Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Pantić-Aksentijević i Boško Ristić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za posleničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupe Srpske radikalne stranke jedan sat 37 minuta 12 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije jedan sat, tri minuta 36 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka - Boris Tadić 44 minuta, 24 sekunde, poslanička grupa G17 plus 37 minuta, 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde, poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 21 minut 36 sekundi, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi - četiri poslanik Srpskog pokreta obnove, dva poslanika SDP, dva nezavisna poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno, molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas istovremeno da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda - ispred Demokratske stranke Srbije Vukosav Tomašević, ispred Demokratske stranke Milan Stanimirović, ispred G17 plus Aleksandar Lazarević i ispred Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko primedbi i nekoliko stvari koje predstavljaju direktno kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Prvo je, ali neću na tome da insistiram, što sednica nije počela u 10,00 časova. Ali, insistiram na tome da se ovde pojavi predstavnik predlagača, ministar Kojadinović, da ne potcenjuje Narodnu skupštinu Republike Srbije i narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije, da se ne odnosi prema njima kao prema pastorčadima, kao prema nekome ko ne treba ni da zna ni da shvati zašto treba danas da se donosi, usvaja, glasa ili ne glasa za zakon o radio-difuziji i da prekinete sednicu zbog nepoštovanja dostojanstva Skupštine.
Analogno obavezama narodnih poslanika iste obaveze postoje i za ministre, ako ne i veće, po članu 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine i u duhu su celog teksta svih članova Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim vas da nas izvestite koja su to pametnija posla ministra Kojadinovića? Šta je to što danas ima važnije da radi od toga da nam danas predstavi zakon o radio-difuziji.
Uzgred, dužan sam da kažem da se jutros dogodio jedan veliki skandal, jedan strašan bezobrazluk, do sada, rekao bih, viđen, ali potpuno besmislen i ne mogu da razumem o čemu je reč.
Naime, jedna televizija poznata po lažima, B92, jutros je njen izveštač, pre nego što je krenuo odloženi prenos svedočenja Vojislava Šešelja iz Haga, rekao kako je Vojislav Šešelj u tom svom svedočenju optužio Koštunicu da je imao paravojne formacije na Kosovu, a onda je krenuo odloženi prenos i na direktno pitanje Robinsona i Miloševića Šešelj kaže da je to notorna glupost i budalaština i da bi se svi u Srbiji smejali kada bi čuli da neko kaže da je Vojislav Koštunica imao paravojne formacije.
Pitam da li su ti ljudi normalni? Pitam one koji vode inicijativu o lekarskim pregledima, jer to je skandal neviđenih razmera, kome su ti lekarski pregledi potrebni i prihvatam da svi idemo na lekarske preglede koji predstavljaju nekakvu javnost u Srbiji, ali i oni koji prozivaju političare, da prvo oni odu na lekarski pregled, pa da nam pokažu da li imaju dobar sluh, da li dobro čuju, da li dobro vide, ili imaju neku bolest da su pokvareni toliko da to u medicini ne možete ni da razumete.
Ne znam kako drugačije ovo da protumačim. Ne zna niko kako to da protumači. Pa svi vi ste u šoku kada ovo čujete i oni koji su to videli jutros. Prosto, normalan čovek ne može da poveruje u ovako nešto.
Očekujem da vidimo ne samo izvinjenje od tih nego očekujem da vidimo šta će da kaže Kojadinović po tom pitanju. Očekujemo da vidimo, pošto je ćutao o tome kada su izmišljali kako je Toma Nikolić ubica u Antinu i ne znam gde, ćutali, pravili se nevešti...
(Predsednik: Isteklo je vreme.)
Pošto su ćutali o tome, poštu su puštali najteže laži da idu protiv nekoga, iako su videli da nemaju dokaza i ni dan-danas nemaju pojma ni ko je ubijen, ni kada je ubijen, a kamoli ko je ubica, potrebno je da dobijemo objašnjenje. Malo im je bilo i to što je hrvatski MUP izjavio da nema ništa o tome, krenuli su sada da lažu otvoreno i uopšte ne znam što su pustili Šešelja koji kaže da je to notorna glupost posle toga.
Mogli su da kažu da je ubio onog što stoji iznad njega, mogli su da kažu da je pucao u Miloševića, mogu da izmisle šta hoće više. I, sada pitam da li su to oni koji pričaju o tome da njihov informativni program treba da bude javni servis.
Tražim od nadležnih državnih organa da se po tom pitanju izjasne. Tražim od Kojadinovića da se po tom pitanju izjasni, a da onda dođe da nam ovde priča o zakonu o radio-difuziji, pa tek onda poslanici da reaguju, a ne da poslanici pričaju a da im ministar ne kaže ni jednu jedinu reč.
To nalaže elementarni red i vidim da je svim poslanicima većine neprijatno zbog toga i tražim, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da se vi izjasnite po tom pitanju i da odmah prekinete sednicu i da se ona nastavi kada dođe ministar.

Hvala vam, gospodine Vučiću.
Pravilo koje važi za medije važi i za ovu sednicu. Dakle, tačnim redosledom idemo, drago mi je da ste se pravovremeno javili unapred, a sada mi dozvolite da nastavim po Poslovniku, kao što je i moguće, te da stignem do sledeće rečenice po Podsetniku - da li predstavnik predlagača, Dragan Kojadinović, ministar kulture želi reč?
Pošto predstavnik predlagača nije ovde, naravno da dajem pauzu od 15 minuta, da proverim šta se dešava i molim vas, pošto nema nikakvog razloga, kao ni do sada, imajte poverenja, predsednik će uvek poštovati Poslovnik. Hvala vam.
(Posle pauze – 11,10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Pre nego što pređemo na rad sednice, jedno obaveštenje. Nastavak 18. sednice Odbora za prosvetu, na kojoj će biti nastavljeno razmatranje amandmana na Predlog zakona o visokom obrazovanju, zakazan je za 13,00 časova u Plavom salonu.
Reč ima ministar Dragan Kojadinović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najiskrenije se izvinjavam zbog ovog zakašnjenja, iako je bilo opravdano, bio sam na Odboru za javne službe u Republičkoj vladi.
Mi danas govorimo o nečemu što nam je veoma dobro poznato i nadam se da ćemo i danas razgovarati u jednoj veoma lepoj i konstruktivnoj atmosferi. Dozvolite mi da i sa ovog mesta, pre svega zbog građana Srbije, izrazim jedno veliko lično zadovoljstvo atmosferom koja je vladala na poslednjoj sednici Odbora za kulturu, gde je bilo reči upravo o ovim izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji. Kao građanin sam bio srećan što sam eto doživeo trenutak da predstavnici raznih političkih partija na takav način razgovaraju o nečemu što je zajednička briga. Ali, da ne dužim, da ne iznosim neke svoje utiske o tome duže.
Dakle, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, koje je neophodno učiniti da bi se Zakon o radio-difuziji konačno počeo primenjivati. Kao što je svima vama poznato, Zakon o radio-difuziji donet je jula 2002. godine i iz različitih razloga do danas se njegove odredbe ne primenjuju. Živimo u takvoj zemlji u kojoj vreme mnogo brže protiče nego u nekim drugim zemljama. Sada je već 2005. godina.
Početkom ove godine konačno je konstituisan Savet Republičke radiodifuzne agencije, koji upravo privodi kraju donošenje akata koji će omogućiti početak njegovog rada. Predloženim izmenama i dopunama Zakona završava se proces formiranja Saveta time što se određuje i trajanje mandata članova prvog saziva Saveta. Kod utvrđivanja dužine mandata prvog saziva pošlo se od značaja javnog interesa koje zastupa predlagač i potrebe da se obezbedi dovoljno dug period stabilnog sastava Saveta, u kome će moći biti prevaziđen trenutno vladajući haos u radio-difuziji.
Da ironija bude veća, najveći haos je nastao ili se haos drastično umnožio upravo 2001. godine ili od 2001. godine, kada je zaveden moratorijum na dodelu frekvencija. Očekivao se novi konkurs do koga nije došlo do današnjeg dana. Zbog svega toga je u članu 1. predloženo da umesto dve, četiri i šest godina, mandat članova prvog saziva Saveta traje četiri, pet i šest godina.
Članom 2. Zakona predloženo je brisanje odredbe kojom se članu Saveta koji je izabran, na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodina, daju prava koja nemaju drugi članovi Saveta. Zakonom o radio-difuziji predviđeno je da članovi Saveta ne predstavljaju organe ili organizacije koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.
Polazeći od ove odredbe, logično je bilo i sve članove Saveta izjednačiti u pravima, čvrsto verujući da će svojim znanjem, sposobnostima i savešću podjednako odgovorno rešavati sva pitanja, bez obzira na koji deo Republike Srbije se odnose. S obzirom na veliko kašnjenje sa početkom rada Saveta Republičke radiodifuzne agencije, neophodno je bilo produžiti rokove za privatizaciju lokalnih elektronskih medija i za transformaciju Javnog preduzeća RTS u javni servis, što je učinjeno čl. 3. i 5. zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Znam da će i danas biti dosta reči o pomeranju tog krajnjeg roka. Želim samo da upozorim, da ne dolazi ponovo do zamena tema i teza, ovde je reč o pomeranju krajnjeg roka, nije reč o pomeranju početka privatizacije radio i TV stanica. Tačno je da se postavlja veliko pitanje koliko će uopšte biti zainteresovanih da kupuju "mačku u džaku", budući da sada sve radio i TV stanice koje emituju program na ovim našim prostorima, nemaju adekvatnu, odnosno nemaju nikakvu dozvolu, budući da su se tom odlukom o uvođenju moratorijuma 2001. godine sve te dozvole i ugasile.
Možda ima nekog rezona, za one koji su skloni hazardu, da danas kada nije poznato dosta toga kupuju jeftinije nešto što će možda kasnije, posle konkursa i dodele frekvencija, vredeti više. Ali, slaba je vajda.
Uostalom, znamo da gotovo nijedna radio i TV stanica do sada nije privatizovana. Ima tu pojedinačnih primera koji baš nisu možda i svetli.
Interes je svih nas, kao i države Srbije u celini, da sačuva RTS kao kuću od velikog nacionalnog interesa, te je iz tog razloga zakonom predviđeno uvođenje TV pretplate za Javno preduzeće RTS i u fazi njegove transformacije u javni servis. Vlada je svojim amandmanima predložila da se u tekst zakona unesu i odredbe po kojima će se TV pretplata naplaćivati preko računa Elektroprivrede Srbije, kao najsigurnijeg načina da se ona i realizuje.
Dozvolite mi da i ovde kažem par stvari. Bilo je primedaba, puno je pravnika sa dobrim iskustvom, koji primećuju i upozoravaju da zakon propisuje ubiranje pretplate kada se RTS transformiše u javni servis. Možda je to više forma nego suština.
Šta je suština, bar po meni? Suština je da onog trenutka kada prvi dinar od TV pretplate dođe u kasu RTS-a, još ne transformisane u javni servis, to postaje javni servis, jer osnovna namera zakonodavca je i bila da se RTS, ili javni servis, ili taj najsnažniji nacionalni medij oslobodi bilo kakvog upliva bilo kakvih političkih snaga, struktura, pa i same vlasti. Verujem da je to moguće i u zemlji Srbiji, a ovakva zakonska regulativa je odlična podloga za to.
U skladu sa propisima kojima se određuje visina novčanih kazni, povećane su i novčane kazne za kršenje odredaba Zakona o radio-difuziji. Nadamo se da će, po usvajanju predloženih izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji, Savet početi da vrši poslove za koje je prema zakonu nadležan, da će konačno otpočeti proces privatizacije lokalnih elektronskih medija i da će u skorom periodu Javno preduzeće RTS prerasti u javni servis.
Kada sam govorio o pretplati, hteo sam da kažem još nešto. Vrlo često se govori da je to novi namet na narod, novo izdvajanje. Verovatno da i jeste, ali treba biti svestan da je došlo vreme da sve ono što se koristi treba i da se plati. Takođe, RTS je i danas dobrim delom na budžetu. Svi znate kako se formira budžet, tako da ne može da se kaže da građani i danas ne izdržavaju većim delom RTS.
Bilo kako bilo, biće mnogo primedaba na postojeće odredbe, verovatno i na ove koje su sada predložene. Svesni smo da ima još mnogo odredaba koje treba dalje brusiti, dalje usaglašavati i usavršavati. To je verovatno sledeći korak. Ovo što smo sada predložili je dovoljno za početak ogromnog posla koji se zove sređivanje haosa u etru.
Nemam apsolutno nikakav uticaj niti želim da imam na Radiodifuzni savet, ali dugo sam se bavio ovim poslom i znam da ne treba da bude ni prevelike zabrinutosti onih koji danas emituju program.
Svi koji ozbiljno i profesionalno rade, koji imaju odgovarajuću opremu, ostaće u etru i moći će dobro da rade.
Ono što se ne vidi ni iz postojećeg zakona suviše jasno ili dovoljno jasno i što se možda ne vidi ni kroz ove promene, o čemu ne govorimo na ovim sastancima gde raspravljamo o ovom zakonu i njegovoj primeni, jeste nešto što je, po meni, suština. Cela ova zakonska regulativa i ovo novo vreme u kome sada živimo je dovela do toga da se, praktično, sada radio i TV stanice dele na one koje su javni servis i na one koje su komercijalne.
Tu se propisuju odgovarajući uslovi koji ne treba da hendikepiraju ni jednu ni drugu stranu. Javni servis će imati pretplatu i imaće ograničen broj, procenat reklamnih poruka - 10% od ukupnog trajanja programa. Sa druge strane, imaćemo komercijalne stanice koje će živeti od tržišta. To je dobra prilika da oživi i medijsko tržište, ali i ono stvarno - ekonomsko tržište.
Džaba ćete zadržati dozvole, džaba ćete proširiti svoja područja pokrivanja ukoliko ne bude bilo novca kojim ćete moći da izdržavate sve te sisteme. Jasno je da bez ekonomskog razvoja ove zemlje, bez boljeg tržišta, bez omogućavanja funkcionisanja tržišnih principa, mnoge radio i televizijske stanice koje budu i ostale u etru gasiće se iz ekonomskih razloga. Pred nama je ogroman posao koji treba završiti. Siguran sam da je ovo dobar početak.
Još jednom, izvinjavam se zbog kašnjenja. Još jednom izražavam ogromno zadovoljstvo zbog atmosfere koja je vladala na Odboru za kulturu i nadam se da ćemo nastaviti tim putem. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, ovlašćeni predstavnik SRS.

 Dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je jedan od značajnih predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, koji smo usvojili s početka leta 2002. godine i koji je trebalo da unese brojne promene u radiodifuzni sistem Srbije, koji je trebalo da doprinese drugačijem ponašanju RTS-a, drugačijem odnosu prema građanima Srbije, a razume se odmah potom i drugačijem odnosu građana Srbije prema nacionalnoj televiziji, koji je trebalo da uredi jedan bezmalo divlji prostor u kome se ne zna šta se zbiva, ko kontroliše koju frekvenciju, po kom pravu i ima li prava i zakona uopšte u radiodifuznom sektoru.
Od toga gotovo da se ništa nije dogodilo. Reći ću vam zašto je značajno ovo što govorim i zašto su značajni ti datumi od juna 2002. godine, kada je taj zakon usvojen. Naime, imali smo rok da RTS bude pretvorena u javni servis do aprila 2003. godine. Zakonski rok.Taj rok nije prekluzivni, ta norma nije kogentna. Danas imamo ispravku u ovom zakonu, u Predlogu zakona i dopunama, ali i dalje nemamo nikakvu sankciju i nemamo nikakvu odgovornost za one koji će taj rok da prekrše.
Dakle, rokovi koji se danas nameću za stvaranje RTS-a kao javnog servisa, radiodifuzne ustanove Srbije, Vojvodine, dakle, od šest meseci imamo problem, jer šta ako bude devet meseci, šta ako bude 15 meseci, šta ako bude pet godina, ko će da odgovara, ministar, direktor nacionalne televizije, ko, čija će to odgovornost biti, ko snosi sankcije i da li će za godinu dana ili dve ponovo u Narodnoj skupštini Republike Srbije neko da raspravlja o tome, šta, kako i na koji način smo propustili da ovim zakonom donesemo.
Ovo je jedna opšta primedba, jer svi rokovi koji su dati su takozvane deklarativne prirode. Oni su onako, pričam ti priču, politička priča, mi ćemo u tom roku, a oni u stvari suštinski nisu rokovi i to je prevashodno, i to je najvažnije da kažemo povodom ovog zakona.
Ovde ima i dobrih i veoma loših normi. Ja ću da krenem od onoga što je bila inicijativa poslanika SRS u Odboru za kulturu i informisanje, mislim da je to inicijativa poslanika Markovića, ali u svakom slučaju, jedna dobra inicijativa da se protivustavno stanje izmeni. Trebalo je naime i Ustavni sud da oceni ustavnost Zakona o radio-difuziji i otkloni one norme i odredbe koje su direktno protivustavne, a jedna od direktno protivustavnih normi je bila da član iz Vojvodine ima pravo veta na odluke koje donosi Savet za radiodifuznu agenciju, što je potpuno neverovatno.
Vi sada imate Skupštinu Vojvodine koja izabere, da svede na jedan realan nivo, jednog Karadžića, okorelog autonomaša, separatistu, postavi ga na to mesto, koji će direktno da radi protiv Srbije u svakom trenutku. Šta god mu padne na pamet biće direktno protiv Srbije i nikakvu odluku ne možete da donesete zato što će on da je sprečava, zato što će da kaže, izvinite, stavljam veto, a vi se ubijajte posle toga šest meseci, godinu dana, dve godine i nikom ništa. I to je dobro što ovaj zakon sada briše takvu mogućnost i više nema mogućnosti i antidržavnog delovanja i separatističkog delovanja kroz norme unutar ovakvog zakona i to je jedna stvar koja je u redu.
Imamo nešto što predstavlja veliki problem i strašno opterećenje za građane Srbije, a to je priča o uvođenju pretplate za javni servis.
Sada ćemo da napravimo jednu retrospektivu onoga kako je krenula priča o javnom servisu, kada se pojavila, šta se sve događalo i šta danas od toga imamo.
Naime, u uspostavljanju DOS-ovske vlasti, kako su krenule optužbe na račun svih onih koji su protiv njih, a samohvalisanje vlasti, odjednom su svi ti mediji koji su učestvovali i svi novinari koji su bili društveno-politički radnici, poput mnogih danas, nikada neću da kažem svih ili većine, jer sam uveren da nisu, ali jednog značajnog dela koji predstavljaju društveno-političke radnike, koji misle da su pametniji od svih političara, da sve mogu ne da kritikuju i kontrolišu, nego da bi sve to mogli da rade bolje od svakoga, a onda su u stanju da klevetaju, lažu, izmišljaju.
Bezbroj primera je takvih. Najbolji je i najflagrantniji primer onaj koji se tiče Tomislava Nikolića. Petnaest dana zaredom su vodili brutalno kampanju, nadam se da niste na njih mislili, gospodine Kojadinoviću, kada ste govorili o profesionalnim i objektivnim, o tome kako je čovek negde nekoga ubio. Sada postavljate pitanje, a kako neko sme njih da napadne; ljudi, oni su optužili čoveka da je ubica, a nisu rekli ni ime ubijenog.
Jeste li vi svesni šta to znači, jeste li intervenisali gospodine ministre, jeste li ih pitali, pa poštuje li se Ustav Republike Srbije, pretpostavka nevinosti, samo telefonski razgovor, ne zvanično, ne pritisak, da ih pitate samo. Vi 15 dana vodite kampanju o laži. Evo danas, ne znate vi, gospodine ministre, ko je ubijen; kažite mi ko je ubijen u vreme dok je bio Nikolić tamo. Ne znate ni vi, ne zna niko, 15 dana je čovek ubica, i oni su profesionalni i objektivni.
Oni govore da su oni kao glavni servis; to javni servis, ne daj bože. Nisam u stanju da izgovaram reči kako izgovaraju pojedine vaše kolege, ali neki od vaših savetnika su suštinski u pravu i nisu daleko od istine kada govore o prirodi tog medija, kada govore kakvim se lažima i klevetama služe. Ja vas pitam, zašto niste postavili to pitanje, kako to da jutros kaže njihov novinar - "da je Vojislav Šešelj govorio o paravojnim jedinicama Vojislava Koštunice"; on čovek kaže da su to budalaštine i gluposti, da bi se svi u Srbiji smejali kada bi čuli da je Vojislav Koštunica imao paravojne jedinice.
Kako je to moguće, da li su to ti, da li su to te uzanse, rekao bih, pravi modeli ili modusi kako treba da izgleda objektivna televizija i nepristrasna. Ili, da je glavna vest na TV da je Boris Tadić primio u kafani nekog Darka Rundeka. Ovamo nam se država raspada, otimaju nam Kosovo i Metohiju, ruše kuće izbeglicama, radi se gde god stignete šta stignete, e, ja sam seo u kafanu sa nekim pevačem koji se psovao na ulici sa ne znam kim. Da li je to objektivno i profesionalno?
Da o tome dalje ne pričamo, moram da kažem da sam siguran da nam neće nametati objektivnost i profesionalizam poraženi Brozovi kadrovi, poraženi kadrovi sa 8. sednice, iz Stambolićeve struje i da se oni predstavljaju danas kao velikodemokrate, da mali "Titići" upravljaju medijima i da sole pamet kako su oni javni servis.
Evo vam Gordana Suša, najbolji primer. Da li imate neki bolji primer? Gordana Suša, direktan primer. Bila je najveći progonitelj slobodne misli u vreme Brozovog režima, evo je danas najveći žuti, najveći demokrata, a ona danas soli pamet šta treba i kako treba da izgleda javni servis. Koliko takvih ima?
A što da verujemo Tijaniću da će sutra to tako da bude. Ako će glavna vest svakog dana da bude da je primio vaterpoliste, primio je Darka Rundeka i ne znam ni sam koga, jesu li to vesti za našu zemlju značajne? Mislim da nisu. Čekamo samo da nam kažu koliko je to ogledalo kupio, pa sada da nam saopšte da je to značajna vest za građane Srbije.
Mi ne želimo ovde na demagoški način da govorimo o tome kako nekome smeta to što su veliki iznosi, ali morate da imate u vidu da su veliki iznosi o kojima se govori. Govorite o tri stotine dinara. To će da se menja, kao što se menja i cena goriva, jer će da kaže - usklađujemo sa cenama na malo, indeksom cena na malo, usklađujemo sa rastom inflacije i sa ne znam čim. Nije za nas poslanike, nije za vas ministre, mi imamo svi velike plate, ali građani Srbije nemaju. Građani Srbije žive teško i to je njima namet na vilajet.
Sada kada kažete, gospodine ministre, u naše vreme je bilo, u jedno vreme jeste, u jedno vreme nije, a u to vreme kad jeste na tome sam vas čekao i pripremio, gospodine ministre, citate. Evo šta kaže vlast gospodina Kojadinovića i svih ostalih o taksi na električno brojilo. Samo ću naslove, gospodine Kojadinoviću. "To je taksa na život; Ubijanje naroda; Moćni otimaju gladnima; Šešeljevo ludilo; Crveno-crna psihopatologija; Vezivanje teškog kamena o tanke vratove Srba. Svi koji ozbiljno profesionalno misle da se bave prekinuće da se bave, jer ovo je lopovluk i otimačina. Šešeljevo psihopatsko otimanje para narodu".
Sada moram da vas pitam da li je ovo Tadićevo, Koštuničino, vaše, čije psihopatsko otimanje para? Čije je ovo ludilo, gospodine Kojadinoviću? To je ono što mene interesuje. Nemam iluzija da vođenje kampanje protiv SRS u prethodnih 15 godina je podrazumevalo brojne laži. Sećam se kada ste govorili o Šešeljevoj taksi na mobilni telefon, a onda uveli deset puta veću kada ste došli na vlast. Ne govorim o vama lično, razumeli ste me, o dosovskoj vlasti govorim. Onda više nije bila Đinđićeva taksa, nego je bila demokratska taksa.
Ja to sve mogu da razumem, to je politika, to je prevara, to je pokvarenjaštvo.
Ali, dozvolite nam da mi o tome govorimo javno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, otvoreno i da se ne stidimo da se suprotstavimo lažima i insinuacijama.
Još jednu stvar želim, da vam ukažem na jednu pojavu. Svi poslanici ovde, pošto se priča o lekarskim pregledima političara, narodnih poslanika, siguran sam da gotovo niko nema ništa protiv toga, ali pošto neko time insinuira da su ljudi koji se bave ovim poslom nenormalni, hoću da pitam one koji su u stanju da takve stvari, takve laži i insinuacije, kao što smo imali povodom Tomislava Nikolića ili danas oko svedočenja Vojislava Šešelja, koji doktori mogu takve da izleče? Ukažite nam na to koji su lekari za to nadležni, pa da od njih tražimo pomoć za neke druge ljude koji bi da nama nameću lekarsku podršku itd.
Mislim da su potrebne promene, ja ću pričati u drugom delu o ostalim stvarima koje se tiču promena, o menjanju mandata članova Saveta za radio-difuziju, o promenama godina trajanja, o mogućnosti reizbora itd, u drugih deset minuta ću to koristiti. Hvala vam na pažnji, ali sada čekam da izađete da kažete: a kako je to pretplata od velikog čudovišta i teškog kamena o tankim vratovima Srba, psihopatskog ludila i ne znam ni ja čega, postala važna, dobra i veoma plemenita stvar za građane Srbije.

Reč ima ministar Dragan Kojadinović.

Gospodine Vučiću, vi znate da volim sa vama da razgovaram i da ulazim u razne duele, i više puta smo to radili. Jesam vam postavio pitanje koje ste očekivali, ali nisam očekivao da ćete ga tako lako prihvatiti. Hoćete li da govorimo o karakteru programa za koji se uzimala tada pretplata? Hoćete li da govorimo o tome?
Nije ovde problem sam instrument TV pretplate, problem je za šta se pretplata ubira, za kakvu koncepciju programa, za kakav karakter tog programa. Činjenica je da je to zaista jedna ogromna tema i vi dobro znate da smo i tada bili na neki način protivnici. Ja sam bio na onoj bolnoj strani i nemojte meni da govorite kakav je to program bio. Bio je instrument u rukama jedne političke opcije koja je vladala Srbijom.
Znači, govorimo o nečemu što je zakonska osnova i dobra platforma za drugačiji radio-televizijski program. Zamolio bih vas samo da se saslušamo pažljivo, ja sam vas pažljivo slušao. Možemo da govorimo ovde kakav je danas program RTS, o tome najrečitije kazuju ankete, da je to najgledaniji i najuticajniji medij.
Tačno je, ima i dalje slabosti, i manjih i većih. Ljudi koji su došli tamo pre nekoliko meseci tek su započeli veliki posao, promene jedne strukture koja je u više decenija do te mere okamenjena da je nije lako menjati. Ali, kažem - ako hoćete o tome da pričamo veoma sam spreman upravo zbog toga što smo mnoge moje kolege i ja na svojim plećima osetili takvu politiku, i takvo postupanje i zloupotrebu medija.
Ali, kažem, mislim da treba reći da je TV pretplata praktično osiguranje da će taj program biti u interesu svih građana Srbije, i to je ono što je suština i što je najvažnije. Ako želite o ovome da razgovaramo na svakom mestu, vrlo rado, jer imam mnogo više argumenata od vas za to.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.