Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 13. i svim ostalim članovima Predloga zakona reči "Nacionalni savet" zamene rečima "Nacionalni prosvetni savet", u odgovarajućem padežu.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo, garantujem da je ovo jedna od najmanje gledanih skupštinskih sednica, iz prostog razloga što građani Srbije gledaju prenos suđenja na B92, na najomraženijoj TV, ali je prva zgrabila eksluzivno pravo da prenosi sudski proces.
Tamo, dame i gospodo, prvi Srbin pomaže drugom Srbinu da odbrane Srbiju i srpske nacionalne interese, a ovde Srbiju vode zadnji Srbi. Toliko o tome.
Podneo sam amandman na član 13, gde tražim da se "nacionalni savet" zameni rečima "nacionalni prosvetni savet", iz prostog razloga što smo instituciju prosvetni savet već ustrojili, institucija prosvetnog saveta već funkcioniše. U ovoj instituciji prosvetni savet sede akademici, sede ugledni profesori fakulteta širom Srbije, sede eminentni stručnjaci i eminentne ličnosti i jedini razlog zašto pored nacionalnog, pravite još jedan, izbacili ste samo - prosvetni, pretpostavljam da nam prosveta ne treba. Otišli smo toliko duboko da ne moramo da razmišljamo i o prosveti i o vaspitanju budućih generacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, miriše širom Srbije na vanredne parlamenterne izbore. Nemojte se igrati, privediti kraju ovo što ste do sada radili, raspišite parlamentarne izbore. Volja građana Srbije nije viša onakva kakva je bila kada ste je obmanuli i posle buldožer revolucije 2000. godine i 2003. godine kada ste rekli, nismo mi oni od pre tri godine, mi smo se sada presvukli, oprali smo žutu boju, sada smo malo poplavili, sada malo drugačije i dišemo i mirišemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalni prosvetni savet treba da dobije ingerencije iz ovog zakona koje još nema po onom prethodnom zakonu, ali nacionalni prosvetni savet je to telo koje može, i koje treba i koje mora da obavlja sve poslove koje pripisujete nekoj fantomskoj grupi koju treba da formirate.
Koga ćete u nacionalni savet, a da je ugledniji od članova koji se nalaze u nacionalnom prosvetnom savetu? Koga ćete u nacionalni savet, a da ga prethodno niste izabrali; da se razumemo, i nacionalni prosvetni savet je Skupština birala na vaš predlog i vašom većinom je izabrana. Dakle, to su ljudi koje ste vi izabrali i ne vidim razloga, osim ako ne treba da udomite i neke koji su već odavno u penziji. Inače, ovaj zakon predviđa jasno šta ćete sa onima koji imaju 70 ili 80 godina, a bili su nekada i naučnici, naučni radnici, osim ako nećete njih da udomite,pa pored onoga što im pripremate u jednom od ovih članova, hoćete i u nacionalni savet da ih stavite.
Dame i gospodo, nadam se da ćete vi, kada dođe dan za glasanje, glasati za moj amandman i umesto nacionalnom savetu dati ingerencije nacionalnom prosvetnom savetu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, samo ukratko da se nadovežem na ovo što je moj stranački kolega Momir Marković vama predložio.
Naime, član 13, mi smo kazali da ga treba brisati, on govori o komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta. To je danas komisija, a sutra, mi znamo, to će biti agencija. Mi smo principijelno protiv toga. Šta ona treba da radi? To je uglavnom nadzorna funkcija. Ona treba da kontroliše kvalitet i mi smatramo da je to uzimanje nečega što je zadatak uprave i Ministarstva. Ono je i do sada vršilo nadzor i tim svojim spoljašnjim nadzorom može da ovo uradi na jedan način kako je to i društveno opravdano.
Predlagali smo da se ne usvoji ovaj član 12, jer vidite šta kaže, nacionalni savet, on može da organizuje radna tela, svoje radne komisije. Znači, to je onda dodatno proširivanje jednog birokratskog aparata koji nema granica. Da ste bar kazali, te radne komisije se formiraju, pa da znamo šta će da bude, nego neograničeno može da buja jedan admanistrativni i nepotrebni aparat, paralelan Ministarstvu za prosvetu.
Šta to znači? To znači da će se sredstva iz budžeta odlivati na ova tela, a mi već znamo kakva je situacija u prosveti, kakva je finansijska situacija u pitanju i znamo kakvi su lični dhotci. Reći ćete da to nije mnogo, ali malo po malo, uzmeš malo ovde, malo tamo, ova agencija, ona agencija, i onda će prosveta biti u ovako teškoj finansijskoj situaciji delimično i zbog ovoga. Mi ukazujemo na to da u ovako teškoj situaciji, kada imamo nedovoljno finansijskih sredstava, ovo predstavlja jedan balast i rasipanje društvenih sredstava i sredstava poreskih obveznika.
Prema tome, opet poruka Ministarstvu, ako niste sposobni, ako se već odričete svake odgovornosti u ovoj oblasti, nemojte ni voditi tu oblast. Hoćete svoju odgovornost da svalite na nacionalni savet, on će vam voditi politiku i on će biti odgovoran, a ako nema napretka, kako ste definisali u obrazovnom procesu, ako nema kvaliteta u toj nastavi, onda će ocenjivati oni da li su adekvatni kadrovi, oni će davati akreditaciju.
Pitam vas još jednu stvar, u Srbiji postoji šest univerzitetskih centara, kako ste predvideli i kako ćete izbeći majorizaciju? Pretpostavimo, beogradskog, najvećeg, kod pisanja zakona apsolutna majorizacija beogradska, pisali od "a" do "š" Beograđani. Juče ste čuli njihova imena, znate da su to bivši prebezi iz Komunističke partije, stari provereni kadrovi, koji su danas otišli u drugi totalirizam koji se zove globalizam. Format je isti, matrica je slična i nije im teško da se snađu ni u ovome.
Prema tome, kako ćete izbeći i majorizaciju, jer se bojim i nečeg drugog, da će ovde doći do monopola, da vi na ovaj način ovakvim telima, sa ovakvim nadležnostima, stvarate jedno monopolsko telo koje će sigurno poništiti sve aktivnosti uprave, odnosno ministarstva.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo sa konkretnim podacima da potvrdim ovo što iznosimo kao protivljenje ovom konceptu formiranja ovih kvazidržavnih institucija, a tiče se i nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i ove komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Ako pogledate članove 10, pa i 13, koji određuje sastav ovih organa, kvaziorgana, navedeno je da to sve ne može, ali nije navedeno da ne mogu i pripadnici, odnosno članovi nevladinih organizacija. Oni mogu, oni su zaštićeni kao međedi, oni mogu svuda.
Vidite, političari se proganjaju kao nešto što treba da ide na odstrel. Čim je političar, znači, nemoralna osoba, ne sme da bude. Čim je direktor, ne sme da bude. Verovatno neko ko je najbolji stručnjak na nekom fakultetu, izabran je za dekana i on ne može, a zašto? Zato što je iza neke upravljačke strukture, prosto, demokratija uništi kvalitet i struku, a to je režija nevladinih organizacija. Da bi one u belom, crnom, žutom, zelenom i u drugim bojama harali, harali i proguravali svoje.
Pogledajte, molim vas, ovde vidim tri profesora sa Pravnog fakulteta. Vidite, ako pođemo od pretpostavke da je nacionalni savet, ovaj koji formirate, pandan nekom prosvetnom zavodu, Zavodu za prosvetu koji ranije postojao kao jedna upravna organizacija, koja obavlja stručne poslove, i ono što reče gospodin Veselinović, kada se donosio Zakon o univerzitetu koji je Gaša pregazio, vodilo se računa o državi, šta može da bude nadležnost, na kojoj se razdaljini nalazi od Vlade, od Ministarstva, od fakulteta i od univerziteta.
Ovde ste sve pobrkali. Zamislite, u članu 11. tačka 9) kažete – Nacionalni savet utvrđuje standarde za izdavanje dozvole za rad, a dozvolu za rad izdaje Ministarstvo. Znači, ako su standardi nešto što se pretače u neki akt, to je neki opšti akt, a opšti akt podzakonskog karaktera obavezuje državni organ.
Pa, ljudi moji, ko je to pisao? Da ste napisali da taj opšti akt o standardima za izdavanje dozvole za rad univerziteta ili vosokoškolske ustanove donosi Vlada na predlog nekog, mada i to nije bitno da stoji na čiji predlog, a Ministarstvo primenjuje, shvatio bih to. Ali, kako sada prebaciti nešto što je u toj hijerarhiji vlasti, pričam o tome a ne o hijerarhiji struke. To bi vam otprilike bilo - mesna zajednica propisuje kriterijume a gradonačelnik ih primenjuje.
Pa, kad bi to prošlo kod Nenada Bogdanovića? On bi rekao - ljudi, ko je ovo napisao on je nenormalan. E, po toj logici stvari vi ste to preslikali ne samo ovim odredbama o Nacionalnom savetu, o Komisiji za akreditaciju, o recenzentima, o Vladi, o ministarstvima. Nema tu prave distance i dimenzije šta je stručni a šta je državni posao. Ko u kojoj hijerarhiji gde stoji.
Vi ste devalvirali ministra, Ministarstvo. Kažete - ministra i posebno ministarstvo, jer ni tu niste napravili razliku u nekim kasnijim članovima, gde pominjete i ministra kao nekog pojedinca i Ministarstvo kao državni organ. Ne znam, zašto nevladine organizacije vrše eroziju pravnog sistema ove države ovakvim predlozima zakona.
I vi, kao neka vlast, prihvatate sve. Dovoljna je samo etiketa - evropsko, reformsko. Pa, čekajte ljudi, to nema veze sa tim. Ali, nema veze, bitno je da lepo zvuči. A ovde je većina za Evropu po svaku cenu i bilo kako da izgleda Evropa.
Pa ste ovde ubacili i neka seksualna zlostavljanja, mislim da je i bljutavo pričati o odredbama zakona koje nevladine organizacije proguravaju, na silu ubacuju, devalviraju fakultete, devalviraju struku, devalviraju profesore i pričate o nekoj autonomiji i nekoj samostalnosti.
Da li je ova komisija stručni organ, veštak Nacionalnog saveta ili Ministarstva. Videćete kasnije, čak ne postoji mogućnost vođenja upravnog spora. Ne postoji ni mogućnost sudske zaštite nekih prava. To piše u toj Bolonjskoj povelji itd? Ne piše sigurno. Ne bi se oni time ni bavili.
E, to je ta erozija i to je to uništavanje koje ide. Ako ste hteli da napravite neki organ gde ćete da izlečite sujete, po prirodi vrlo sujetne kategorije ljudi, sasvim normalno što su sujetni jer su jaki intelektualci, jaki kao pojedinci, pa ukoliko ne postoji mogućnost da se to sve lepo raspodeli, pa dajte da pravimo organe, onda kažite - moramo da bi zadovoljili Dejana Popovića, ovog u Nišu, ovog ovamo, onog onamo itd.
Ali, to kažite, to je mnogo iskrenije. Planirali ste, ne znam, negde oko 14 miliona za formiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Ljudi, o čemu pričamo. Izgubiće se struka u ovome. Pa, naravno, država i ne treba da u tim stručnim stvarima drži predavanje univerzitetu kako će da izgleda nastavni program, kako će i kojim kvalitetom da se odvijaju studije.
Zašto, recimo, niste kvalitet studija i predavanja digli na nivo univerziteta? Pošto se slažem da u našem sistemu univerzitet, tako postavljen i ako se pogleda njegov odnos prema fakultetima, taj rektorat ispada nešto kao počasno, bez one suštine. Što niste, recimo, tu izvukli nadzor nad kvalitetom obrazovnog procesa na fakultetima u sastavu univerziteta.
Što niste iskoristili jednu poentu akademskih sloboda i autonomije univerziteta u tom smislu. Ne, nego u upravljačkom, u onom gde su sredstva, u onom političkom, to sve provejava ovde. Tako da je možda 1989. i 1990. godine dobar profesor finansija, sa relativno dobrim zakonom od 1991. godine, kasnije erozija, erozija i sad je vajni rektor. Od pomoćnika ministra, zamenika, vajni rektor, i sada to držimo.
Slično je sa drugim školama i fakultetima. Ne shvata se nešto. Državne univerzitete treba da dimenzioniramo, da čuvamo. Oni su osnova akademskih studija. Nisu ove više škole i ovi Karići, i ovi što prave svoje perionice para. Nije to univerzitet. To svi dobro znate. Pa čak i vi profesori koji idete tamo da predajete, radi neke tezge, nikada vi ne bi išli tamo da nije u pitanju situacija što država nema dovoljno sredstava da plati struku.
Kada bi država plaćala struku vama bi bilo ispod časti da idete na BK da predajete, Ljubomir Madžar BK, Cvetićanin BK. Bilo bi mu ispod časti da ide tamo, kod akademika Karića.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

Ovaj amandman je motivisan slično kao i amandman na član 10. oko izbora, iako nasuprot  nekim govornicima smatram da je Komisija za akreditaciju vrlo važna. Ona treba da doprinese svojim radom da se zavede red u haotično stanje u našem visokom školstvu. Prvo to moramo da konstatujemo.
Ali, izbor je komplikovan kao i u članu 10. kod izbora članova Nacionalnog saveta. Ponovo - javni oglasi itd, bez ikakve potrebe i rokova, i zato predlažem da se sve to pojednostavi. Svrha amandmana je kao i kod prethodnog člana, samo da se uprosti izbor članova Komisije za akreditaciju, jer malopre sam govorio - biraćemo mi do proleća članove Nacionalnog saveta. Trebaće nam još nekoliko meseci da izaberemo članove Akreditacione komisije. Mi nećemo do juna iduće godine dobiti ovu komisiju, a ona bi morala odmah da počne da radi.
Zato to treba pojednostaviti izbor članova Akreditacione komisije da bi odmah mogla da počne da radi, jer za nju ima puno posla u domenu našeg visokog školstva.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Velimir Simonović.

U stavu 3. člana 14. Predloga zakona oko imenovanja recenzenta piše - Komisija imenuje recenzente na osnovu javnog poziva iz reda međunarodno priznatih domaćih i inostranih univerziteta itd. Onda se dalje konstatuje da Komisija obezbeđuje zaštitu podataka o tome kojem od recenzenata je podnet zahtev, da se ne zna ko je recenzent.
Predlažem da angažovanje nekog stranog naučnika treba da bude samo izuzetno, ako baš kod nas nema fakulteta ili naučnika koji mogu napisati recenzije. Što se tiče tajnosti, o tome se raspravljalo na Odboru, pa je čak bila ideja Gaše Kneževića da bude i elaborat tajna, da recenzent ne zna ko je podneo elaborat.
Međutim, smatram da nema potrebe za tim. Onaj koji je određen za recenzenta, ako je on stručno lice, dovoljno stručan, ako uživa autoritet među kolegama u svojoj struci itd, nema razloga da postoji tajna i da se ne zna da je on recezent. On uvek može da odgovori, čak iako napiše i negativnu recenziju ili samo neke primedbe, da se sa onima sa kojima je pisao recenziju sporazume i kaže: napisao sam tako i tako.
Navešću vam konkretne primere, recimo, ima veliki broj časopisa, pa i kod nas. Tako časopis "Tehnika" ili neki drugi, kada im pošaljete neki naučni rad za časopis, to se pošalje recezentu iz određene oblasti i često se ne daje ime recenzenta da ne bi došlo do neke svađe.
Uvek sam govorio urednicima, kada sam bio recenzent, slobodno kažite da sam recenzent, čak iako napišem potpuno negativnu recenziju ili dam niz primedbi, neka dođe autor kod mene i razgovaraćemo, videćemo o čemu se radi.
To su ozbiljni poslovi i ne vidim neku naročitu potrebu da se drži ime recezenta u nekakvoj tajnosti. To je bio motiv zašto sam napisao amandman na ovaj član.