Dame i gospodo narodni poslanici, mi mislimo da nije potrebno smanjivanje ovog vremena za TV oglašavanje, a reći ću vam i zašto. Razumem logiku kojom se rukovodi predlagač i ono o čemu je pričao gospodin Omerović. Kada gledalac sedne ne može da izdrži 12 minuta od 60 da gleda EPP, ali da stvari postavimo sasvim jasno, onakve kakve one jesu u stvarnom životu.
Dakle, samo na jednoj, a možda i na drugoj komercijalnoj televiziji, pošto su delimično ljudi naterani, kao što znate neki su ih obilazili, ove nekadašnje socijalističke direktore u Hajatu, na bazenu, pa im omogućavali da ih više ne napadaju, samo da se njihove državne firme reklamiraju kod njih. Nije suština u tome da li ćete da smanjite ili ne, jer svi mi gledamo reklame.
Evo, pitajte vaše dete, zna svaku reklamu. Evo, znam, moja deca znaju svaku reklamu napamet. Kako god okrenete, ide reklama. Ljudi se trude da zarade što je moguće više.
Svaki put kada hoću da vidim šta je B92 spremio da slaže te večeri, nekako u 19,15 okrenem i naiđem na onu reklamu za jedno pivo, da ga ne reklamiram itd. Ni kriv ni dužan, ali tako naiđem, šta da radim, jer sam željan da vidim kakva je to nova laž, nova manipulacija, kakva je nova prevara koju su smislili.
Mislim da ne smemo da ih ograničavamo na 9 minuta zato što oni možda u tri sata, od 19,30 do, recimo, 22,30 mogu da napune sa tih 12 minuta program od 60 minuta, a možda jedna televizija može i nešto kasnije ako ima dobar film ili nešto što je izuzetno gledano na tom programu.
Ali, ne znam zašto bismo ih na ovakav način sprečavali da zarade novac, a posebno zašto bismo sprečavali značajniji priliv sredstava koja dolaze od multinacionalnih kompanija, naravno finansijskih, koje se zadržavaju u ovoj zemlji, od kojih i radnici tih kuća, ali i cela zemlja i te kako imaju dobrobiti.
Uveren sam da nam je prosto potrebno u ovoj našoj zemlji, bez obzira na sve naše ideološke razlike i na to što svako želi da se dodvori građanima, da im kaže nešto lepše nego što oni drugi kažu, što njegovi politički protivnici misle da iznesu, ali imamo jednu vrlo značajnu stvar - moramo da se ponašamo, ljudi, tržišno, da zarađujemo što je moguće više.
Mi smo dozvolili RTS da se finansira iz tri izvora i da niko ne kaže da je u pitanju neko ili da neko ima nešto protiv javnog servisa zato što je tobože danas vlada ovakva, a ona mnogo voli današnje rukovodstvo, a mi ga ne volimo, pa je sada to razlog.
Ne. Neka bude. Naš interes je da naš javni servis bude bolji od HRT-a ili neke druge televizije u okruženju, a HRT je strahovito jak, imajući u vidu medijski prostor ovog dela Balkana. Treba da se takmičimo. Naravno da svaka država o tome treba i mora da vodi računa. Mi imamo i te kako značajne brendove, ne računajući televiziju B92, koja jedino služi kako će da obmanjuje javnost, kako će da smišlja optužbe protiv srpskih radikala i protiv svih srpskih patriota.
Uveren sam da građani Srbije žele da imaju normalan program, da žele da te TV stanice mogu da napreduju, da njihovi programi budu neuporedivo bolji, a ne da ih mi u tome onemogućavamo na bilo koji način. Jer, ako im uradite ovu vrstu skraćenja, na devet minuta, izračunajte koliko svaka od tih televizija, pa čak i u izbornim kampanjama, ako hoćete, gubi novca od svih nas, koji smo opet uzeli taj novac od građana Srbije, pa im ga ne vraćamo.
Pošto su neki govorili tako o srpskim radikalima i novcu koji dobijamo, mi smo jedini bili protiv onog zakona o finansiranju političkih stranaka. Novac koji dobijamo, za razliku od drugih, u najvećem delu, sem onih elementarnih troškova koje imamo, jer se mi nikada ne razbacujemo, vraćamo u narod.
Tako ode Toma Nikolić i izgradi kuće, prve kuće u Jaši Tomiću i Međi, Bobištu kod Leskovca, tako se pošalju kompjuteri za sve naše škole na KiM, tako se pošalje novac našem narodu, tako se kupi veštačko đubrivo, stočna hrana, itd. Ovo je način da se nešto vrati u narod, običnim ljudima i da ljudi od toga imaju koristi. Ne vidim ko bi od toga mogao da ima štetu. Hvala najlepše.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo ovaj amandman iz razloga koji sam pomenuo pri objašnjavanju i pokušaju da vas uverim da podržite naš amandman, ali čak i amandman gospodina Radosavljevića na član 15.
Reč je o pravljenju pravednih uslova za sve one koji se bave javnim informisanjem, dakle, informisanjem građana, za sve one koji emituju svoj program na nebu, odnosno u etru Srbije. I zanimljivo, ovo oko prekograničnih televizija, te moram da priznam da nisam razumeo, molio bih vas gospodine ministre, čitam ove vaše direktive, ubih se čitajući, ali ne razumem. Prihvatam da nisam naročite pameti, ali bih voleo da mi to malo detaljnije i temeljnije objasnite.
S druge strane, poštujem mnoge preporuke. U preporukama EU pre svega se govori o borbi protiv korupcije i kriminala, pa to cveta u mnogim sferama društvenog života. Ništa po tom pitanju ne preduzimamo. Tamo gde treba da zaštitimo našeg proizvođača, makar i proizvođača televizijskog programa, mi nismo u stanju ništa da uradimo, nego hajde da mu skinemo i što niko od nas ne traži, i što bi nam neko čak progledao kroz prste. Ne moramo baš da prepišemo u potpunosti svaku normu.
O ovome je govorio malopre gospodin Omerović, da budem sasvim otvoren, reč je o tzv. seči, za one koji ne razumeju ovakav jezik, zašto bi bila dozvoljena u programu televizije Srbije, posebno kada se ima u vidu da tu imate emisije obrazovnog karaktera, naučnog, kulturnog, kako god hoćete. Neko će, u onome što svi građani plaćaju, da dobije takvu vrstu mogućnosti, da na takav način zloupotrebljava program. Zašto bi to bilo potrebno? Zašto bi se to nekome omogućavalo? Ne znam.
Mislim da bi u ovom smislu javni servis trebalo da bude nešto ograničen. Ima i na BBC-u reklama, u pojedinim segmentima programa. Ali, u onome što je kod njih najvažnije, najgledanije, pre svega informativni program, dakle, oni nemaju nikakve reklame, a pogotovo ne seče programa.
Zamislite sada dnevnik javnog servisa i usred dnevnika pojavi se reklama za "Koperton" ili ne znam šta. Što su to dužni građani Srbije da gledaju, koji su već platili taj program, koji su već platili taj dnevnik, koji su platili kulturni, naučni i obrazovni program?
Nismo ograničili RTS, nismo ograničili javni servis u prihodovanju. Ima čak neverovatnih stvari tamo, da 60% može da ide preko trećih lica, raznih neverovatnih stvari koje omogućavaju brojne zloupotrebe u budućnosti. Plašim se da niste to dobro izračunali.
Kada pogledate i kada to kontrolišete, jasno možete da vidite koliki je to veliki temelj i osnov za mahinacije, manipulacije finansijske i zloupotrebe. Zato je ovo jedan od načina da se pruži pravo na konkurentnost i ostalim televizijama, čak i B92.
To je moja omiljena televizija. Mene, ili stranku kojoj pripadam, kad ne napadnu jednu ili dve večeri, kada nešto novo ne slažu, prosto se razbolim, moram da smislim nešto da im kažem, pa da onda počnu ponovo da idu u neku kampanju. Svaki put, kada oni krenu sa svojim kampanjama laži, intriga, izmišljotina, sećate se jedne od onih, a to je da je Tomislav Nikolić nekoga ubio, pa se nije ustanovilo ko je uopšte ubijen, kada je ubijen, niti bilo šta drugo, a kamoli da je pomenuti ubica. Sve su to bili u stanju.
Da vam ispričam, biće vam vrlo zanimljivo, tužilac kaže, nema dokaza da su oni hteli da izazovu remećenje javnog reda i mira, a ima dokaza da mene danas zove tužilac, zato što sam njima nešto rekao, valjda sam im se suprotstavio. Da vas obavestim, redovan sam kod tužioca, kod istražnog sudije. Sve im lepo objasnim kakvi su oni, šta su oni. Oni sve lepo zabeleže, malo nevoljno. Nije im prijatno da sve to napišu što kažem ovima koji su tražili da me tužioci gone, ne znaju ni oni sami za šta, valjda zbog njihovih gluposti i izmišljotina. Ali, da znate, to je veoma zanimljivo.
Danas je stiglo novo saopštenje, neki mi novi prete krivičnom prijavom. Kažu iz DS da sam slagao za dva miliona maraka, nisam smeo svojom rukom da potpišem dopis tužiocu kojim je reketiran jedan funkcioner SPS, Dragomir Tomić, a novac završio u kabinetu Zorana Đinđića. Lično sam potpisao pismeno tužilaštvu, odnosno Republičkom javnom tužiocu, nisam se krio iza bilo čijeg drugog imena i rekao sam istinu. Napisao sam istinu. Spreman sam da dam dodatne informacije i ono što nisam napisao.
Ali, ono što meni smeta je to da svi u ovoj sali znate da govorim istinu. Svi ste me pitali - o kome je reč, da li o onom prvom ili o onom drugom? Svi znate u ovoj sali da govorim istinu. Da li je tako Meho? Svi znate da govorim apsolutnu istinu. Svi tačno znate kako je to izgledalo, ko je to bio i u kojoj kafani su privođeni pojedini socijalistički direktori, pa posle toga plaćali reket.
To je bilo u kafani "Verdi", na početku Čumićevog sokačeta; privođeni pod znacima navoda, pozvani umilnim tonom na večeru, a onda im saopštavano kako i šta će biti sa njima, kakva je njihova sudbina ukoliko ne izvuku ovoliko ili onoliko novca da plate svoju slobodu ili slobodu članova svojih porodica.
Rekli su, ako sam uopšte smeo to da potpišem, podneće krivične prijave pa ću da odgovaram za gadosti. Nisam gad, nisam nikoga vređao, nisam izgovarao gadosti, samo sam žigosao lopovluk, reketiranje. Iznuda je krivično delo, iz člana 180. st. 2. i 3. To sam uradio, podneo sam taj dopis u skladu sa članom 223. i 224. ZKP, je l tako, gospodine Jojiću?
(Petar Jojić, sa mesta: Tačno.)
Dakle, sve sam uradio u skladu sa zakonom, a tražim i očekujem od tužioca da kaže da li je to istina ili to nije istina. Ako nije istina, ja ću da odgovaram. Ako je istina, izvinite, nećete lopovluk da zamagljujete time što će neko da kaže, a to je još jedna ujdurma, još jedno ovo ili ono.
I prešlo bi se nekako da je to 10, 20, postupak je naravno isti, ali ovo je takva društvena opasnost da neko tako ni za šta uzme dva miliona maraka, što je danas kao dva miliona evra suštinski, nešto malo manje, to je nešto što mora da se zaustavi i to je nešto protiv čega moramo da se borimo.
Zato će istina da pobedi, ma kakvim hajkama i harangama se neki bavili u ovoj zemlji i njihovi mediji, koji misle da je dovoljno samo da kažu - to je govor mržnje. Danas sam video da je ona televizija koju sam malopre pominjao, B92, u stvari ekspozitura Haškog tribunala. Sve što je Haški tribunal puštao snimke, kojima je valjda nešto hteo da zameri Vojislavu Šešelju, sve je puštao sa B92. Oni izgleda da ništa drugo nisu imali da rade u međuvremenu, jedino čime su se bavili to je, hajde malo da popisujemo njihove izjave i da dostavljamo ovima našima u Hagu Džefri Najsu, da se izbore protiv ovih njihovih, kakav je Šešelj i Milošević.
To pokazuje kakve imamo danas u Srbiji. Ali, moraju da znaju da je prošlo vreme straha od njih. Dosta su uterivali strah u kosti narodu - mi ćemo tebe na našoj televiziji, gleda cela Srbija. Baš me briga šta ćete vi bilo kome na vašoj televiziji, zato što građani Srbije znaju ko ste i šta ste, a građani Srbije hoće obračun sa lopovima, a bogami, biće nekih koji su učestvovali u privatizaciji pojedinih televizijskih kanala, uz mnogo lopovluka, na optuženičkim klupama u budućnosti. Hvala vam.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Zoran Anđelković.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je na osnovu člana 139. stav 3. Poslovnika podneo Odbor za trgovinu i turizam.
Mišljenje Vlade i Zakonodavnog odbora nemamo.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, član 17. stav 2. između ostalog kaže: "Ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom, oglasne poruke i poruke TV prodaje mogu da se emituju u toku emisija na način kojim se ne narušava celokupnost i vrednost emisija, odnosno ne povređuju autorska prava".
Ono što smo kroz ovaj amandman želeli preciznije da definišemo, a sve u cilju da bi se stvorili ravnopravniji uslovi za emitere u Srbiji, jeste da se ovaj član odnosno stav 2. odnosi pre svega na komercijalne televizije.
Ovako definisanim stavom 2. jasno ostavljamo prostor da u ovoj situaciji opet imamo ili stvaramo privilegiju za javni servis. Naime, još jedanput podsećam, javni servis će se finansirati iz tri izvora.
Izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji ostavili smo prostor da se radiodifuzni servis u Srbiji finansira kroz pretplatu, iz budžeta, odnosno kako ste ga preimenovali, iz tranzicionog fonda i kroz deo koji se ubira iz prodaje programa kroz oglašavanje.
Neosnovano je omogućavanje navedenim ustanovama da, pored prihoda koje će pod tim pomenutim osnovama ostvarivati, ostvaruju i dodatne prihode, pogotovo ako imamo na umu činjenicu da građani plaćaju pretplatu, plaćaju proizvodnju programa i da se taj program ponovo prodaje i da još jedanput javni servis ostvaruje svoj prihod i na taj način.
Ne postoji, složiće se većina, interes koji bi opravdao situaciju koju sam pomenuo. Dakle, da gledaoci plaćaju pretplatu za program koji emituje reklame na predloženi način za vreme trajanja samih emisija, pri čemu emitovanjem reklamnih sadržaja navedene ustanove ostvaruju vrlo značajne i respektabilne prihode.
Drago mi je što sam imao prilike da vidim da je i poslanik SPS, gospodin Zoran Anđelković, shvatio šta je to javni servis, s obzirom kada je bila rasprava o Zakonu o radio-difuziji, s obzirom da sve što je govorio o javnom servisu bilo suprotno od toga. I njegov amandman je gotovo istovetan sa amandmanom koji smo sada mi predložili. Drago mi je da je, ono što bi se narodski reklo, ukapirao.
Želim da verujem da će obrazloženje koje smo dali kroz ovaj amandman biti presudno, ali mi je žao što trenutno ministra nema, koji danas mudro ćuti i koji gotovo ni na jedno obrazloženje koje smo dali, bilo ko od poslanika koji su danas učestvovali u raspravi, nije sebi dao za pravo da da možda pojašnjenje.
Ili da nam, pored onih šturih objašnjenje koja smo dobili od Vlade Srbije zašto se amandmani ne prihvataju, da neko svoj dopunsko objašnjenje. Neko ovde u sali kaže - on je makar tu. Ali, ni od tog što je tu mi nemamo neke bogzna kakve vajde.
Koliko je vladajućoj grupaciji stalo do ovih zakona potvrđuje to koliko ih ima u sali. Neko je malopre pomenuo, kada bude dan za glasanje, doći će da glasaju ovde, ne znajući za šta glasaju. Tako su glasali i za uvođenje TV pretplate, toliko su znali o tome.
Tako su došli i bez uzdržavanja uveli građanima Srbije namet. Zašto kažemo namet? Zato što RTS nije transformisan. Zakon o radio-difuziji u tom delu nije do kraja sproveden, a RTS sada biva u situaciji da ima preimućstvo u odnosu na ostale kuće u Srbiji, tako što će se finansirati iz tri izvora, i to je najbolji primer.
Ovim amandmanom želimo da stvorimo ravnopravnije uslove i da omogućimo komercijalnim TV stanicama da mogu da se nose. Još jedanput podsećam, DS nije protiv javnog servisa, daleko od toga, ali je zadatak ove vlade i ove vlasti da pokaže ozbiljnost po ovom pitanju.
Na samom kraju, želeo bih da se obratim i gospodinu Vučiću. Mislim da je to što je još jedanput napao pokojnog predsednika Vlade nešto što nije korektno i nije časno. Što se DS tiče, vi ćete biti ti koji ćete to morati da dokažete, ali to u najboljem slučaju govori o vama samima.
Zaista mi je jako žao što ste još jedanput pokušali da na ovako prizeman način napadnete, pa konkretno u ovom slučaju pokojnog predsednika i DS.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam ovako tugaljivu priču, jer svaki put kada nema argumentacije, onda pokojni premijer. Nisam ga uvredio nijednom rečju, nisam dao nikakvu kvalifikaciju, samo sam dao činjenični opis dela, što je bila moja dužnost, jer bih odgovarao na sudu za neprijavljivanje krivičnog dela ili ne daj bože neko drugo prikrivanje, ukoliko to ne bih učinio. To je moja građanska obaveza, gospodine Radosavljeviću, što je trebalo da znate kao pravnik, moja dužnost. Po zakonu sam odgovoran ako to ne uradim.
Nisam rekao, niste čitali prvo šta sam napisao nigde, ali sam rekao da su dva miliona maraka oteti Dragomiru Tomiću, reketiran je, a novac je odneo, možda vam je zbog toga žao, možda je on neki šef vaše stranke, nisam čuo da je pokojni, ne daj bože, Ljubiša Buha Čume, a odneo je Zoranu Đinđiću. Izvinite što nisam mogao da izbacim to ime, rado bih ga izbacio, ali ne mogu da slažem, da kažem da je završilo na nekom drugom mestu, kada je tu završilo. Izvinite, istina mi je mnogo draža od vaše demagogije i prazne priče.
Vojislav Šešelj je u Hagu, ne može da vam odgovori. Poslali ste danas saopštenje mržnje protiv njega i protiv SRS. Je l' to vaš moral? Još nešto što se časti tiče. Svako od nas je počinio svašta. Jednom u životu svaki čovek, ali jedno čime se ponosim, to je da nikada ništa nikome nisam ukrao i po tom pitanju moja i čast onih koje zastupate se i te kako razlikuje.
Neću da branim ničiju čast ako je neko ukrao novac, oteo novac, reketirao nekoga, jer taj nema časti. Lopovluk, reketiranje i otimačina nisu časni poslovi. To su teška krivična dela, a to će tužilac da pokaže da li će da podigne optužnicu ili će da povede postupak preko mene, jer priznajem, ako to nije istina, to znači da sam hteo da izazovem poremećaje, odnosno remećenje javnog reda i mira.
Ako je to istina, onda ćete morati da izađete za ovu govornicu da se izvinite, ne samo meni, već svima kojima ste govorili - koga pominje, tog i tog. Šta, treba da ćutim? Je l' trebalo da kažem da se nije desilo? Je l' trebalo da kažem da sam mu ja uzeo dva miliona maraka, da mu sina ne oterate u zatvor? Što ne kažete šta je razlog. Svaki bi čovek za svoje dete dao da mu tako banditi dođu i kažu - daj pare, inače ti dete ode u zatvor. Čovek je dao pare šefu, a do šefa je doneo Ljubiša Buha Čume.
Izvinite molim vas, mislim da je za građane Srbije mnogo važnija istina od vaše prazne priče i od toga kako ćete da me napadate. Napadajte me kako god hoćete, izgovarajte reči koje god hoćete. Ja sam vam sada otvoreno rekao - videćete šta je istina. A ja vam kažem - nadležni državni organi znaju da je ovo istina što sam rekao. Iz političkih razloga neki od njih ranije nisu hteli da preduzmu gonjenje po službenoj dužnosti i za to treba da odgovaraju.
A i te kako imaju informacije o ovom slučaju, a imam više svedoka koji će da potvrde navode oštećenog kako je pljačkan i reketiran, više svedoka. Ne mislite valjda da sam tako blesav da sa takvom pričom izađem, a da ona bude neistinita.
Drugo, gospodine Radosavljeviću, video sam vam saopštenje. Vi znate, gospodine Radosavljeviću, da je to istina. Svi u DS znate da je to istina. Znam da znate, ali sam častan čovek, jer se privatni razgovori nikada ne prenose javno. Znam da to najveći broj članova rukovodstva DS zna. Šta se sada pravite kao nikom ništa? Ćutite, jedanput sam rekao, to sam rekao zbog ovog glupog saopštenja, pa bih sada ćutao dok tužilac nastavi, a onda me vučete za jezik da vam pričam javno o nečemu što sam hteo da ostavim tužilaštvu da radi kao svoj posao. Mene su pitali, samo dve rečenice sam izgovorio.
Ima tu još podataka koje uopšte nisam javno hteo da kažem. Nemojte da se igrate sa tim, najvažnija je istina, najvažnije je da ljudi znaju da li je to istina ili nije. Ako nije istina, ja sam politički odgovoran.
Smeniće me u mojoj partiji, ljudi neće glasati za mene. A onda ću da odgovaram i da snosim pravne konsekvence, da idem u zatvor, kriv sam ako to nije istina.
Evo, gospodine Radosavljeviću, neće dugo vremena proći, na moju i vašu žalost, na žalost svih građana Srbije, uverićete se da je to istina, a istina je ipak najveća čast i najvažnija stvar za sve građane Srbije.

Po Poslovniku, gospodin Radosavljević.

Gospodine Vučiću, stari dobri običaj napada na DS. Imali smo prilike da vidimo trening kada ste bili u kampanji za gradonačelnika. Najgnusnije laži protiv gospodina Bogdanovića. Ovo što se sada izgovara mene i sve ostale članove DS ni malo ne čudi.
Izašao sam da vam kažem da nemate pravo da napadate nijednog člana DS, jer od 100.000 članova DS nisam imao prilike da vidim nijednog nečasnog i nepoštenog. Ne dozvoljavam vam da barem vi o članovima DS govorite. Što se dokaza tiče, iskreno se radujem da ćete sve to što ste rekli reći i pred državnim organima.
Nemojte misliti valjda da smo takvi ljudi kao što vi govorite, da bi nas ovaj ministar pravde, u liku i delu Stojkovića, tek tako milovao, pazio i čuvao. Čovek koji je bio blizak saradnik svih režima od 1980. do 1995, 1996, čovek koji je palio knjige i ostao u uspomenama po tome, sada je po vašim rečima neko ko je zaštitnik DS.
Nemojte da govorite tako. Što se nas tiče, iskreno se radujem tome što ćete doći tamo gde treba da to dokažete. To je ono što sam želeo da kažem, ali zaista mislim da je sramota da na taj način još jedanput napadate DS, krajnje prizemno, neljudski, nekulturno, ali to govori o vama i neka služi na čast.

Replika, Aleksandar Vučić.