To je opet jedan od dokaza revizije koju ste nepotrebno pravili, da nešto malo promenite, ali to što ste zvali saradnik u nastavi, ili asistent, asistent pripravnik, oko toga možemo da se sporimo i ne sporimo kako ćete ga zvati, ali bitno je šta mu pružate.
Vidite, u prethodnom amandmanu, za saradnika u nastavi dali ste kratko vreme i mogućnost da upiše magistarske studije ili specijalizaciju. Opet se vraćamo na ono čuveno, sa specijalizacijom, objavljenim radovima, bićeš docent.
E, tu već pripremate teren da uvedete u ovu medicinsku struku jedan poseban nivo, posebnu privilegiju u odnosu na druga zvanja i zaista to ne treba da radimo. Ne bi trebalo da budemo nepravedni prema drugim smerovima i stručnim zvanjima.
Amandman koji sam podneo na član 72. stav 1. odnosi se na zvanje asistenta. Zadržali smo u neku ruku stara rešenja, za koja smatramo da su bliska univerzitetskoj praksi i da nam je stvar do kraja poznata, da se decenijama na taj način radilo, ali nismo ni dali toliko dugo vreme da se to odugovlači i asistensko zvanje unedogled provlači.
Za to nismo ni postavili tako visoke kriterijume kao vi. Upisane doktorske studije, a i da ima završene magistarske studije i po logici stvari upisan doktorat, upisane doktorske studije, to je ono što mi možemo da prihvatimo i definisali smo bliže uslove. Zašto?
Zato što u okviru integrisanih studija se predviđa mogućnost da ako završi šest godina izlazi sa zvanjem magistra medicinskih nauka. Da li će to biti master, šta će od toga ispasti, ili će to biti diplomska studija pa drugo zvanje, poput rešenja u hrvatskom zakonu, kako u integralnom tekstu stoji. Ako bi izašao kao magistar, znači da bismo mi imali veliko opterećenje fakultetima sa prispelim studentima prosekom iznad osam kao opštim uslovom koji bi konkurisali u zvanje asistenta.
Mnogi zagovornici ovog zakonskog predloga su govorili da je to dobro. Da ćemo time imati selekciju i moći pažljivije da biramo. Sve bi to bilo dobro da smo mi finansijski moćni. Govorim o državnim univerzitetima, koji bi mogli da finansiraju tako veliku najezdu.
Jer, dok ovaj zakon stupi na snagu, proći će dve godine za različite norme i tri, ili šest meseci, i oni koji su upisali magistarske studije završiće ih i moći će legalno da konkurišu u to zvanje. Prosek iznad osam lako se ostvari i sa znanjem i sa drugim mogućnostima da se dođe do visoke ocene.
Dakle, ako je to tako fakultet, odnosno univerzitet, kao vlasnik svih para reći će - stanite, vi imate veliki broj upisanih kandidata, vi imate dosta magistara medicine iz medicinske struke, a šta ćemo da uradimo sa matematičarima, fizičarima i drugim fakultetima u sastavu univerziteta, pa vi sve pare pojedoste do sada, a mi još da zaposlimo 20 asistenata pa ćete vi da birkate koji vam je najbolji.
Nepotrebno stvaramo široku bazu za uhlebljavanje najpre ovih asistenata pripravnika ili saradnika u nastavi, a bogami kasnije i asistenata, pa ćemo od njih moći da biramo. To što će oni da rade i da pomažu videli smo u obrazloženju, kaže - lakše će se izvoditi nastava. Pa, to neko mora i da plati.
Fakulteti danas nemaju šanse da plate, evo pričitajte šta je Turajlićka pisala prethodnoj gospođi ministrki, nemaju para da plate ni vodu, a ne da plate 10-15 asistenata, pa će oni da podele posao, pa će nekim kriterijumima neko ko ih posmatra odozgo, kao Orvel, što reče neko od naših kolega, da odluči ko će biti taj najbolji kome ćete još produžiti određeni, obično kraći rok, status u zvanje asistenta saradnika, odnosno konkretno asistenta, a oba člana su povezana jer zaista su vrlo zanimljivi.
Mislimo da licu koje je dobilo status zvanja asistenta dovoljno je provo četiri godine, plus još dve, jer doktorske studije traju četiri godine, ili tri, kako se gde opredeli, tako da bismo na taj način mogli da steknemo pravovremeno i doktora nauka, pa da se krene u dalja akademska zvanja.
Širenjem osnove iz koje će svako imati šansu da dođe deluje demagoški u određenom smislu. To nije nemoguće ni loše, ali to treba neko da isfinansira. Kako će fakultet da pokrije tolike asistente? Pazite, po predmetima. Mi nemamo kao što imaju Rusi podeljene kliničke i pretkliničke predmete, pa posebna grupa, pa posebno finansiranje.
Kod nas su medicinske studije takve, oni su u žiži interesovanja jer su na određeni način privilegovani, da vi primate asistenta čim završi, sa zvanjem magistra, na određenu kliničku ili pretkliničku granu. Pa ćete na biohemiju pet, na anatomiju tri, na kliničke predmete 25, a ne treba vam. Vama je kontrolor rada po vašem predlogu univerzitet.
On se pita o izboru. Ne samo nastavnika. Daće sugestiju - izvinite, vi hoćete još tri profesora a izabrali ste 35 asistenata. Šta da kaže dekan fakulteta. Kako će? Imaju prosek osam, moram da ih primim, magistri su, konkurisali. A niste pri tome definisali bliže uslove.
Mi smo vam dali i tu mogućnost amandmanom da se uzme pored prosečne ocene grupa predmeta ili neki drugi bliži uslov da bi se rasteretili velikog priliva magistara. Govorim o integralnom zakonskom tekstu u kome se on zove magistar posle šest godina studija.
To su tzv. integrisane studije. Da li će se on zvati master, pa će imati drugo zvanje, to je nešto drugo.
Ako se u hodu nešto promenilo tokom ovih dana, to je sasvim drugo, ali posebno asistente za kliničke predmete, njima je zaista ovo vreme dovoljno da realizuju ove četiri plus dve godine, a za predkliničare i da ne govorim. Za njih je to mnogo lakše. Oni imaju mnogo više vremena, jer se doktorskim tezama bave problematikom koju izučavaju u pretkliničkim predmetima. Biohemija, fiziologija, to su transportni procesi, nešto zarad čega i zbog iskazanog interesa ih i primaju upravo na te pretkliničke predmete i njima je tu posao olakšan.
Kada sve to stavite na jednu stranu, medicinsku struku, poznat mi je problem, slično je i na stomatologiji, farmaciji i kada na drugoj strani posmatrate druge smerove i obrazovna polja onda ćete videti da je to prilična neravnopravnost.
Osobito će to biti izraženo tamo gde univerzitet sadržava i fakultete medicinske struke, po pravilu su to fakulteti gde se mnogo studenata upisuje, i očekuje se da idu najbolji studenti, sa najvišim prosekom, da će se ići na kriterijum više od osam. To je alternativa, ali je sada teško pričati o tome. Onda se kriterijum podiže na više jer će ih biti mnogo sa osmicom, koji će moći u odsustvu drugih kriterijuma da kažu - izvolte, ja konkurišem.
A fakultet nema mehanizam da kaže - ti mi ne trebaš, ti si mi potreban. A nema dodatnih kriterijuma šire definisanih i mi smo dali nekakvu ideju i smernicu da na taj način nekako limitiramo tu navalu i da je učinimo legitimnom, da se niko ne oseti oštećenim, da u startu zna da li može ili ne može da konkuriše i da dođe do određenog zvanja, a ne da se stvori široka baza, pa unutar tri godine da mi birkamo kome ćemo produžiti status, a kome nećemo. Osobito kada postane asistent, što bi bilo vrlo komplikovano i nefer, da se neko na kraju eliminiše iz trke, zato što će neko samo da bude iskazan kao konačna potreba u zvanju nastavnika, docent, a onda da nam asistenata bude previše i asistenata saradnika.
Za to vreme dok su oni asistenti saradnici na pretkliničkim predmetima ljudi gube vreme za specijalizaciju. Oni su svi u nadi uvereni da će jednog dana biti izabrani, ponovljen im mandat, i biti izabrani u zvanje asistenta. To je gubljenje dragocenog vremena, a vi jeste skratili preduge specijalizacije na godinu dana, ali od toga neće biti ništa. Verovatno će ministar zdravlja reći da to ne dolazi u obzir, da nikada nećete dobiti specijalistu za godinu dana.
Ovde je trebalo praviti izuzetak, protiv čega jesam, ali oni će biti na određeni način, koliko god da im je lakše da dođu do pozicije asistenta ili asistenta saradnika, toliko će oni biti osujećeni.
Neki od njih koji ne budu otišli konačno do zvanja nastavnika biće osujećeni u svom napredovanju, stručnom usavršavanju, upisu specijalizacije i ko zna čemu sve još i imati osnovu da se smatraju potencijalno ugroženim predloženim zakonskim rešenjem koje otvara široki front nastupa. A onda, na kraju, ipak mora da limitira u skladu sa zahtevima koje traži univerzitet, jer je fakultet pod univerzitetom, i onda će reći - izvinite, vi ne možete medicinari više kadrova dobiti, dosta vam je.
Otprilike smisao naše intervencije se svodi na to. Hvala.