati protiv ovog predloga zakona o republičkim administrativnim taksama, jer smatramo da je to još jedan namet na nizak standard građana Srbije.
Građani Srbije danas teško žive i Vlada Republike Srbije očigledno i na ovom primeru zakona pokazuje da ne brine o građanima Srbije, a to je najosnovniji zadatak jedne vlade, da brine o standardu građana Srbije. Ovakvim jednim predlogom zakona vidi se sva priroda vlasti DSS-a i ove vladajuće koalicije koja vlada u Srbiji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić. Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Miljko Četrović

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, na član 41. podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS kojim predlažem da se član 41. briše.
Član 41. odnosi se na tarifni broj 117. Ovim tarifnim brojem reguliše se izdavanje dozvola i rešenja iz oblasti geologije i rudarstva i to: 1) za izdavanje odobrenja za istraživanje; do sada je republička administrativna taksa za izdavanje ovog odobrenja bila 6.370 dinara, a predlaže se da to bude 30.000 dinara. Pod tačkom 2) za produžetak istražnog prava bilo je 3.820, a predloženo je da to bude 10.000 dinara; pod 3) za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina bilo je 38.240 dinara, a sada se predlaže da to bude 60.000 dinara; pod 4) za ispiranje plemenitih metala uvodi se republička taksa od 3.820 dinara; pod 5) za zahtev za izvođenje rudarskih radova bila je republička taksa 38.240 dinara, a sada je predloženo 50.000 dinara; pod 6) za izvođenje radova po uprošćenom rudarskom projektu bilo je 19.120 dinara, sada je 20.000; pod 7) za rešenje kojim se odobrava upotreba rudarskog objekta (upotrebna dozvola) bila je 25.490, a sada 40.000 dinara i pod 8) o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova održavanja gasovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, predložena republička taksa je 7.650.
U obrazloženju Predloga zakona data su tri razloga i verovatno je ovo na predlog Ministarstva za rudarstvo i energetiku, pošto su za određene članove, odnosno povećanje republičkih administrativnih taksi predloge dala određena ministarstva, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete i sporta, a za pojedine predloge za uvođenje republičkih administrativnih taksi ili povećanje nema predloga ministarstva. Verovatno je to predlog koji je osmislilo Ministarstvo za finansije sa ministrom Dinkićem i njegovim saradnicima.
Kada se pogleda većina predloženih republičkih administrativnih taksi, da se uvedu nove ili povećanje već postojećih, uz neke izuzetke, radi se o republičkim taksama koje su vezane za poljoprivrednu proizvodnju, stočarsku proizvodnju, industriju, rudarstvo i energetiku. Ovo je sigurno pomoć Vlade Republike Srbije da proizvodnja u Srbiji krene, sa povećanjem taksi i uvođenjem novih.
Kada se pogledaju pojedinačno predviđene takse, nijedna nema odredbu u Predlogu zakona kolika je zbirna taksa da bi se određeni posao pokrenuo, odnosno dobila sva ta odobrenja, dozvole ili rešenja; ili će se najverovatnije kumulativno, pojedinačno za svaki deo, kako je predviđeno izmenama zakona i osnovnim zakonom, sa promenama koje su već od 2003. godine bile tri puta, ovo je četvrta promena i dopuna ovog zakona, i neće se platiti neka taksa od 20-30.000 dinara, već će to biti ukupna taksa 100, 200 ili 300.000 dinara.
Ako se sagleda politika o opštinskim administrativnim taksama, koje se posebno donose na skupštinama opština na predlog čelnika lokalne vlasti, onda se može shvatiti u kakvom su položaju građani u državi Srbiji, a pogotovo ovi koji se bave nekom privrednom delatnošću ili pokušavaju da krenu sa nekom privrednom delatnošću, bilo da je to poljoprivreda, industrija, zanatstvo ili usluge.
Imamo očigledan primer, ako je u pitanju izdavanje izvoda iz knjige rođenih, venčanih, umrlih i za druge podatke iz matičnih evidencija, da su u svim lokalnim samoupravama, saglasno sa ovom republičkom taksom, u većini opština te takse čak i veće od ove republičke, pa je za uverenje ili izvod iz knjige rođenih u Kraljevu taksa oko 550 dinara.
Ako je naš ceo postupak sticanja nekih prava, ličnih ili porodičnih, vezan za osnovnu dokumentaciju i da svaki naš građanin treba stalno da dokazuje ili, u najboljem slučaju, da bi ostvario neko pravo ili produžio neko pravo na šest meseci, jer sva ta dokumenta važe za šest meseci i onda sve ponovo i sa svim tim taksama, sa stajanjem pred šalterima opštinskih uprava.
Ništa nije bolja situacija kada su u pitanju dozvole, rešenja po zahtevima pred republičkom administracijom...
A vi koji sada vršite vlast, i oni koji su bili pre vas, u predizbornim kampanjama ste govorili da će državna administracija i administracija na lokalnom nivou biti servis građana. Taj servis građana pljačka građane, maltretira ih na šalterima i normalno uzimaju novac.
Sada jedan očigledan primer, ponovo iz Kraljeva, kako radi lokalna administracija, lokalna vlast: jedan građanin kojem je ugroženo pravo da iole normalno živi u svojoj porodičnoj kući u centru Kraljeva, ali zahvaljujući prethodnoj lokalnoj vlasti i ovoj koja je sada, tzv. demokratskog bloka, ugrožen je da koristi svoju porodičnu kuću u centru grada od urbanističke mafije koja je sada počela da gradi u njegovom susedstvu, obratio se građevinskoj inspekciji u SO Kraljevo, odnosno opštinskoj upravi, sa pismenim zahtevom da građevinski inspektor izađe na lice mesta i utvrdi činjenice o njegovoj ugroženosti i zloupotrebu koju vrši taj koji gradi poslovno-stambenu zgradu. Rečeno mu je da ode na šalter, da preda taj svoj zahtev. On je otišao, računajući da će to proći proceduru, ali na šalteru su mu rekli da uplati 850 dinara da bi razmotrili taj njegov zahtev. Normalno, on nije imao sredstava i nije to platio i taj njegov zahtev nije uzet u razmatranje.
Sagledavajući ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovo je samo dalje otimanje od siromašnih građana Srbije i otimanje od onih koji pokušavaju u preteškim uslovima da se bave nekom privrednom aktivnošću, a da ne govorim o onima koji sada pokušavaju da počnu neku privrednu aktivnost kada je u pitanju zanatstvo, neka proizvodnja, poljoprivreda i u okviru poljoprivrede po raznim granama. To je odnos Vlade Republike Srbije prema onima koji treba da donesu neku proizvodnju. Izgleda da za ovu vladu nije važna proizvodnja, važno je samo namaći što više sredstava za budžet Republike Srbije, po svaku cenu, ne gledajući šta će sutra biti.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Tomislav Penezić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovde moram da iznesem najmanje tri istine pre nego što počnem obrazlaganje amandmana. Jedna je da je usvojeno stvarno mnogo zakona. Ne daj bože da radimo češće noću, usvojili bismo sve, a verovatno sa ciljem da približimo naše zakone, valjda sa namerom za ulazak u tu Evropsku uniju. Međutim, mene ovo podseća na pakovanje letnje garderobe zimi za letovanje, a leto je mnogo daleko.
Što se tiče amandmana Srpske radikalne stranke, u svima piše, otprilike, ne prihvata se, sa sličnim objašnjenjem, a ja kažem da u ovom zakonu ima jedna istina, to je druga istina, a to je član 2. u kome se kaže da se u članu 24. stav 1. reč "Jugoslavije" zamenjuje rečju "Srbije". To je tačno. Sve ostalo može da se zajednički komentariše, isto da se kaže i da bude isto.
Evo upravo primera: dok mi govorimo ovde i branimo amandmane, neki gore galame, pričaju, njih to ne interesuje. Mene baš interesuje ovaj sistem rada, kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše nikako, osim što građani Srbije vide da neko zastupa njihove interese. Prvo se komentarišu zakoni u celini, pa onda u pojedinostima, pa se onda obrazlažu amandmani, pa se onda glasa. Verujem da će većina od vas zaboraviti o čemu se diskutovalo, a zaboraviće i moje ime, kada se pomene amandman, neće znati ko ga je podneo, a glasaće o tom amandmanu, pritisnuće zeleno dugme ovi sa moje leve strane, jer im je tako rečeno, tako moraju da urade.
Da se vratim sada amandmanu. Treću istinu ću reći na kraju. Ja sam dobio zadatak da govorim o tarifnom broju 141, odnosno amandmanu na član 46. U prvoj verziji zakona su bile dve stavke, i osnovni cilj je da se povećaju takse, i te dve stavke su imale ukupan zbir brojki 760. Sadašnji tarifni broj 141 ima oko četiri stava, sa 10 nekih podtački ili podstavova. To je tako rascepkano da imate čak i 11 brojki koje su mnogo veće. Samo da kažem, istine radi, zbog građana Srbije, da se ta brojka sa 760 povećala na 74.000, što je gotovo sto puta više nego što je bilo, a iscepkalo se verovatno radi toga da bi se uzelo što više.
Treća istina koju sam hteo da kažem, a prava istina svega ovoga je u tome što je rečeno u efektima predloženih mera: "Uvođenje taksene obaveze po osnovu novih spisa i radnji za koje će se administrativna taksa plaćati, odnosno usklađivanje taksene obaveze po pojedinim, konkretnim spisima i radnjama za koje se taksa plaća, trebalo bi da dovede do povećanja budžetskih prihoda po ovom osnovu." To je ta prava istina.
Sada vas pitam da li je ovo bio jedini i glavni cilj – da se što više naplati i da se što više stavi u budžet? Pitam vas još jednom, nešto još važnije – od koga to naplatiti i kako od ovako ogoljene Srbije? Ako budete nametali ogromne takse, ljudi će zatvarati svoja preduzeća, a samim tim će radnici gubiti radna mesta. To povlači jedno drugo za sobom, tako da Srbija ide u propast, odnosno ona niža klasa.
Najbolje je to rekao pesnik Momir Vojvodić, davno u crnogorskoj skupštini. Citiraću ga, kaže: "Otkud džepa u Redžepa, kad u njega ni haljine nema". Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Peneziću, posebno vam hvala na onom poređenju s početka.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Rodoljub Gačević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.
Jedno obaveštenje, u međuvremenu: sednica Odbora za privatizaciju održaće se u sali na četvrtom spratu, sa početkom u 14,00 časova, danas.

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama koji je sada na dnevnom redu, ili kako se to skraćeno piše u onim priznanicama za uplaćivanje republičke administrativne takse - RAT, donesen je sa sledećim ciljem: prvo, ne samo da se napuni državna kasa putem povećanja ovih administrativnih taksi, već i da se proširi spisak na šta će se sve uplaćivati republička administrativna taksa, tako da će na osnovu i jednog i drugog biti što veće slivanje sredstava u državne fondove, odnosno u republičku kasu.
Sa jedne strane, kada se ovako posmatra, to možda ima neku pozitivnu stranu. Međutim, ako se ima u vidu na šta se sve uplaćuje taksa, koji su iznosi tih taksi, tek se onda vidi da je to jedan poseban namet građanima koji teško mogu sve izdržati, kad se ima u vidu da je ovakvih nameta iz dan u dan sve više, putem umnožavanja i putem sabiranja ovakvih sitnih izdataka i ovako naizgled sitnih taksi, tako da je to jedan veliki namet na građane Srbije.
Takođe, tu se vidi da je putem ovoga sve više nametanje i pravljenje velikog spiska dobara za uvođenje taksi, vidi se i proširenje spiska onoga što nije bilo kod uvođenja matičnog zakona, tako da sada postoji jedan spisak, kao telefonski imenik, spisak svih ovih dobara i sredstava na koja se uplaćuje republička administrativna taksa.
Mi smo kod donošenja Zakona o šumama i o sadnom materijalu upozorili na sve ono što ne valja i što nas upravo čeka ukoliko ne budemo zaštitili domaće sorte i ukoliko se ne budemo zaštitili od ekoloških rizika. Međutim, sada kada se posmatra ovaj zakon, kroz ovaj predlog se vidi da, na kraju krajeva, nije briga Vladu odnosno državu za građane, već je pre svega bitno da se plati republička administrativna taksa, a što se tiče uvoženja, neka se uvozi kao što je nekada bilo, sve i svašta i u količini koliko ko hoće.
Ova republička administrativna taksa postala je jedan poseban namet i posebna nebriga za građane Srbije. Nemoguće je govoriti o republičkoj administrativnoj taksi a da se ne dotaknemo i same administracije.
U narodu je davno postojala jedna izreka, a još uvek je podgrejana, koja kaže – sačuvaj te Bože srpske administracije i ruske avijacije; i jedno i drugo je grdno da grdnije i teže i gore ne može biti.
Ako se posmatra kako radi ta administracija, evo ja ću vam ispričati jedan moj praktičan primer od jutros u opštini Novi Beograd. To što sam tamo video, mislim da nigde na svetu nema. Pod maskom jedne savremene organizacije napravljena je najsloženija i najkomplikovanija organizacija. Onaj ko prvi put dolazi tamo da plati bilo kakav prevod, bilo kakvu overu, bilo bi mu mnogo bolje i racionalnije da unajmi jednog vodiča, jer bi se sa tim spasio od maratonskog trčanja od šaltera do šaltera. Ako je istina ona narodna izreka da je vreme novac, onda bi mu to bilo mnogo jeftinije.
To trčanje od šaltera do šaltera nije samo fizički zamorno nego je i toliko složeno i komplikovano da čovek ne zna šta i kako da se snađe u tim uslovima. Umesto da se napiše uputstvo na koji način da se građani bolje snađu, kome da se obrate, to saznaje tek kada bude završavao neki posao na šalteru, e onda mu se kaže – idi na taj šalter; pa kada dođe na drugi šalter onda mu kažu – sada plati na ovom šalteru, pa pređi na sledeći šalter. Uvedeno je i posebno uzimanje broja, pa ko se još nije snašao da na vreme otkuca svoj redni broj, napravio je teži problem, biće mu ceo dan potreban radi jednog običnog papira.
Što se tiče administrativne takse, po mojoj oceni to je svojevrstan kantar kojim se meri težina administracije i koliko je čvrsta država, odnosno Vlada. Kad god je država, odnosno Vlada bila na klimavim nogama, uvek je uvodila republičke administrativne takse na sve i svašta, sa velikim uvećanjem nominalnog iznosa. Međutim, praksa je pokazala da rešenje nije nikada u tome, već je rešenje u rasterećenju privrede, u ukidanju administrativnih taksi i kod selektivnog prilaza plaćanju republičkih administrativnih taksi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu gospodina Gačevića? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, i moj amandman se uklapa u koncepciju Srpske radikalne stranke da treba smanjivati administrativne takse i sva opterećenja na građane Srbije. Opterećenja su i za privredu i za građane prevelika.
Krajnje je vreme da Vlada počne da realizuje svoje obećanje da će da smanjuje javnu potrošnju, racionalizuje javna preduzeća. Nažalost, ovim predlogom zakona pokazala je da joj to nije prava namera, da obmanjuje građane Srbije i da joj je, naprotiv, cilj da na sve moguće načine napuni budžet i da, u krajnjoj liniji, nema želju da građanima Srbije omogući jedan pristojniji život u ovim teškim vremenima u kojima živimo.
Što se tiče mog amandmana na član 48, on se u tom kontekstu odnosi na pravne subjekte. S tim u vezi, pročitao bih vam samo deo amandmana. Tu se uvodi nova tarifa pod tarifnim brojem 151, pa se za privredne subjekte određuje taksa od, verovali ili ne, 250.000 dinara za unošenje u naziv imena "Srbija".
Želeo bih da vam kažem da veliki broj privatnih preduzetnika danas započinje neki posao sa ovim iznosom sredstava, znači sa 250.000 ili 300.000, sa četiri ili pet hiljada evra, pokušava da se snađe da obezbedi sebi i svojoj porodici bilo kakvu egzistenciju i sasvim je neprimerena visina ove takse za privredne subjekte.
Što se tiče ovog tarifnog broja 152, uvodi se na, verovali ili ne, ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika. Znači uvodi se indirektno na socijalno ugrožena lica i žalosno je da Vlada, koja je jako malo učinila da se socijalno ugrožena lica zbrinu, našla za shodno da uvodi taksu od nepunih 10.000,00 dinara za izdavanje rešenja o uslovima za početak rada takvih ustanova.
Želeo bih još jedanput da ponovim, i ovaj moj amandman odnosi se na to da se ovaj član briše, da smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci principijelno protiv novih oporezivanja i nameta. U svakom slučaju, obećanje Vlade je bilo smanjenje javne potrošnje, pre svega lične potrošnje. Ovim zakonom se to ne čini. Mi i ovako imamo preveliku javnu potrošnju koja ozbiljno opterećuje sve građane i privredu Srbije i bitno utiče na likvidnost same privrede.
Isto tako, visina skoro svih izmena taksi kreće se od 30 do 40, pa i više procenata u odnosu na prethodne predloge. Vlada računa na inflaciju od 13%, i ne zna se otkuda pravo, otkuda nekome ideja da može u ovolikom iznosu da povećava takse. Očigledno je da i ove takse podstiču inflatorna iščekivanja i nepoverenje je privrednika i građana u rad Vlade, u projektovanu stopu inflacije. Bilo bi neophodno da se Vlada ipak dozove pameti i da prekine sa ovakvom politikom kojom se urušava kompletan privredni sistem i egzistencija građana Srbije.