Evo o čemu se radi. Ovo zvanje najčešće se pojavljuje u Americi, a u Evropi ređe; možda, verovatno da ima. To je jedno počasno zvanje koje ne znači nešto mnogo osim jedne počasti nekom redovnom profesoru koji je otišao u penziju, a doprineo je mnogo razvoju nauke, pa je za njega ta počast.
Ako se uopšte htelo ovo da ostavi, dosta je bio samo prvi stav, a ovaj drugi, govori se o mogućnosti da taj može da radi još uvek nešto, regulisano je u članu 78, naročito u mom amandmanu na taj član koji to potpuno reguliše.
Odmah da vam kažem, neću biti nesrećan ako se ovaj amandman ne usvoji, daleko od toga, ali mislim da nema potrebe. Jer za penzionisanog profesora je ovamo u članu 68. sve regulisano što se tiče njihovog angažovanja i posle penzionisanja.
Isto tako, imam primedbu na ovo, nije zgodno stavljati procente – 3%. Šta ako ima više profesora koje treba proglasiti za profesore emerituse i zašto samo za one koji će biti penzionisani kada stupi na ovaj zakon na snagu, zašto ne može da bude neko proglašen za profesora emeritusa koji je već u penziji, tako da sve u svemu bolje da ovaj amandman prihvatimo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 69. i član 69. amandman je podneo Odbor za prosvetu.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 69. amandman je podneo poslanik Milan Markaović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 70. i član 70. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću obrazlagati ovaj moj amandman. Ne vidim razlog zašto se ne bi amandman usvojio u danu za glasanje. Naslov iznad člana 70. kaže - Zvanje saradnika; tražim u ime poslaničke grupe SRS da naslov iznad člana 70. bude Zvanje saradnika u nastavi. Jer u članu 70. se kaže: "Zvanje saradnika su: saradnik u nastavi i asistent. Zvanje saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor."
Amandmanom tražim da stav 1. u članu 70. glasi: "Zvanje saradnika u nastavi su: asistent - pripravnik i asistent, lektor i viši lektor". Tako bi stav 3. postao stav 2, a stav 4. bi postao stav 3, a stav 2. bi se brisao.
Mislim da će vam u danu za glasanje proraditi savest pa ćete glasati za ovaj amandman.

Prelazimo na sledeći član.
Na naslov iznad člana 71. i član 71. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Ovaj član 71. reguliše pitanje kako se bira, koji su uslovi za izbor, kako ga je predlagač nazvao, Saradnik u nastavi. Inače je to zvanje koje je do sada postojalo, ali pod nazivom asistent-pripravnik i ne vidim razloga zašto je predlagač terminološki vršio neke izmene, potpuno nepotrebne, jer naziv  asistent-pripravnik je domaći, poznat, a sam naziv zaista ništa ne smeta, čak iako se zakon iz temelja menja.
Dakle, osim te nepotrebne terminološke novotarije, sporno je još nešto. Uslovi koji su potrebni za sticanje ovog zvanja u dosadašnjem zakonu jesu da je asistent-pripravnik završio studije prvog stepena sa prosečnom ocenom najmanje osam. U Predlogu ovog zakona uslov je da se u zvanje saradnika u nastavi bira lice koje je upisalo magistarske studije.
Ali, ono što je najviše sporno, ugovor se potpisuje na jednu godinu, s tim da se može produžiti za još jednu godinu. To znači da se uvodi jedna nepotrebna i loša atmosfera žurbe za naučni podmladak i da za kratko vreme moraju da završe magistarske studije, da upišu doktorske studije i tek onda mogu da steknu sledeće zvanje, zvanje asistenta.
To će dovesti do pogoršavanja atmosfere na univerzitetu, nastaće nešto što se zove socijalni darvinizam, odnosno bespoštedna borba za opstanak na univerzitetu, zato što će taj mladi čovek koji sticajem okolnosti, iz nekih formalnih razloga, nije završio magistarske i upisao doktorske studije, a ima sve druge uslove, pre svega talenat, znanje, veštinu, sposobnost, dar, morati da izađe iz tog procesa, tako da mislimo da treba da uvažite ovaj naš amandman koji apsolutno ne dovodi u pitanje čak i ono što ste zamislili ovim zakonom.

Zahvaljujem se.
Na član 71. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Da se ne bih ponovo javljao, govoriću odmah o članu 71. i članu 72. jer se odnose na iste stvari.
Tu se konačno spominje ona famozna prosečna ocena osam, a čak kod asistenta se predviđa da je završio magistraturu. Kod nas se po poslednjem zakonu ne može neko upisati ako nije imao ocenu najmanje osam u toku studija. Znači, to je a priori ispunjeno, jer je mogao da upiše magistarske studije samo sa prosekom osam tokom redovnih studija.
Molim vas, koga interesuje da obrati pažnju, neću dugo da govorim o ova dva amandmana. Umesto da saradnik u nastavi bude zaposlen samo godinu dana, pa još godinu, predlažem dve plus dve, a za asistenta predlažem četiri plus četiri. Jer mu date malu plate, nema nikakvu sigurnost, može da mu se kaže posle godinu dana: hvala lepo, doviđenja, niste nam više potrebni. A on treba da upiše doktorske studije, da polaže ispit i da se usavršava; i još mala plata i još nesiguran u tom radnom odnosu.
Zato predlažem kod saradnika dve plus dve godine, a kod asistenta četiri plus četiri godine. Mislim da će ovo ako ostane ovako u zakonu prilično ugroziti stvaranje naučnog podmlatka na univerzitetu, a to je veoma opasno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 71. amandman je podneo poslanik Dragoljub Živković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Profesor Simonović je malopre obrazložio ovaj amandman.
Na član 72. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ima reč narodni poslanik Mileta Poskurica.

To je opet jedan od dokaza revizije koju ste nepotrebno pravili, da nešto malo promenite, ali to što ste zvali saradnik u nastavi, ili asistent, asistent pripravnik, oko toga možemo da se sporimo i ne sporimo kako ćete ga zvati, ali bitno je šta mu pružate.
Vidite, u prethodnom amandmanu, za saradnika u nastavi dali ste kratko vreme i mogućnost da upiše magistarske studije ili specijalizaciju. Opet se vraćamo na ono čuveno, sa specijalizacijom, objavljenim radovima, bićeš docent.
E, tu već pripremate teren da uvedete u ovu medicinsku struku jedan poseban nivo, posebnu privilegiju u odnosu na druga zvanja i zaista to ne treba da radimo. Ne bi trebalo da budemo nepravedni prema drugim smerovima i stručnim zvanjima.
Amandman koji sam podneo na član 72. stav 1. odnosi se na zvanje asistenta. Zadržali smo u neku ruku stara rešenja, za koja smatramo da su bliska univerzitetskoj praksi i da nam je stvar do kraja poznata, da se decenijama na taj način radilo, ali nismo ni dali toliko dugo vreme da se to odugovlači i asistensko zvanje unedogled provlači.
Za to nismo ni postavili tako visoke kriterijume kao vi. Upisane doktorske studije, a i da ima završene magistarske studije i po logici stvari upisan doktorat, upisane doktorske studije, to je ono što mi možemo da prihvatimo i definisali smo bliže uslove. Zašto?
Zato što u okviru integrisanih studija se predviđa mogućnost da ako završi šest godina izlazi sa zvanjem magistra medicinskih nauka. Da li će to biti master, šta će od toga ispasti, ili će to biti diplomska studija pa drugo zvanje, poput rešenja u hrvatskom zakonu, kako u integralnom tekstu stoji. Ako bi izašao kao magistar, znači da bismo mi imali veliko opterećenje fakultetima sa prispelim studentima prosekom iznad osam kao opštim uslovom koji bi konkurisali u zvanje asistenta.
Mnogi zagovornici ovog zakonskog predloga su govorili da je to dobro. Da ćemo time imati selekciju i moći pažljivije da biramo. Sve bi to bilo dobro da smo mi finansijski moćni. Govorim o državnim univerzitetima, koji bi mogli da finansiraju tako veliku najezdu.
Jer, dok ovaj zakon stupi na snagu, proći će dve godine za različite norme i tri, ili šest meseci, i oni koji su upisali magistarske studije završiće ih i moći će legalno da konkurišu u to zvanje. Prosek iznad osam lako se ostvari i sa znanjem i sa drugim mogućnostima da se dođe do visoke ocene.
Dakle, ako je to tako fakultet, odnosno univerzitet, kao vlasnik svih para reći će - stanite, vi imate veliki broj upisanih kandidata, vi imate dosta magistara medicine iz medicinske struke, a šta ćemo da uradimo sa matematičarima, fizičarima i drugim fakultetima u sastavu univerziteta, pa vi sve pare pojedoste do sada, a mi još da zaposlimo 20 asistenata pa ćete vi da birkate koji vam je najbolji.
Nepotrebno stvaramo široku bazu za uhlebljavanje najpre ovih asistenata pripravnika ili saradnika u nastavi, a bogami kasnije i asistenata, pa ćemo od njih moći da biramo. To što će oni da rade i da pomažu videli smo u obrazloženju, kaže - lakše će se izvoditi nastava. Pa, to neko mora i da plati.
Fakulteti danas nemaju šanse da plate, evo pričitajte šta je Turajlićka pisala prethodnoj gospođi ministrki, nemaju para da plate ni vodu, a ne da plate 10-15 asistenata, pa će oni da podele posao, pa će nekim kriterijumima neko ko ih posmatra odozgo, kao Orvel, što reče neko od naših kolega, da odluči ko će biti taj najbolji kome ćete još produžiti određeni, obično kraći rok, status u zvanje asistenta saradnika, odnosno konkretno asistenta, a oba člana su povezana jer zaista su vrlo zanimljivi.
Mislimo da licu koje je dobilo status zvanja asistenta dovoljno je provo četiri godine, plus još dve, jer doktorske studije traju četiri godine, ili tri, kako se gde opredeli, tako da bismo na taj način mogli da steknemo pravovremeno i doktora nauka, pa da se krene u dalja akademska zvanja.
Širenjem osnove iz koje će svako imati šansu da dođe deluje demagoški u određenom smislu. To nije nemoguće ni loše, ali to treba neko da isfinansira. Kako će fakultet da pokrije tolike asistente? Pazite, po predmetima. Mi nemamo kao što imaju Rusi podeljene kliničke i pretkliničke predmete, pa posebna grupa, pa posebno finansiranje.
Kod nas su medicinske studije takve, oni su u žiži interesovanja jer su na određeni način privilegovani, da vi primate asistenta čim završi, sa zvanjem magistra, na određenu kliničku ili pretkliničku granu. Pa ćete na biohemiju pet, na anatomiju tri, na kliničke predmete 25, a ne treba vam. Vama je kontrolor rada po vašem predlogu univerzitet.
On se pita o izboru. Ne samo nastavnika. Daće sugestiju - izvinite, vi hoćete još tri profesora a izabrali ste 35 asistenata. Šta da kaže dekan fakulteta. Kako će? Imaju prosek osam, moram da ih primim, magistri su, konkurisali. A niste pri tome definisali bliže uslove.
Mi smo vam dali i tu mogućnost amandmanom da se uzme pored prosečne ocene grupa predmeta ili neki drugi bliži uslov da bi se rasteretili velikog priliva magistara. Govorim o integralnom zakonskom tekstu u kome se on zove magistar posle šest godina studija.
To su tzv. integrisane studije. Da li će se on zvati master, pa će imati drugo zvanje, to je nešto drugo.
Ako se u hodu nešto promenilo tokom ovih dana, to je sasvim drugo, ali posebno asistente za kliničke predmete, njima je zaista ovo vreme dovoljno da realizuju ove četiri plus dve godine, a za predkliničare i da ne govorim. Za njih je to mnogo lakše. Oni imaju mnogo više vremena, jer se doktorskim tezama bave problematikom koju izučavaju u pretkliničkim predmetima. Biohemija, fiziologija, to su transportni procesi, nešto zarad čega i zbog iskazanog interesa ih i primaju upravo na te pretkliničke predmete i njima je tu posao olakšan.
Kada sve to stavite na jednu stranu, medicinsku struku, poznat mi je problem, slično je i na stomatologiji, farmaciji i kada na drugoj strani posmatrate druge smerove i obrazovna polja onda ćete videti da je to prilična neravnopravnost.
Osobito će to biti izraženo tamo gde univerzitet sadržava i fakultete medicinske struke, po pravilu su to fakulteti gde se mnogo studenata upisuje, i očekuje se da idu najbolji studenti, sa najvišim prosekom, da će se ići na kriterijum više od osam. To je alternativa, ali je sada teško pričati o tome. Onda se kriterijum podiže na više jer će ih biti mnogo sa osmicom, koji će moći u odsustvu drugih kriterijuma da kažu - izvolte, ja konkurišem.
A fakultet nema mehanizam da kaže - ti mi ne trebaš, ti si mi potreban. A nema dodatnih kriterijuma šire definisanih i mi smo dali nekakvu ideju i smernicu da na taj način nekako limitiramo tu navalu i da je učinimo legitimnom, da se niko ne oseti oštećenim, da u startu zna da li može ili ne može da konkuriše i da dođe do određenog zvanja, a ne da se stvori široka baza, pa unutar tri godine da mi birkamo kome ćemo produžiti status, a kome nećemo. Osobito kada postane asistent, što bi bilo vrlo komplikovano i nefer, da se neko na kraju eliminiše iz trke, zato što će neko samo da bude iskazan kao konačna potreba u zvanju nastavnika, docent, a onda da nam asistenata bude previše i asistenata saradnika.
Za to vreme dok su oni asistenti saradnici na pretkliničkim predmetima ljudi gube vreme za specijalizaciju. Oni su svi u nadi uvereni da će jednog dana biti izabrani, ponovljen im mandat, i biti izabrani u zvanje asistenta. To je gubljenje dragocenog vremena, a vi jeste skratili preduge specijalizacije na godinu dana, ali od toga neće biti ništa. Verovatno će ministar zdravlja reći da to ne dolazi u obzir, da nikada nećete dobiti specijalistu za godinu dana.
Ovde je trebalo praviti izuzetak, protiv čega jesam, ali oni će biti na određeni način, koliko god da im je lakše da dođu do pozicije asistenta ili asistenta saradnika, toliko će oni biti osujećeni.
Neki od njih koji ne budu otišli konačno do zvanja nastavnika biće osujećeni u svom napredovanju, stručnom usavršavanju, upisu specijalizacije i ko zna čemu sve još i imati osnovu da se smatraju potencijalno ugroženim predloženim zakonskim rešenjem koje otvara široki front nastupa. A onda, na kraju, ipak mora da limitira u skladu sa zahtevima koje traži univerzitet, jer je fakultet pod univerzitetom, i onda će reći - izvinite, vi ne možete medicinari više kadrova dobiti, dosta vam je.
Otprilike smisao naše intervencije se svodi na to. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podnela Vlada Republike Srbije. Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 75. amandman je podnela Vlada Republike Srbije. Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 75. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.