Slažem se i istina je da to govori o meni i užasno se borim da to govori o meni. Danas sam jedan od retkih ljudi u Srbiji i pripadnik jedine stranke koja sme da govori otvoreno o korupciji, kriminalu, lopovluku, jedan od retkih koji sme da pomene ime danas najmoćnijeg u Srbiji, kakav je Ljubiša Buha Čume, jedan od retkih koji sme takvoj vrsti kriminala i lopovluka da se suprotstavi.
Sećate se onih karti koje ste pokazivali kako je Neda Arnerić bila stvarno u Beogradu u to vreme, sećate se gospodine Radosavljeviću. Jeste vi to lagali narod beše? Vi govorite o gnusnim lažima, sram vas bilo, gospodine Radosavljeviću. Vi nekome smete to da kažete. Sve što sam rekao gospodinu Bogdanoviću, a on je časniji od vas, istina je, pa gospoda iz gradske vlasti u Beogradu, sada ću da vam otkrijem jednu novu aferu, platili su vozić turistički 150.000 evra.
Isti takav turistički vozić kupio je Dragan Marković-Palma u Jagodini, isti za 6.900 evra. Gospodine Radosavljeviću, 1:22 ili 22:1.
Moram da vas pitam, da li je to domaćinsko ponašanje, da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Radosavljeviću? Nemojte da mi govorite o tome ko je šta i kakav je. Svako od nas ima svoje porodice i njima je najbolji. Ljudi će da procenjuju naše političko delovanje.
Znam da vi želite da završim u zatvoru. Ako ovo što sam rekao nije istina, želim da završim u zatvoru, jer sam to zaslužio zbog te porodice, ali ako je to istina, gospodine Radosavljeviću, prijavite se bar tri dana da okopavate krompir, iako niste vi lično umešani. Biće mi zadovoljstvo da vas obiđem.
Evo, prihvatam to, prihvatam tu vrstu javne opklade, zato što vi znate da sam govorio istinu i zato što znate da sam to čuo od čelnih ljudi vaše stranke, zato što znate da cela Srbija to zna, samo su se pitali ljudi na koji slučaj misli Vučić kad je to bilo najavljeno, pošto je bilo više takvih slučajeva. Ima još nekih slučajeva tu, samo čekamo da vidimo dokaze i potvrde više svedoka za takve slučajeve.
To je bilo vreme kad ste mislili kao i danas - možeš u zatvor. Možda može, ali vam kažem da je bolje da sa tom pričom prekinete zato što će istina morati da pobedi. Ili ja odoh u zatvor ili ode Ljubiša Buha-Čume u zatvor. Slažem se sa tim i to prihvatam, za razliku od Nataše Kandić, koja je mogla da izlazi i da laže, pa da kaže da je to progon.
Prihvatam da idem u zatvor. Nema me osude za koje god hoće krivično delo ako to nije istina, jer sam onda stvarno preterao i uvredio sam nekoga ko to nije zaslužio na najgori mogući način, ako to nije istina. Ako je istina, onda ćemo drugačije da razgovaramo. Mislim da je Srbiji potrebno da se sazna istina bez paušalnih ocena o tobožnjim uvredama, klevetama. Ostavite to nadležnim državnim organima.
Zorana Stojkovića nisam ni pomenuo, ne znam gde njega nađoste. Kakve on veze ima sa tužilaštvima? Moj prijatelj? Ne mogu da se pohvalim time. On je moj poznanik iz Skupštine. Nikad mi u kući nije bio i nikad kod njega u kući nisam bio, nisam bio kod njega u kabinetu, nije ni on kod mene, da vam pravo kažem, pa ne znam kako mi je onda prijatelj.
Gde se nalazimo, na pijaci? Ne razumem o čemu pričate i kakve on veze ima sa celom pričom. Vi ste pravnik, vi znate kakve veze ima tužilaštvo sa ministrom pravde. Valjda ne bi trebalo. U našoj zemlji, tačno je, sve je moguće i ne bi me čudilo da i toga bude.
Nego, ako hoćete, vi se na ovo vratite, a ako nećete, nemam ništa protiv, ali sam sve sam uradio, sam potpisao i sam ću za to da odgovaram, a ne neko drugi.

Da li još neko želi reč o amandmanu na član 17. Odbora za trgovinu i turizam? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o oglašavanju, tako što sam predložio da se ovaj član briše. Predložio sam da se ovaj član briše upravo zbog toga što je on u suprotnosti sa članom 17, koji je eksplicitno regulisao način emitovanja oglasne poruke i poruke TV prodaje.
Citiraću ovaj član koji sam predložio da se briše: "Prenosi međunarodnih sportskih događaja od nacionalnog značaja (olimpijske igre, sportska i evropska prvenstva i sl.) mogu se prekidati emitovanjem oglasnih poruka i poruka TV prodaje najduže devet minuta po času, s tim što ukupno dnevno emitovanje oglasnih poruka može trajati najduže 10% od ukupnog dnevnog emitovanog sportskog programa".
Dakle, ovaj član 18. je u suprotnosti sa članom 17. Predloga zakona, koji je čak u deset stavova precizno, eksplicitno regulisao način emitovanja oglasne poruke, pa je iz tih razloga član 18. nepotreban i treba ga, gospodine ministre, brisati.

Još neko o istom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 18. Predloga zakona posebno se izdvaja emitovanje oglasnih poruka u toku sportskih prenosa posredstvom javnog radiodifuznog servisa. Znači, to je član koji se odnosi na RTS, odnosi se na TV reklame.
Tu ste ubacili da ukupno dnevno emitovanje oglasnih poruka može trajati najduže 10% od ukupno dnevno emitovanog sportskog programa. To ste vezali za sportske manifestacije od međunarodnog značaja, pa su kao takve manifestacije u zagradi navedene olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva i slično, a to slično će da utvrdi Savet Republičke radiodifuzne agencije.
Onda se postavlja pitanje u čemu se ogleda razlika između prenosa nekog domaćeg i međunarodnog sportskog događaja. Kod domaćeg sportskog događaja to ste regulisali članom 17. i to ste ga regulisali na opšti način za sve emitere, bez obzira da li su javni servis ili ne. Tamo ste rekli da to može u toku poluvremena.
Ovde dajete neki prioritet, pa još vezujete, kao da znate da će međunarodno sportsko takmičenje da prenosi samo RTS, odnosno međunarodni sportski događaj od nacionalnog značaja.
Verovatno ste ga vezivali samo za reprezentaciju, ali koliko znam i Liga šampiona je od nacionalnog značaja, od nacionalnog značaja su i Balkanske igre, od nacionalnog značaja je i Kup UEFA, od nacionalnog značaja je i GoodYear liga i, u zavisnosti od imena sponzora, još neka od dva- tri paralelna takmičenja košarkaša.
Verovatno svaki susret između našeg tima i inostranog tima je od nacionalnog značaja, kada je u pitanju vrhunski sport, jer ovo nema veze sa fizičkom kulturom. Ovde je sport na tržištu. Zašto to vezujete samo za javni servis? Mi imamo nekoliko TV stanica koje prenose međunarodne sportske događaje, pa i međunarodne sportske događaje od nacionalnog značaja.
Verovatno Formula 1 nije od nacionalnog značaja, jer nema ni jedan naš tamo, ali što bi se taj program i ograničenja emitovanja razlikovali u odnosu na običan sportski program, drugi sportski program međunarodnog značaja i treći međunarodni sportski program od nacionalnog značaja, pa se još ovaj treći vezuje za RTS.
Kao što vidite, sve utakmice reprezentacije prati jedna privatna TV stanica, a ne RTS. Mislim da ne postoji ta specifičnost kada je u pitanju međunarodni sportski događaj od nacionalnog značaja, da bi posebna pravila važila u odnosu na ona pravila koja ste promovisali u članu 17. To je cela poenta ovog amandmana.
Cela poenta ovog amandmana je da valjda u tom komercijalnom delu svi koji učestvuju treba da budu, ne mogu da kažem ni jednaki, ni ravnopravni, jer u prethodnim odredbama ste uspostavili neravnopravnost, da onaj ko se finansira iz pretplate može i putem reklama, a onaj ko je komercijalni ne može putem pretplate, samo putem reklama, pa ga onda još oktroišete za reklame i u procentima i u vremenu, a ovde sada dajete opet neku beneficiju javnom servisu od nacionalnog značaja, znači RTS-u.
Još ako vam bude ovaj direktor koji je sada, onda obrali smo bostan. Mi nemamo sreće sa direktorima RTS-a. Jedan je tržište RTS-a ustupio jednoj privatnoj stanici, posle njega je došao neko drugi, pa je to ustupio trećoj, pa sada ovaj ustupa četvrtoj, a sa svima šuruje.
Najviše sa nevladinim organizacijama, najviše sa privatnim produkcijskim kućama gde je direktno uključena ona Emotion, pa se ona pušta i ovamo i tamo, za svaki slučaj, ako ovaj direktor padne, da ne zatvori sebi sva vrata na drugim privatnim medijima.
Negde se svađaju, negde se ne svađaju, drže tenzije, drže javnost, kao da je to nešto od nacionalnog značaja. Problemi Tijanića nisu nacionalni problemi. To su njegovi lični problemi.
Pričaju ljudi iz RTS-a da on svakog meseca ima 900 hiljada dinara na raspolaganju, pa raspoređuje kome će šta da da, pa će onom veterinaru 50 hiljada za frizuru, ovom autorski ovoliko, ovom ovoliko, a kamermani i ovi ne moraju da imaju platu.
Kada neko počne da vrišti i da kuka nad nacionalnim servisom, nad nacionalnom televizijom, ne znam da li kuka zbog predajnika, zbog zaposlenih, zbog programa ili zbog direktora. Svi koji kukaju kada je u pitanju nacionalna televizija kukaju samo zbog direktora. Za mene nema nikakve razlike između Suše, onog arhitekte, pa i ovog Ristića koji se sada negde gura, muva, nema nikakve razlike, sve je to jedna ista škola. Po mišljenja idu, samo menjaju lokaciju i vrlo često na tri lokacije idu da dobiju svoje mišljenje, pa onda malo puste ove, malo one, komuniciraju sa ovima, sa onima, ali nikada ne poništavaju one veze koje se odnose na prodaju minuta, na razmenu produkcijskih programa itd.
Kada branite RTS, lokalizujte odbranu na nešto što je stvarno nacionalna vrednost. Aleksandar Tijanić nacionalna vrednost, smejaće nam se ljudi. Zašto bi on bio vrednost? Vi ste do pre 15 dana, vi sa vlasti, kukali kako vas ne tretira uopšte, najmanje vremena imate, pa ste pričali - mi na vlasti, a nemamo svoju stanicu.
Ko je imao svoju stanicu? Nevladine organizacije. Kakva je razlika u programu između B-92 i RTS-a? Nikakva. Oni imaju tamo neke novinarčiće, autore nekih emisija, te ključevi, te otključavanje, te četvrtkom, te petkom, te ovo, te ono. Ljudi su zamislili da svi gledaju RTS, pa se takmiče oko tih uređaja ko koliku gledanost ima, procenti itd. To mene uopšte ne interesuje. Izmislili su ljudi daljinski upravljač, pa sada postoje i kablovske, pa ako vam se ne sviđaju ovi pređite na neku drugu, pa gledajte neku drugu iz bližeg i daljeg inostranstva.
Ali, dajte da napravimo normalne uslove poslovanja, da napravimo regularno tržište. Ako ograničavamo nekoga zbog nečega zato što smatramo da je takvo ponašanje zabranjeno, onda to radimo na objektivan način ili na neutralan način, a ovo mi dođe kao pozitivna diskriminacija RTS-a. Malo-malo pa neka pozitivna diskriminacija. Prepuni su nam zakoni pozitivne diskriminacije. Ovo je nešto što liči na tu pozitivnu diskriminaciju.
A kada biste znali da je prenose međunarodnih sportskih utakmica od nacionalnog značaja ispustio upravo ovaj direktor RTS-a u dogovorima sa privatnim televizijskim stanicama, a ovamo vrišti kako je to neprimereno, kako je Fudbalski savez prodao nekome, a on kao da to nije znao. Dosta više takvog ponašanja. Zavodite red ako želite da budete vlast. Ako mislite da budete na vlasti a da ne vladate, onda nije ni čudan natpis - pređi na drugu stranu, pada vlada.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je, na osnovu člana 139. stav 3. Poslovnika, podneo Odbor za trgovinu i turizam.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Stav 2. člana 18. kaže: "Listu međunarodnih sportskih događaja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Republička radiodifuzna agencija." Moja koleginica Ljiljana Nestorović i ja podneli smo amandman kojim se ovaj stav preformuliše i umesto radiodifuzne agencije zamenjuje se rečima "nezavisno regulatorno telo nadležno za oblast radio-difuzije".
Kada slušate sa strane to ništa ne znači, međutim kada se ovaj predlog zakona utvrđuje, on kao i svaki drugi određuje određena ovlašćenja republičkim organima i ne treba navoditi nazive organa, već samo njihovu nadležnost koja se određuje na jedan uopšten način. To je jedno od pravila koje je utvrđeno, ministar to zna i njegove kolege iz ministarstva, metodologijom za izradu propisa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Tako na primer, podsetiću ministra, Zakon o ministarstvima je regulisao i kaže da je osnovano npr. ministarstvo za trgovinu i turizam, ali u zakonu se nigde ne kaže da će poslove voditi ministarstvo trgovine i turizma, nego se kaže da će poslove voditi nadležno ministarstvo za poslove trgovine i turizma. Dakle, mislim da će ministar prihvatiti jedan ovakav amandman, naprosto zato što se njime samo usklađuje nešto što je predviđeno metodologijom za izradu propisa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 19. i član 19. amandman je podneo narodni poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Tomislav Penezić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pričamo o onome što je poslanik Rajko Baralić načeo pre dva sata, a to je član koji ima naslov - Način prodaje usluga TV oglašavanja i TV prodaje na programima ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Mi ćemo se zadržati na RTS-u, pošto se na to odnosi. Stav 1. glasi: "Ustanova javnog radiodifuznog servisa može svoje usluge emitovanja oglasnih poruka i poruka TV prodaje prodati trećim licima najviše za godinu dana unapred. Ukupna vrednost usluga iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od 60% od ukupne vrednosti programa namenjenog TV oglašavanju i TV prodaji u jednoj kalendarskoj godini."
Mi predlažemo amandmanom da se procenat 60 zameni procentom 49. Zašto? Ukoliko RTS nije u mogućnosti da, pored TV pretplate koju ćete da naplaćujete sa računima za struju, 300 dinara po domaćinstvu, pa ukoliko u okviru one minutaže gde je dobio čast od Vlade Republike Srbije da može da emituje i komercijalni program, pa sada ukoliko u okviru ukupne minutaže ne može sam da obezbedi prodaju toga, onda ne treba ni da postoji. Šta će nam onda. Vi kažete - mogao bi do 60%, maksimalno može da proda unapred. Trebaju mu pare, pa će unapred da proda. Kome? Naravno, neće meni da proda.
Neće da proda nekim od agencija, nego će da proda odabranima, onima koji su pomogli da se pretplata vrati, koji su pomogli da se zaustavi verovatno ova afera oko minutaže i prodaje tog prostora.
Nešto drugo još. Mi smo do sada uvek imali nešto kao princip kada je u pitanju nešto javno, državno. To je princip vezan za procente. Ako je nešto sto posto da bi bilo državno mi kažemo - minimum mora da bude 51. Znači jedan posto više od polovine. Da bi neko imao neku većinu, uvek se traži 50 posto plus jedan. To je do sada bio neki kriterijum.
Ako komercijalna služba javnog radiodifuznog servisa nije u mogućnosti da obezbedi sredstva iz komercijalnog poslovanja, na drugi način, nego da mora da nađe dilera, pa da ga traži u nekom procentu preko 50 posto, a to je ovaj procenat od 60 posto, onda takva radiodifuzna ustanova ne treba da postoji, jer ona nije sposobna da putem pretplate i putem komercijalnih usluga obezbedi normalno funkcionisanje, a to znači da ima i svoj obrazovni program, svoju produkciju, svoj informativni program, kulturno-umetnički program, da prenosi sportske događaje, da bude aktuelna, da građane obaveštava i informiše istinito, pravovremeno, blagovremeno, objektivno, nepristrasno itd.
Ne mogu da shvatim da donosimo zakon zbog jednog čoveka, koga bije glas da je sposoban, a po zakonskim odredbama koje se prilagođavaju njemu ispada da je nesposoban. Zašto bi mogao 60 posto komercijalnog programa unapred da proda? Ovog programa, koji se tiče poruka i ovih stvari. Da premosti finansiranje.
Nemojte, opet idemo kao u onu priču sa Dinkićem, suficit, suficit, suficit. Dva meseca zemlja se tresla od brige šta da radi sa tolikim parama. Kada se malo razgrne vidi se da neka ministarstva nisu platila račune od februara prošle godine. Pa, kako onda ima suficit?
Ako je ovo stvarno vaše opredeljenje da do 60 posto ide ovoga, onda dajte, molim vas, otvoreno vam kažem, evo tvrdim da SRS ima kandidata za direktora RTS koji će sa 30 posto sve ovo da pokrije. Evo, odmah ovo prepolovimo. Evo, poslanici, ako promenimo ovaj član i umesto 60 stavimo 30 posto, SRS može da vam obezbedi direktora koji pod tim uslovima može da funkcioniše. Nekoliko.
Svaki uspešan čovek koji se bavio nekim poslom, direktor neke firme, koji zna šta je vrednost, koji zna kako se organizuje posao, ima da organizuje ovo. Ali, presposobnom Tijaniću vi dajete 60 posto. To ne shvatam. A princip u svim odnosima između javnog i privatnog jeste - da bi država imala nešto, da bi verovatno taj javni servis uopšte mogao da postoji, verovatno 51 posto minimum mora da bude državno.
Eto, u tom smislu smo mi podneli ovaj amandman, da vam pokažemo da ne mogu babe i žabe u isti koš i ne može pre podne neko da bude uspešan a posle podne neuspešan. Ne može. Ne može - na televiziji velika gledanost, sve je uspeh itd, a radnici koji rade u RTS nisu primili platu.
Mi još nismo dohvatili neke stvari, kod ove tačke, nije to sada na dnevnom redu, ali nekada je RTS imao svoja dopisništva, pa je obaveštavao sa svih strana itd. Sada s pravom mogu da vam postavim pitanje - ako je to javni servis, pored lokalnog medija Studio B koji prati šta se dešava u Beogradu, šta će vam Beogradski program. Kao da onog u Preševu baš mnogo interesuje šta se dešava u Beogradu. Taj vam je program otprilike lokalnog značaja. Što bi cela država gledala da li Makiš ima vodu ili nema.
Nešto ste pobrkali ovde. Ne vi koji zastupate ovaj zakon, nego oni koji su vam ga napisali i oni koji su donosili Zakon o radio-difuziji i oni koji vode kadrovsku politiku, i oni koji promovišu ovakvog. Znam da biste vi vrlo rado promenili Tijanića, ali nemate hrabrosti, jer će da vrišti. Isto tako JUL ga promenio, pa on posle vrištao, odmah prešao na drugu stranu. On je takav. Ima te sklonosti.
A znate i sami, kada se uhvatite u kolo pa posadite tikve, onda tikve idu o glavu. Sami ste tražili. Da ste mene pitali, ja bih vam rekao - za živu glavu ne birajte ga. Ali, vi ste bili jaki, silni pre godinu dana, nikoga nećete da slušate. Pa ni sada ne slušate. A ovde su najdobronamernije preporuke, bar tako uvek pričam. Neću da vam dam nešto zlonamerno. Nego, polazim od toga, pa sutra dolazim na vlast, pa bolje da primenjujemo normalne zakone nego da gubimo vreme na promeni zakona.
Sad sa stručnim i normalnim predlozima lobiram biračko telo da glasa za SRS. Zašto bih ovde sada pričao nešto na šta bi građani vrištali - kako ga nije sramota ovo da priča i da ovo predlaže.
Ali, budite sigurni, 70 do 80 posto građana koji prate ovo dele moje mišljenje povodom RTS i ovih stvari.
Hajde da budemo iskreni. Vi ste napisali 60. Nađite mi razlog zbog koga niste napisali 90 posto. Da on može da rasproda 90 posto unapred. Kako ste ga baš našli na 60 posto? Eto ti. Mi smo tražili promenu ovog procenta. Ja sam vam objasnio kako smo mi to izmerili da bude 49, a to smo izmerili zbog vas, zbog nas. Taj procenat bi mogao da ide još mnogo, mnogo niže.

Hvala. Da li još neko želi reč? Izvolite, gospodine Peneziću, kako da ne, imate još skoro sedam minuta na raspolaganju. Reč ima predlagač amandmana narodni poslanik Tomislav Penezić. Izvolite.