Dame i gospodo, u načelnoj raspravi sam naglasio da ću se u pojedinostima osvrnuti na nekoliko stavki i sada imam priliku da, obrazlažući ovaj amandman, istaknem finansije i kažem nešto o privatnim fakultetima.
U vezi sa ovim članom podudaraju se neke od diskusija.
Razlika između amandmana koji je obrazlagao kolega Jovanović i mog amandmana na stav 3. je samo u tome što se radi o visokoškolskim jedinicama u stavu 2. sa svojstvom pravnog lica, a u stavu 3. bez svojstva pravnog lica.
Prvo, javnost treba da zna da sam tražio da se stav 3. člana 60. briše. To je možda i najvažnije što je trebalo da kažem pre toga. Međutim, obrazloženje ovog stava da se briše jeste što se Predlogom zakona ukida upravljačka i finansijska samostalnost fakulteta, što jedino odgovara privatnim visokoškolskim ustanovama.
Poslanici Radeta i Jovanović govorili su o članu 47, čime se ispunjava status pravnog lica, pominjali su ona tri studijska programa, zatim odakle se ubiraju sredstva, i to je već rečeno, ali to su školarina, pružanje usluga trećem licu, poklon, donacije, sponzorstvo i drugi izvori sticanja sredstava. O ovim donacijama sam nešto prošlog puta govorio. Želim samo da vas upoznam šta je to što može jedna visokoškolska ustanova da ubira, pored onoga što dobija od osnivača.
Ali, u stavu 3. vi ste predvideli: "Sredstvima iz stava 1. ovog člana ostvarenim obavljanjem delatnosti visokoškolske jedinice bez svojstva pravnog lica raspolaže ta jedinica u skladu sa zakonom i opštim aktom visokoškolske ustanove u čijem je sastavu." To znači univerzitet. A to opet znači da ona ne raspolaže više svojim sredstvima, već samo jednim delom, a ono ostalo ide na raspolaganje univerzitetu, da on gazduje tim sredstvima.
Razlika između dva univerziteta ili visokoškolske ustanove, privatne i državne, jeste u tome što ovde na privatnom fakultetu gazda se pita. Znači, on ubira sredstva. Koliko dobije toliko troši, a ovamo visokoškolska ustanova, koliko mu se da na kašičicu.
Predlažem da ostavimo sadašnje stanje u kome je fakultet samostalno pravno lice i raspolaže svim pravima koja mu po tom osnovu pripadaju. To znači pravo da donosi studijske programe, da dodeljuje diplome, organizuje studije po vrstama i nivoima, da istupa kao pravno lice i, ono osnovno, da raspolaže dodeljenim budžetskim i sopstvenim finansijskim sredstvima koje je ostvarila u vidu onoga što sam pročitao.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitav član 60. se odnosi na državne univerzitete.
Narodni poslanik SRS gospođica Nataša Jovanović je podnela amandman na stav 5. člana 60, a u uskoj su vezi svi stavovi ovog člana, tako da obrazlažući amandman na stav 5. moram da pomenem i stav 6.
Visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta iz stava 1. ovog člana izdvajaju deo za finansiranje zajedničkih poslova na nivou univerziteta. Maločas sam rekli da ta sredstva koja visokoškolska jedinica ostvari, izuzev sredstava koja obezbeđuje Republika, čine sopstveni prihod, i odnose se pre svega na školarinu, pogotovu koju plaćaju strani studenti jer je naš univerzitet još uvek vrlo interesantan za strane studente, i strani studenti plaćaju poprilično visoke školarine našim fakultetima, pružanje usluga, to se odnosi na sve medicinske usluge koje medicinski fakultet pruža, na sve usluge projektovanja koje građevinski ili arhitektonski ili elektrotehnički fakultet pružaju, i to su sredstva koja, pored sredstava koja država izdvaja za ove ustanove, visokoškolske ustanove same zarađuju.
Stav 5. kaže - visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta, odnosi se na fakultete, iz sredstava iz st. 1. ovog člana izdvajaju deo za finansiranje zajedničkih poslova na nivou univerziteta. Stav 6. kaže - izdvajanje sredstava iz stava 5. ovog člana vrši se na osnovu planiranog obima i troškova aktivnosti koji se utvrđuju odlukom saveta univerziteta za tekuću školsku godinu.
Pa će univerzitet bukvalno razrezati fakultetima koliko moraju da prenesu na univerzitet. Da li će fakulteti ostvariti tolike prihode, univerzitet to ne interesuje. Umesto one autonomije fakulteta o kojoj smo govorili – a izgleda da autonomiju različito shvatamo, za vas je autonomija na nivou univerziteta a fakulteti su radne jedinice, kao jedinice udruženog rada, jer sve više liče na to, iz Brozovog vremena samoupravnog socijalizma – oni su jedinice koje imaju sve manje prava a sve više obaveza.
I što se ovoga tiče, ovo je gola pljačka i ono malo sredstava za koja se mimo davanja države fakulteti izbore, ulažući rad visokostručnog, naučnog kadra, i zato poslanici SRS traže, videli ste već u četiri amandmana, da se pojedini stavovi ovog člana 60. brišu, u stvari ceo član.

Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 60. regulišu se prihodi koje mogu visokoškolske ustanove da ostvare i način finansiranja koji nije iz budžeta Republike Srbije.
On se pogotovo reguliše u stavu 1. koji kaže: "Sredstva koja visokoškolska ustanova, odnosno visokoškolska jedinica ostvari, izuzev sredstava koje obezbeđuje Republike, čine sopstveni prihod te visokoškolske ustanove odnosno jedinice", pa se kaže šta je to, školarina, pružanje usluga trećim licima, poklon, donacije, sponzorstvo i drugi izvori sticanja sredstava.
Da bi sve bilo u okviru zakona, da bi se precizirao način trošenja tih sredstava, to reguliše stav 2: "Sredstvima iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova, odnosno visokoškolska jedinica sa svojsvtvom pravno glica, raspolaže u skladu sa zakon i opštim aktom te visokoškolske ustanove, odnosno visokoškolske jedinice".
Ta prva dva stava uopšte nisu sporna u članu 60. Ono što je sporno je u stavu 6. i 7, a pogotovo u stavu 6, za koji sam tražio ovim amandmanom koji sam podneo u ime SRS da se briše. Tu se kaže: "Visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta izsredstava iz stava 1. ovog člana izdvajaju deo za finansiranje zajedničkih poslova na nivou univerziteta". U stavu 7. se kaže: "Izdvajanje sredstava iz stava 5. ovog člana vrši se na osnovu planiranog obima i troškova aktivnosti koji se utvrđuju odlukom saveta univerziteta za tekuću školsku godinu".
Sada se postavlja pitanje šta ovim hoće predlagač? Obično zajedničke poslove finansira Republika. Znači, univerzitet ukoliko ima, a ima više visokoškolskih jedinica, sasvim je normalno da imaju zajedničke poslove, i finansiranje tih zajedničkih poslova ide iz budžeta Republike Srbije, odakle se sredstva obezbeđuju.
Ovim stavom kojim sam predložio da se briše predviđeno je da ukoliko neka ustanova, na osnovu sposobnosti svojih rukovodilaca, obezbedi sredstva, da ta sredstva ne pripadaju toj ustanovi, nego pripadaju univerzitetu, što se vidi iz stava 7. Predloga zakona. Znači, neki savet univerziteta određuje kako će ta sredstva da se troše za zajedničke poslove, a obaveza je Republike Srbije da finansira te zajedničke poslove.
Sada se postavlja pitanje motivacije ljudi koji rade i koji rukovode jednom visokoškolskom ustanovam da li će oni da obezbeđuju sredstva kao što su naprimer sponzorstva. Čovek treba biti malo više sposoban da bi privoleo nekoga da bude sponzor nekoj visokoškolskoj ustanovi, a možemo da pričamo o nekim ustanovama drugim, kao što je Crveni krsti ili za nezbrinutu decu, tu već možete na emocije da idete.
Znači, privoleti nekoga zarad neke nauke, kojom se neki univerzitet ili ustanova bavi, da finansira u tu nauku. Ali, Predlogom ovog zakona, on neće finansirati u tu nauku za koju je možda i vezan nego isključivo za jedan čitav sistem koji se zove univerzitet.
Postavlja se pitanje da li će i nesposobni dekani i rukovodioci visokoškolskih ustanova odnosno jedinica, koje su u sastavu univerziteta, da se bore za sponzore.
Neće, jer se smatra da među njih 10 ili 12, koliko ih ima, jedan ili dvojica će da vuku za sve zajedno. Zar se time ne oduzima malo od autonomije univerziteta? Zar se na taj način malo ne demotivišu ljudi koji su sposobni da obezbede sredstva? Svakako da se demotivišu.
Ovo meni više liči na 70-te i 80-te godine, kada sam silom prilika u srednjoj školi morao da učim marksizam, iz doba socijalističkog samoupravljanja. U toj nauci se kaže da onaj koji je sposoban i ko je vredan ne može da bude finansijski za to nagrađen, jer se pravi klasa u društvu. Znači, oni koji su nesposobni živeće na teret sposobnih. Izgleda mi da je to razlog postojanja ovog stava 6. u članu 60. Predloga zakona, a nijedan drugi ne vidim.
Znači, onaj ko je sposoban da vodi jednu ustanovu, jednu jedinicu, visokoškolsku ustanovu, sposoban je da obezbedi sredstva, da obezbedi normalne uslove za rad, jer često nije dovoljan budžet za finansiranje jedne takve ustanove; ne, jer mogu i oni nesposobni da drpaju od njega, samo zato što to visokoškolski savet ima pravo da odredi.
To su ti razlozi zbog kojih sam podneo na član 60. stav 6. amandman i tražio da se stav 6, koji jednostavno obezvređuje rad dobrih stručnjaka i dobrih rukovodilaca, da se taj stav kao takav briše.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima gospodin profesor Simonović.

Kolega Arsiću, niste potpuno u pravu. Zaboravljete činjenicu ko čini Savet univerziteta. Tamo sede predstavnici fakulteta i oni se dogovaraju ko će koliko da plaća.

Zahvaljujem, gospodine Simonoviću.
Reč ima gospodin Arsić, replika.

Izuzetno cenim gospodina profesora Simonovića, ali zakon i njegova svrha jeste da on bude tako napisan da loši ljudi, ukoliko dođu na rokovodeća mesta i ako ih je više u nekom savetu, ne mogu to da zloupotrebe. Činjenica je i iskustvo od kada ste vi došli na vlast, gospodo iz vladajuće većine, da ne samo na visokoškolskim ustanovama, nego u većini ustanova koje su iz Republike uglavnom su loši ljudi.
Zato zakon postoji i tako se piše da, ukoliko je neko sa lošim namerama došao, da bude sprečen; znači, da ne može niko da bude preglasan, jer preglasavanje po nekom pitanju ne postoji u tom zakonu.
Ne možemo da pravimo zakon za dobre i za loše kadrove, da kažemo nećemo to kažnjavati i sankcionisati, jer ti ljudi koji to rade trenutno su dobri, ali mogu da budu i smenjeni i da na njihovo mesto dođu loši. O tome se radi profesore, a ne o tome ko čini Savet. Normalno je, ako dvoje ili troje vuku, desetorica će uvek tu dvojicu ili trojicu da preglasaju i da troše taj novac, ništa drugo nije u pitanju.

Gospodine Arsiću, da li je to pod onom parlom "dva loša ubiše Miloša"? Reč ima profesor Simonović, po Poslovniku.