Vi izgleda ne znate, kolega Krasiću, da kada neko doktorira u inostranstvu vrši se nostrifikacija diplome. Određuje se stručna komisija za nostrifikaciju diplome, pa ako je tamo ta njegova doktorska diploma slaba, neće biti nostrifikovana i on ne može da konkuriše za zvanje. Znam da mogu tamo da se dobiju doktorske diplome nižeg ranga.
Konkretan primer: moj student koji je kod mene magistrirao, doktorirao je na nekom univerzitetu u Engleskoj. Ali, taj fakultet iako, postoji 20 godina, nema pravo na kraljičin pečat na doktoratima. On je došao u Beograd i rekao je ovako - ovde sam diplomirao pa hoću da doktoriram i, znajući da ta diploma doktorska nije ekvivalentna našoj diplomi, nije je ni podnosio na nostrifikaciju.
Na kraju da vam citiram ponovo ovo što sam rekao da mnogo govorite. Kao i svi vi, uostalom, koji sedite ovde i svi drugi, pročitao sam mnogo štošta u životu, a izdvojio sam četiri stvari kao najpametnije koje sam pročitao. Jedna od tih je moto koji je uzeo poznati austrijski filozof Vitgenštajn za jednu svoju knjigu: "Što ne možeš reći kratko, bolje i ne govori".

Replika, Zoran Krasić.

Narodnom poslaniku Velimiru Simonoviću nikada nisam rekao da mnogo priča ili da malo priča. Nikada nisam ni imao nameru da kažem da treba da se javi ili da ne treba da se javi. Shvatam vaše godine da imate potrebu da me ukorite i ne ljutim se, ali nema potrebe da budete nervozni. Upravo izbegavam da pominjem imena i prezimena upravo tih lica koja su zloupotrebla nostrifikaciju i postala redovni profesori.
Samo radi jedne insinuacije da bi se prepoznao taj čovek, nemam nameru da ga pominjem jer više nije u političkom životu, jedno vreme je bio i naš konzul u Nemačkoj. On je sada sa doktoratom, oni iz Niša već to znaju, to je odavno završena ta afera, on je zloupotrebio doktorat nekih strukovnih studija, predstavio, pa je bio vrlo cenjeni profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu, sad je redovni profesor, a vidite ima rupu i rupicu ili bezdan u toj svojoj profesionalnoj univerzitetskoj karijeri. Znate, nemam nameru da izokrećem činjenice, a kada citiram konkretne primere trudim se da budem vrlo precizan, možda i opširan.
Molim vas, mi smo ovim amandmanom samo zatražili da kao još jedan uslov, da bi neko mogao biti nastavnik, pored zvanja, sposobnosti itd, bude propisan minimalni opšti prosek studija od osam. To je i postojalo ranije u našim propisima. Zašto?
Na ovaj način mi nikome ne sprečavamo da dođe do trećeg nivoa obrazovanja, da postane doktor, da postane magistar, specijalista.
Ne, samo govorimo o obrazovnom procesu, o statusu nastavnika u visokom obrazovanju. Nema nikakve smetnje.
Vi kažete - ispod časti je da nekome u izveštaju tamo stoji na fakultetu je imao prosek, pa da se navede neka brojka ispod osam. Ja sam vam na konkretnim primerima naveo da je kod nekih izvrnuto u izveštaju da se pomene, a kod nekih je pomenuto, pa nije osam, nego 6,26. Vi mi sada kažete nema potrebe.
Ima potrebe, zato što treba da bude nastavnik, zato što treba da budu najbolji sa univerziteta i fakulteta nastavnici, a ne 6,26, pa imate takvih i sada na patologiji ovde u Beogradu. Pitanje je da li su završili fakultete, ali se javljaju kao veliki eksperti da dokažu da je treće lice pucalo u kasarni i bave se profesorskim poslom. Pogledajte koliki im je prosek.
Pričam samo o mogućnosti učestvovanja u obrazovanju u statusu nastavnika, ne sputavamo mogućnost sticanja magistarske ili doktorske titule.

Inače, imate i vi pravo da se zalažete za svoj amandman, ima pravo profesor Simonović da osporava, a Skupština će da odluči.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 64. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 65. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Petar Jojić i Milisav Miša Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući jednom poslovniku koji je donela većina u ovom parlamentu vidite koliko će poslanika večeras da uzme učešća u raspravljanju o jednom veoma važnom zakonu, o Zakonu o visokom obrazovanju.
Skoro će pet godina otkako je na vlast došao DOS. Sećate se da je DOS obećao da će po hitnom postupku izvršiti reformu visokog obrazovanja i školstva, a proteklo je toliko vremena i na dnevnom redu se nalazi jedan zakon koji treba da uredi visoko obrazovanje u našoj državi.
U ime poslaničke grupe SRS na član 65. uložio sam ovaj amandman i predložio da se u stavu 2. briše odredba. Umesto onoga što je naznačeno u Predlogu treba da glasi: "Fakultet, odnosno druga visokoškolska ustanova vrši izbor svih zvanja nastavnika".
Dame i gospodo narodni poslanici, ko će bolje izvršiti izbor no što će to izvršiti neposredno fakultet?
Nisam siguran da će to moći rektor univerziteta, kome se od strane predlagača sada daje ovlašćenje da on bira nastavnike na fakultetima i školama visokog obrazovanja, umesto da to radi neposredno fakultet. Kolektiv fakulteta i profesori fakulteta najbolje znaju ko je studirao na tom fakultetu, koliko godina i, posebno ono što je govorio Zoran Krasić, sa kojom ocenom je on položio završni, odnosno diplomski ispit na određenom fakultetu.
Imaćemo situaciju da ćemo prerasti u centralizovani način izbora nastavnika na fakultetima, jer će ta privilegija biti data i nju će imati univerzitet, ali ne fakultet. Ovim zakonom, dame i gospodo, nije uređen odnos, na precizan i pravi način, između državnih i pivatnih fakulteta.
Ovde se ne vidi, ukazano je u diskusijama, šta će se desiti da oni koji predaju na privatnom fakultetu, predaju i na državnom fakultetu. Da li će biti isti kriterijum? Da li su isti motivi u pitanju? Neće biti isti motivi i neće biti isti kriterijumi. Zato nije dobro uređen taj odnos, ko može predvati na državnom fakultetu i da li može tada da predaje na privatnom fakultetu? To že se pretvoriti u tezgarenje i imaćemo, kao što sam rekao, dva kriterijuma prilikom ocenjivanja i prilikom davanja ocena studentima.
Ono što sam želeo da posebno ukažem, to jeste da se malo vodi računa o sadržaju predmeta koje treba studenti da uče na fakultetima. Mi danas u praksi imamo slučajeve da pojedini naučni radnici i profesori ne trude se da li će dobar udžbenik, sažet, jasan, razumljiv, napisati, no se trude da napišu knjigu na stotine i hiljade stranice, a sve je to vezano za honorar. Ako je reforma u pitanju, onda reforma mora pod hitno i u ovoj oblasti da se preduzme i da se reforma ostvari.
SRS je za to da izbor nastavnika vrši fakultet, a gospodin prof. dr Poskurica, Vjerica Radeta, Zoran Krasić i drugi poslanici SRS ukazali su na sve propuste ovog zakona i na njegovu manjkavost, a govorio je i gospodin Momir Marković, Penezić i drugi. Moram reći da su dali veliki doprinos i ukazali su na to da bi trebalo urediti ovu oblast na bolji način, da je ovaj zakon valjao on bi u maju mesecu bio na dnevnom redu i ministar ga ne bi povlačio.
Ministar je video da je politička klima bila vrlo nestabilna i shvatio je da mu zakon u tom trenutku ne bi prošao, ali i ovako danas, kada se ovaj predlog zakona nalazi pred poslanicima na ovom zasedanju, svakako da mu se mora posvetiti veća pažnja. I zbog toga govorim da je Poslovnik omogućio da nema pažnje u ovom parlamentu toliko, da nema interesa da se donese bolji zakon.
Pojedini poslanici ne daju toliko doprinosa da pomognu da se raščisti u našem obrazovnom sistemu na visokom nivou. Zato predlažem parlamentu da usvoji ovaj amandman, jer će u svakom slučaju poboljšati tekst zakona.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Mi smo, nažalost, amandmanom samo obuhvatili stav 2. člana 65. Verovatno nam je promaklo da dirnemo i stav 1.
Vidite, u odredbama o sadržaju studijskog programa i u odredbi o obimu studija vi govorite o predmetima, a u članu 65. stav 1. ističete da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti. To je neka nepreciznost. Do sada je uvek bilo da se za predmet raspisuje, ali dobro, zbog toga ćete u praksi da imate glavobolje.
Ono što je poenta našeg amandmana, gde tražimo da se promeni stav 2, to je da fakultet bude samostalna visokoškolska ustanova, pa po tom osnovu, kao i sve druge visokoškolske samostalne ustanove, vrši izbor u zvanje nastavnika. To odavno postoji kod nas.
I prema postojećim propisima izbor i zvanje je u nadležnosti fakulteta, postupak se zna, odluka organa upravljanja, formira se komisija, konkurs, jave se kandidati u zavisnosti od toga šta se tražilo, da li u zvanju vanrednog ili redovnog profesora, kandidati konkurišu, dostavljaju dokaze da ispunjavaju uslove, komisija pravi izveštaj. U jednom periodu, ako je za redovnog profesora, pre praktičnog zasnivanja radnog odnosa bila je potrebna saglasnost Ministarstva za visoko obrazovanje.
Moguće su različite varijacije na tu temu, s obzirom da smo pre zakona iz 1998. godine imali hiperprodukciju zvanja redovnog profesora, gde smo imali profesore bez objavljenog udžbenika, bez rada, bez svega i svačega. Imali smo čak i plagijatore.
Sada se to ništa ne menja suštinski u onom pokvarenom smislu, već fakulteti kao ta obrazovna i naučna baza gube to pravo, i to pravo prelazi na univerzitet. Vaš stav 2. ovog člana glasi: "Univerzitet vrši izbor u sva zvanja nastavnika, na predlog fakulteta, odnosno druge visokoškolske jedinice, a akademija strukovnih studija za nastavnike itd."
Znači, suština ovog amandmana jeste što tražimo da fakultet bude samostalna visokoškolska ustanova i da iz tog njenog statusa izviru sva ova druga prava. Jedno od tih prava jeste zasnivanje radnog odnosa i izbor u odgovarajuće zvanje. To nije u suprotnosti sa ovom našom praksom.
Integrisani i dezintegrisani, ujedinjeni i razjedinjeni, skoncentrisani i dekocentrisani, centralizovani i necentralizovani, bilo šta da uzmete kao floskulu za opravdanje zašto zastupate stavove ovog predloga zakona, te fakultet će na neki način da se pita, nastavno-naučno veće, pa komisija, a univerzitet je tu samo neko ko navodno treba da lupi pečat, ili još drugi razlog koji može da se iskoristi, to je da će neki fakultet imati samostalni status pravnog lica ako ima tri studijska programa itd. Sve to pada u vodu.
Zašto pada u vodu? Iz jednog prostog razloga što su u statusnom smislu visokoškolske ustanove, bez obzira ko je njihov osnivač i bez obzira kojim kapitalom su osnovane, ravnopravne i jednake pred zakonom.
Svesni ste činjenice da se na ovaj način državni fakulteti i ono što je embrion potiskuje, razvija se rektorat, koji će da odlučuje o napredovanju, koji će da zaustavi napredovanje. Smeškajte se vi, ali videćete šta će da vam kažu fakulteti kada prođe ovaj predlog zakona. Opet ćete da krenete sa vašim progonima, ali na drugi način. Sada će univerzitet, rektorat u vidu nastavnog veća, saveta, nije bitno kog organa, da odlučuje o zasnivanju radnog odnosa, o napredovanju, o zvanjima.
Da vidim tog mladog naučnika sa univerziteta koji će da se suprotstavi dekanu, rektoru ili bilo kome po bilo kom osnovu pa, između ostalog, i po nekom političkom osnovu, kako će on da napreduje i kako će da dođe do zvanja. Da ne pričam o tome da to i sistemski može da se zaustavi. Nemamo potrebe, imamo dva, ne treba nam treći nastavnik, imamo jednog, ne treba nam drugi. Bilo je pre nekoliko godina, šta vredi, smanjilo se itd.
Vodite računa da na ovaj način ne pogoršate stanje na univerzitetu. Unapred vas opominjem. Uopšte se ne sekiram što se nekome ne sviđaju moje reči. Stvarno sam od toga operisan odavno. Poneki put mi je baš drago kada se nekome ne sviđa ono što pričam. Zašto?
Do sada se pokazalo da vreme demantuje moje protivnike. Ne mogu sada da vam citiram, zbog vremena, na šta sam vas sve upozoravao. Niste prihvatali, ali ste posle dva meseca u hodniku - bio si ti u pravu.
Budite sigurni da će i ovo da se desi. Sa ovim zakonom će se upravo desiti ovo što sam danas pokušao da vam navedem kao opasnost. Desiće se samo zbog toga što ste isključivi, što ste dobili zadatak da to mora da prođe. Kako je ko zadovoljio neki svoj interes da bi to prošlo, to je druga tema. Čućete sa fakulteta i sa univerziteta mnogo veći broj kritika od ovih koje mi danas pričamo.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 67. i na član 67. amandmane su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Velimir Simonović i Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na naslov i na član 67, sa dosta velikim tekstualnim obrazloženjem, s obzirom na to da je ovo zvanje, koje se predviđa kroz naslov - profesore emeritus i kroz opis onoga šta će taj profesor da radi, u članu 67. jedna potpuno nova kategorija u našem visokom školstvu, odnosno nije se tako zvala i na ovakav način, sa ovakvim nazivom se sada ustanovljava.
Kad otvorite "Vujakliju", ne znam već na kojoj strani, tamo jasno stoji, a vidi se iz ovog obrazloženja i iz priloženog opisa tog profesora, ko je ta osoba. Dakle, onaj ko je islužio radni vek, ko je nešto uradio, učinio itd, "Vujaklija" nastavlja to da objašnjava. Međutim, što se tiče samog povoda i onoga da toga nije bilo do sada u praksi srpskog visokoškolstva, motiv je sada ono čime se bavila, pre svega, poslanička grupa SRS, a ne ovaj opisni deo, zapravo, da su to profesori koji su u penziji, za drugi i treći stepen akademskog zvanja.
Nama je bilo veoma važno da krenemo od toga šta je bio motiv predlagača da ustanovi zvanje profesore emeritus. To su profesori kao što je to gospodin prof. dr Simonović, kao što su to mnogi ugledni članovi SRS koji nisu u ovom poslaničkom sazivu, a profesori su u penziji, koji su dali, svako u svojoj struci, nesebičan doprinos nauci.
Sada se postavlja pitanje, uz ovakvu mogućnost, a pre svega znamo da je već članom 78, što ćete videti kasnije, tu je mogla da bude samo izmena pojedinih stavova, već definisano angažovanje profesora u penziji, odnosno rok po kome oni mogu da se angažuju, šta je trebalo predlagaču da ustanovi ovo novo akademsko zvanje, odnosno da se članom 67. to na ovakav način precizira, kada ovde uopšte nije određena starosna granica.
Hvala bogu ima i onih profesora u penziji, svima njima želim i dobro zdravlje i dug život, kao i svakom od vas, koji dočekaju poznu i najdublju starost, ali da li su to ljudi koji baš u tim godinama, a koji za sebe smatraju da mogu da obavljaju ovaj posao, i ko će njih da angažuje i ko će imati više motiva da ih angažuje?
Mi mislimo, kao i kod prethodnog člana, kada je govorio gospodin Zoran Krasić, da je to, pre svega, jedna dobra mogućnost za privatne univerzitete, konkretno za Univerzitet "Braća Karić".
Kako će Bogoljub Karić da u ovom novom odnosu, po članovima zakona, kako je to predlagač predvideo, da postigne minimum, odnosno fond sa profesorima iz određenih struka, ako ne angažuje i profesore koji su u penziji za drugi i treći stepen akademskog zvanja?
Onda se postavlja pitanje koja će to cena biti kod Karića i njemu sličnih privatnih univerziteta da se stekne zvanje magistra, doktora nauka i ko su sve ti budući magistri i doktori nauka koji će da pohrle, iz raznoraznih razloga, raznim vezicama, što direktnim političkim, što drugim uticajima, kod Karića da traže to zvanje kod ovih profesora.
Nesporno je, zna se šta je gostujući profesor i to je lepo obrazloženo u članu 66, mi nismo ni podnosili amandman i bespotrebno je da o tome pričamo, ovde je to precizno dato, ali ovde imamo veliku primedbu i na dati procenat. Dakle, nije definisana starosna granica za profesore emeritusa, a određen je procenat od tri posto od ukupnog broja nastavnika na univerzitetu.
Sve ovo je dovoljan razlog, i niz drugih primera koji će se pojaviti u praksi i negativno će da odjeknu, a pre svega zbog ovih privatnih univerziteta, kao što je Univerzitet "Braća Karić" i njemu slični, za angažman ovih profesora koji, iskrena da budem, imaju apsolutno pravo. To što je njih zakon i radni vek ograničio da u jednom trenutku prestanu da rade svoj posao i da pomažu studentima da stiču akademsko zvanje, ne ograničava ih dokle oni to smatraju, ali nije definisano ni do kojeg to doba, ni koje su to sve mogućnosti.
Jednostavno, ova sasvim nova kategorija i uz zaista veliki trud našeg ovlašćenog predstavnika profesora Poskurice i svih nas, i mene kao predlagača, mi u praksi u okruženju nismo mogli da pronađemo, ni u ovim zakonima iz zemalja u okruženju, da postoji ovako ustanovljena kategorija, iako smo nastojali da vidimo gde svega toga ima. Verovatno u nekim zapadnim zemljama.
Mi smatramo da, zbog toga što je već definisano šta profesor u penziji radi u članu 78. i u članu 66. kakva je uloga gostujućeg profesora, nije potrebno da ovakva kategorija i da ovaj član postoje u zakonu. Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.

Reč ima gospodin Simonović.