Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, uvažavam argumentaciju koju je podnela Leila Ruždić, ali je ona za mene neprihvatljiva. Ne treba niko da se boji ničeg što je nacionalno, naročito ne kad se radi o nacionalnom prosvetnom savetu. Valjda taj savet ima obavezu, ima dužnost, ima zadatak, ima misiju da svim građanima ove zemlje obezbedi ono što se od njega očekuje, na način koji je nacionalno jasan, prepoznatljiv, čist, koji ne ugrožava nikog drugog.
Država je, po definiciji, prinuda. Ona je stvorena iz nužde, iz neznanja da se na neki drugi način organizuje život građana koji žive na jednoj teritoriji. "Državno" previše zvuči rigidno, "nacionalno" je prijemčivo za svakog ko u tome prepoznaje ono što želi. Pri tom, mi ne sporimo nikom da pod tim pojmom upravo prepozna i ono što je njemu najdraže. Zato je za mene amandman uvažene koleginice neprihvatljiv.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. i na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi smo pre nekih pola sata dobili izveštaj Odbora za prosvetu, koji se odnosi na amandmane koji su podneti na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Sada ću da vas upoznam kako to statistički izgleda.
Predlog zakona ima 130 članova i podneto je 137 amandmana. Predstavnik predlagača - ministar Vuksanović je, u ime Vlade, prihvatio 34 amandmana. Od toga je 20 vladinih amandmana. Usvojen je jedan jedini amandman poslanika SRS, zato što se slučajno poklapa u tekstu sa Vladinim amandmanom. Mislim da ovi podaci dovoljno govore i o Predlogu zakona i o odnosu ministra i Vlade prema stavu najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu.
Sada pitam ministra i pitam Vladu, gde je ovde autentičan stav Vlade, autentičan tekst Predloga zakona, i kako će uopšte izgledati ovaj tekst, kada se od 130 članova, 34 amandmanski promene? Na šta će ličiti ono što je Vlada u startu predložila narodnim poslanicima, da raspravljamo i da eventualno usvojimo?
Očigledno je, kada se pogleda, opet se vraćam na ovu statistiku, čiji su amandmani prihvaćeni, naravno, nama je jasno zbog čega su prihvaćeni. Verovatno će ovi amandmani sprečiti situaciju od pre dva dana, kada ste ovde imali ono vrlo interesantno glasanje.
Voleli bismo mi u SRS, u našoj poslaničkoj grupi, s obzirom da znamo da je gospodin Vuksanović usvojio, u ime Vlade, 34 amandmana, da nam obrazloži, pošto nemamo mišljenje Vlade, a trebalo bi da imamo, zbog čega naših 40 amandmana nije usvojeno. a svakako da su i kvalitetni i smisleni, i da bi poboljšali tekst zakona.
Član 10, na koji sam u ime poslaničke grupe podnela amandman i predložila da se član i naslov iznad ovog člana brišu, odnosni se na sastav nacionalnog saveta. Naš principijelan stav je da ovaj nacionalni savet nije trebalo formirati ovim zakonom. Govorio je kolega Krasić malopre o Nacionalnom prosvetnom savetu koji je predviđen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Mi smo i kada je taj zakon donošen iznosili naš stav. Mislimo da ovako značajne stvari mora da radi država, da ne mogu da se formiraju paralelni državni organi, da ako imamo i jedan i drugi ovaj savet, onda se zaista postavlja pitanje šta radi ministar, šta radi ministarstvo. Onda je trebalo da se ukine ministarstvo, a da ostanu ovi saveti.
Naš predlog je, kad već imamo u ovom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet, da je bilo dovoljno da se tom Nacionalnom prosvetnom savetu proširi delatnost na ono što predviđa Zakon o visokom obrazovanju i da taj jedan savet može da obavlja ove poslove, ali ne na način na koji to do sada radi Nacionalni prosvetni savet predviđen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Taj Nacionalni prosvetni savet "proslavio se" i postao je poznat po tome što je, zajedno sa ministrom Vuksanovićem, uveo bosanski ili bošnjački jezik, što u Istoriji učenici osmog razreda uče o Miši Kovaču, o Terezi Kesoviji.
Čudi me samo kako su izostavili onog Marka Petrovića Tomsona i one što pevaju o Čavoglavi, ustaške peske koje su pevali ovde u Sava centru. Naravno, mi se plašimo iz tog iskustva da će i ovaj savet koji predviđate ovim zakonom obavljati na isti način posao, kada je u pitanju visoko obrazovanje.
U članu 10. predviđeno je da nacionalni savet ima 15 članova. Dakle, kada bi ostao ovaj član o postojanju nacionalnog saveta, kada mi ne bismo imali ništa protiv da postoji nacionalni savet, onda način na koji je to regulisano članom 10. takođe bi morao značajno da se menja.
Nacionalni savet ima 15 članova, bira deset, dva ili tri, a onda kažete u stavu 2, Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija objavljuje javni poziv za prijavljivanje kandidata za članove nacionalnog saveta, i onda rok za prijavljivanje 20 dana, pa lista prijavljenih kandidata stavlja se na uvid javnosti u roku od deset dana.
I na kraju u sledećem stavu kažete da Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija upućuje konačan predlog od najviše 15 kandidata Narodnoj skupštini u roku od 30 dana.
Koja je svrha tog javnog objavljivanja, ako isti onaj koji je objavio konkurs razmatra eventualne primedbe nakon tog javnog uvida i, naravno, ponovo će Narodnoj skupštini da predloži ono što bi predložio i bez tog javnog uvida, jer dalje nema uvida u to ko je eventualno imao konkretne primedbe i da li su te primedbe usvojene, da li nisu i zašto nisu. Dakle, ovo je na ovaj način predviđeno potpuno besmisleno, potpuno pravno neodrživo.
U poslednjem stavu ovog predloga zakona stoji da - članovi nacionalnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština. Ovo je suština zbog čega nam treba još jedan savet. Savet od 15 članova, komisija i tako dalje, to je taman dovoljno za još jednu trgovinu, za još jedno glasanje.
Stoji samo da će nacionalnom savetu naknadu utvrđivati Narodna skupština, a ne stoji ono što je činjenica, a to je da za početak rada ovog saveta treba da se izdvoji 14 miliona dinara iz državnog budžeta. Dakle, još jedan namet, još jedno zavlačenje ruke u džep, ne zato da bi se zaista poboljšalo stanje u visokom obrazovanju, nego zato da bi razne strančice u okviru Vlade i u okviru tzv. vladajuće većine mogle da zadovolje svoje interese, a građani Srbije treba za ovaj savet da izdvoje 14 miliona dinara.
Dakle, bilo bi dobro da je ministar, kada je na Odboru prihvatao neke amandmane, prihvatio i ovaj amandman, jer zaista nema svrhe, nepotrebno je postojanje ovog saveta. Imamo već jedan savet. On bi mogao da obavlja i ovaj posao. Naravno, pod uslovom da se država malo više pozabavi tim problemom, da imamo državni stav, državne interese, a ne pojedinačne interese, interese raznih nevladinih organizacija. Ova vlada, odnosno ovaj parlament je na predlog Vlade doneo mnogo loših zakona, mnogo zakona koji su doneli negativne posledice u razne sfere društvenog života u Srbiji.
Ali, neka nova vlada, ozbiljna i poštena, patriotska, moći će da ispravi te negativne posledice i da izbriše posledice tih i takvih donetih zakona. Ako donesemo ovako loš zakon o visokom obrazovanju, onda niko više to ne može da ispravi. Ovde se ne radi o tome da usvajanjem i primenom ovog zakona, samo o tome koliko je to materijalno, koliko utiče na građane Srbije, već se radi o tome da bi ovaj zakon, kada bude usvojen i kada se bude primenjivao, imao dalekosežne posledice, jer bi uništio nekoliko generacija studenata, budućih stručnjaka, dok bi se u nekoj novoj vladi, skupštinskoj većini vratili na neke tradicionalne sisteme učenja i studiranja.
Još je nešto interesantno kod ovog zakona i kod aktuelnog ministra, dakle, da je ministar i Ministarstvo, da su već u ovoj godini vršili upis studenata po ovom zakonu, odnosno predlogu zakona, o kojem još raspravljamo, koji još nije stupio na snagu, koji još nije usvojen i pitanje je da li će biti.
Dakle, i ovo je još jedan od dokaza da ovoj vladi ne trebaju zakoni, da ova vlada radi onako kako joj trenutno odgovara, kako joj koja interesna grupa trenutno uslovi i zaista bi bilo dobro da narodni poslanici, s obzirom da Vlada neće očigledno, da narodni poslanici prihvate i ove amandmane, a ako već ministar neće da povuče ovaj predlog zakona, a zaista, mislim da nema tog ozbiljnog ministra koji ne bi povukao iz procedure zakon koji od 130 članova ima 137 amandmana.
Neće postojati ministrov i Vladin predlog kada se usvoje 34 amandmana i baš bih volela da posle rasprave u pojedinostima ministar objasni šta mu je u stvari zakon. Ni sam neće znati, jer biće kao što se već dešavalo ovde sa nekim zakonima, pa ćemo imati izmene i dopune kada službe u ministarstvu sednu, pa kada slože amandmane, ustanoviće koliko nelogičnosti ima i onda ćemo imati izmene i dopune zakona koje se već primenjuju kod upisa studenata u ovu školsku godinu.
Još jednom pozivam narodne poslanike da usvoje amandman SRS. Ne treba nam još jedan balast, ne treba da još 14 miliona dinara građana Srbije dajemo kojekakvim članovima nacionalnog saveta, da bi se zadovoljili interesi malih strančica koje uslovljavaju Vladu Republike Srbije kod svakog glasanja. Vlada mora da prihvati činjenicu da više nema podršku u ovom parlamentu i da prestane sa prihvatanjem kojekakvih uslova, da se lepo raspišu izbori, da građani Srbije kažu ko je u Srbiji trenutno sposoban da vodi Srbiju i visoko obrazovanje u okviru državnih poslova.
Naravno, nije sporno da bi to bila SRS i zbog toga se ne raspisuju izbori, ali mi smo svakako spremni da posle narednih izbora, prihvatimo odgovornost za Srbiju i da garantuje i studentima i univerzitetskim profesiroma mnogo bolji zakon, mnogo bolji status, jer ovaj zakon niti vodi računa o onim pravim profesorima, a najmanje o studentima. Ovo je zakon donet za privatne univerzitete, za privatne fakultete koji se, naravno, formiraju u okviru interesnih grupa i u Vladi i mimo Vlade Srbije.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima Milisav Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 10. Predloga zakona o visokom obrazovanju iz sledećih razloga. Članom 10. Predloga zakona o visokom obrazovanju predviđeno je formiranje i sastav Nacionalnog sastava. Prethodno, Nacionalni savet za visoko obrazovanje obrazuje se radi obezbeđivanja razvoja i kvaliteta visokog obrazovanja. Znači, to je razlog zbog koga se obrazuje.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je nacionalno telo. To nije univerzitetsko telo. To nema veze sa autonomijom. Treće, precizno je regulisano ko sve ne može da bude u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. I, naravno, u Savetu za visoko obrazovanje ima predviđene tri kategorije: jedna sa univerziteta, druga iz akademija strukovnih studija i treća od predstavnika Vlade.

Naravno, operativno jeste, racionalno jeste, ali imajući u vidu značaj visokog obrazovanja, mislimo da u takvom nacionalnom telu mora da ima mesta za predstavnike SANU. Mislim da im je tu mesto. Drugo, vidi se iz zakona, a pogotovo poboljšanog ovim amandmanima, da su studenti partner visokom obrazovanju.

Intervencijom u zakonu putem amandmana njima je dato pravo ne samo da upravljaju već i da odlučuju. Studenti učestvuju u odlučivanju na visokoškolskim ustanovama. Mi smatramo da im treba dati pravo da učestvuju u odlučivanju i u ovom telu kada je u pitanju kvalitet visokog obrazovanja.

Znamo da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje stručno telo, visoko stručno telo, ali isto tako znamo da imamo studente na doktorskim studijama koji i te kako mogu da doprinesu radu tog tela. Imaju ono najsvežije iskustvo kako se to svakodnevno odvija u praksi.

Iz tih razloga smo podneli amandman, smatrajući da i njima treba da bude mesto u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. U drugom delu amandmana mi smo samo pokušali, ne insistiramo ali upozoravamo, da malo uvedemo red u način predlaganja izbora članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, da ne bi došli u situaciju koju smo imali kod Nacionalnog prosvetnog saveta, koji zbog neregulisane procedure godinu dana nije mogao biti izabran.

Mislimo da ta intervencija nije štetna, a jednostavno poboljšava proceduru kako da se oni izaberu. I, ako dozvolite predsedavajući, pošto imamo amandman i na član 22. vezan za studentske konferencije, a vezan je i za ovaj nacionalni prosvetni savet za visoko obrazovanje, neka ovo bude obrazloženje i za taj amandman na član 22, kada se govori o studentskim konferencijama i njihovom pravu, na kome insistiramo, da biraju članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje

Iz tih razloga mi očekujemo da Narodna skupština prihvati ovaj amandman. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovani gospodine potpredsedniče, gospodine ministre,  dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petronijević je dao preciznu argumentaciju, ali bih dodao još nekoliko rečenica.
Mladost nije hendikep, mladost je prednost. Energija koju nosi mladost, a studenti jesu mladost, treba da uvek dobije šansu, da u konkurenciji sa mudrošću, i u koegzistenciji sa visokim zvanjima, velikim iskustvom, raznim nameštenjima, obavezama, osećajem za odgovornost, daju dodatnu snagu, dodatnu injekciju, i zato studentima treba dati sva ona prava za koja se oni istinski zalažu, a ne treba niko da ima strah ni od studenata ni od njihove mladosti, njihove pozicije, zato što nekako u našoj istoriji, kada god su studenti ustajali da nešto traže obično se desilo, kada se sve sabere, da su to radili za neki tuđi interes.
Nekoliko puta se to dešavalo i u skorijoj i u daljoj istoriji, i ovo bi bila fina prilika, da amandman o kome je govorio gospodin Petronijević da veću šansu, da nekom ko je u direktnom procesu, koga se tiče sve to na jedan sasvim konkretan način, pokuša da sebi i onima koje on predstavlja, svojoj generaciji, svojim kolegama, autentično prenosi i zastupa i odlučuje o onome što je za njih interesantno.
Dakle, između mudrosti i energije koju nosi mladost, entuzijazma koji nosi mladost, zalažem se makar za pola-pola. Niko se nije proslavio ko je ustuknuo pred energijom mladosti i niko nije pogrešio ko je pomogao da mladost obezbedi ono što jedino ona može.
Što više starimo sve nam se više čini da su naše godine, naše znanje i iskustvo nezamenljivi. Na svu sreću nije tako. Na svu sreću oni koji dolaze uvek su u prednosti i uvek bolje i dalje vide od onih koji su pre 10, ili 20, ili 50 godina bili mladi, i u ime toga se zalažem za ovo što jeste predmet ovog amandmana, ne udvarajući se studentima, već iznoseći, nadam se, suštinu, i kao otac jednog studenta i kao neko ko jeste sposoban da prepozna ono što ta generacija danas ima kao zahtev.
A taj zahtev jeste istinska i prava demokratizacija društva, obrazovni proces koji može da obezbedi na najbolji mogući način da se oni spreme za budući život, buduća zvanja, i da sede ovde jednog dana u ovom ili nekom drugom parlamentu, i da donose zakone za 10 miliona građana ove zemlje, od kojih se niko neće postideti. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zvonimir Stević.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Nije sastavni deo Predloga zakona zato što se Zakonodavni odbor nije izjasnio o amandmanu sa ispravkom i zbog toga će morati da ide na glasanje.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Dame i gospodo, u članu 10. vidi se kako se bira sastav Nacionalnog saveta. To je jedan dugačak član, vrlo komplikovan. O tome nam je nešto govorila i koleginica Radeta malopre. Tu pod 1) stoji da se biraju članovi iz reda profesora - vrhunskih naučnika. Predložio sam da se te reči izbace. Šta je to - vrhunski naučnik, i ako teramo da to budu nobelovci, mi nemamo ni jednog.
Moramo da definišemo do koje granice idemo kada kažemo za nekoga da je vrhunski naučnik. Predložio sam da tu samo stoji – iz reda redovnih profesora sa međunarodno priznatim naučnim radovima. To je sasvim dovoljno, a radovi koji su objavljeni u međunarodnim časopisima se obično podvrgavaju strogim recenzijama.
Zatim, tu su rokovi. Prvo, raspisuje se javni poziv, konkurs za članove Nacionalnog saveta. To traje 20 dana, pa 10 dana uvid javnosti, pa se to šalje Vladi, pa se Vladi daje rok od 90 dana da uradi neki deo svog posla i da to dođe u Skupštinu, i mi nećemo dobiti Nacionalni savet, ako ovo ostane u zakonu, do proleća iduće godine, utoliko pre što imamo loše iskustvo sa savetima. Kada smo birali Prosvetni savet koliko smo dugo čekali da institucije koje to rade pošalju svoje ljude. Sećate se kada smo birali Savet za radiodifuziju koliko je bilo komplikacija itd.
Svojim amandmanom predlažem da se sve ovo pojednostavi. Nema nikakve potrebe da se pravi javni poziv. Vladi dajem rok od samo 30 dana a ne 90 dana i smatram da bi bilo jako korisno za ovaj zakon ako budete glasali za ovaj amandman, pošto Vlada nije htela da ga prihvati, da uprostimo taj izbor, jer imamo da čekamo pola godine da formiramo Nacionalni savet, a on ima veoma važne zadatke kada je u pitanju univerzitet i visoko školstvo uopšte.