Nije dobro da ostane nedorečeno i da neko pomisli da imam nešto protiv nekog univerziteta. Ne, nije stvar u tome. Ovaj amandman gospodina Arsića se odnosio na sredstva obezbeđenja, ali ne potraživanja, nego sredstva obezbeđenja, da su obezbeđena novčana sredstva da na nekom drugom fakultetu mogu da se završe studije koje su započete ili bile u toku u visokoškolskoj ustanovi koja je u međuvremenu ugašena.
Kao rezultat toga sam pomenuo jedan univerzitet. Nije sasvim svejedno i država ne može da kaže - da, vi ste platili školarinu, otišli ste kod Bogoljuba Karića, dobili ste diplomu i niko neće da vas zaposli.
Nije valjda svrha celokupne reforme obrazovanja da se štancuju diplome koje ništa ne znače i koje niko ne priznaje.
Ne sme država da ima takav rezon prema ovoj stvari. Država upravo treba da ima drugačiji rezon, da sa propisivanjem minimalnih uslova u pogledu organizacije i sadržine studijskih programa, kontrole ispunjavanja da bi se obezbedio kvalitet, od svakog fakulteta i visokoškolske ustanove kao uslov zahteva da izlazi kvalitet i diploma koja se ceni.
U tome se mi razlikujemo. Mi to tražimo od ovog zakona, ne da se serijski izdaju diplome koje niko ne priznaje. Imali smo tu situaciju - diplomirao u Peći, završio fakultet u Titovom Velesu. Tako je i ovaj Živković, i ovaj Karić. Kaže - znamo ga, on je taj i taj učenik, taj i taj kadar. Nije nam valjda poenta to. Ako nam je to poenta, onda varamo roditelje, varamo studente, varamo privredu, jer će dobiti neku diplomu poput onih u Zrenjaninu, znate i sami, da sad ne licitiram više škole i šta se sve gde štancuje, ili Sarajevo, gde sa ukradenim pečatom dobijamo i magistra nauka. Nama valjda nije to poenta.
Nama je obaveza, kao narodnim poslanicima, da donesemo zakon u kome će da se propišu minimalni uslovi koje ministarstvo mora da kontroliše da li su ispunjeni i ko ispunjava te minimalne uslove za rad, minimalne uslove za akreditaciju programa, kontrolu. Onda to znači da će biti kvalitetna diploma, da će biti kvalitetna nastava. Slažem se sa vama, ako vi uspete da se 70 posto ispita završi pre ispita, 70 programa i provere znanja pre onog faktičkog polaganja ispita i ukoliko ovaj zakon znači da student od prvog do poslednjeg dana školske godine mora da bude na fakultetu, da sedi i da uči, kolokvijum itd, to jeste uspeh.
To je na nekim fakultetima neophodno, na mašinskom, medicinskom, hemija itd. Drugačije se i ne studira. Ako možemo to da uspemo, to je dobro, ali sam protiv ovog rezona - baš me briga, on je platio, on je dobio diplomu i neka se slika sa tom diplomom, ne mora niko da ga zaposli. Onda smo sve prevarili.

Izvolite, po istom amandmanu narodni poslanik Gašo Knežević.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovani poslanici, prvo što je interesantno da jedna politička stranka koja se, u principu, zalaže za centralizaciju sistema i to sprovodi doslovno, odajem čast zbog toga, jer svako ko doslovno sprovodi jednu politiku kod mene izaziva poštovanje, SRS odjednom kod pitanja univerziteta prelazi na sistem decentralizacije.
Odgovor na ovo dobili smo sada iz ove polurečenice, nisam hteo da ulazim i da otvaram tu raspravu, koju je izgovorio gospodin Krasić. Rekao je - neće Dejan Popović biti doživotno rektor, doći će drugi koji će drugačije tumačiti ovaj zakon, primenjivati itd.
Ono što nije sporno, to je da je u političkoj i društvenoj istoriji često onaj ko je doneo zakon i kome je zakon u jednom momentu bio sluga, postao mu je gospodar. Dakle, promenila se uloga zakona u odnosu na onog koji ga je inicirao. Sa tim moramo biti načisto, kolega Krasić, isto kao i ja, jer mi smo pravnici i mi znamo da zakon tome služi. To je vladavina prava.
Upravo zbog toga ne želim da govorim ni o Dejanu Popoviću, ni o bilo kom drugom rektoru, nego želim da govorim o principu - šta stoji iza ideje integrisanog univerziteta. Racionalizacija, i to u svakom pogledu. To je ono što ovoj državi, koja se nalazi u lošem finansijskom položaju već dugi niz godina, daje za pravo da se okrene integrisanom univerzitetu, a motivi koji stoje iza svake političke stranke, ne govorim sada o SRS, govorim u principu, da ona, recimo, u ovom momentu kontroliše rektora, ali ne kontroliše dekana ekonomskog, pravnog ili bilo kog fakulteta, to su za mene iracionalni motivi, to su motivi koji nemaju političku validnost.
Oni imaju kratkoročnu političku validnost, ali na duge staze oni moraju pući. Zbog toga, težište diskusije, po meni, mora da se okrene na pitanje šta nosi integrisani u odnosu na dezintegrisani univerzitet, te se zbog toga zahvaljujem gospodinu Krasiću zbog ove polurečenice, koju ne bih iskoristio, jer sam smatrao da nije potrebno otvoriti i to polje.

Izvolite, gospodine Krasiću.

Nezavisno od toga o čemu sam pričao, dobro je što je Gašo Knežević napokon došao do govornice, jer celo jutro pokušavam da ga izvučem, da pravom čoveku uputim kritiku za ovaj predlog zakona.       
Tu rečenicu sam upotrebio u potpuno drugačijem kontekstu, gospodine Gašo Kneževiću. Zašto? Uzećete stenogram i pročitaćete da, kako je GSS izgubio dominaciju na fakultetima, a uspeo nekako da se izbori za pozicije na nivou univerziteta, u liku rektora, tako je i krenula ta vaša fluidna diskusija o integraciji i dezintegraciji.
Znači, sve je dobro gde ide naš centar moći. Pošto je naš centar moći, nevladin, Građanski savez, DS, ovi koji mnogo vole da sarađuju, da se hvale kako sarađuju, a oni uopšte ne sarađuju, ali ajde, kako oni menjaju svoje pozicije, tako se menja i propis i svaki je propis demokratski koji uvažava samo njihove interese.
Onda sam rekao, ako je to tako, ako izgurate ovakav zakon i od fakulteta i univerziteta napravite rektorat, a to je vaša želja, da rektor određuje koji će fakultet kako da se razvija, da rektor usmerava i usporava napredovanje mladog naučnog kadra, pa dođe do promene rektora, onda ćete da duvate u pištaljke. To je vaš odnos prema zakonu.
Dakle, vaš odnos prema zakonu, gospodine Gašo Kneževiću, jeste što ste nacrt zakona koji nije ni napisan, primenili da bi Šešelja izbacili sa fakulteta. Da, nacrt zakona koji je u pripremi, koji nigde ne postoji, vi kao profesor prava, koji znate šta znači akt, opšti akt, šta znači zakon, ko ga donosi, ko ga objavljuje, kada stupa na snagu, kako se primenjuje, vi ste iskoristili za političku zloupotrebu i za politički progon, i vi sada nama pričate kako ste u pola rečenice zaključili šta mi prigovaramo i zbog čega sada ubacujete priču, integrisani, dezintegrisani univerzitet.
Zašto niste kod rektorata i univerziteta zadržali nadzor nad kvalitetom nastava koja se obavlja na fakultetima? Nađite mi dodirnu tačku između rektora, koji je profesor sa medicinskog fakulteta, i programa na pravnom i ekonomskom fakultetu. O čemu rektorat može da priča, ukoliko je neka struktura u rektoratu iz tehničkih disciplina, o fakultetu koji obavlja društvene nauke.
I sada nas ubeđujete, integrisani, dezintegrisani, integrisan je kompaktan, nastupa jedinstveno, on je neka sila. Kakva sila. Što ne kažete ono što stoji u zagradi. Primirite se vi na fakultetu, biće isto i imaćete računovodstvo, imaćete iste organe, dobićete saglasnost na statut, postavićemo i te dekane, a mi ćemo da usmeravamo malo ta sredstva.
A šta vi kažete, mi ćemo da sputavamo napredovanje ili ćemo da malo podignemo, i rektor ima da odlučuje da li će na predmetu naslednog prava da predaje vanredni profesor ili redovni profesor. To je poenta. Mangupi se dosetili. Oslabimo fakultete, pojačajmo našeg rektora. Kada pandrkne naš rektor, onda skidamo rektora, jačamo dekane.

Izvolite, narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovaniku, je li?

Mislim da je to član 104, zbog uvrede dostojanstva narodnog poslanika. Naime, kada vi replicirate jednom, sadržina replike se odnosi na drugog poslanika, evo ga i beži, to je onda uvreda poslanika. Molim da mi date reč.
Meni je jako žao što vi ovde niste bili prisutni čitavog dana i vi niste pratili ovu diskusiju i da možete meritorno onda i da presuđujete. Znači, morao bi čovek da bude više ovde prisutan, pa da može onda ovde meritorno da odlučuje, kao što se gospodin ministar čitavo vreme šeta, koristi ovu seansu za neke poslovne razgovore, interpartijske, što opet može da se desi, i nije u redu i neće da odgovori na elementarna postavljena pitanja.
A stvarno bih želeo da se tu i nama neke stvari razjasne, jer kažem, mi sve ovo što pričamo, pričamo zbog naroda, pa verovatno da kada mi neke stvari ne razumemo, možda i naši građani ne razumeju. Elem, uvaženi gospodin koji je pobegao ovako hrabro, on reče pa pobeže, pa uteče, zna se kakvi su to ljudi i kakvog su karaktera...

Upozoravam vas, gospodine Momčilov, da ne vređate narodne poslanike, niko nije pobegao, neki su izašli, neki su ušli. Budite ljubazni i govorite bez uvreda, jer ste se pozvali na član da se ne vređa nijedan narodni poslanik.

Dobro, hajde da usvojimo i ovu vašu intervenciju, da onda ne govorim u tom tonu. Hoću da kažem ovo, izrečena je jedna gruba neistina. Kada neko govori neistinu, vi ne možete prema njemu da se odnosite sa poštovanjem, bar ja ne mogu, to je moj temperament, to je moje vaspitanje.
Rekao je, SRS se zalaže uvek za centralizaciju i sad odjedanput je promenila svoj stav. To uopšte nije tačno, mi se isto zalažemo za decentralizaciju, jedno od naših programskih načela je lokalna decentralizacija, prava. Nije decentralizacija kada neko hoće da korpus srpskog naroda cepa i državu Srbiju da cepa. Mi smo protiv toga i to odmah da se razumemo.
Mi kada govorimo da ne treba možda dati autonomiju Vojvodini, što je naše programsko načelo, mi smatramo da ne treba iz razloga što je tu većinski srpski narod, i da ovakvu malu državicu ne treba ponovo praviti i ne treba na taj dodatni način razbijati nacionalni korpus. Tu smo za centralizaciju, da nacionalni korpus srpski živi objedinjeno, da srpska država bude jedna objedinjena država gde žive njeni građani, i to je istina.
Da je neistina teška, kaže, odjedanput smo od danas postali borci za decentralizaciju. Nije istina, sve do sada su fakulteti imali status pravnog lica i imali žiro račun. Prema tome, to je dosadašnje stanje, a ovo je jedna potpuna novina. Rekao sam i ponavljam sada ponovo, zašto smo mi principijelno da ovakvo stanje ostane, zašto smo protiv ove neprirodne unije? Zbog toga što autonomija u svom značenju znači samoupravu, nezavisnost, samostalnost i samoodređenje.
Ne može se u aglomeratu velikom biti samostalan, samoodređen, to je valjda jasno. Autonomija je preduslov akademskih sloboda i to treba da vam je jasno. Ali, rekao sam, onima koji koriste novogovor, da izvrću termine i daju im suprotna značenja od do sada postojećih, to je moguće, da se govori o udruženoj autonomiji.
Ponavljam ponovo, Beogradski univerzitet, veliko preduzeće sa 10.000 zaposlenih i 50.000 studenata, raspravlja jedinstveno u naučnom veću o svim problemima svih fakulteta. Da li je to normalno, da li je to kvalitetno, da li je to isplativo, zašto to ne radi Nemačka, Francuska. Pazite ko radi. Radi onaj ko je bio od ovih mučen, tlačen sankcijama i bombardovanjem, to su usvojili Bosna, Crna Gora, mi sada treba da se ugledamo na takve zemlje, a da ono što radi razvijen svet treba da bacimo pod noge.
Prema tome, gospodinu Kneževiću je bolje stvarno da pazi šta govori, da govori istinu i da se služi argumentima. Gospodine ministre, samo ću iskoristiti ovu priliku, niste nam odgovorili ni na jedno postavljeno pitanje, a to je vaša sramota. Ponovo ću sada da vam kažem, kada vas ne interesuje ovaj zakon, kako to zahvaljujući vama i vašoj svađi sa Ministarstvom zdravlja stradaju istaknuti profesori, direktori škola koji su danas na belom hlebu? Kako je to moguće u vreme demokratije, evropejstva, samohrana majka sa dvoje dece, koju ste naterali da da ostavku, i danas nema prihode? Odgovorite bar na to, ako vas zakon uopšte ne interesuje, ako onaj vaš zastupnik tog zakona je već pobegao.

Da li još neko želi o amandmanu? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo poslanik Dragoljub Živković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.