Javio sam se za repliku zato što je iskrivljeno ono što sam rekao. Samo sam pravio paralele sa RTS-om kao državnim medijem i njegovim pravom da se finansira iz TV pretplate i upoređivao to sa komercijalnim medijima i njihovim stanjem.
Znate, ako direktor Narodne kancelarije, mašinski inženjer, ekspert za medije, zakupi kompletan prostor komercijalni na RTS, nemojte to da stavljate u kontekst mog amandmana na ovaj član. To stavite u kontekst onog zakona koji je skoro donet, odnosno promenjen, napišite pismo Vladi Republike Srbije da Aleksandar Tijanić po ko zna koj put zloupotrebljava svoju poziciju i ne samo kada je u pitanju Đilas i ta neka njegova agencija.
Tri imamo glavne agencije u zemlji koje kreiraju sve u ovoj zemlji. Tri mangupa sednu, dogovore se i sve novine sutra to razgraniče i nešto postaje glavna tema, iako je periferna. Tu vam je i Vin produkcija. Bruka i sramota za nacionalnu televiziju da u nedostatku svoje produkcije kupuje emisije od sumnjivih proizvođača TV programa.
Lila Radonjić ekspert. Šta može kroz onaj njen Vin da se progura? Sve i svašta. Samo nešto najgore. PG mreža, i ako pogrešim nije to bitno, znate na šta se to misli. Nije kriv zakon, krivi su oni direktori. RTS nema sreće sa direktorima od kada je DOS došao na vlast.
Prvo je bio onaj arhitekta Crkvenjakov, pa je napravio svoju privatnu firmicu za bilborde, za neka oglašavanja i on uveo Sušu i ove druge, pa se kobajagi nešto posvađali i predaje tržište drugima. Kome? Verovatno B92 i ostalim stanicama.
Hajde sada da budemo onako malo, da otvorim ove priče. BK televizija koja u svakoj sekundi reklamira BK. Kada krenu reklame ona kaže - BK reklame. Sve pauze između emisija, sve pauze između priloga ima BK, BK, BK, ko će da im izmeri to koliko ima minuta. Televizija koja sama sebe reklamira, ali nikako sama sebe da pojede. Jeste vam smešno, ali pogledajte ceo program je BK.
Uzmite informativni program, Dragan Karić miluje prasad, obećava svašta, tamo neki piju pivo, neki ovo. Šta je ta vest? Pazite, onaj ko je izmislio televizor izmislio je i daljinski upravljač. Dokle god postoji daljinski upravljač, ja se ne sekiram za gledaoce, jer kada mu se smuči neka televizija, on pređe na drugu.
Nemojte povodom ovog amandmana da unosite priče o tome koji je značaj TV reklame, koji je njen domet, šta je 24. slika, 25. slika u sekundi, kako se utiče, kako se ne utiče itd. To je već savladano. Gospodin Baralić je malo pomenuo, bilo je tih eksperata koji su išli za 100 evra, 100 maraka dnevno da se obučavaju u Budimpešti i Segedinu, a eno ih sada u RTS-u, poput Nataše Miljković i ostalih, pa i nekih predsednika nekih političkih stranaka, ali oni su imali još i po dva litra viskija za svaki dan obezbeđen.
Ako ste stavom 1. propisali ukupno trajanje i rekli 20% za dve vrste poruka, oglašavanje i prodaja, nemojte stavom 2. da utičete u tu internu preraspodelu, jer bitno ograničavate mogućnost da neko obavlja neku delatnost, jer šta da radi ako ne može da obezbedi to.
Onda mu ostaje samo pet minuta ovamo. Ako možemo da budemo rigorozni, najviše trebamo da budemo rigorozni prema državnoj televiziji. Zašto? Nju svi plaćamo. Komercijalno ne plaćamo, okrećemo, biramo kanale kako hoćemo.

Gospodine Pejčiću, nisam siguran da imate osnova za repliku. Daću vam reč po amandmanu.
(Bogoljub Pejčić, sa mesta: Dok smo govorili o tom amandmanu, a ministar je odgovarao.)
Izvolite, po amandmanu.

Gospodine ministre, potpuno se slažem sa vama što ste rekli, ali ne slažem se kada se pozivate na evropsko zakonodavstvo.
Naime, imam preko 20 amandmana, više se neću javljati za reč, ali ćete mi dozvoliti da kažem još nekoliko rečenica.
Dakle, gospodine ministre, nemojmo se oko ovog zakona pozivati na evropsko zakonodavstvo. Ovaj zakon je išao na ekspertizu pred neke evropske stručnjake, ovaj naš predlog zakona o oglašavanju, i ja ću vam samo citirati kako ga je prokomentarisao Englez Toni Kinzberg, ekspert iz ove oblasti, koji u pismenoj formi dostavlja Privrednoj komori svoje sledeće mišljenje:
"Predlog zakona o oglašavanju Republike Srbije očigledno sadrži pozajmljene elemente iz mnogih postojećih evropskih sistema za oglašavanje. On je izabrao pravila koja potiču iz raznih evropskih zemalja. Dok je u mnogim slučajevima taj odabir mudar, on međutim sadrži i neke od najgorih karakteristika tih postojećih sistema. Konačan rezultat je predlog koji kao da je osmišljen da spreči, a ne da olakša napredovanje ekonomije i uspešnu industriju oglašavanja. Rekao bih da su mladoj ekonomiji u tranziciji potrebna ohrabrenja, a ne inhibicija." To je i protivno vašem sloganu, što ćete se uveriti i u kasnijem amandmanu, "kupujmo domaće".

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem se gospodinu ministru koji mi je dostavio ovu direktivu na koju se pozvala Vlada u obrazloženju odbijanja amandmana. Ne znam zašto bi televizije dostavljale svoje primedbe ili ne. Mislim da ne treba da patimo od tog samoupravnog koncepta u kome, kad se govori o ne znam čemu, sve strukture društva moraju da se izjasne o ne znam čemu. Prosto, ovo je posao za narodne poslanike i Narodnu skupštinu.
Ne razumem odgovor Vlade, ne razum šta to znači direktiva. Dobio sam, naravno, ali ne razumem da se takav odgovor uputi narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini - šta su prekogranične televizije, kako i na koji način se ti problemi rešavaju.
Zaista gospodin ministar nije slagao. Tačno je da postoji norma sa istim značenjem u toj direktivi, ali ne znam kakve ona veze ima sa ovo zemljom.
Mi ovde imamo uvedenu pretplatu za RTS, za javni servis, a ovde govorimo o komercijalnim TV stanicama, hoćemo li da im damo jednake uslove ili nećemo. Zašto bismo, ukoliko neko može da zadrži gledanost, znači da ne maltretira gledaoce, da ne urušava njihove živote, da ne narušava njihov mir, spokojstvo, gledanje filma, utakmice ili bilo čega drugog, a drugi pokazuju ekonomski interes da se oglašavaju u tom programu, zašto ne bismo dozvolili ono što je razumno? Naravno, niko ne misli da ide na 30, 50 ili 100% i ono što postoji kao osnovna norma u stavu 1. člana 15.
Znam da ovo možda odgovara i onima koje ja najmanje volim, zašta se zalažem, ali se za to zalažem zato što je to pravo i pravda, a pravo bolje da ne postoji ako pravde nema. Ne možete potpuno ista prava da date javnom servisu, s tim što on dobije 80, 100 ili 200 miliona evra na godišnjem nivou, a vi se snalazite po svim ostalim potpuno jednakim pravima.
Završavam, gospodine predsedavajući, znam da mi je vreme isteklo. Gledam ovaj B92 i tačno vidim kako su naterali sve državne firme da se reklamiraju kod njih. Tačno znam, "mi ćemo tebe da napadnemo za lopovluk ako ne dođeš ovde da se reklamiraš".
Znam da to postoji i na nekim drugim televizijama, ali nije to način da se na ovakav zakonski način uskraćuje mogućnost nekome da zaradi određena finansijska sredstva i, ako hoće, da može da se meri sa bilo kojom drugom televizijom, čak i sa javnim servisom. To je njegovo pravo.
Ne može sutra neko da kupi FK "Crvena zvezda" ili FK "Partizan", pa hoće da pobedi onaj drugi koji je i dalje udruženje građana, a vi da kažete - izvinite, ovo je udruženje građana, ovo je privatni klub i zato ne može da pobeđuje. Zato treba da se dopuste potpuno jednaki uslovi, bez ikakve razlike. Mislim da bi to bilo najznačajnije za naše televizije.
Pošto već dva dana vidim da stalno kukaju na B92 kako im neko preti, vidim da im je neko polupismen pisao i očekivao sam da mene optuže kao večitog krivca za nešto što se zbiva na B92. Imaju samo jedan problem, a to je što je sve pisano latinicom, a dugo nisam pisao latinicom i ne znam da li bih baš znao ono onako da sastavim. Nadam se da će i ta vrsta reketiranja, u varijanti - dođi i plati reklamu kod mene, platićeš je mnogo, platićeš je za godinu dana unapred, a onda mi nećemo da diramo tvoju firmu i preduzeće, makar ti direktor bio član tzv. bivšeg režima itd.
Ali, nisam želeo da mi ovim neko tako nešto spočitava i kaže - ovim amandmanom ti želiš da podstičeš te i te televizije na račun javnog servisa. Ne, ne želim, želim samo da imamo ozbiljnu konkurentsku utakmicu ljudi koji žele da se takmiče svojim programima, a ukoliko imaju bolji program, naravno, imaće i više oglašivača.
Samo na kraju da vam dam jedan primer. Kada smo radili kampanju, pošto neki nisu umeli da računaju ko je koliko para potrošio, pa su izračunali da smo potrošili neke silne milione, a na kraju se ispostavilo, kad smo mi preračunali, da je to 10 - 12 puta manje od onoga što su "eksperti" računali. Zašto?
Zato što smo uzimali u najboljim vremenima sekunde koje jesu najskuplje, ali je rejting u tom trenutku neuporedivo viši, čak i 10 puta viši nego kada emitujete u nekim drugim terminima. U tome leži uspeh onih koji znaju da naprave dobar medija-plan, onih koji znaju da se ponašaju medijski ispravno i koji znaju da koriste televiziju. Zato ne bih sprečavao da to bude u većoj meri, dopustiti ljudima da zarađuju više.
Imajući u vidu da ogroman broj multinacionalnih kompanija, ovo je interes vaše vlade, gospodine ministre, danas ima oko 150 do 200 miliona evra troši na oglašavanje na godišnjem nivou, oni u martu negde završavaju budžete, da ne sprečimo dolazak stranog kapitala i u naše televizije, dakle i privatne televizije, a posebno one sa nacionalnom frekvencijom, u koje najviše dolaze, jer to je interes svih građana zemlje, a siguran sam i vaš.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema veze sa ovim amandmanom, ali pre nepunih sat vremena je izrečena jedna konstatacija i molim da se stenogram sa tim izlaganjem dostavi MUP-u, jer nemam razloga da ne verujem gospodinu Baraliću kad je rekao da su grupa iz Nove Srbije i Velja Ilić minirali onaj toranj tamo. Molim vas, ako nismo mogli sa ovima koji su minirali toranj na Avali, bar sa ovima koji su ovde u zemlji možemo.

Gospodine Markoviću, ovo nije primedba na Poslovnik i na rad predsedavajućeg, već je za neke druge organe u Srbiji.
Narodni poslanik Rajko Baralić, replika.

Gospodine Markoviću, nema za takvim činom nikakve potrebe. Taj proces je okončan, izrečene su sudske kazne, Miroslav Karneks, tako se čovek zove, koji je bio kolovođa, osuđen je na osam godina robije. Dakle, nisam rekao ništa što je netačno.

Narodni poslanik Jovan Todorović, po amandmanu.