Da, nastavljamo dame i gospodo i dalje da govorimo o tome koji su sve mehanizmi ukidanja nadležnosti, ukidanja statusa fakulteta. Evo jedan od onih koji je nejasno razvijen.
Kroz koncept nadzora univerziteta na funkcijama koje vrši fakultet, ali pri tome, koliko tu čitam pažljivo sve ovo što je podvučeno, vidim da je tu mešavina različitih funkcija i nadležnosti ovih nadređenih prema ovim subordiniranim. Dakle, akademija, strukovne studije univerziteta na fakultetima i akademijama.
Mi tražimo da se ovo briše zbog ovog konglomerata nadležnosti koji ne samo što je pomešan, nego što bi svaka institucija zadržala nadležnosti koje je do sada imala. Dakle, sigurno su osnovne nadležnosti koje je do sada imala i donošenje nastavnih programa, svako za sebe.
Fakultet je pravio svoje nastavne programe, odnosno po ovom sada novom reformskom, u članu 28, koji niste čak ni opisali sadržaj studijskog programa, kada se govori o njemu niste čak decidno rekli ko ga donosi, a trebalo je reći da ga donose odgovarajuća naučno-nastavna veća fakulteta, odnosno veće univerziteta, ali to nije napisano i to se tek implicite nalazi kroz tekst da su oni nadležni.
Vidimo da ih univerzitet donosi. Da, može za studije koje organizuje. Univerzitet je i ranije verifikovao planove i programe koje donose fakulteti. Ali se ostavlja i čitav niz nejasnoća, šta će biti kada recimo fakultet u sastavu univerziteta, ovo o čemu je govorio gospodin Krasić, odluči da se otcepi, neće više da trpi rektora nad glavom, hoće da bude samostalan, napravi tri smera i sada postaje samostalna institucija.
Kako sada? Sada one programe koje je doneo mora da da univerzitetu da mu ih overi, programe studijske, a onda kada postane samostalan ko će sada to njegovo da testira. Sada mora da čeka da ide nacionalni prosveti savet kroz akreditaciju itd. Ako je to sada sve u privatnom sektoru, onda nikada više neće ni tražiti akreditaciju.
Jednu jedinu akreditaciju kada dobije on je miran, jer nije stavljeno da i ministarstvo može tražiti ponovljenu akreditaciju, ponovljenu proveru materijalnih, tehničkih, programskih i ostalih uslova za rad i prava koja proizilaze u vezi izdavanja javnih isprava nakon te akreditacije, nakon uspostavljanja prava i dozvola za rad. Dakle, i to nije do kraja.
Donošenje studijskih programa, to sam komentarisao. Kontrola kvaliteta. Vidite, dali smo neke nadležnosti i komisijama, ekspertima da to rade, obezbeđenje, kontrolu i kvalitet i nacionalnom savetu. Rekli smo - Konferencija univerziteta predlaže kriterijume, otkud sad i ovde kontrola kvaliteta. Možda ona interna kontrola, ali to je dato nižim opštim aktima. Oni prave interne kriterijume za samokontrolu, samovrednovanje. Možda se na to mislilo.
Izbor u zvanje nastavnika, to je bilo i do sada, overavao je univerzitet naša zvanja, akademska, odnosno predavačka, nastavnička. Izdavanje diploma i dodatka diplome i dalje univerzitet, 100 godina stavlja s jedne strane dekan pečat, s druge strane univerzitet, to je bilo. Dakle, nema potrebe da se ovo izdvaja kao specijalna neka nadležnost samostalne institucije.
Ali, ono što možda nije planiranje politike zapošljavanja i angažovanja nastavnika i saradnika, to sada već može da bude problem. Tako univerzitet može da koči fakultet koji ima tendenciju da sam sebe razvija dalje i napravi tri smera. Nećete moći više, nemate para. Možete praviti, ali finansirajte se sami, a finansiraj se sam, kakav je zakonski predlog, kad stekneš neku paru, on ti opet kontroliše. Možda ste vi to povukli, to ne znam, amandmanskim intervencijama Vlade.
A onda i to, što bi on sada bio motivisan da otvara. Najviše su bili motivisani da prave parafakultete, gde god ima neko sa 30.000 stanovnika otvori odeljenje pravnog, ekonomskog, menadžmenta nekog i tu ili drži tezgu i onda posle nađi vremena da budeš sa studentom, da ostvarite zajedno 100 bodova.
Kako će to biti, gospodine ministre, ne znam, ja sam danas tražio da vi to objasnite, pošto javnost ubeđujete da je to mnogo dobro i da on garantuje polaganje ispita, samo da studenti i profesor budu zajedno, a kad, gde, kako, kako na medicinskom fakultetu, kada ti profesori su i operatori i hirurzi, održe predavanje, vode vežbe, onda i asistent će postati profesor, pa ono što budu sa njim, vežbe su po četiri-pet sati, prilično praktički nepoznavanje je tu proizašlo iz ovoga.
Tako da vam lično savetujem, nemojte studente da zavaravate sa činjenicom da će to što će da provedu u blizini profesora, ne znam samo u blizini kog profesora, 70% svog vremena, a oni to mogu formalno da ostvare. Doneće nam papir, to mi svi imamo na fakultetima, te formulare na koje se stavi pečat da je on bio na predavanju.
Znate kako rade, dođe 10 poture vam sto, vučete asistenta da on tako kao policajac prebraja koliko ih je došlo i da pečat.
Ružno, neizvodljivo, jer fakultet je fakultativan, nije obavezna stvar. Upisao ga, hoće, neće, ne mora da ga završi, a vi imate koncept ko god da je upisao, mora da ga završi, i sa 37 bodova, i sa 35, i ako nije pravnik biće pripravnik, i biće savetnik i donosiće papire. Rekla Turajlićka može tako, ne mora tako. A što to.
Fakultet je fakultativan, govorili su veliki ljudi, obični ljudi, jasna stvar, prevedite smisao, terminološki. Što mora to? Neće da studira, neće da dolazi, neće ni završiti, kraj priče. Je l' dao pare? Propo, propo, što je davao pare, što nije radio za šta je bio sposoban.
Ne razumem ni tu politiku dodvoravanja. Svako će nešto biti, upiši, savladaj prepreku, upiši se ili ubedi oca i majku neka daju pare, neka to plate, pa će nešto od tebe biti, jer uvek će se naći ako ne diploma, onda svedočanstvo. Smislićemo neki naziv koji ćeš ti da dobiješ i onda ćeš biti. Kakav će to lekar biti sa svedočanstvom jedva čekam kad to dođe da vi to meni objasnite, koji to ispit ne mora da zna i da ne ostvari 260 ili 300 bodova, a da bude lekar. Ili upiše samofinansirajući, pa onda će da postane lekar tamo sa 37 bodova.
Kritikovao sam jutros te razloge. Izuzetno čuveni, priznati časopis, onda što niste bar stavili izuzetno od toga se odnosi na medicinu, pa onda oni moraju svi da imaju 60 bodova. Ali, ima i tu drugi problem. Videćete posle programe nastavne za medicinske fakultete. Tri fakulteta, imam tu primere, različite osnovne sadržaje imaju, različiti obim studija za isti predmet, imaju različite izborne predmete, a sve se vrednuje.
Kako ćete onda sada to da napravite? Neko će napraviti 65 bodova. Uzeće neki lagan predmet, 65 bodova, prešišao 60 obaveznih, ko da mu zabrani da zna više, Turajlićka nije uključena u ovo, ona to inače kažnjava i mirni ste. Bodova 65, vi ćete ga kazniti ako je uzeo predmet, želi svoj izborni predmet i u zbiru onih drugih biće mu 65. Biće kažnjen. Kako? Šta? Šta ste tu izmišljali, čemu je to služilo.
Planiranje politike zapošljavanja, sada će univerzitet da planira politiku zapošljavanja na visokom fakultetu. Zar mu nije dosta što može da suprimira ako neko nema kriterijume za izbor. I dalje mislim da to konferencija fakulteta srodnih, istih struka bolje može da uradi. Bolje znaju na medicini da li vredim da budem profesor medicinskog fakulteta, redovni ili vanredni, ili docent, da mi kažu svi medicinski fakulteti Srbije, nego da mi u to bude uključen univerzitet, u kome su pravnici, biolozi, ekonomisti, tehničari, inženjeri, avijatičari itd.
Ako se htelo da se tu nešto promeni, ali nismo, nismo ni to dirali.
To je bilo u univerzitetu, nije ni univerzitet iskazao potrebu, nije univerzitet pištao moleći - učinite nam reformu. Jesu pojedinci kojima je uvek nešto bilo malo, koji nisu hteli ni ovo o radu da potpišu, bilo im nešto smetalo da rade. Mogli su ti ljudi silni i obesni, neki od njih, ne slažem se sa politikom, neću da radim, pa odu i rade u inostranstvu za duplo veće pare, i ovde budu heroji.
Mogli su, ali naravno nisu svi. Po ugovoru o radu, ugovor o radu, sada se zove tako, onda se zvao, potpiši, radi, predaj, niko ti ne dira ni nastavne sadržaje, niko te ne proverava. Evo sada će opet da bude nešto - planiranje politike zapošljavanja. Opet to planiranje može pod svašta da se podvede.
Ne znam kako to sve može da ispadne, ko će to da planira, verovatno organ kolektivni, savet, malo je to teško da planira. Tu možete da stvorite lobističke klubove, mogu svi da se okrenu protiv medicinskih struka jer oni imaju šansu da se osamostale. Ne damo vam, sada nećete moći da otvorite taj i taj smer, imate dva fali vam treći smer. Ovi se moji snašli, otvorili tri, mogu da se osamostale. A šta oni koji imaju dva, a treba im treći?
Opet je sad otvorio farmaciju negde, pa neku stomatologiju, a sad će da kaže - sad je došao svet, novi zakon, ne damo taj i taj kadar, a ovaj tamo stavio kriterijum 50% nastavnika mora da pokriva da bi mogao da otvori. Znači, uvek ima načina da se nešto iz ovog zakona proizvede što neće biti korisno za institucije, a sve je funkcionisalo, ne kažem idealno, nema ničeg idealnog.
Moglo je na terenu postojećeg, pa i postojećeg zakona koga smo kritikovali, jer je manje zlo od ovoga. Tu je moglo da se uradi. Zakon koji smo kritikovali bliži je rešenjima za koje se mi zalažemo nego što je ovo sada što danas vidimo. Oni ovo što vi sada ovde uvodite u naznakama sadašnji zakon, moguće je, preporučljivo, dozvoljivo itd. Ovo je in medijas res.
Mi smo protiv toga i ovo je jedan od načina kojim mi potkrepljujemo naše zalaganje da fakultetima ostavimo da im se to ne dira i evo slučajno smo na tragu interesa Beogradskog univerziteta i ovih čuvenih zakonokorektivaca, koji su nacrt predloga korigovali do ove verzije koja nama nije prihvatljiva i verovatno mnogim fakultetima u Srbiji. Pretpostavljam da i akademska javnost se nije suviše umorila da gleda ovo i da prati, i da prepoznaju svoje interese.
Naravno, praksa će ipak sve pokazati, bez obzira na naše političke duele ovde. Mislim da ćemo imati pred sobom uskoro, ako ovo krene, ali naravno po onim zakonima, prelaznim odredbama vidimo da baš neće ubrzo ni da se realizuje, pa ako se realizuje videćemo dobre i loše strane ovakvih predloga. Mi ne verujemo da dobrih uopšte ima. Ne mnogo, nego da ih uopšte ima.