Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetislav Krstić i Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane na Predog zakona o visokom obrazovanju u ime poslaničke grupe G17 plus  podneli su Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Moram vas podsetiti da je ovaj zakon povučen iz procedure, a tada su amandmane u ime poslaničke grupe G17 plus podneli članovi Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i narodni poslanici Milka Silajev, Vladimir Homan i Miloljub Albijanić. Zbog tehničkih razloga ponavljanja amandmana na isti tekst zakona, sada su u ime poslaničke grupe potpisani samo Vladimir Homan i Miloljub Albijanić formalno, a amandmane na ovaj zakon obrazlagaće uvažene koleginice članice Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i koleginica Milka Silajev. Mislim da je vrlo korektno sa skupštinske govornice to reći.
Žao mi je što Odbor za prosvetu i Vlada Repbulike Srbije određene amandmane nisu prihvatili. Mislim da još treba valjano obrazložiti i očekujemo do kraja rasprave da još neki amandmani, koji su dobri, budu prihvaćeni, a predloženi od strane poslaničke grupe G17 plus. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa G17 plus podnela je amandman na član 10. stav 1.
Inače, mi smo govorili u načelnoj raspravi koliko je bio neophodan ovaj novi zakon i to što ima ovoliko amandmana, i Vlade i drugih poslaničkih grupa, samo je dokaz koliko smo svi zainteresovani za ovaj zakon i za visoko obrazovanje. To što su neki prihvaćeni a neki nisu, znate kao kada pravite tortu pa na kraju želite da je ukrasite pa dodajete šlag itd. Dakle, sve ono što je ličilo na taj šlag to je prihvaćeno, a ono što je bio biber, što bi pokvarilo tu tortu, nije prihvaćeno.
U članu 10. stav 1. posle tačke 1) mi iz G17 plus smatramo da bi trebalo malo precizirati članove Nacionalnog saveta. U zakonu piše da se bira 10 članova iz reda redovnih profesora vrhunskih naučnika, odnosno umetnika, sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih odnosno obrazovno-umetničkih polja, na predlog Konferencije univerziteta.
Obzirom da po Predlogu ovog zakona imamo pet obrazovno-naučnih polja u okviru kojih se obavljaju studijski programi, rekli smo da su to prirodno-matematičke nauke, društveno-humanističke nauke, medicinske nauke, tehničko-tehnološke i umetnost, smatrali smo da bi bilo mnogo preciznije kada bi se nakon ove tačke dodale reči "po dva iz svakog ovog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja", prosto radi ravnopravne zastupljenosti svih polja. Bez obzira da li neki univerzitet ima manje profesora odnosno manje studenata, svako treba da ima svoju šansu u okviru Nacionalnog saveta.
U članu 10. stav 6, na kraju rečenice predlažemo da se kaže da Konferencija univerziteta odnosno akademija strukovnih studija upućuje konačan predlog od najviše 15, odnosno najviše tri kandidata Narodnoj skupštini u roku od 30 dana po isteku roka za dostavljanje primedaba i predloga.
Takođe smo smatrali da je bilo potrebno voditi računa i o broju studenata univerziteta i o broju nastavnika i saradnika. Obzirom da se ovim predlogom zakona izjednačuju državni i privatni fakulteti, trebalo bi voditi računa da recimo Univerzitet u Beogradu ima preko 70.000 studenata i da treba da ima određenu prednost u odnosu na neke nove mlade univerzitete koji će se otvarati i koji će imati stotinak, možda čak i manje studenata. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč. Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 10. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Naslov iznad člana 11. i član 11.
Na naslov iznad člana 11. i član 11. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da ministar Vuksanović nema strpljenja da prati raspravu po amandmanima na ovako značajan predlog zakona, značajan u kontekstu u kome ga on predstavlja.
Što se tiče nas srpskih radikala i našeg stava po pitanju ovog zakona i zakona o srednjem i osnovnom obrazovanju, koje ste doneli pre godinu i više dana, apsolutno se nije menjao i on vas amandmanima srpskih radikala upućuje na činjenicu da su u veoma važnoj oblasti, u resoru kakav je prosveta, mnoge stvari, bar kako govore zaista cenjeni ljudi iz struke, na jedan neverovatan način stavljene u konfuziju i neće doprineti da se visoko školstvo u Srbiji razvija, baš kao što nije doprineo ni onaj prethodni, vezan za osnovno i srednje obrazovanje.
Već se i danas nad svakim ko želi da razmišlja i o svojoj sudbini, a zaposlen je u prosveti, i vidite i sami da su od jutros naslovi u svim novinama da prosvetare očekuju otkazi, u kontekstu i ministrovog izlaganja i tih indirektnih pretnji koje im upućuje, postavlja pitanje, to je zaista osnovno što mi treba da razmotrimo ovde - kakav je legitimitet ministra Vuksanovića da on predlaže ovaj zakon.
Ako ste juče svi u vašim internim proračunima i preračunima, kao što je to uradila jedna dnevna novina, mogli da vidite koliko vredi birača jedan poslanik, nema tog promila u kome može da se nađe ministar Vuksanović. Zaista je to tako. Ni one njegove ovde famozne trojke nema da ga podržava povodom Predloga ovog zakona i njegovog izlaganja.
Zamislite kakav je legitimitet čoveka koji nema ni svoj sopstveni politički, stranački identitet, koji je nedonošče u Koštuničinoj vladi, u njegovoj stranci, i dođe sa ovakvim predlogom zakona, koji svaki cenjeni univerzitetski profesor može da ospori snagom argumenata, kao što je to od početka radio prof. dr Mileta Poskurica. Svaki drugi ne univerzitetski profesor, nego poslanik i političar zna da ako neko izlazi pred Narodnu skupštinu ovako važnog resora sa predlogom mora da ima pre svega birače iza sebe i mora da ima podršku struke.
Ovaj nacionalni savet koji se ustanovljava i Zakonom o visokom obrazovanju zapravo je paralelni ili apsolutno identični organ onom nacionalnom savetu, koji ste vi izabrali pre nešto više od dva meseca. I sada da se pred poslanike vladajuće strukture postavi pitanje: kako se zove predsednik nacionalnog saveta – možda znaju ovi koji su članovi Odbora za prosvetu, ministar verovatno zna, pošto je to sve njegov kadar – ali vi svi da se upitate kako se zove ta osoba, nemate pojma.
Ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i član 11. govori o nadležnosti sada ovog saveta, koji treba da se ustanovi u okviru visokog školstva i o čemu je govorio malopre veliki broj poslanika, načinu na koji se vrši prijavljivanje, poziv na konkurs, oglašavanje. I onda je neverovatno da onaj koji upućuje javni poziv je taj koji zapravo odlučuje o tome i ko su ti ljudi iz struke, onako kako je to pobrojano u članu 10, koji će biti izabrani.
Ako pogledate član 11. predloženog zakona, dakle, tražila sam da se i naslov i član 11. brišu, kako izgleda sastav i nadležnost saveta po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj isti savet za koji se sećate da ste ga noću birali i to je problematično oko izbora članova.
Moram da vas podsetim da je predsednik Narodne skupštine, potpuno nesnađen u onoj situaciji i sam ne znajući kako se taj predlog stavlja na glasanje, odnosno pojedinačno kako je koji stigao, rekao - upozoravam da treba da glasate samo za jednog od predloženih kandidata. Pa je slučajno ili već omaškom, i predsednik odbora, gospođa Banović, dva puta glasala u okviru jednog predloga, ne znam iz koje struke je bilo.
Sada da se sami pitate koji su to ljudi koji su članovi tog nacionalno-prosvetnog saveta, evo ne znate predsednika, ali bar da navedete jednog, zaista to ne biste znali, ne biste mogli, a pred vama je odgovornost, zato što se ovaj novi osniva, zato što je potrebno 14,5 miliona dinara da bi se osnovao ovaj novi, zato što je onaj prethodno izabran u gluvo doba noći ili već u ranim jutarnjim satima, opet na potpuno pogrešan način. Postavlja se zaista pitanje, pored izbora pojedinih od njih, jer svi ste kršili tu proceduru, pa ste glasali po dva-tri puta iz okvira jedne struke za predložene kandidate, šta će oni da rade.
Identične su im nadležnosti, ili ako nisu u pisanom obliku, kao što to stoji u usvojenom zakonu, sada je predlog, eventualno bi mogla da usledi i neka modifikacija. Onda se postavlja pitanje - a šta će vam dva nacionalno-prosvetna saveta i ko su ti pametnjakovići koji će sada da zasednu i da kažu, e, mi smo ti po predlogu iz člana 10. koji ćemo da odlučujemo i koji smo kompetentni na osnovu ovoga što im je zakon dao i član 11. šta sve treba u budućnosti da rade.
Nikakvo vi obaveštenje nemate, nemaju članovi Odbora za prosvetu, uz to što ne znaju ni kako se predsednik saveta zove, ni ko su njegovi članovi po usvojenom zakonu prošle godine, ni kada su se oni sastali, ni šta rade, ni kako rade. Jednostavno takvog izveštaja nema, niti su poslanici upoznati sa tim.
Ovo je zaista jedna tipična obmana celokupne srpske javnosti, i studenata i profesora univerziteta, i ljudi koji žele intenzivno da se uključe u poboljšanje položaja naših univerziteta i u sprečavanje svega onoga što dan-danas i te kako postoji i na Univerzitetu u Kragujevcu i na Univerzitetu u Beogradu, Novosadskom, Niškom, a to je izraženi stepen korupcije među profesorima i njihovim saradnicima.
I zaista samo mi koji dolazimo iz Kragujevca smo spremni da govorimo u nizu primera o tome, pa čak i personalno kako se to radi, jer znate to je najveća boljka danas u srpskoj prosveti, baš kao i u zdravstvu, baš kao i u oblasti finansija, a nas ministar zamajava ovakvim predlozima zakona, koji u kvalitativnom smislu ništa novo neće doneti.
Opet ponavljam, bez ikakvog legitimiteta, jer i ministar i svi njegovi saradnici, i prisutna gospođa koja je njegov pomoćnik, i svi ostali iz kabineta, iz Ministarstva prosvete, u biračkom telu nemaju nikakav predstavljački kapacitet, apsolutno su politički neidentifikovane osobe u smislu da ih narod prepoznaje kao nosioce nekih promena i da oni mogu nešto da znače.
Ne možete da budete deo izvršne vlasti a da vam narod za to nije dao poverenje, a poverenje se jedino stiče na izborima. Sada ovde ima dobacivanja da je dao poverenje. Dao je vama tako skupljenim i skrpljenim od Koštunice. Misle da je narod dao 28. decembra 2003. godine, pošto su radikali oborili DOS-ovsku vlast, Koštunici poverenje. Nije, dao je srpskim radikalima.
To što on nije želeo da sluša pametnog čoveka i najpopularnijeg političara u državi, gospodina Nikolića, sledećeg dana, pa je pribegao tom nesrećnom sakupljanju svojih koalicionih partnera, njemu će to na kraju da izađe na nos. Znate, spasio vas Lalović juče da ne budu izbori sutra, ali Lalovića nema mnogo u toj vašoj tesnoj koaliciji. Nikada ne znate kada zanoćite sutra šta će da se desi, ko će da vam otkaže poslušnost i koliko će da vas ucenjuje.
Takav vam je i ovaj Vuksanović, koji je prihvaćen sa vaše strane, skrpio ove sve za svoj kabinet, doveo ih i to osobe sa lavirajućim političkim stavovima, potpuno nepoznate u političkoj javnosti, da vode ovako važan resor, kao što je resor prosvete, da izlaze pred časne i ugledne profesore univerziteta, koji nisu u kriminalu i korupciji, za razliku od pojedinih, sa predlozima zakona, koje apsolutno, kao i ovaj predlog zakona, u smislu ustanovljavanja boljeg pravila ponašanja i profesora i studenata kada je u pitanju visoko obrazovanje, ne mogu da donesu.
To su sve pitanja koja uvek imaju svoj početak i kraj. Početak je onda kada ljudi koji nije trebalo da dobiju to poverenje, dobiju poverenje od nekih da se bave tim poslom i onda daju sebi za pravo, kao što je to uradio prvog dana kod rasprave o Predlogu zakona u načelu ministar Vuksanović, vajni ministar, da procenjuje koji su to lošiji, koji su dobri, a koji su najbolji profesori univerziteta.
Ko je on da se uopšte bavi takvim procenama? Kako ga nije sramota. Treba da ima jedan dan univerzitetskog rada, kao što to imaju ovde kolege iz raznih političkih stranaka i naš ovlašćeni predstavnik doktor Poskurica, pa da pričaju o tome. Eto, takav je ministar prosvete.
Ali, zato što je osion i što su mu data krila, a nije trebalo da ih dobije, saseći će ih birači na sledećim izborima, i takvih i sličnih ministara u budućoj vladi neće biti, nego ljudi koji su spremni da odgovorno rade svoj posao i iza kojih stoje birači u Srbiji, za razliku od ministra, gospođe koja je pomoćnik, jer sasvim slučajno dolazi iz Kragujevca, pa njen i politički i predstavljački kapacitet u tom smislu veoma dobro poznajem, i svih drugih, i ne samo u tom, nego i u drugim ministarstvima.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, biću veoma kratak. Želeo bih samo da se nadovežem na ovo izlaganje poslanika SRS Nataše Jovanović.
Da se mi razumemo, nacionalni savet za visoko obrazovanje, kako je ovde dat i u ovom članu 11, kada vidite njegove nadležnosti i kada pročitate šta je njegov cilj, kaže se - razvoj i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja. Ako je to cilj, kako se može postići? Prvo, obrazovnim sadržajima, složićete se svi, i metodologijom. Postoji nauka koja se time bavi, pedagogija.
Ko to treba da reguliše, da imamo dobar sadržaj obrazovni i da imamo dobar metod, a naravno i kvalitetne predavače. Struka. Ako struka to treba da reguliše, ona jedino to može da reguliše kako treba i tu Vlada nema šta da traži. Ona dva predstavnika Vlade su apsolutno nepotrebna.
Dalje, ako vidite sve ovo što je pobrojano u 15 tačaka, vidite da je to paralelno ministarstvo i da ovo telo treba da vodi politiku. Zašto smo mi protiv ovoga? Ovo je rušenje našeg pravnog sistema i sistema dosadašnje uprave. Ako nećete vi da radite iz Ministarstva, ako ste nesposobni i ako vam poturaju razne papire i vi to prihvatate, da su to vaša rešenja, vi to kažite, demisionirajte. Nemojte da odustajete i da rušite sistem uprave koji postoji u svim razvijenim zemljama sveta.
Znači, ne treba nama paralelno ministarstvo jer može neko da kaže - šta ćemo sa zaštitom javnog interesa i sa odgovornošću. Postoji mehanizam, imamo nadzorne odbore i tu Vlada treba da imenuje svoje ljude koji će kontrolisati.
Ako je ovo savet, onda je uloga savetodavna, nije vođenje politike. Opet nešto iz orvelovskog repertoara, da menjate sadržaj terminima. Orvelovština je kazati ono suprotno nego što termin označava.
Nemojte da se igrate i zbog toga vam kažemo da politiku vode oni koji treba da vode, a ako su nesposobni demisioniraju, i neka se ne pravi paralelno ministarstvo na ovaj način.
Postoji velika bojazan da će ovakvo telo biti centar monopola i to je opet nešto iz one kolektivističke svesti o kojoj sam juče govorio, a i u narednim obraćanjima kada budem obrazlagao amandmane toga ću se opet dotaći.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je povučen.
Na naslov iznad člana 12. i član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonskom projektu u načelu je dosta rečeno od nas poslanika SRS, dali smo dosta primedbi na ovaj zakon, ali kao član Odbora za prosvetu mogu reći narodnim poslanicima neke stvari bliže i neke detalje koji su se dešavali na Odboru za prosvetu, a to jeste da se ponovo nađu zajedno na istom cilju i po istoj temi bivši DOS, sadašnji DOS ili ostaci DOS-a koji danas vladaju.
Naime, na Odboru za prosvetu gotovo da su potpuno saglasni bili poslanici ili ostaci bivšeg DOS-a Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, ovi koji sada čine vlast. Tada smo mi uočili da je ovaj zakon vama poslat mnogo pre, možda mnogo pre nego što ste potpisali Bolonjsku deklaraciju 2003. godine. Verovatno su vam dati okviri i ono što treba da uradite. Tada je bio ministar Gašo Knežević i verovatno zbog one borbe oko vlasti među vama niste uspeli da taj zakon u toj verziji proturite, a sada to pokušavate zajedno i to će se pokazati prilikom glasanja u Skupštini.
Što se tiče ministra prosvete, on je na Odboru za prosvetu rekao da se nije mnogo mešao u svoj posao, da su to pisali rektori univerziteta, neke nevladine organizacije. Uglavnom, na Odboru za prosvetu glavnu reč je vodio Gašo Knežević, ministar prosvete se nije mnogo mešao, pa ni pomoćnik ministra prosvete, jer nisu ni znali neke detalje da objasne nama članovima Odbora, pa i kolegama poslanicima, univerzitetskim profesorima koji su postavljali pitanja. Znači da se nisu mešali u svoj posao, jednostavno dato im je to da odrade i ima da se odradi.
Ja sam rekao javno ministru prosvete da nije bilo potrebe za nekom kozmetičkom promenom, da sekiramo Gašu Kneževića da ne bude ministar, mogao je i da ostane.
Međutim, ministar prosvete je rekao da bi želeo da bude ministar sporta, koliko se sećam, a Ministarstvo prosvete ga nije mnogo interesovalo. To se i vidi. Tako se to odvijalo i posle takve kohezije, mi smo srpski radikali napustili taj odbor, videli smo da je sve to dogovoreno unapred i normalno da će se sve to tako odraditi.
Ovaj zakon, o kojem smo dosta govorili, jeste nešto slično Šuvarevoj školi, ako se sećate osamdesetih godina, kada je napravljena velika zbrka u osnovnom i srednjem obrazovanju. Naime, ovako sklepan zakon napraviće veliku zbrku, verovatno i frku i trku, nerazumevanje u oktobru kada bude upisni rok i verujem da će trebati najmanje dve tri godine da i sami oni koji su pisali ovaj zakon i oni koji će raditi podzakonske akte da objasne na univerzitetima i fakultetima šta i kako da se radi i kakva će sve situacija da bude na fakultetima.
Ako čitate ovaj zakon i vidite nadležnosti nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i oni koji se razumeju u šematski prikaz i ustrojstvo Ministarstva prosvete, videćete da se mnoge nadležnosti Ministarstva prosvete poklapaju sa nadležnostima ovog našeg nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Znači, mnoge nadležnosti.
Vama je poznato da u Ministarstvu prosvete postoji sektor za predškolsko obrazovanje, osnovno, srednje, više i visoko, da ti sektori u svojim telima imaju i ostala tela koja se bave kreiranjem visokoobrazovne politike, počev od naučnoistraživačkog odeljenja, zatim nekih zavoda itd. Znači, to su sve tela koja su nekada radila ovaj posao.
Danas mi dupliramo, a ako posmatramo da smo usvojili već jedan nacionalno prosvetni savet, ovo je trodupli trošak građana, odnosno namet na leđa građanima Srbije. Vama je poznato da ste pre dva-tri meseca izglasali vašom većinom Nacionalni prosvetni savet, protiv koga smo mi srpski radikali bili iz razloga da se ne stvara jedno birokratsko telo, birokratsko upravljačko telo koje će biti eksponent većine ove skupštine ili eksponent Vlade Republike Srbije. Znači, da se ne stvara jedno takvo telo koje bi stvaralo i značilo samo dupliranje poslova, a da ne govorim o trošenju budžetskih sredstava.
Ako ste već prihvatili i izglasali Nacionalni prosvetni savet, meni je cilj da podsetim vas i građane Srbije koje su nadležnosti tog Nacionalnog prosvetnog saveta, kakav je sastav tog Nacionalnog prosvetnog saveta, da iz toga zaključite da je formiranje ovog nacionalnog prosvetnog saveta bespotrebno.
Primer radi, sastav Nacionalnog prosvetnog saveta, koji ste vi ovde izglasali i usvojili, samo da vam kažem iz kojih je to struktura, počev od naših institucija, naših ustanova, sve do sindikalnih organizacija, verskih ustanova i predstavnika nacionalnih manjina. Evo, samo da vidite koliko imate ovde članova Nacionalnog prosvetnog saveta univerzitetskih profesora ili profesora sa doktorskom disertacijom.
U ovom prosvetnom savetu birano je tri člana iz reda akademika, jedan član iz Matice srpske. To je četiri profesora. Zatim, imamo četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu. To je osam profesora. Zatim, imamo po jednog člana iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika: Univerzitet u Prištini, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu. To je 13 univerzitetskih profesora koji su već izabrani u ovaj Nacionalni prosvetni savet.
Zatim, ima članova iz redova srednjih škola, sa učiteljskog fakulteta, stručnih škola. Potom, imate članove predstavnike verskih zajednica, članove nacionalnih manjina, sindikalnih predstavnika, uglednih privrednika itd. Ako ovde dodamo da ima još najmanje pet profesora sa doktorskom disertacijom, to znači da ima oko 20 profesora koji su eminentni stručnjaci i kompetentni stručnjaci da zamene ovaj nacionalni savet od 15 članova. Time bi izbegli one troškove od 14 miliona za početak rada ovog nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
To je ono protiv čega smo generalno mi srpski radikali, zato što ne želimo da ovom napaćenom narodu, koji jedva sastavlja mesec za mesecom, da i dalje pravimo nove namete i bespotrebno trošenje budžetskih sredstava, a ujedno i stvaramo jedno birokratsko telo koje će da sužava autonomiju i univerziteta, fakulteta, odnosno samog studenta.
Problem ovog zakona nije samo u tome što smo potpisnici Bolonjske deklaracije. Niko od nas srpskih radikala nije protiv raznih potpisa deklaracija, konvencija koje će da unaprede naš obrazovno-nastavni program ili, kako vi kažete, studijski program. Mi smo protiv da nama neko iz inostranstva servira nešto što će neki predstavnik naše vlade da se smeška i da tamo potpiše, a u stvari da to ide na štetu naših mladih generacija, naših mladih akademaca. To je primer i ovog zakona.
Ako vi usvojite onaj zakon povodom koga ste imali problema, vezano za rasturanje NIS-a, to će naneti nama i privrednu i ekonomsku štetu, ali ako vi usvojite jedan ovakav sistemski zakon za visoko obrazovanje, te posledice biće mnogo veće i teško se mogu ispraviti. To su oni problemi koji su generalno vezani za ovaj zakon o visokom obrazovanju.
Mi smo i pre ovog zakona imali dva zakona o univerzitetu. Kada sam radio u Ministarstvu prosvete 1998. godine, rađen je Zakon o univerzitetu. Sećam se da su tada bile formirane dve komisije: Vladina komisija i komisija Ministarstva prosvete. Gotovo celu godinu se vodila javna rasprava oko tog zakona. Bili su uključeni eminentni stručnjaci, profesori, doktori, svi oni koji mogu da doprinesu radu na takvom zakonu. Sećam se da je taj zakon usvojen 1998. godine. To je jedan od najboljih zakona za visoko obrazovanje koji je usvojen u našoj istoriji.
Taj zakon, sa nekim malim izmenama i dopunama, mogao je da vlada decenijama. Nije bilo potrebe da ga menjamo.
Ovo što danas vi radite, u stvari, jeste ono što rade mnoge nevladine organizacije, one koje vršljaju po našoj zemlji, one grupacije ljudi na univerzitetu i fakultetima koje su i učestvovale u kreiranju ovog zakona, jer, po svemu sudeći, bar ja nisam video neke javne rasprave, neke okrugle stolove, neke polemike koje su se vodile o ovom zakonu, koje bi se prenosile preko sredstava informisanja. To znači da je sve rađeno po nalogu i potpisivano po nalogu.
U ovom zakonu poseban problem jeste što student nije u centru pažnje, nego Bolonjska deklaracija i neki dodaci koje ste vi uradili kako bi Vlada Srbije mogla slobodno da vrši centralizaciju visokog obrazovanja. Da je student u centru pažnje, ne bi se desilo da se studentu omogući da polaže samo dva puta ispit. Šta ako ne položi drugi put? Onda ponovo sluša nastavu, ali nije definisano šta posle toga. Znači, niko ne zna studentska prava posle toga.
Da ne govorim o evropskom sistemu prenošenja bodova, gde studenti koji imaju uslova da budu na budžetu treba da imaju 60 evropskih prenetih bodova, a onaj ko ima para i može da plati, treba mu 36. Šta će se desiti? Desiće se da oni dobri srednjoškolci upišu odabrane smerove na fakultetima, a oni što nemaju novca neće moći da imaju pristup odabranim smerovima. To je suština. Da ne govorim o novcu koji se daje na privatnim fakultetima.
Ima ovde jedna stvar koju treba pomenuti, a to jeste da se kriterijumi za dobijanje dozvole za rad i akreditaciju studijskog programa pooštravaju. Ali, i to je malo. Trebalo bi sa 60 redovno zaposlenih profesora popeti broj na bar 70, jer bi se time izbeglo da privatni fakulteti niču kao pečurke i stvaraju haos u obrazovanju.
Zato apelujem na sve poslanike ove skupštine da ovaj zakon uopšte u načelu ne prihvate, jer će napraviti veliku štetu za naše visoko obrazovanje.