Gospodine Krasiću, vi u rektoru vidite nekakvog boga. Nije to tako. On među profesorima ima malo bolju poziciju i do sada, ako niste znali, univerzitet je davao konačnu reč o izboru nastavnika. Postojale su na univerzitetu komisije za razne naučne oblasti.
Bio sam i sam dve godine u komisiji za prirodno-matematičke nauke. Tamo dolaze referati o kandidatima i odluke veća fakulteta, i ta komisija potvrđuje. Kada ta komisija svoj stav vrati fakultetu, onda je izvršen izbor. Nije tačno da se sve daje rektoru. Nemojte da pričate 15 minuta, nema potrebe. Gledajte kako ja pričam o amandmanu po dva-tri minuta i dosta.

Replika, poslanik Zoran Krasić.

Naravno, meni je cilj da što više poslanika koji podržavaju vlast izađu i da oponiraju ovim mojim stavovima, kako bi skrenuli pažnju javnosti na ono što se dešava i šta se priprema. Da, upravo se to priprema što vas nervira. Rektor će biti alfa i omega i nomenklatura oko njega. Ako meni ne verujete, pročitajte Predlog zakona. Ništa nisam izmislio, gospodine Simonoviću, samo sam pročitao ono što piše u Predlogu zakona.       
U ovom predlogu zakona piše, gospodin Poskurica vam je pročitao: "Radi ostvarivanja ciljeva iz stava 2. ovog člana, univerzitet, odnosno akademija strukovnih studija posebno ima nadležnosti u sledećim oblastima", između ostalih, tu je 12 tačaka, šesta tačka kaže: "izbor u zvanje nastavnika"; dalje: "obezbeđenje i kontrola kvaliteta, donošenje studijskih programa, strateško planiranje investicija, planiranje politike zapošljavanja i angažovanja nastavnika i saradnika". Radi univerzitet, čitajte rektor sa svojim kružokom. Da li je to savet, veće, to uopšte nije bitno. Rektor to radi, a fakultet dobije pravo da predloži.
Znam da ste bili član komisija, da ste i na postdiplomskim studijama bili angažovani kao nastavnik, pa valjda znate kako se vrši izbor u zvanje docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora. Bili ste član komisije koja je pravila izveštaj i predlog.
(Velimir Simonović, sa mesta: Znam vrlo dobro, ali vi ne znate.)
Gospodine Simonoviću, ipak nešto malo znam, jer verovatno sam nekih 800 strana napisao i vodio jedan spor, a dokaz da znam nalazi se u poslednjem redu, evo vam Gašo Knežević. Čitao je i žalbe, i tužbe, i kompletnu prepisku, i tumačenje svih odredbi koje je pregazio.
Kada na bazi vašeg iskustva zaključujete da vi znate i na bazi toga zaključujete da drugi ništa ne znaju, onda ste, profesore, verovatno pogrešili. Samo sam vam citirao šta je napisano u vašem Predlogu zakona. Vi negirate da to piše. U tome je razlika između vas i mene.
Do sada se mnogo više fakultet pitao po ovim pitanjima iz stava 3. Čak je bio i samostalan. Sada najdalje što može da ide, to je da eventualno da predlog povodom nekog od ovih pitanja od tačke 1) do tačke 12) stava 3. člana 48. U tome je mala, ali ogromna razlika. Nešto je fakultet radio samostalno, a sada samo može da predloži. Ako je to vama isto, to je vaš problem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman si zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović, Milisav Miša Petronijević i Svetislav Krstić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milisav Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 59. Predloga zakona o visokom obrazovanju. Da podsetim, član 59. govori o sticanju sredstava od osnivača. Osnivač obezbeđuje sredstva visokoškolskoj ustanovi, pa navodi u 14 tačaka za koje sve namene.
Mi smo podneli amandman da se dopuni još jednom tačkom. Naime, predložili smo da se u članu 59. posle tačke 8) doda nova tačka 9): "finansiranje studenata vojnih invalida i studenata dece palih boraca i dece vojnih invalida". Naravno, dosadašnje tačke 9) do 14) postale bi tačke 10) do 15).
Dakle, pored određenih kategorija studenata, za koje se opravdano ovim članom propisuje obaveza osnivača visokoškolskih ustanova da obezbedi potrebna sredstva za školovanje tih studenata, kao što je to u tački 8) - rad sa darovitim studentima, zatim u tački 13) - stvaranje uslova za studiranje studenata sa hendikepom. Mišljenja smo da je opravdano da se takva obaveza propiše za osnivače i u odnosu na obezbeđenje sredstava za studiranje studenata vojnih invalida, studenata dece palih boraca i dece vojnih invalida.
Odmah da budemo jasni, pod uslovima propisanim za upis i školovanje koje utvrđuje visokoškolska ustanova. Znači, ništa van propisanih normi i uslova za školovanje na visokoškolskoj ustanovi.
Mislimo da je ovaj amandman opravdan, imajući u vidu okolnosti pod kojima je nastupio invaliditet kod vojnih invalida, odnosno pod kojima je došlo do pogibije boraca čija deca ostvaruju taj status, obaveza je društva da posebno vodi računa o ovim licima, naravno, koliko je najviše moguće u datim društvenim i ekonomskim uslovima. Pored dece palih boraca i dece vojnih invalida, koji su svakako zainteresovani za to, smatramo da i mlađim vojnim invalidima treba omogućiti prohodnost i do najviših obrazovnih ustanova u zemlji, ako svojim talentom, radom i radnom upornošću to zaslužuju.
Dakle, ne traže se nikakve privilegije za ove studente u pogledu rezultata postignutih na ispitima, na prijemnom ispitu i u toku školovanja, u odnosu na ostale studente. Radi se o relativno malom broju lica koja će konkurisati za upis u visokoškolske ustanove. Prema procenama tih udruženja, ukupan broj koji može da podleže tome nije ni 500, tako da ne zahteva neka velika sredstva.
Ako dozvolite, predsedavajući, iz razloga racionalnosti, amandman na član 84. je logičan nastavak ovog amandmana na član 59, samo što se tamo govori o broju studenata koji se mogu upisati na teret budžeta. Dakle, potpuno isto obrazloženje i za amandman na član 84. ovog zakona.

Shvatio sam da je objašnjen i amandman na član 84.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog amandmana  koji će poslanici SRS zdušno podržati i nadam se da ćete i vi iz vladajuće koalicije prihvatiti ovaj amandman da se uvrsti da bude sastavni deo zakona, ukoliko do izglasavanja uopšte dođe. Zbog čega?
Nije daleko dan, tek je pet-šest godina od trenutka kada su osamnaestogodišnjaci, deca odlazili na ratišta i branili ovu državu Srbiju i mnogi od njih su se vratili kao invalidi, druge, treće, a mnogi i prve kategorije. Nije tako daleko bilo ni vreme kada su roditelji te dece odlazili na ratiša širom zemlje i ostavljali svoje živote tamo braneći interese i države Srbije i srpskog naroda.
Najhumanije je, a po meni i obavezujeće za državu koja je pozvala vojne obveznike na ratište, koja ih je poslala u rat, da preuzme brigu bar o deci onih koji su ostavili zdravlje i onih koji su ostavili živote na tim ratištima. Obavezujuće je za državu da vojnike, redovne vojnike, rezerviste koji su ratovali kada je ovu državu napalo 19 članica NATO pakta – doduše mnoge od tih članica su vaši prijatelji, bili su i onda kada su nas bobmardovali, govorim poslanicima vladajuće većine, dame i gospodo narodni poslanici iz SRS, da ne bude zabune – jer mnogi su došli sa tih ratišta invalidi.
I ono što država mora da uradi, bez obzira kako i ovaj zakon i sve ostale zakone budete predlagali i donosili dok imate većinu u parlamentu, ali mirišu izbori, sve je bliže dan kada ćete i tu većinu i ovaj parlament izgubiti, bar dotle morate brinuti da kroz zakonsku formu obezbedimo i egzistenciju i obrazovanje tih mladića čiji su roditelji invalidi ili izginuli i tih mladića koji su ranjeni u ovom poslednjem ratu.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. U pravu ste, naročito posle današnjeg odustajanja Karle del Ponte da su se borili za veliku Srbiju, nego da su se borili za Jugoslaviju. Govorim o tužilaštvu, ne o vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo malo da se udaljim od teme dnevnog reda i da u skladu sa Poslovnikom postavim jedno poslaničko pitanje.
Naime, moje poslaničko pitanje glasi, kada ću dobiti odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio pre više od mesec dana. Gospodine predsedavajući, obzirom da predsednik Skupštine nije tu, molim da mu prenesete ovo poslaničko pitanje.
Ja sam pre više od mesec dana postavio pitanje, odnosno četiri poslanička pitanja, vezano za rad Poreske uprave u Užicu. Svi rokovi koje Poslovnik predviđa za odgovor na to pitanje su istekli i odgovor još uvek nisam dobio. Molim vas da intervenišete kod predsednika Skupštine kako bih u što kraćem roku dobio taj odgovor, a naravno i ostali narodni poslanici koji imaju pravo po Poslovniku da dobiju odgovor na svako poslaničko pitanje.
Što se tiče samog zakona, već je dosta rečeno ovde o problemima i nedostacima ovog zakonskog predloga, sama činjenica da je Vlada podnela na sopstveni predlog preko 30 amandmana, da je juče skupštinski Odbor za prosvetu uputio dodatnih 11 amandmana na isti ovaj predlog, govori o tome da ovaj predlog nije dobar i da ne bi trebalo da se usvoji ovakav i da uđe u pravni promet.
Juče sam pažljivo slušao poslanike koji su pričali u načelnoj raspravi. Gospodin Gašo Knežević je u svom uvodnom izlaganju kao predstavnik poslaničke grupe naglasio i pohvalio Predlog zakona, jer kako reče, ovim predlogom se ukida autonomija fakulteta, Evropa je ne poznaje, već se autonomija prenosi na univerzitet. Ako sam dobro razumeo, izvinjavam se ako je nešto drugačije od onog što sam shvatio u odnosu na izlaganje gospodina Kneževića.
Takođe sam u svom izlaganju rekao da je to osnovna ideja ovog predloga, ali da predlagač pravi kompromis, ne znam iz kojih razloga, i odstupa malo od te svoje osnovne ideje, pa ostavlja mogućnost nekim fakultetima da imaju svojstvo pravnog lica i da imaju određeni stepen i ekonomske i druge autonomije.
U članu 47, koji je već objašnjen i na koji smo mi srpski radikali imali amandman, stoji u stavu 7. da fakultet, odnosno umetnička akademija ima svojstvo pravnog lica, ako ostvaruje najmanje tri odobrena, odnosno akreditovana studijska programa. Znači, pravi se jedan kompromis da neki fakulteti imaju svojstvo pravnog lica, a da neki fakulteti nemaju to isto svojstvo, i tu se nalazi neka granica da to budu tri akreditovana programa, i fakulteti koji to ostvaruju moći će da posluju kao pravno lice, a oni koji ne ostvaruju taj uslov, neće moći da posluju kao pravno lice.
Podneo sam amandman na član 60. koji se faktički naslanja na član 47, u stvari je jedan logički nastavak svega toga i moj amandman je logičan nastavak amandmana gospođe Vjerice Radete, koja je podnela amandman na član 47.
Naime, član 60. se odnosi na prihode, sopstvene prihode koje visokoškolske ustanove ostvaruju. U stavu 1. stoji da sredstva koja visokoškolska ustanova ostvari, izuzev sredstava koja obezbeđuje Republika, čini sopstveni prihod te visokoškolske ustanove.
Pa u zagradi stoji - školarina, pružanje usluga trećim licima, pokloni, donacije i tako dalje.
Drugi stav ovog člana kaže - da sredstvima iz prvog stava visokoškolska ustanova, odnosno visokoškolska jedinica sa svojstvom pravnog lica raspolaže u skladu sa zakonom i opštim aktom te visokoškolske ustanove, odnosno visokoškolske jedinice. Opet se pominje visokoškolska jedinica sa svojstvom pravnog lica. Znači, opet oni fakulteti koji su u sastavu univerziteta, znači, kao visokoškolske jedinice, ali imaju tri programa, pa imaju i svojstvo pravnog lica i na njih se odnosi ovaj drugi stav.
Svojim amandmanom predvideo sam da se ove reči koje se odnose na te visokoškolske jedinice sa svojstvom pravnog lica brišu, odnosno ovaj moj amandman je u skladu sa opredeljem i stavom SRS da sve visokoškolske jedinice koje su u sastavu univerziteta imaju svojstva pravnog lica, znači, dakle, da imaju tu autonomiju i ekonomsku, pored svih ostalih oblika autonomije koje treba da zadrže.
To je suština našeg amandmana na ovaj član i mislimo da ovo treba prihvatiti, obzirom da će sve veći broj privatnih fakulteta imati svojstva pravnog lica, dok će mnogi fakulteti koji su u sastavu univerziteta, koji su sa dugom tradicijom, to svojstvo izgubiti. Molim vas, malo razmislite samo da li je logično da fakultet koji je u sastavu univerziteta, koji nema ovaj uslov i ne može da ispuni uslov da ostvaruje tri studijska programa, a koji na jednom ili na više programa upisuje po hiljadu i više studenata, da nema svojstvo pravnog lica, a da neki drugi fakultet, koji će ostvariti ovaj uslov i imati tri studijska programa, ali upisivati po 100 i 150 studenata, ima svojstvo pravnog lica. Mislim da tu nema logike i da treba ovaj amandman podržati. Hvala.

Zahvaljujem se. Kada je reč o poslaničkim pitanjima tražiću da služba interveniše, da se vidi gde je zatajilo kada je reč o odgovoru i to treba što pre da stigne.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Tomislav Penezić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.