Zahvaljujem profesoru Simonoviću. Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, ovo je zaista bila jedna tačka rasprave na Odboru za prosvetu, jer su tu dva koncepta koja se tiču recenzije.
Za neke javnost rada znači vrhunac demokratije. To jeste tako u političkom životu. Međutim, kada se radi o naučnim recenzijama i recenzijama o osnivanju i kvalitetu postojećih ili univerziteta koji nastaju, plašim se da na domaćem tržištu ima dosta malo stručnjaka i da ti stručnjaci često ne mogu da odole pritiscima onih koji žele nešto da postignu.
Zbog toga je moja opcija, opcija za tajnost. Tačno je prezentovao gospodin Simonović, mislio sam da tajnost može biti dvosmerna. Dakle, da recezent ne zna kome recenzira, niti oni koji recenziraju znaju ko će im biti recenzent. Time ćemo se osloboditi mnogih tenzija u ovom društvu, a sprečićemo mogućnost kupovine recenzenata.
Još pokojni Minimaks je često govorio - sve ima svoj kraj, pa i Minimaks, i sve ima svoju cenu. Bojim se da, ako ne shvatimo ozbiljno to upozorenje, dovodimo u situaciju mnoge naše institucije koje bi morale da budu na čvrstim, pravim temeljima postavljene, da od samog početka temelji budu dovedeni u pitanje.
Moji neki prijatelji su bili međunarodni recenzenti. Pre neki dan sam čuo priču da je data recenzija od strane jednog mog prijatelja za jedan univerzitet koji ima veze sa Srbijom, a radi se o međunarodnoj recenziji, pa se lomila oko ocene. Ta priča na mene je ostavila strašan utisak jer je ona, s jedne strane, imala potrebu, žena je u pitanju pa zato govorim ona, da da što veću ocenu jer je vezano za Srbiju, a sa druge strane plašila se da njena velika ocena ne dovede u pitanje da onaj ko osniva počne da sumnja u nju.
Dakle, ako ne znamo ništa mnogo smo na srećnijim osnovama, onda smo samo u našoj nauci. Svaka dodatna informacija kvari taj osnovni stav. To je jedina moja bojazan i zbog toga plediram da se ne usvoji ovaj amandman, inače meni jako simpatičnog gospodina Simonovića.

Zahvaljujem. Replika, gospodin Simonović, na izlaganje profesora Gaše Kneževića.

Veoma uvažavam mišljenje mog uvaženog kolege Gaše Kneževića i cenim to, ali ako su u pitanju recenzenti koji su visoko stručni i visoko moralne ličnosti, onda se te opasnosti jako smanjuju, da ne kažem da uopšte ne postoje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, mi nismo dali amandman, ali imamo pravo da se uključimo u ovu diskusiju.
Upravo ono što je govorio kolega Simonović dosta je prihvatljivo. Tu je i obrazloženje. Nemamo ništa protiv toga. Ono što smo čuli kao kontraargumentaciju je takođe dosta interesantno. Preko nekih podataka i činjenica koje su kazane ovde ne bih prešao.
Interesantno je da ministar i njegova pomoćnica uopšte ne brane amandmane, a vidite ko povremeno brani amandmane, pa vam je odmah jasno ko je autor, a ko je ovde kvazipromoter ovog zakona, zaštitnik, a on ga praktično i ne brani, a trebalo bi da ga brani.
Rečeno je da imamo malo stručnjaka. Ne mogu se složiti sa tim, bar kada je zdravstvena struka u pitanju, kojoj pripadam. Čak nam se priča ovih dana da nas ima viška, čak nam se govori da se tog viška moramo debalansirati preranim odlaskom u penziju. Možda pravnika imamo slučajno manje, pošto ste vi pravnik, pa verovatno govorite i zastupate svoju profesiju.
Mislim da mi stručnjaka u svim profilima imamo dovoljno. Ako mislite da stručni nivo onoga što daje naš Beogradski univerzitet nije na nekom evropskom i svetskom nivou, to je druga stvar. Ali to treba da kažete. Znači, vi sumnjate u stručne sposobnosti naših stručnjaka, pa nam trebaju stranci.
Ako ste zagovornik Bolonjske deklaracije, dobro znate da se mora omogućiti dvosmerna komunikacija između tog sveta i nas. Znači, nemam ništa protiv da ovde bude i neki stranac, da dođe, ali ako bude uspostavljen i suprotan smer kretanja. U principu nemamo ništa protiv te karakteristike globalizma i mondijalizma.
Kažete kupovina, da je to krajnje nečasno, ako govorimo o struci i nauci kao vrhovnoj vrednosti, da govorimo kao o kategoriji sa kojom se može trgovati. Ne kažem da toga nema. Znamo mi neke profesore pravnog fakulteta koji su, bogami, plagijatili naše velikane pravne misli, pa su danas oni istaknuti stručnjaci i priznati međunarodni stručnjaci, i nalaze se u visokim forumima i kod nas i u svetu. Ne kažem da to ne postoji.
Čega ima da se boji neko ako je stručni autoritet da kaže istinu da je nešto u redu i da nešto nije u redu? Verovatno tu nije mirna savest. Vi kažete da je kod nas takva džungla pe će tu biti svega i svačega. Kažete, ako uspostavite tajnost i recenzenta i onoga ko treba da napravi recenziju sprečićete kupovinu. Nećete. Jer, ako korupcija postoji, ako je korumpiran onaj ko je recenzent, on će dojaviti onome, evo imam tvoj projekat u rukama, hoćeš li ti da to uradim brže ili sporije ili će to da stoji u fioci mesecima. Znači, to se ne rešava tim instrumentima.
Pružam podršku ovome što je rekao profesor Simonović.
Postoji još jedna stvar - govorio je poslanik Krasić da su izvesni ljudi čas nevladina organizacija a čas su ministri, pa ne znamo šta ste, podeljene ličnosti? I vlada ste, kad šta možeš da zgrabiš. Kada ne možeš da vladaš, onda ćeš biti nevladina organizacija i onda tražiš prodor u moć i vlast preko nevladine organizacije.
Hoću da kažem samo da će ovakvo telo moći da bude podložno upravo ovakvim manipulacijama. Ne vidim kako se od toga odbraniti. Voleo bih da mi neko da pravi odgovor.
Vidim jednu jedinu branu, zato sam i počeo ovu rečenicu. Mi imamo Srpsku akademiju nauka. Napadate je vi iz nevladinih organizacija žestoko, ali to je naš reper za najviši dostignuti nivo u nauci, u umetnosti. Ako mi nećemo da poštujemo svoju instituciju, i ako hoćemo da je omalovažavamo i uništavamo, to je naš problem, to ćemo mi onda i platiti. Po meni, mislim da iz te institucije treba angažovati ljude, a nikako iz ovog tzv. nevladinog sektora, to je vladin sektor, samo neke druge strane zemlje.

Replika, narodni poslanik Gašo Knežević.

Poštovani predsedavajući, dužan sam intervenciju. Gospodin imputira. Uopšte nisam govorio o nedostatku stručnjaka u ovoj zemlji. Ja sam rekao samo kao primer da je moja prijateljica koja je Srpkinja, u nemačkom projektu učestvovala i davala recenziju nemačkom univerzitetu. Dajte da postanemo ozbiljni i da ovde počnemo ozbiljno da radimo. Ja sam govorio o načelnom pitanju koje je pokrenuo profesor Simonović.
Čak me ne interesuje koji je to član zakona. Ovo je potpuno principijelno pitanje. Prvi put sam izašao za ovu govornicu danas i izbegavaću je, jer će potpuno pogrešni privesci, neke etikete će nekim ljudima da se stave zbog moje malenkosti.
Molim vas, još nešto što želim jasno i glasno da kažem. Radim na pravnom fakultetu, u Skupštini ne uzimam pare, niti sam ikada od države uzimao pare, ni kada sam bio ministar. Uvek sam radio na pravnom fakultetu zbog određenih razloga koji su krajnje racionalni. Nikada nisam bio član ni jedne nevladine organizacije, sem ako ova skupština nije nevladina organizacija po vašem tumačenju.

Gospodine Momčilov, vi ste izazvali repliku. Čisto da vas obavestim. Daću vam reč, nema problema, samo želim da kažem da je vašim izlaganjem došlo do replike. Izvolite.

Ovde sam pogrešno protumačen i intervenišem u tom pravcu. Kolega se uzbudio, ne znam zašto se uzbudio.
Vi ste jasno rekli, ja sam zapisao - imamo malo stručnjaka. Ako ne verujete, stenogram postoji, možete lako proveriti. Zbog toga sam intervenisao, nemojte se žestiti.
Nikakve imputacije ovde ne želim i da ikome imputiram bilo šta. Sve ću nazvati svojim imenom i prezimenom, to meni nije teško i nemojte da se bojite što izlazite, voleo bih da vi što više izlazite, da u stručnoj razmeni ovde dođemo do kvalitetnih predloga, koji znam da neće biti usvojeni, jer ovo je već nešto što je zacrtano, što je dogovoreno i ovo mora samo tehnički da se odradi.
No, ovo što mi pričamo, gospodine Kneževiću, to je zbog naše javnosti, to je zbog naroda. Izlazite vi, neka vidi narod šta vi pričate i za šta se zalažete. Imaćete sigurno i pristalice svoje u narodu, ali isto tako mislim da se i mi srpski radikali ovom svojom pričom predstavljamo u pravom svetlu i našem narodu.
Prema tome, ono što ste kazali, rekli ste, a nikakvih imputacija nema, nevladinih organizacija. Nemojte da vam sada navodim Vodinelića, da vam navodim gomilu drugih imena, nema potrebe, jer nisu predmet ove rasprave.