Dame i gospodo, naravno, opet se ponavlja, samo možda ista priča, ako samo kažemo na drugačiji način, da ne izazovemo monotoniju i kod građana koji nas slušaju i kod vas. To bih upravo izbegao.
Nema zaista više rečenice kojom možemo potkrepiti to što mi iz opozicije smatramo da ne treba svesti fakultete na status departmana, odseka itd. jedne glomazne institucije, pa da vas podsetim šta su o tome rekli aktuelni članovi komisije koja je pisala.
Dakle, komisija koja je radila u sastavu koji sam juče pročitao, ima svojih nekoliko članova, komisija je formirana 16. septembra 2003. godine, a oni su dva ili tri meseca kasnije, govoreći o problemima oko zakona rekli nekoliko osnovnih stvari. Dakle, bili su na tragu sasvim drugačijeg razmišljanja.
Najkrupnija dilema se ne tiče potrebe, kaže Leon Kojen, za ovakvom reformom nastave, već insistiranja na gašenju fakulteta i njihovim organizacionom i pravnom utapanju u univerzitet. Krajnje jasno - ne slaže se sa konceptom kao i ceo Beogradski univerzitet. Jedinstven je stav Beogradskog univerziteta da bi takve radikalne reorganizacije i pravne izmene, ako bi i bile nametnute, dovele do haotičnog stanja. A on je pisao ovaj predlog zakona.
Idemo dalje. Nema nikakvog razloga osim nesrazmerne želje da se po svaku cenu odupremo svakom u Evropi koji nam nameće ovakve stavove. Recimo jedan koncept koji je ministar izneo, da interes za ovakvu vrstu centralizacije fakulteta pod kapu univerziteta, dakle suprotno od deklarativne decentralizacije, objašnjava činjenica da otpor pružaju neki fakulteti koji dosta stiču upisivanjem preko broja, preko budžetskih studenata, otvaranjem kolateralnih ispostava, gde god ima neki grad više od 30.000 stanovnika otvore pravni fakultet, ekonomiju, prave tezge, bogate se, uglavnom se bogate profesori tezgaroši. Ne bogati se fakultet, odnosno univerzitet u perspektivi ovoga predloga. A šta im ko i može. Dakle, zaista ne znam samo gde će naći 70% vremena da budu sa studentima, kada ne mogu sve tezge da namire.
Dekan Nevenka Žarkić-Joksimović ubeđena je da takav stav da bogatim fakultetima odgovara ovo što je tvrdio ministar, da je on svestan toga da oni imaju tu ideju, ne odgovara istini, nema veze sa elitističkim pristupom; ona upozorava na haos ukoliko ministarstvo ostane uporno pri ovom stavu. Ostalo ministarstvo, a ona sedela u komisiji i to pisala.
Dekan Ekonomskog fakulteta Božidar Cerović upozorava na loša iskustva iz belog sveta, čak upotrebljava taj termin "belog sveta". On kaže da veliki univerziteti kada se centralizuju loše rade i navodi primer Univerziteta "La Sapience" u Rimu. Šta je to? On potpisnik ovoga da ovo ovako izađe pred poslanike.
Dakle, kada takav dvojni moral, takva hipokrizija, kakav još argument da da opozicija kada su oni koji su ovo pisali samo dva meseca ranije rekli sasvim drugačije, i ne srljajte, idite u reformu nastavnih sadržaja, što mi radikali nećemo ni to da ide tako, tako nekontrolisano, tako nedefinisano, tako nejasno.
Šta znači smanjiti obim, smanjiti sadržaj, ali kao to nije problem, valjda se ljudi poplašili za svoje pozicije, svoje situacije, da ne izgube neko od svojih nadležnosti.
Drugi, recimo drugi, ima ih više, praktični razlog zašto ne treba gušiti autonomiju fakulteta, jeste činjenica da sada, to sam već govorio, ali da uvek podvučem, fakulteti anticipirajući ovaj zakon otvaraju različite smerove, gotovo bez programa, niko im nije verifikovao, tek da bi se verifikovali, šta to dobijamo gospodo poslanici, da verifikujemo nešto što radi dve ili tri godine. Da ne priznate nekom ko je dao pare? Morate priznati na silu, uletite u neko nepravno stanje. Mnogo razloga da se ne dira u dobro funkcionišući postojeći sistem.
Zaista ne znam, i dalje ostajem u dilemi šta je to toliko bilo ubedljivo u glavama komisije koja je ovo radila da nam postavi pred poslanike, stavi ovakav zakon. Niste valjda mislili da ćemo mi to tako da odbijemo a priori, bez mnogo razmišljanja, pa da nas još napravite i smešnim u celoj ovoj priči.
Naprotiv, mi smo baš detaljno čitali, tražili tuđe iskustvo i mislimo da u ovom, po vašoj definiciji, tranzicionom periodu, koji je očigledno mnogo sporiji nego što je trebalo da bude, ne odgovara tako temeljna reforma ni ovoga, kao što ne odgovaraju ni drugi postupci koji su okarakterisani kao temeljno reformski, privatizacija u firmama, bankama, osiguravajućih društava, rasprodaja privrede.
Sve je to prebrzo, sve je to vrlo efektno, ima neku svoju posledicu efektnu da se primiri socijalna tenzija, a konačne loše posledice ovde će biti i hiperprodukcija, i nedovoljno obrazovanih i polufabrikata, poluobrazovanih, onih sa 37 bodova, svega, bog te pita čega ne. Hiperprodukcija akademskih zvanja, a sa ove druge strane ekonomska hiperprodukcija i nezaposlenost, pad standarda. Očito da u nekakve tranzicione kretnje ne treba ulaziti tako brzo, tako nepromišljeno.
Ovo smo mogli da sačuvamo kao nešto naše autohtono. Niko nam ne bi u svetu zabranio kontakt i približavanje evropskim, možda i tim atlantskim integracijama, ali ovo nisu američki modeli i da smo sa ovim prikočili, sačekali, videli tuđa iskustva, uradili pilot projekat negde – radimo sa decom pilot projekte koliko hoćete u srednjim školama, mnogo toga – pa to nekako probali, ali u animacionom modelu. Ovi koji finansiraju te tempus projekte daju jedan animacioni model kako bi šta izgledalo, da vidimo šta bi se u praktičnoj aplikaciji dogodilo. Ovako ostaje sve to da se uživo sprovodi, a mislim da će to biti vrlo bolno.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Moji amandmani 6. i 7. se odnose na istu stvar, samo jedan na univerzitet, a drugi na fakultete.
Naime, u članu 33. piše da univerzitet može ostvarivati sve vrste i nivoe studija, a u članu 34. opet jedna rečenica - fakultet ... akademija može ostvarivati i strukovne studijske programe. Moj amandman glasi: "Univerzitet može ostvarivati sve nivoe akademskih studija", isto tako i za fakultet.
Dakle, molim vas, ne treba univerzitet i fakultet da organizuju studije koje nisu akademske nego strukovne. To je snižavanje nivoa. Ne treba univerzitet da se bavi time. Univerzitet mora da razvija nauku i samo akademski sistem obrazovanja. Ovo da prepustimo visokim školama i akademijama, kako će se one zvati.
Neko je na Odboru izneo kao argument da možda viših škola nema dovoljno da obezbede u početku tu vrstu kadra, pa kao tehnički fakulteti da pomognu. Možemo da ukinemo sada pola viših škola, da ukine sutra ministar i da ih uopšte više nema, jer su neke od njih potpuno nepotrebne i slabe, a one koje valjaju i koje će ostati i dalje postaće trogodišnje. One će moći da stvore ovaj potrebni kadar koji ovde zovemo strukovnim studijama.
Nedopustivo je da se univerzitet bavi takvim stvarima. To je snižavanje nivoa, nema nikakve potrebe. Postoji takođe bojazan da će onda možda tehnički fakulteti imati manji broj studenata. I treba da imaju manji broj. Treba da dođu na univerzitet samo oni koji su vredni, sposobni, dovoljno osposobljeni da mogu da studiraju. O tome se radi.
Nema smisla da dozvolimo da se univerzitet i fakulteti bave strukovnim studijama. Nema potrebe, a izgledaće čudno. To će biti nekakvi paralelni kursevi. Na primer, upiše mašinski fakultet za akademske studije i upiše za strukovne studije, pa se to tamo izmeša, pa prosto drži čas ovamo, čas onamo, priča možda uvek istu priču, jer kao što je rekao jedan naš ugledni profesor, nažalost pokojni, kaže - profesori pričaju ono što znaju, nema veze koji je nivo.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 34. koji u suštini glasi da se iz ovog člana izostavi da su fakulteti visokoškolske jedinice unutar univerziteta.
Jer, kao što ste mogli čuti od mojih stranačkih kolega i prethodnika koji su govorili, mi se zalažemo da ovaj zakon faktički, iako mu je to u osnovi značajna intencija, daje osnovne prinadležnosti univerzitetu, to jest da univerziteti budu nosioci kompletnog obrazovnog i naučnog istraživačkog procesa, a da unutar univerziteta izvršioci tog procesa budu tzv. visokoškolske jedinice tj. sadašnji fakulteti.
Mi smatramo da fakulteti i dalje, bez obzira koliko imaju odobrenih ili akreditovanih studijskih programa, treba da budu samostalne naučnoistraživačke i obrazovne institucije u okviru univerziteta. Znači da nikakvu prednost ovim zakonom ne dobijaju univerziteti i da ostane apsolutno diskreciono pravo svakog fakulteta da li želi da odstupi od svoje samostalnosti koju je imao po svim dosadašnjim zakonima i da tu samostalnost ustupi univerzitetu ili pak bez obzira da li realizuje samo jedan odobreni studijski program.
Jer istina je da ovaj zakon članom 47. daje mogućnost da fakultet može biti samostalno pravno lice, ali pod uslovom da ima tri odobrena i akreditovana studijska programa. Mi smatramo da ne treba da se uslovljava da to budu tri studijska programa, nego da je dovoljan jedan studijski program i da ima pravo da zadrži tu svoju samostalnost unutar univerziteta.
Istina je, poznato je da su toku javne rasprave i postupka donošenja ovog zakona određeni univerziteti bili kategorički protiv ovakvih odredbi da univerziteti budu samostalna pravna lica, da fakulteti budu visokoškolske jedinice, pre svega je za to bio Beogradski univerzitet, i zato je napravljen jedan ovakav kompromis koji je realizovan u članu 47, da se nekim fakultetima koji imaju tri akreditovana i odobrena studijska programa da mogućnost samostalnosti.
Dok su neki univerziteti od starta maltene podržavali ovakav koncept zakona. Mislim pre svega na Novosadski univerzitet, zato što tamo na velikom broju fakulteta već postoji departmanska nastava i mnogo lakše bi se takvi fakulteti transformisali u univerzitete, a ti odseci i smerovi u suštini bi bili te obrazovne jedinice i u suštini stvorilo bi se više tih granskih univerziteta.
Lično nemam ništa protiv da se formira više, pre svega, granskih univerziteta, koji mogu biti efikasniji i veću brigu pružiti upravo usko specijalizovanim studijama, na tim srodnim fakultetima, nego što je ovakav koncept da postoji na jednom univerzitetu, od prirodno-matematičkih nauka, društveno-socioloških do medicinskih.
Znači sve je pod kapom jednog univerziteta, što je mnogo teže koordinirati.
Apsolutno sam protiv, a i mi iz SRS da fakulteti gube pravni subjektivitet, pravno lice i pogotovo što ima na dobrom broju univerziteta, pre svega Beogradskom, pa i Novosadskom univerzitetu, da ima fakulteta koji su stariji od samih univerziteta i stvarno nema osnova da ti takvi fakulteti izgube svoj subjektivitet i osobenost samo zato što se to kao zakonska rešenja daju ovim zakonom.
Zato se nadam da ako već Vlada i ministarstvo, pre svega prosvete i sporta, nisu prihvatili ovaj amandman, da ćete tokom glasanja vi koji predstavljate skupštinsku većinu prihvatiti ipak ovakav jedan amandman, jer mislim da će to biti pozdravljeno od većine fakulteta.
Znači, mi nećemo sporiti pravo onim fakultetima koji ovim zakonom prosto žele da izgube svoj subjektivitet i utope se u novoosnovane eventualno univerzitete. Ali, fakulteti koji realizuju jedan odobreni i akreditovani studijski program, ako ljudi koji su podizali taj fakultet i rade na njemu žele da očuvaju samostalnost jednog takvog fakulteta, onda to treba dozvoliti i to bi podrazumevalo da se predloženi amandman na član 34. i prihvati, tako da stoji da su fakulteti, odnosno umetničke akademije, visokoškolske ustanove u sastavu univerziteta, ali samostalne visokoškolske ustanove, koje ostvaruju akademske studijske programe i razvijaju naučnoistraživački rad, stručni i umetnički rad u jednoj ili više oblasti.
Na kraju, želim da kažem da podržavam ovo što je prof. Simonović rekao, da bi fakulteti trebalo da budu nosioci akademskog obrazovanja, a ne strukovnog, jer stvarno onda zašto se osnivaju strukovne studije posebno, pa čak i specijalističke strukovne studije, ako će i fakulteti imati takvu ulogu i kompetenciju da osnivaju strukovne studije, biće preklapanja i prosto otimanja za studente, a pogotovo one profitabilne struke koje su školovane na tim tzv. ili dosadašnjim višim školama.
Mislim da je propust predlagača ovog zakona da je dao u članu 34. u stavu 2. fakultetima mogućnost da ostvaruju i strukovne studijske programe.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Imali smo dva-tri mala fakulteta koji ne žele da imaju svoj subjektivitet, pravno lice itd. Žele da budu u sklopu tog univerziteta kao departmani, odseci, nazovite to kako hoćete. Mi bismo onemogućili takve situacije i zbog toga mislim da je neprihvatljiv taj amandman.
Ovim stanjem će zadržati svoje svojstvo pravnog lica. Moj amandman je o tome govorio i on je prihvaćen.
Ne možemo da onemogućimo ako se stvara novi univerzitet sa nekoliko malih fakulteta da ne može da se postupi prema ovom zakonu. To ne bi bilo zgodno.

Pogrešno tumačenje, narodni poslanik Zoran Mašić.

Mislim da se profesor Simonović i ja nismo razumeli ili dovoljno precizno ne čitamo i tumačimo član 34. Apsolutno ovo što ste vi rekli ne stoji, jer sam podneo amandman na član 34.
Ako bi se izostavilo ono što predlažem, da fakultet nije visokoškolska jedinica u sastavu univerziteta, znači a priori da nisu u okviru zastava univerziteta, nego mogu biti i samostalni, onda stvarno nema zapreke ni kod novoosnovanih univerziteta da oni budu obrazovne jedinice u okviru univerziteta ili da prosto kod osnivanja žele da budu samostalni u okviru univerziteta.
Zakonskim rešenjem ovde se već daje mogućnost da pojedini fakulteti budu samo visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta, bez pravnog subjektiviteta. Sa druge strane, nekim fakultetima se daje mogućnost da budu samostalni unutar postojećih ili novoosnovanih univerziteta, s tim da imaju tri akreditovana nastavna plana i programa. Mi smatramo da ne treba uslovljavati da imaju ta tri odobrena i akreditovana nastavna plana i programa, nego je dovoljno da imaju jedan i da mogu biti samostalni u okviru novog ili postojećeg univerziteta.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pošto gospodin Simonović ne želi reč, da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.