Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedno razjašnjenje. Amandman na član 86. koji smo podneli usvojen je na sednici Odbora za prosvetu i naravno podržan od strane Vlade Republike Srbije. Imajući u vidu da je na sednici Odbora smatrano da treba još detaljnije da se pojasni taj stav koji je predložen, dogovoreno je da taj amandman uloži Odbor za prosvetu, što je i učinjeno, uz saglasnost Vlade, tako da je to postalo sastavni deo zakona, a nas interesuje suština, a ne forma i iz tih razloga mi povlačimo ovaj amandman.
Iz razloga racionalnosti, gospodine predsedavajući, ako je moguće, ista je situacija sa našim amandmanima na član 90. koji govori o ispitnim rokovima, gde smo tražili ispitni rok za oktobar, na član 110. koji govori o proceduri izbora nacionalnog saveta i na član 118. koji govori o osnivačkim pravima fakulteta koje je Srbija osnovala, da nastavljaju sa osnivačkim pravima. Mogu li sada da povučem amandmane i na te članove? Znači, 86, 90, 110. i 118. Hvala lepo.

Na član 86. amandman je podneo Odbor za prosvetu.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 87. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Vraćamo se ponovo na istu priču, isto pitanje, bodovi, bodovani predmeti za jednu godinu studija, upoznavanje studenta sa obimom studija i izbor bodova.
Dakle, jedan galimatijas koji sam zaista tražio od ministra da objasni to i u načelnoj raspravi, a evo i sada pristajem da mi se objasni, čak ako sam sve izgrešio da amandman povučem, jer mi zaista do kraja neće biti jasan smisao odluke da neko ko se finansira sopstvenim sredstvima imati 37 bodova, upisati neku naučnu oblast, biti lekar, inženjer, avijatičar, i neko ko se budžetski finansira 60 bodova, to je minimum, i sva prava koja iz toga proizilaze.
E sad, ostajem na nekoliko stvari pod upitom i zato ovaj amandman predlaže da bude 60 i 60. Studiraju isti fakultet jedni i drugi i logično je da svi ostvare isto. Šta je suština? On može da bira predmete da bi došao do zbira od 60, pa ako hoćemo nešto da učinimo ovome koji se finansira neka bira neke druge predmete.
Ali, to opet nije jasno. Kako neko može upisati prvu godinu medicinskog fakulteta da bira predmete.
Da li će konačno, bežeći od izbora nekog predmeta, pobeći recimo od nekog ključnog predmeta, i kakav će biti lekar bez ključnog predmeta ili kakav će biti inženjer koji nije savladao motore sa unutrašnjim sagorevanjem, hidrauliku, fluide itd. Ili pravnik koji neki predmet nije izučio, izabrao je da ne uzme njega. Kaže - meni je ovaj fakultet težak, ja ću sa 37 bodova da se šlepujem svake godine i nikada neću uzeti najteži predmet.
Znam da je to nemoguće, ali samo čekam da neko objasni, jer bi stvarno bio nonsens da je to moguće, da neko preskoči predmet i stekne zvanje, diplomu ili čak surogat diplome kao svedočanstvo, što bi mu dalo pravo da bude, ali šta. Šta može da bude, da bude lekar ili da ne bude lekar? Da bude pravnik ili pomoćnik, možda. Šta ako uzme medicinu? Ako uzme farmaciju? Biće apotekarica, srednja škola, ili apotekarica ili srednja škola, ili Viša farmaceutska, ako ne završi obim studija od 240 bodova. Prilično je nejasno.
Šta još čini veću nejasnoću? Odmah konkretni primeri. Uzmite sajt, Beogradski neće da se otvori, da vas izvestim, taj BU nikako da otvori svoj sajt Medicinskog fakulteta, ali Kragujevački se otvara odmah, Novosadski se otvara i otvara se Niški. Za čudo Novosadski, koliko vidim, na Medicinskom fakultetu ima još i sociologiju. Da sam otvorio Lomonosov i tamo to pročitao ne bih se čudio, tamo je istorija, jezik, latinski, ruska istorija itd, ali ovaj ima i sociologiju, sve je prva godina.
Ako uporedite ova tri prve godine studija na tri fakualteta vidite da nigde nema istog programa, a oni moraju, bar za budžetske, da budu svi po 60 bodova. To znači da će recimo negde sociologija ući bodova kao recimo negde engleski jezik ili kao Uvod u kliničku praksu. Sva tri predmeta koja sam pomenuo nijedan se ne sadrži u nastavnom planu i programu za prvu godinu studija na svakom fakultetu. Možda je to negde izborni predmet, ovde to nije slučaj.
Uopšte galimatijas sa tim bodovima, sa tim predmetima, kad se ovoliko napravi heterogenim. Bilo je to ranije jasno. Medicinski fakultet u prvoj godini ima anatomiju jedan, biologiju, fiziku, hemiju. Znalo se u celoj Srbiji, u celoj Jugoslaviji, svuda je to bilo isto. Meni je razumljivo da se to boduje. Boduješ i ideš prema svetu, a ovde se boduješ unutar sopstvene države, sopstvenih nekoliko fakulteta na 100 kilometara udaljenih, imaćeš različiti bodovni skor.
Ko će to da prihvati, ako se molekularna i humana genetika boduju isto kao istorija medicine, a svi moraju da imaju 60. Negde morate da zakinete, jer programi nisu isti. Čemu onda smisao bodova, šta to ravnate sa čim, babe i žabe, nemoguće je.
Tek priča za sebe, ovi sa 37 bodova ostaju enigma.
Sad ona ostala prenesena prava, ako neko sa 37 bodova efikasno završi sve na vreme i želi da kaže - izvinite, želim da budem budžetski. Predlagač je predvideo neku odredbu, priča se o nekim procentima kojima će dozvoliti, dvadesetak posto takvih samofinansirajućih da pređu u budžetske.
Ko će mu sutra zabraniti, šta će biti kriterijum - što si bliži 60, to ti je veća šansa. Hajde tako i da stavimo. Prednost će imati oni sa više bodova. Šta ako se opredele i ovi ostali samofinansirajući svi na 60 da idu? Da li je opet to dovoljno ako je država rekla – ne, oni da su bili dobri, oni bi položili ispit na vreme, ne bi bili samofinansirajući. Ne možete sve njih da primite.
Govori se u skupštinskim kuloarima o tome kako će se limitirati nivo onih, a da ne pređe 20 posto, ako shvatam, koji će upisati narednu godinu o trošku budžeta. Sigurno da bi bilo protivzakonito upisati ga sa 37 bodova, da konkuriše onome ko je završio prvu godinu studija sa 60 bodova, na drugu, na treću. Dakle, konkretan primer kako nešto nije provedeno na operativnom terenu, a stajalo je to tri-četiri minuta posla, tri sajta otvorite i kažete - evo, da izbodujem, neka neko iz komisije koja je pravila ovo izboduje, ovako odokativno neka podeli bodove, neka se dogovore, neka daju nekim lekarima, nekim dekanima da podele i da kažu da je neupotrebljivo. Onda gubi svaki smisao, to više nije uporediva vrednost, ako ćete vi iste predmete izbodovati različito.
Mi mislimo da je najbolje, posle ovolikih primedbi, da se ovaj zakon povuče, da se ovo vrati, to nikad nije kasno. Mi se ne bismo ljutili i da prekrši ministar proceduru. Jednostavno, da ovo predsednik Republike ne potpiše i da mi nemamo ovaj zakon, da se sa ovim stvarima ne igramo. Ovde je toliko puno nejasnoća i ne znam šta ću sutra, kada me neko od kolega pita, šta ću sutra da mu kažem. Ja sam poslanik, ja sam ovde branio i danas sam ceo dan stajao na nogama, i kako ću da objasnim to 37 bodova, i mnogo toga što je meni nejasno. Očekivaće da sam na izvoru zakonodavne delatnosti.
Uporno pitam ministra, ali ministar ima pravo i da ne odgovori. Ili će se nekada pojaviti neko uputstvo. Znate, čak i uz običan tranzistor daju na buvljaku uputstvo kako se koristi, a vi nemate za ovakvu temeljnu zakonsku reviziju, ne u zakonu uputstvo, nego da kaže - prateće uputstvo će biti, ili sad ću kao ministar ili zamenik ministra da iznesem vama, da vi ta pitanja više ne postavljate, da javnost razuverimo, da buduće studente ne plašimo.
I da ne kažu- idi sine i upiši medicinu, uzmi 37 bodova, šta te briga, položićeš 37, bićeš posle na budžetskim, nemoj da uzimaš tu anatomiju, ona je teška, budi lekar bez anatomije. Sve je moguće. Ovo sad postaje skoro i smešno.
Ali, nisam kriv, nisam ovo pisao, samo čitam kako je napisano i čitam aktuelne programe naših fakulteta koje su stavili na sajt.
Ništa nisam od ovoga izmislio. Ova kamera odozgo ne može to da zumira, nema ni potrebe, zaista stojim svojom rečju i dignitetom iza svake ove rečenice i iza svake ove strukture, programske šeme svake godine studija. Uzeo sam samo prvu godinu studija, da ne komplikujem priču, jer se ona odnosi na sve godine studija.
Kakva tek izjednačenja, uravnoteženja i ESPB bodovi, koliki će biti dodatak diplome kad nekom budete to pisali za Nemačku da konkuriše. Kad su naši programi neusaglašeni, šta će tek biti sa nemačkim ili ozbiljnim ruskim programom, koji čak nema i neke kliničke predmete, na moje iznenađenje, koje mi imamo. Za doktore medicine - kliničare nema neke kliničke predmete, neke segmente.
Kada u dodatku diploma budete ispisivali, biće dodatak diplome veći nego sama diploma, i u formatu i sadržaju, jer će sadržavati mnogo toga što mora da se opiše. Možda će u zagradi biti nekakav broj kao vrednost boda, ali džaba, nije to pitko. Ne znam šta je Evropi, šta je toj Bolonji trebalo da vam nametne, da vas isprepada. Ko vas je to isprepadao, šta ste ovo napravili? Ne znam koji vas je to uticajni lobi naterao na ovo.
Ono što je zanimljivo, nisu se mnogo članovi ove famozne komisije za reviziju prednacrta, bavili revizijom nastavnih sadržaja. Ne, njih je zanimala autonomija i neautonomija, tamo gde su pare. Šta će studentima da se ponudi, koliko će da uče, kažu da nikad to nije bio problem spora na BU. Verovatno su svi oni razumeli, ja nisam, meni niko do sada nije objasnio, a javno pričam, milioni slušaju, da ne razumem kako će ovo biti i ko god da mi objasni biću zahvalan. Ali to objašnjenje mora biti takvo da ga razumeju svi naši upisani studenti ili oni koji nameravaju da se upišu, da znaju na šta imaju pravo.
Ekstra je priča za one koji će se opredeljivati za izborne predmete. I ti izborni predmeti moraju biti bodovani. Što bi ih neko uzimao? Šta će mu ako nema boda? Kako izbodovati? Ili, uvek ostaviti lufta među pet obaveznih i, recimo, jedan izborni, pa taj izborni ti vredi tri poena, a ti biraj najlakši - ja ću fizičko vaspitanje, ovde jedni daju fiskulturu, i uzeće fiskulturu kao izborni predmet, a nekom istorija medicine, nekom engleski. Možda to izazove smeh u sali, ali to je teorijski moguće. Sve to skupa mora biti 60 ili za onog koji sam sebe finansira 37.
Dakle, mislim da je ovo kulminacija nejasnoća u zakonskom predlogu ili kulminacija jednog haosa koji je nastao samo da se pošto-poto ovo stavi pred poslanike, ne znam sa kojom idejom, da li da ovo niko neće čitati.
Gospodine ministre, vi znate, ako ste pratili skupštinu, opozicija uvek čita zakone. Ne čitaju ovi vaši koji to glasaju a priori, ad hok, poneko čita, ali opozicija uvek čita sve zakone i temeljno analizira, postavlja pitanja koja interesuju javnost. Da li ste vi u stanju da na to odgovorite, da nam objasnite, ili ne?
To je naše jedino pitanje i smisao amandmana. Očito je jasno, tu dileme nema, izjednačite 60:60. Prosto. Ne znam gde u Bolonjskoj deklaraciji stoji da možeš da imaš manje, ako piše najmanje 60. Gde nađoste 37? Nisam pročitao. Opet vas molim, dajte tu deklaraciju iz koje ste vi to videli, ovih vaših 10-11 koji su pisali, gde su pročitali da to treba tako, čiji model?
Gospodin Momčilov je analizirao celu zapadnu Evropu, pa nije našao takav model. Zatečeni smo. Ja sam temeljno Ruse analizirao i video sam da oni to tako ne rade, ali kod njih se do doktora nauka prođe 11 godina, nema ništa za godinu-dve posle studija, nego se temeljno uči. Ako vi to hoćete instant naučnike, instant doktore, instant magistre, onda to razumem. Moguće je, instant hrana je moderna, instant postupci, instant tehnologija je zapadna tehnologija. Odatle idemo u neomundijalizam, a to je onda druga priča, to treba i reći.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Povlačite amandman. Konstatujem da je amandman povučen.
Na član 87. amandman je podneo Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbora smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 89. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
Konstatujem da je amandman povučen.
Na član 90. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo, neki od mojih kolega, dakle, narodni poslanici iz SRS, kroz svoje diskusije su istakli da su ovaj predlog zakona o visokom obrazovanju radile nevladine organizacije, pa iz toga proizilazi da je Ministarstvo za prosvetu, odnosno Vlada bila veoma pasivna prilikom izrade ovog zakona.
Ne bih se složio tu, ne bih podelio mišljenje sa svojim kolegama, jer oni su se potrudili da dostignu vrednoću poslaničke grupe SRS, jer smo mi podneli 41 amandman, a Vlada je podnela 31 amandman na ovaj zakon, što će reći da je ona imala učešća u ovom zakonu.
Nemam nameru da neke građane u Srbiji favorizujem, a neke da potcenim, ali videli ste koju dilemu je ispoljio narodni poslanik, prof. dr Mileta Poskurica, koji se odlično pripremio za ovaj zakon i ima mnogo dilema i nejasnoća za njega. Imam osećaj da bi grupa, bez namere da ih uvredim, građana iz Ugrinovaca, prosečnog srednjeg obrazovanja, uradila jedan kavalitetan zakon, koji bi mogli svi mi koji smo se bavili prethodnih nekoliko dana ovom problematikom da razumemo i da možemo da prenesemo onima koji su nas izabrali i ukazala nam poverenje da budemo njihovi narodni predstavnici.
Moj amandman se odnosi na član 90. Naime, član 90. Zakona o visokom obrazovanju kako se polažu ispiti, gde se polažu, gde se sve mogu polagati, zatim govori i o ispitnim rokovima. U predlogu ovog zakona stoji da ispitni rokovi jestu januarski, aprilski, julski, septembarski.
Mnogi studenti moraju da plate neopravdano visoke školarine, i jedan od poslanika je govorio o neujednačenim kriterijumima kod određenog broja visokoškolskih organizacija oko školarine, odnosno oko visine te školarine. Zatim, rečeno je da mi ne treba da brinemo brigu za one koji se upisuju na neke privatne fakultete.
Plaćajući te studije, studenti dolaze do pozitivnih ocena, dolaze do određenih zvanja, da mi ne treba kao država, odnosno kao narodni predstavnici da brinemo brigu o njihovom zapošljavanju, pa onda bi bar mogli tim studentima da izađemo u susret, da im omogućimo još jedan ispitni rok, a to bi pored januarskog, i tako predlažem u amandmanu, trebalo dodati januarsko-februarski rok.
Jer nam je poznato da su u januaru i godišnji odmori, verski i drugi praznici, pa ostaje manji broj dana radnih u januaru, dakle, da se to produži i na februar, i da se pored aprilskog, junskog i septembarskog roka doda još i oktobarski rok.
Naime, prilikom čitanja i pripremanja za ovu sednicu, odnosno po ovoj tački dnevnog reda, imao sam nekoliko dilema. Možda bi bio efikasniji zakon koji bi predložio ukidanje Zakona o visokom obrazovanju, kao što smo imali pre nekoliko dana Zakon o ukidanju Zakona o NIS-u. Verovatno bi i tu neki postupci i dogovori u okviru vladajuće koalicije doveli do takvog zakona, a onda bi mogli da radimo šta hoćemo.
Prateći suđenje Slobodanu Miloševiću, a videli ste da je prisutan i svedok prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, videli ste tužioca Najsa, koji je umešnošću i mudrošću predsednika naše stranke zapetljao se kao pile u kučine. Pretpostavljam da je nekada u nekom periodu bio sličan zakon po kojem se tužilac Najs školovao i došao do određenog fonda znanja, pogledajte malo, podelićemo mi i kasete ako ste zainteresovani, videćete kako čovek nije mogao da se snađe. Sigurno se negde primenjivao ovaj zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo Odbor za prosvetu .
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastvni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman u istovetnom tekstu podneli su Vlada Republike Srbije i zajedno narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
To je povučen amandman, pa konstatujem da je amandman povučen.
Na član 92. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
I to je povučen amandman.
Na član 95. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Konstatujem da je i ovaj amandman povučen, pošto vi to tako tražite. Dakle, na član 95. narodnog poslanika Velimira Simonovića.
Na član 95. amandman je podneo Odbor za prosvetu .
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 95. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 102. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 104. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, evo sada opet pitanje upućeno i poslanicima, predlagaču, upućeno i Evropi, koja nam je postavila zadate ciljeve u deklaraciji, zašto kada idemo u nostrifikaciju, ekvivalencije, odnosno priznavanje prava na nastavak obrazovanja ili na zapošljenje onima koji su završili fakultete van naše zemlje i prilikom ratifikacije ugovora kojim se podrazumeva ta mogućnost, sada moramo da razvijemo posebne mehanizme kojima ćemo to rešavati i to na nivou samostalne visokoobrazovne institucije.
Zamislite, fakultet BU, sto puta pominjan danas, u kome je 30 fakulteta i sada opšti akt BU mora da sadrži 30 nekakvih mini pravilnika za priznavanje kriterijuma, i principa i metodologije nostrifikacije. Neću ni biti svuda iste ekvivalencije, nije postupak isti. On podrazumeva da morate znati i brojeve bodova koje je ostvario, upisni program, a masu dokumenata obezbeđuje ministarstvo i sigurno prosleđuje univerzitetima, da bi se jednom utvrđen mehanizam kasnije sprovodio kroz druge.
Zašto taj proces ne bi bio preveden i prepušten samoj obrazovnoj visokoškolskoj instituciji koja školuje kadar odnosno taj profil koji želi da nostrifikuje diplomu. Dakle, ako nismo to ranije, da vraćamo na nivo Republike, da odlučuje Ministarstvo i tako dalje.
Spustili su izvesni stepen decentralizacije, jer konačno nešto slično imamo i kada su ratna zbivanja, kada se popale arhive, i vi na osnovu izvesnog broja papira u nekom opštinskom sudu regulišete svoje zvanje koje ste imali.
Ovde je mnogo više, mnogo više podataka, nema potrebe za tolikom suspekcijom i stavljanje u nadležnosti nadređenoj ustanovi obrazovnoj da ona donosi mehanizme i konačnu odluku. Hajde, konačnu odluku može i da donese, nekakav befel u izboru zvanja, potvrdi to, stavi žig i tako dalje, kao za diplomu, ali samu tehnologiju je nepotrebna da provode univerziteti, osobito veliki univerziteti. Očekujemo jednu veliku fluktoaciju posle ovog zakona, pa će mnogi da odu da se školuju tamo, pa će da dođu ovde, pa da to nostrifikuju, pa da imaju dve diplome, pa da imaju različite apendikse na diplomama.
Tu će biti velikog posla. Što bi opteretili univerzitet da on radi za svih 30 beogradskih fakulteta, ili za 10 u Kragujevcu, ili 15 u Nišu, kada to može svaki fakultet za sebe ili mnogo bolje, čija nadležnost nije istaknuta u prvi plan, a to je zajednice fakulteta. Ne zajednica univerziteta, jer je to glomazno telo, ali zajednice fakulteta bi mnogo toga mogle da urade. To bi bilo mnogo srodnije.
Na našem terenu je primećena heterogenost nastavnih predmeta i jednom će te srodne zajednice, srodnih ili istih fakulteta, da sednu i da se dogovore. Zamislite obrnutu situaciju, kada neko nešto naše priznaje u Parizu i kaže - ovi iz Niša nema šanse njih da primimo, oni uče sociologiju, šta će nama njihov apendiks, njihov dodatak diplomi, bolje da se ne pojavljuju i da kažu igubili su ga usput u avionu. Piše sociologija. Neće.
Ali kragujevački hoće odmah, oni imaju vrlo modernog prodekana za naučna istraživanja, za rad, za ono i uzmu kragujevačke, i pobedi Kragujevac kao mlađi fakultet Niš. To je malo ironija, ali u principu jeste, jer on tu mora da stavi kompletan sadržaj, program, bodove, kako se upisao, uslove upisa, šta se sve traži, šta je sve predviđeno.
Dobro, možda su to međunarodne norme i to tako treba, ali kada mi naše sadržaje ponudimo, i sada on pročita - sociologija. Što ne bi bilo jednostavnije - čekajte da vidimo, možda je njima stari sajt, ali neka sada oni crvene što imaju neažuriran sajt. Baš mene briga. Oni pišu sociologija na medicini. Šta radi dekan tamo? Neka ministar vidi da se smeni, ali to ne može više. Dobro.
Neka utiče preko rektora, to će moći, iako naravno dekani biraju rektora, ali dobro, možemo sve da obrnemo. Malo šale da razbijemo ovo što sada imamo, ali to nije ni šala niti je to neozbiljan problem. Nešto namećemo univerzitetima i kažemo - pa vidite koliko univerzitet mora da radi, pa administraciju, pa ovo, pa ono.
A idemo u nadležnosti univerziteta koje su date, gde ima administracije sa zajedničkim poslovima, pa čak ima u prvoj i zadnjoj tački gde se govori o zajedničkim poslovima, zajedničkoj informatici, zajedničkoj bazi podataka.
Znači, to će univerzitet da preuzme i stručne službe fakulteta za osnovnu nastavu, poslediplomsku. Samo da fakulteti budu srećni za to. Koji je to posao. Koliko tu posla ima, koji je to rudnik, i sada će univerzitet sve te opšte poslove da uzme za 20 fakulteta. Da uzmemo najveću kasarnu u Beogradu za BU da bi mogao taj posao da radi.
Šta vam je to trebalo? Šta ste ovo izmišljali? Kud ovo vodi to stvarno ne znam. Usvojte bar ovaj amandman da nešto promenimo, nije prekasno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 108. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
Amandman je povučen.
Na član 110. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Vlada Republike Srbije i zajedno, sa ispravkom, narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 116. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 116. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
Amandman je povučen.
Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Nebojša Šarović.

Jesam mlad, ali će po ovom vašem zakonu očigledno i mnogo mlađi moći da dolaze do doktorskih titula, a tada tek te doktorske titule svakako neće značiti ono što su značile ranije i što znače danas.
Članom 116. predviđen je postupak davanja akreditacije i dozvole za rad fakulteta.
Samo bih zamolio ministra da ipak bar sluša, kada je već tu. Nije bio tokom celog prepodnevnog dela, a tokom poslepodnevnog uspeo je da odvoji malo vremena pa i da dođe ovde, ali možda bi bilo bolje i da nije, jer mislim da je on jedini ministar koji je ovde sedeo ceo dan, a nije se potrudio na bilo koje pitanje da odgovori narodnim poslanicima.
Očigledno je da je jedino poslanička grupa SRS spremna i voljna da raspravlja o ovom zakonu. Očigledno je da su se posebno profesori iz redova našeg poslaničke grupe izuzetno dobro pripremili za ovu raspravu i samo se nadam da ministru Vuksanoviću neće pasti na pamet da nakon završetka ove rasprave pokuša da izađe ovde za govornicu i daje završnu reč.
To bi zaista bilo rušenje dostojanstva svakog narodnog poslanika ovde, jer ukoliko već niste hteli da date komentar na sve ove argumente koje vam ovde uporno iznose poslanici poslaničke grupe SRS, zaista ne bi bilo ni primereno da na kraju pokušate da ovde, u par minuta, date izjavu, koju će posle preneti svi mediji.
Kada se pogleda član 116, pogotovo stav 2, postavlja se pitanje da li su oni koji su pisali ovaj zakon uopšte završili pravni fakultet, jer stavom 2. predviđeno je da oni univerziteti i fakulteti, odnosno akademije umetnosti, koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, smatraće se, kako kažu u zakonu, da imaju dozvolu za rad do okončanja postupka iz stava 1. odnosno do završetka ponovnog postupka akreditacije i davanja dozvole za rad.
Potpuno je neshvatljivo predvideti ovakvo rešenje u zakonu, da neki fakulteti, koji zaista imaju izuzetno dugu tradiciju, kao što je to Pravni fakultet u Beogradu, koji je iznedrio brojne stručnjake, fakultet na kome su se školovali i Slobodan Jovanović i mnogi drugi znameniti srpski pravnici, kako je moguće da neko predvidi da u naredne tri godine ponovo odlučuje da li Pravni fakultet i mnogi drugi fakulteti, a pošto sam pravnik po zanimanju govorim o pravnom fakultetu, ponovo moraju da dokazuju da imaju uslove za obavljanje delatnosti kojom se bave.
Da li su profesori, koji su zaposleni na tom fakultetu, ima i dobrih, dovoljna garancija, sve ove generacije studenata koje su taj pravni fakultet završile i postali dobri stručnjaci, garancija za bilo šta.
Ili će iz ne znam kog razloga ponovo morati da dokazuju da su oni dovoljno dobri, podobni, da nastave sa obrazovanjem novih mladih generacija.
Ukoliko se prihvati amandman SRS obrisaće se reči - do okončanja postupka iz stava 1. člana 116, što znači da će se po samom stupanju na snagu ovog zakona smatrati da svi univerziteti i fakulteti, kao i akademije umetnosti u sastavu univerziteta, koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti do stupanja na snagu ovog zakona, smatraće se da imaju dozvolu za rad.
Ovo je rešenje neuporedivo bolje, ne samo zbog toga što će dosta smanjiti poslove i obaveze ove komisije za akreditaciju, čije je formiranje predviđeno, jer će ona onda da određuje uslove samo za novoformirane fakultete, jer, praktično, ne znam koji bi to bio razlog da institucije koje funkcionišu već desetine godina ponovo moraju da dokazuju da su sposobne da rade to što treba.
Mislim da je zaista ovakav odnos i poslanika vladajuće koalicije i uopšte predsednika Narodne skupštine, koji je odredio da mi ovde kao vampiri do pola noći raspravljamo o ovom zakonu, koji je po vašim rečima sistemski zakon, izuzetno važan za građane Srbije a ovde nema nikoga ko bi saslušao eventualno argumente koji se iznose i pravo je pitanje kako ćete i na osnovu čega, naknadno, kada dođe do toga i glasati.
Mislim da bi trebalo još jednom da razmislite i o ovom amandmanu i o drugim amandmanima SRS. Ovo je nešto što ni na koji način neće ugroziti koncepciju ovog zakona, niti Bolonjsku deklaraciju, na koju se vi tako rado pozivate.
Mislim da je većini ovde, koja nije ni proičitala zakon, ta Bolonjska deklaracija poslužila samo za opravdanje, pa na šta god vam ukažemo, vi kažete ne, to je tako po Bolonjskoj deklaraciji, to zahteva Evropa, a u stvari veći deo tih koji su se na Bolonjsku deklaraciju pozivali to nije ni pročitao, niti znaju šta piše, jer zahtevi Evrope jednostavno nisu takvi. Evropa dozvoljava da svaka zemlja zadrži neke svoje specifičnosti.
Već je ovaj zakon dugo u proceduri, praktično je tri puta povlačen, a to govori i o neozbiljnosti Vlade i o neozbiljnosti predlagača. Posle ta tri predavanja i povlačenja zakona iz procedure, Vlada je uspela da na ovaj predlog zakona podnese čak 31 amandman.
Zašto je to rađeno? Kako je do toga došlo? Da li će i ko snositi odgovornost za to, naravno ne znam, ali mislim da bi zbog svih onih generacija koje su završile fakultete u Srbiji, a i onih koje to tek treba da učine, trebalo malo da razmislite, jer ukoliko izglasate ovaj zakon u ovom obliku koji ste predložili, teško ćete moći da popravite posledice koje će usvajanje ovog zakona sigurno da proizvede.
Kako ćete vratiti izgubljene godine onima koji budu prinuđeni da uče jednu, dve godine ili koliko vremena ovaj zakon bude na snazi, a mislim da to neće biti dugo, ali morate imati na umu da nećete moći da vratite vreme unazad i da ćete snositi punu odgovornost za sve ono što će se desiti kao posledica usvajanja ovog zakona. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 116. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.