Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju i ovu raspravu. Celog dana raspravljamo. Pokušavaju poslanici SRS da poprave amandmanima nešto što je apsolutno nepopravljivo.
Na član 116. narodni poslanik Milorad Mirčić podneo je amandman, u kome traži da se posle stava 5. doda novi stav 6. koji glasi: "Fakulteti koje je Republika Srbija osnovala pre stupanja na snagu ovog zakona zadržavaju svojstvo pravnog lica i smatra se da imaju dozvolu za rad i akreditaciju".
Mi smo ceo dan danas kroz amandmane upravo o ovoj temi i o ovoj tački raspravljali, dokazujući da su fakulteti u Srbiji, pogotovo fakulteti u Beogradu, mnogo stariji od univerziteta, da su mnoge generacije vrhunskih svetskih imena, vrhunskih stručnjaka, izašle sa tih fakulteta, a vi sada bilo koji fakultet čiji je osnivač država, dovodite u istu ravan sa fakultetom koji može da osnuje bilo ko od ovih biznismena novokomponovanih, koji su stekli određena sredstva da mogu da plate eventualno par profesora i da formiraju katedre.
Zbog toga smatramo da fakulteti u Beogradu treba da zadrže svojstvo pravnog lica i da fakulteti u Beogradu, čiji je osnivač Republika Srbija, treba da se smatra da imaju dozvolu za rad i akreditaciju.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da, treba zaštiti dostojanstvo naših fakulteta i zbog toga je i podnet ovaj amandman, da ne bi Pravni fakultet, preko Univerziteta u Beogradu, tražio od svojih bivših studenata, a sada u nekom organu, dozvolu za rad i akreditaciju, jer i u vreme dok nije postojala akreditacija taj fakultet je iznedrio one koje sada pitam.
Zbog toga je podnet ovaj amandman da ljuljnemo šamar nevladinom sektoru koji uništava sve do čega se dohvati. Ali, moram da vam skrenem pažnju da se ovim predlogom zakona u suštini menja iz temelja postojeći sistem visokog obrazovanja.
U ove odredbe o upravnom nadzoru ubacili ste i inspekcijski nadzor, evo uzmite bilo koji zakon u Republici Srbiji, ako postoji u jednoj oblasti upravni nadzor i inspekcijski nadzor, on je verovatno podeljen u najmanje dva različita člana. Kod vas je to zbrda-zdola stavljeno u jedan član, pa se kaže: "Upravni nadzor nad radom visokoškolskih ustanova vrši Ministarstvo." To je poglavlje 15.
U okviru člana 106. nalazi se inspekcijski nadzor. Molim vas pogledajte šta su napisali šta može inspektor da uradi - da poništi upis studenata u prvu godinu studija preko broja studenata utvrđenog u skladu sa članomitd; da poništi upis studenata koji je obavljen suprotno odredbama ovog zakona; privremeno zabrani obavljanje delatnosti visokog obrazovanja pravnom licu koje tu delatnost obavlja suprotno odredbama ovog zakona.
Onaj ko privremeno zabranjuje ili ko zabranjuje obavljanje delatnosti - vi ste ovo prepisivali, ali ste zaboravili samo jednu stvar, da je promenjen karakter ovog zakona i da sada imamo dozvolu za rad. Valjda treba da se oduzme dozvola.
Ako se oduzima dozvola imate sijaset odredbi koje uvažavaju status studenta one visokoškolske ustanove kojoj je oduzeta dozvola za rad ili kojoj je zabranjen rad, u smislu njihovih statusnih prava, mogućnosti nastavka i završetka na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi.
Ovde ste dali ovlašćenje jednom inspektoru da jednoj instituciji, koja uživa slobodu akademskog rada, delovanja i stvaralaštva, kojoj se Ustavom i zakonom garantuje autonomija, oblik samostalnosti i slobode, inspektor privremeno zabrani rad.
Zamislite to, dođe jedan inspektor i zabrani medicinskom fakultetu da obavlja delatnost privremeno, a pri tom, da vas samo podsetim, ustoličili ste nove kvazidržavne organe u vidu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Komisiju za akreditaciju, pa čak i Ministarstvo koje izdaje i oduzima dozvole. Sve je pobrkano.
Ljudi moji, kada vidite u potpisu - nevladina organizacija, bacite to u kantu za smeće i sedite i napišite nešto novo. Sto amandmana je podnela Vlada, tridesetak pod firmom Vlade, a ostatak G17 plus, DSS, itd.
Svi smo svesni da ovo ne valja. Ne ljutimo se mi što vi naše amandmane nećete da prihvatite. Ne ljutimo se ni na one koji su napisali, pa su pod pritiskom jednog bivšeg ministra, ta cela poslanička grupa odustala od amandmana. Ne ljutimo se ni na njih.
Vi ste dokazali da Predlog zakona ne valja. Vlada je sa 100 amandmana, što direktno, što indirektno, intervenisala i naravno da nije mogla da popravi ovaj tekst. Ovo je nepopravljiv tekst, ovo je tekst samo za kantu za smeće.
Mi nismo hteli da idemo, kao što znamo kod nekih zakona da krenemo od člana do člana, pa da ispravljamo i pravno-tehničke nebuloze itd. Samo smo hteli da vam ukažemo na nešto što ne može da bude u zakonu i koje će štetne posledice da budu ukoliko se ovo bude primenilo.
Mene ne čudi što ste stavili ove velike rokove za početak primene, usaglašavanje, verovatno standarde itd. Ima tu puno posla koji treba da se uradi ili da budem precizniji da se nasledi ili da se napravi neki korak dalje u odnosu na ono što je već dostignuto, i da se ispravi nešto što ne valja, a sigurno da ima i toga što ne valja.
Ali, sa ovim predlogom zakona, ako on postane pravi zakon, norma, skup normi koje obavezuju, verujte, napravićete samo galimatijas, nećete ništa urediti, nego upropastiti jednu oblast.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 118. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević i narodni poslanik Dragor Hiber.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Vi ste povukli, ali gospodin Dragor Hiber nije, pa zato i čitam.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, dr Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, želi završnu reč? Da.

Poštovani poslanici, hvala vam na današnjem danu, odnosno velikom broju izlaganja i velikom broju amandmana.
Moram da kažem zbog čega ovaj zakon ima ovako veliki broj amandmana, jer je to u skladu sa načinom na koji je on pisan. On je pisan na jedan jedini način na koji je to moglo da se uradi, a da nemamo probleme i da dobijemo najbolji mogući tekst u ovom trenutku.
Naravno da idealnih tekstova nema i naravno da će se verovatno u praksi pokazati u narednih tri, četiri, pet ili već koliko godina da je potrebno usavršavati ovaj tekst.
To će se dešavati i u drugim državama koje sprovode na isti način ovu reformu, a sve je sprovode u Evropi na isti način. Imali smo mogućnost da onako staromodno, starovremski pišemo zakon, činovnički, nekoliko činovnika u ministarstvu da sedne, da prepiše neki evropski standard, to je sve dostupno, nalazi se na sajtovima, ima naše Ministarstvo, imalo je, ima, imaće komunikaciju sa međunarodnim institucijama pri Savetu Evrope, pri EU itd. i to ne bi bila nikakva specijalna tajna.
Sasvim sigurno u oblasti visokog obrazovanja, gde se po prirodi stvari nalazi intelektualna elita jedne nacije i jedne države, mišljenja su vrlo jaka, ličnosti su jake i onda bi se na to ministarstvo, odnosno tu grupu činovnika obrušavali i studenti i profesori sa svojim idejama, svojim mišljenjem i to bi bilo teško orkestrirati i uopšte operacionalizovati u jedan zajednički tekst.
Osim što je demokratski, bilo je i vrlo praktično i u skladu sa našim političkim biografijama, jer svako od nas ima svoju političku biografiju, bilo je u skladu sa desetogodišnjim ili čak i više obećanjima pozvati sve najlegitimnije predstavnike akademske zajednice, a ne znam ko je legitimniji od rektora, koje ne postavlja Vlada, na koje ne utiče Vlada, jer je neko novo vreme došlo, nego su izabrani od svojih kolega.
Pa smo na državne rektore, kako se to kaže popularno u žargonu, dodali i rektore najvećih privatnih univerziteta, pa smo priključili predstavnike svih studentskih organizacija, jer i njih ima više i oni ne misle isto, pa smo onda priključivali radne grupe sa različitih fakulteta, pa onda pojedini dekani koji su imali nešto da kažu, pa onda neki ljudi iz politike koji rade na fakultetima i koji imaju određeno iskustvo, duže ili kraće. Svima njima su bila otvorena naša vrata.
Meni sujeta nije zabranjivala da ta vrata budu otvorena. Smatrao sam da nikome u Ministarstvu, niti u Vladi, pa ni meni neće pasti pozlata ako budemo praktični, racionalni i povučemo u jednom trenutku zakon, povučemo i u drugom trenutku, koliko god je potrebno, naravno u nekom razumnom roku.
Onda smo želeli da ostanemo dosledni sebi, da ostanemo i demokrate i istovremeno nacionalno odgovorni, pametni ljudi, koji neće zarad svoje stranke ili nekog marketinga svoje vlade, svog ministarstva, svoje partije, biti tvrdokorni i ni po koju cenu ne prihvatati ništa.
Želeli smo da ta vrata ostanu otvorena do poslednjeg časa. Ma šta procedura o tome govorila, prilagođavali smo se njoj, jer red mora da postoji.
Tako da svi ovi tzv. Vladini amandmani zapravo su amandmani studentskih organizacija, amandmani profesora ili rektora, koji su radili neprekidno i koji su dolazili do nekih boljih ideja u tim međusobnim kolegijalnim razgovorima i susretima.
Ima nekoliko poslaničkih amandmana, koji su u određenom trenutku predati i koje smo takođe uvrstili u taj korpus Vladinih amandmana. Dakle, bez sujete, sa nacionalnom odgovornošću, na isti način kao što nacionalne interese štite druge države i drugi narodi, tako smo pokušali da radimo i mi.
Nacionalni interes pre svega se štiti demokratičnošću i usput, valjda ne treba reći, pameću. Ako toga nema, onda teško nacionalnom interesu.
Onda, u ovom poslednjem trenutku, moram da kažem da ljudi koji su ovde već nekoliko godina poslanici kažu da nikada Odbor za prosvetu nije funkcionisao ili možda i ostali odbori, tako da se nije primećivao stranački dres.
Ja sam se zaista u tih nekoliko sati osećao jako dobro i jako prijatno, jer ne znam kako je bilo nekoliko poslednjih godina u skupštinskim klupama i skupštinskim odborima, ja bih mogao da pričam puno o tome kako je bilo prvih šest godina u ovoj skupštini i u skupštinskim odborima.
Toliko o načinu rada našeg odbora, tj. vašeg Odbora za prosvetu, kojem posebno zahvaljujem, jer akop bude takvog rada i nadalje, i ne samo u resoru prosvete, nego i u ostalim, ima nade za sve nas u Srbiji.
Dakle, vi ćete sami reći i javnost, pre svega stručna javnost i akademska, kako se to kaže, da li je nekada do sada u našoj praksi unazad, izaberite bilo koji period, 50 godina, 30 godina, da li je bila praksa da ministarstvo bude u tom smislu javni servis i da ministar ne bude komesar, nego da bude prosto jedan otvoren kolega, državni službenik na privremenom radu na jednom radnom mestu. To shvatam kao radno mesto. U tom smislu se odgovorno na takav način ponašam prema tome.
Sami ćete reći, pre svega vi poslanici i ljudi koji rade u Skupštini, novinari koji prate skupštinski život, da li je ikada bila takva atmosfera u smislu saradnje, posećivanja poslaničkih klubova. Neke poslaničke klubove smo posećivali više puta.
Dakle, koliko god puta nas je zvala jedna stranka, parlamentarna, toliko puta smo išli u njene prostorije, bilo u Skupštini, bilo u stranačke prostorije.
Pre toga, kako dobar demokratski i kućni red nalaže, mi smo se javili, obratili pismom svim strankama, poželevši da im predstavimo Predlog zakona i naravno da usvojimo njihove primedbe. To je i urađeno.
Dakle, sve parlamentarne stranke su imale veći broj amandmana i sve parlamentarne stranke su dobile jedan broj amandmana u ovom tekstu. To je prihvaćeno bez ikakvih predrasuda, ponajmanje stranačkih.
Još jednom veliko vam hvala na ovom velikom trudu.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Završavamo današnji rad. Nastavak sednice je u ponedeljak, 29. avgusta, u 10,00 časova.