Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 76. određuju se neki rokovi u vezi sa primenom ovog zakona. Još u prvom stavu se kaže: "Društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova dobrovoljnog penzijskog osiguranja na osnovu zakona kojim se uređuje osiguranje dužna su da svoju organizaciju i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2006. godine".
Verovatno će te rokove da određuje Narodna banka Srbije zato što se u poslednjem stavu kaže: "Narodna banka Srbije će doneti propis kojim će se urediti metodologija usklađivanja poslovanja društava za dobrovoljno penzijsko osiguranje sa ovim zakonom".
Znači, ukoliko je neko osiguravajuće društvo koje već sada postoji, koje sada radi u ovoj oblasti, sposobno da brzo uskladi registraciju sa ovim zakonom, jednostavno može imati kočnicu od Narodne banke Srbije da to uradi poslednjeg dana u narednoj godini. Jer, metodologiju propisuje Narodna banka.
Imali smo neka iskustva kada je bila u pitanju Agencija za registraciju privrednih subjekata, pa kažu - do tog i tog dana radićemo preregistraciju tih privrednih subjekata, pa drugih, pa trećih, pa vrsta kapitala, pa vrsta vlasništva, pa da li su pravna lica, pa da li su preduzetnici itd. Došli smo čak u situaciju da je jedna takva agencija kršila svesno zakon. Znači, nije radila u skladu sa zakonom koji je ova skupština donela.
Zašto se toliko insistira da to bude najkasnije do 31.6, odnosno da Narodna banka Srbije ima tu mogućnost da blokira preregistraciju nekog postojećeg privatnog ili dobrovoljnog penzionog fonda, kako hoćete nazovite.
U jednom delu zakona čak se spominje da društva koja se bave dobrovoljnim penzionim osiguranjem ne mogu biti u većinskom vlasništvu Republike Srbije. Postavlja se pitanje šta ćete sa dobrovoljnim penzionim fondom koji je osnovalo osiguravajuće društvo "Dunav"? Ko je tu većinski vlasnik? Da li znači da ćete zbog sile ovog zakona morati da gurate jedno veliko osiguravajuće društvo u izuzetno sumnjivu privatizaciju da bi mogli da koriste ovaj dobrovoljni penzioni fond?
Da li će Narodna banka Srbije dobrovoljne penzione fondove koji postoje na tržištu namerno da blokira da bi neki drugi novi dobrovoljni penzioni fond, koji nema obavezu da usklađuje dokumentaciju, koji samo treba da počne, odnosno da se registruje i pojavi na tržištu, jednostavno da preuzme sve one poslove koje do sada rade postojeća registrovana društva za dobrovoljno osiguranje?
Rok, koji sam tražio ovim amandmanom, za usklađivanje dokumentacije - 1. april ili 31. mart, možete da čitate od ili do, svejedno. Zašto? To se vidi iz stava gde se kaže: "Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu, od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. marta 2006. godine, nastaviti da zaključuju ugovore dobrovoljnog penzijskog osiguranja zasnovane na načelu akumulacije sredstava".
Znači, do 31. marta mogu, od 1. aprila ne može više ništa. Ukoliko je sposoban da se preregistruje, sakupi potrebnu dokumentaciju, odredi, kako vi to kažete, kadrovsku infrastrukturu, tehničku, koju isto propisuje Narodna banka Srbije, to je predao za registraciju, ali sada imamo tumačenje Narodne banke Srbije da to neće raditi do 31.12.2006. godine, zato što su već osnovani i neće moći da se pojave na tržištu.
Dalje se kaže: "Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje od 1. aprila 2006. godine ne mogu zaključivati ugovore dobrovoljnog penzijskog osiguranja zasnovane na načelu akumulacije sredstava". Hajde da kažemo da je taj deo u redu. Postavlja se pitanje registracije, da li će Narodna banka Srbije prihvatiti da akcionarska društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje registruje, već postojeća, do tog roka.
Sada, pomalo smešan stav 4: "Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje, od 1. aprila 2006. godine do donošenja zakona kojim će se urediti dobrovoljno penzijsko osiguranje, mogu isključivo obavljati poslove ugovaranja različitih vrsta anuiteta i zaključivati ugovore kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti".
Hipotetički, da li je moguće da neće moći to da rade nikada? Moguće je. Ko vama garantuje da ćete izglasati taj zakon? Ko njima garantuje da će bilo ko izglasati taj zakon? Čemu ta žurba? Da li je ovaj zakon napisan da se velika osiguravajuća društva, koja su u većinskom vlasništvu Republike Srbije, na silu guraju u privatizaciju? Zar zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju nije mogao da ide ne kao poseban zakon, nego sa ovim zakonom? Nazovite ga kako god hoćete, mogli ste da ga krstite kako hoćete, ali da ide zajedno.
To samo pokazuje koliko ste nesposobni da neki posao odradite kako treba. A svi se u ovoj vladi predstavljaju da su najsposobniji, da je ovo najbolja vlada, da su to eksperti. Evo, niste u stanju čak i jednu prilično ozbiljnu regulativu da privedete kraju na onaj način kako je potrebno. Znači, sada možda nikada zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju neće biti izglasan - hipotetički.
Dalje, pitanje je, ako uskladite dokumentaciju, Narodna banka propiše dokumentaciju, način poslovanja itd, šta ako svi ti propisi koji su bili donošeni ne mogu da se usklade sa novim zakonom za dobrovoljno penzijsko osiguranje? Hoćemo li onda da radimo novi zakon ili izmene i dopune zakona ili šta ćemo?
Najbolji način da se izvučete iz ove priče u koju ste ušli jeste da ovaj zakonski predlog što pre povučete iz procedure. Razmislite dobro, napišite novi zakon koji reguliše ovu materiju i zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju, pa pustite u proceduru kao jedan zakon. Onda možete da kažete da ste stvarno nešto uradili. Inače, ovo ovako je čisto traćenje vremena i ove Narodne skupštine i građana Srbije.

 Hvala vam, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mislim da je kada ste na Vladi utvrđivali ovaj predlog zakona Bubalo bio odsutan. Ministar Bubalo verovatno ne bi digao ruku za ovo, s obzirom da smo u Skupštini doneli Zakon o privrednim društvima, pa i propis o njihovoj registraciji itd.
Ova formula koju ste vi predvideli u članu 76, koja se tiče pravnog položaja, statusa, pravne forme, ne postoji u opštem aktu koji reguliše registraciju privrednih društava.
Vidite šta ste napisali u stavu 1. Kaže se: "Društva za osiguranje", i tako dalje, "dužna su da svoju organizaciju i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2006. godine". Mi kažemo da se to usaglasi do 1. aprila 2006. godine. Zašto do decembra? Vama je ovo hitno. Ovim celim zakonom vi nalažete jednom samostalnom privrednom subjektu koji obavlja jednu delatnost da promeni delatnost. To je prva stvar.
Kako će to da se uradi? Kako će da se uradi vaše usklađivanje? Jedan kaže – da preregistruje u društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom tako što će ugasiti društvo. Dakle, društvo da preregistruje tako što će samog sebe da ugasi. Gospode Bože! I organizovati ugašeno društvo, koje će da organizuje dobrovoljni penzijski fond. Sve je to pobrkano, po sistemu - čas ga ima, čas ga nema, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš.
Jedan od stavova dalje kaže: "Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje obavestiće do 1. jula 2006. godine korisnike svojih usluga o izabranom načinu usklađivanja poslovanja". Šta ako onaj ko je sada u ovom sistemu kaže – ja ne želim da budem po ovom zakonu član dobrovoljnog penzijskog fonda.
Poslednji stav kaže: "Narodna banka Srbije će doneti propis kojim će se urediti metodologija usklađivanja poslovanja društava za dobrovoljno penzijsko osiguranje sa ovim zakonom". Ne znam, onaj ko je ovo pisao ili bi morao da nosi diplomu na preispitivanje ili da ide u zatvor. Da li je bolje u zatvor, ne znam. Ali, ovako nešto ne može da se napiše.
Šta se ovde menja? Ako neko usklađuje svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama zakona, onda pričamo o nečemu što se tiče delatnosti. Ako pričamo o usklađivanju, da uzmemo uslovno ovaj vaš termin koji se tiče pravne forme preduzeća, to je druga stvar.
Ovo društvo za osiguranje koje obavlja poslove dobrovoljnog penzijskog osiguranja, formirano, osnovano na osnovu Zakona o osiguranju, takođe ima svoje osnivače. Vi ne obavezujete te osnivače, nego to društvo, kao pravno lice, da promeni delatnost. Da bi izvršilo promenu, mora da se urade neki akti. Malopre, u osporavanju mojih stavova, jedan od mojih prethodnika reče - pa to na zapadu statutom to društvo reguliše. Pa jeste, ali u ovom celom zakonu nemate reč "statut". Dakle, nemate napisanu reč "statut". Nađite u ovom zakonu, koji je danas na dnevnom redu, reč "statut". Ne postoji. Onda kada me neko demantuje, on se poziva na statut.
Neko mi kaže da sam ja kontradiktoran. Nisam kontradiktoran, nego ukazujem u čemu se ogleda podvala i velika ovlašćenja guvernera Narodne banke.
Ja nisam kritikovao moguće načine gde mogu da se investiraju ta sredstva, nego sam kritikovao pravo koje se ovim zakonom daje guverneru Narodne banke Srbije da odlučuje, da on propisuje ono što mora da se reguliše zakonom.
Član 32. ima skromna ograničenja. Ja ne sporim ta ograničenja, ali to stavljam u kontekst 25 članova gde stoji: "guverner Narodne banke propisaće, guverner Narodne banke propisaće" i time dokazujem da je sama ideja nastala radi zloupotreba. A, čime se ta zloupotreba ovde prikriva ili pravda? Pa, to je dobrovoljno: ko hoće, hoće, ko neće - ne mora.
Pošto je ovo poslednji amandman srpske radikalne stranke na ovaj predlog zakona, pozivam pre svega predlagača, ne predstavnika predlagača, nego predlagača - Vladu, neka razmisli, pošto smo skinuli masku sa ove operacije koju ste zamislili, javnost je upoznata, povucite ovaj predlog zakona, napravite novi predlog, sa vrlo jasnim normama. Razmislite da li poslove davanja saglasnosti, kontrole treba da vrši Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija. Jer, ovo gde se javlja kontrola je takođe neka vrsta nadzora, koji više pripada upravi nego monetarnoj vlasti.
Mi za ovakav predlog zakona nećemo glasati.

Hvala vam, gospodine Krasiću.
Da li se za reč javlja još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UPLATI DOPRINOSA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE ZA POJEDINE KATEGORIJE OSIGURANIKA - ZAPOSLENIH (pojedinosti)
Pre toga, obaveštavam vas o načinu na koji ćemo raditi. Danas ćemo raditi do završetka pretresa u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda i tako ćemo iscrpsti pretres u pojedinostima ovih zakonskih predloga koji se odnose na čitav set zakona o penzionom osiguranju.
Sutra neće biti sednice. Dakle, u ponedeljak od 10,00 sati ćemo početi pretres u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda - Predloga krivičnog zakonika, i radićemo samo do kraja pretresa te tačke. To je plan, da biste mogli da planirate svoje aktivnosti.
Prelazimo sada na Predlog zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Slobodan Adžić, Helijana Dragojević i Ljubiša Đoković, Meho Omerović, Ljiljana Nestorović, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Momir Marković, Vjerica Radeta, Paja Momčilov, Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Branislav Rankić i zajedno Toma Bušetić i Milisav Petronijević, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Narodni poslanici Slobodan Adžić, Helijana Dragojević i Ljubiša Đoković, pisanim putem, povukli su amandman koji su zajedno podneli na član 2.
U međuvremenu su i narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović povukli neke amandmane. O tome ćemo vas obavestiti kada dođu na red ti amandmani, po redosledu.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mi pod sličnim nazivom imamo već jedan zakon, a to je zakon koji reguliše uplatu obaveznih doprinosa. Kako bismo potencirali o čemu se radi u ovom zakonu, mi tražimo da se promeni naziv i da bude to zakon o načinu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine.
Ovde može da se stvori zabuna da 2005. godine regulišemo uplatu doprinosa u ovom periodu. U ovom periodu je bila regulisana uplata doprinosa postojećim zakonom. Uvek su tu materiju regulisali neki zakoni ili ovaj sada izmenjeni i dopunjeni tekst zakona koji reguliše uplatu doprinosa. Samo smo hteli da ovo o načinu uplate potenciramo i da se ona razlikuje od ovih drugih, a na tu razliku ukazuje i sadržina ovog predloženog zakona, jer ovim zakonom je obuhvaćen period od 1991. do kraja 2003. godine, kada je zbog većeg broja razloga faktički bila situacija da su neki zaposleni bili evidentirani kao osiguranici, vodili se da su zaposleni, radili ili možda nisu radili.
Ali ono što je sasvim sigurno, za taj period nije uplaćen obavezni doprinos od strane poslodavca.
Postoje tzv. rupe u penzijskom stažu, jer postavlja se pitanje kako da se prizna penzijski staž, ukoliko taj period nije pokriven uplatama obaveznih doprinosa. S obzirom na jednokratno značenje ovog predloga zakona i sada ne mogu da kažem jednokratno trajanje, jer niko sada ne zna koliko će da traje ova realizacija i izvršenje ovog zakona, što se tiče ostvarivanja prava, on je svakako jednokratan. Zato smo smatrali da je potrebno još u nazivu staviti neku naznaku koja treba da ukaže na ovu specifičnost ovog zakona, jer pod sličnim imenom postoje već propisi u našem pravnom sistemu i ova reč - način uplate, donekle odražava suštinu ovog zakona ali pravi tu razliku u odnosu na druge slične propise. To je bila naša ideja.
Međutim, kod ovog predloga zakona mi stvarno nemamo mišljenje Vlade, a da li je to po Poslovniku ili nije, to uopšte nije više ni bitno u ovom trenutku. Bitno je da mi pričamo o nečemu, a ne znamo šta Vlada misli o tome. Znamo da su možda na nekom odboru rekli da ne prihvataju amandman, ali mi imamo situacije da predstavnik Vlade na odboru ne prihvati amandman i kaže – nisam ovlašćen da prihvatim amandman, a onda sutradan u mišljenju Vlade mi pročitamo da je Vlada prihvatila taj amandman. Sada ne znam kakva je situacija sa ovim našim amandmanima.
Mislim da su svi amandmani prihvatljivi i da su u funkciji regulisanja baš ovog bolnog pitanja. Ni jedan od ovih amandmana nije opstrukcijski amandman, nego je pravno-tehničke prirode i amandman kojim se želi pojednostaviti ovaj postupak da bi što pre ljudi ostvarili i da bi im se utvrdio taj penzijski staž i u zavisnosti od staža osiguranja i drugih uslova koji ispunjavaju da oni mogu da ostvare i pravo na penziju. Ima jedan broj građana Republike Srbije koji ne može da ostvari pravo na penziju, zato što nije pokriven ovaj period uplatom doprinosa. Svi naši amandmani su išli u prilog tome. Mislim da je većinu tih amandmana, ako ne možda čak i sve, Vlada mogla da prihvati, a da ne ugrozi svoju ideju. Tu ideju mi delimo.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na član 2. ovog predloga zakona. Zaista moram i ja izraziti čuđenje što to nije prihvaćeno od strane Vlade i što nije prihvaćeno, uostalom, i od vladajuće koalicije ovde, jer imajući u vidu ono što ste vi sami govorili na sednicama odbora i na sednici ovde koja je bila posvećena načelnoj raspravi o ovom zakonu, mislim da je čak ovo rešenje koje je predloženo amandmanom mnogo bliže tome, nego ono što ste vi napisali ovde u zakonu.
Vaše formalno zalaganje je bilo upravo ovakvo kao što je predloženo amandmanom i ovaj amandman na jedan mnogo sveobuhvatniji i precizniji način reguliše ono što je trebalo da stoji u članu 2, odnosno za šta se Vlada zalagala, bar deklarativno, da želi da postigne ovim zakonom.
Ko god da je pročitao i predlog koji nam je stigao od Vlade i ovo što je dato ovde amandmanom mogao je da vidi da se apsolutno ne radi o nečemu što bi na bilo koji način rušilo ovaj predloženi sistem, već jednostavno o preciziranju prava načina ostvarivanja za apsolutno sve kategorije osiguranika. U predlogu koji smo dobili od Vlade, iz ne znam kog razloga podeljene su i ima tri stava, a moje rešenje koje je predloženo ima dva stava i njime su obuhvaćene sve kategorije osiguranika od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine.
U predlogu Vlade napravljena je podela za lica koja su bila u radnom odnosu u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, drugoj finansijskoj organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi u Republici Srbiji, znači, za period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2000. godine, ako su u tom periodu bila prijavljena na osiguranje.
Onda u drugom stavu kaže da pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima i lice koje je u periodu od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine bilo u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je u tom periodu pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, pod uslovom da je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje.
Predloženim amandmanom precizira se odredba i izbegava se nepotrebna razlika u periodima osiguranja koji su obuhvaćeni Predlogom zakona. Ukoliko se prihvati amandman, onda praktično ne bi ni bilo tih kategorija i ko bi imao u kom periodu pravo, nego bi svi oni kojima nije iz ovog ili onog razloga uplaćivan staž, a koji su bili u radnom odnosu kod poslodavca, u smislu odredaba o propisima o PIO zaposlenih, a bili su prijavljeni na osiguranje, imali status osiguranika kod zaposlenog.
Samim tim, stavom 2. kaže se – pravo na uplatu doprinosa za utvrđivanje staža osiguranja priznaje se za lice iz stava 1. ovog člana, ako zakonom propisani obavezni doprinos za njegovo osiguranje nije uplaćen u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine.
Na ovaj način zaokružili bismo sistem i imali bismo jednu širu formulaciju tih lica, ko god je radio, a mislim da ne postoji velika razlika između tih kategorija građana i nije toliko bitno da li je neko radio u zemljoradničkoj zadruzi, banci, ustanovi, finansijskoj organizaciji.
Znači, ono što je suština i što mora da bude suština jeste da se ovde na delu pokaže solidarnost države sa svima onima koji iz bilo kojeg razloga nisu ostvarili neka svoja prava, a to su upravo prava koja je morala da im garantuje država. Ne možete reći da neko ko je radio u banci ili ko je radio u nekom državnom preduzeću može da bude kriv zbog toga što država nije insistirala da mu se u tom periodu, a podsećam, to je do kraja 2003. godine, uplaćuju doprinosi. Takva obaveza je postojala i takve stvari se ni na koji način ne mogu prevaljivati na radnike. Radnici su već po samoj prirodi stvari dovoljno kažnjeni time što im nije upisan već godinama neki staž, što oni zbog te činjenice ne mogu da ostvare pravo na penziju, a to pravo su pošteno zaradili svojim dugogodišnjim radom.
Pokušajte samo da izračunate kolika je šteta nastala za nekoga ko npr. šest ili sedam godina, zbog toga što mu nisu uplaćeni obavezni doprinosi za socijalno osiguranje i za penzijsko-invalidsko osiguranje, ne može da ostvari pravo na penziju, pa makar ta penzija bila i minimalna. Kada se to rastegne na period od pet-šest godina, izračunajte o kolikim se onda novčanim sredstvima radi.
Takođe, treba imati u vidu da se tu, po pravilu, radi o ljudima koji su od srednjeg životnog doba pa nadalje. To su ljudi koji u ovom periodu tranzicije ubedljivo najteže nalaze posao. Njima nije lako ni da se prekvalifikuju, njih niko neće da zaposli zato što će od mladih ljudi uvek moći i da očekuje više i da dobije veću količinu rada za istu novčanu nadoknadu.
Mislim da ne postoji nijedan razlog i pozivam otvoreno sve iz vladajuće koalicije da nađu bilo koju primedbu na ovaj amandman i da kažu: zbog toga i toga ne možemo da glasamo. Ako treba, ja ću amandman i povući.
Pored toga, amandman jezički mnogo preciznije i bolje reguliše ovo rešenje. Član 2. Predloga kaže: "Pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima lice koje je u periodu..." itd. Po predloženom amandmanu se kaže: "Pravo na uplatu doprinosa u skladu sa odredbama ovog zakona utvrđuje se za lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine...", pa nadalje. Pravno gledano, pravno-formalno, niko na osnovu člana 2. zakona nema nikakvo pravo, niti ima na osnovu ovog zakona, nego se eventualno pravo može utvrditi u skladu sa ovim zakonom, ali tek pod uslovom da se ispune uslovi koji su naknadno dati.
Najpre, uslov koji propisuje član 4, gde se kaže da je neophodno podneti zahtev za uplatu doprinosa, da taj zahtev podnosi poslodavac, pa se onda kasnije regulišu i određene kategorije. Tu su neke nejasne odredbe, jer se postavlja pitanje šta će se desiti ukoliko neki poslodavac, koji je već dovoljno neodgovoran, a to je dokazao i time što nije uplaćivao doprinose onda kada je trebalo, ni sada ne podnese zahtev za uplatu doprinosa.
Dalje, u članu 4. stav 3. tačka 2) kaže da je, uz zahtev, jedna od stvari koja je potrebna i pismena saglasnost zaposlenog da prihvata uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom. Voleo bih da je ministar tu, pa da izađe u bilo kom svojstvu, da li kao poslanik, da li kao ministar, pa da kaže šta je to što je nateralo njega da propiše da je neophodna i pismena saglasnost radnika da mu se uplate doprinosi. Da li je moguće da će se u Srbiji naći i jedan jedini radnik koji će reći: jesam radio, ali ne želim da mi uplaćujete doprinose, ne želim da sutra imam penzijsko-invalidsko osiguranje, meni to nije potrebno.
Zašto bi bila potrebna pismena saglasnost radnika da se izvrši neka obaveza koja je odavno propisana zakonom? Poslodavci imaju obavezu, propisanu zakonom, da uplaćuju doprinose. Tu se ne radi o nečemu što radnik može da kaže da hoće ili neće. Da li je moguće da neko danas ovde kaže: neću da mi se uplaćuju doprinosi, hoću da mi sve bude nadoknada za rad, hoću samo platu. Naravno da nije moguće.
Ako to nije moguće danas, ako to nije moguće bilo ni pre pet, deset godina, zašto onda uopšte tražite jedan dodatni uslov, apsolutno besmislen, jer ne može niko pri zdravom razumu da kaže zašto je potrebna saglasnost radnika da poslodavac podnese zahtev da bi se izvršila neka prestacija koja je odavno određena kao takva, i to imperativnom normom. Ne mogu ovde da se vode nikakvi pregovori, niti može da se kaže: ovo hoću, ovo neću. To je nešto što mora.
Smisao ovog zakona bi trebalo da bude da država preuzme obavezu na sebe, obavezu koju nisu izvršila određena preduzeća, poslodavci, nebitno kako se zovu i o kom se organizacionom obliku radi; država, zbog toga što nije bila u stanju da ih pravovremeno natera da izvrše svoje obaveze, sada preuzima određene obaveze.
Dalje, videćete iz člana 6. da je ograničeno vreme u kome se može taj zahtev podneti, a i iz člana 7. da se, u stvari, ovim zakonom ne garantuje bilo kakvo pravo radnicima, da je zbog toga pogrešna formulacija koja je data članom 2, jer se u članu 2. kaže: "Pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima lice ...". Nema, nego tek može da ga ostvari ukoliko se određeni uslovi ispune. Prvi uslov je da se određeni papiri prikupe, drugi uslov da poslodavac podnese takav zahtev, treći uslov je da fond u roku od 12 meseci, što je izuzetno dug period, donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa.
Znači, još uvek se tu ne radi o ostvarivanju prava, nego o donošenju rešenja o utvrđivanju prava na uplatu doprinosa.
Zašto je rok u kome fond treba da donese to rešenje toliko dug? Zašto 12 meseci? Ako ste rekli da svi poslodavci i svi koji imaju uskraćeno neko pravo u roku od samo tri meseca mogu da podnesu zahtev, zašto onda fondu treba godinu dana da donese odgovarajuća rešenja; pogotovo što će se ta rešenja donositi za određene firme grupno i kolektivno, njima će biti mnogo lakše da obrađuju te podatke.
Ne postoji nikakva sankcija za fond, ukoliko on takvo rešenje ne donese. Šta će se onda desiti? Da li će neko snositi odgovornost? Zašto niste propisali kaznene odredbe?
Dalje, ni to nije kraj, jer se onda kaže da se pravo na utvrđivanje staža osiguranja stiče kada se fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta. Mi i sami znamo kakav je državni budžet, znamo da obaveze iz februara prošle godine još nisu utvrđene.
Da li će biti mogućnosti, u skladu sa budžetom, da se ovi doprinosi zaista i uplate, da se zaista odvoje sredstva u budžetu i prebace se fondu? Tek se u tom trenutku stiču za radnike bilo kakva prava. To je tek peti korak, u kome vi možete konačno upisati određeni staž, da biste tek u šestom koraku, na osnovu tog staža, mogli da ostvarite pravo na penziju ili na neko drugo davanje.
Treba imati u vidu da su ovo obaveze od kojih neke datiraju još iz 1991. godine. Ako uzmemo u obzir da će ovo trajati barem još dve godine, znači da ljudi do 2007. godine neće moći da ostvare pravo na penziju koju su možda 1991, 1992. ili 1993. godine zaradili.
Dakle, ukoliko zaista brinete onoliko koliko brinete, ne o penzionerima, jer se ovde ne radi o penzionerima, nego o onima koji ne mogu da ostvare pravo na penziju, dajte onda ili izađite i navedite bilo kakav razlog zbog koga nije moguće prihvatiti ovaj amandman ili ga u danu za glasanje prihvatite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je dobar zakon. Ovo je jedan od retkih zakona koji će, verujem, sve poslaničke grupe vrlo rado prihvatiti.
Osnovna naša zamerka ovom zakonu je što Vlada ili ministar prave razliku kada je reč o povezivanju radnog staža za zaposlene kojima nije uplaćivan doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1991. do 2000. godine i za period od 2000. do 2003. godine. To je naša suštinska primedba. Naravno, mogu da postoje još neke primedbe, bolje formulacije, tehničke ispravke, ali mislim da je ovo pitanje suštinsko i najvažnije.
U tom pravcu smo i podneli amandman u kome se kaže da pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću, bilo da je reč o privrednom društvu, ustanovi, banci, nekoj drugoj finansijskoj organizaciji, zemljoradničkoj zadruzi u Republici Srbiji, a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje a nije mu uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Smatramo da je ovaj problem jednako težak za sve zaposlene, bez obzira gde su radili i gde rade, jer problem neuplaćenih doprinosa i nemogućnost da se stiču i ostvaruju prava na osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja jednako pogađaju sve ljude.
Smatramo da je rešenje koje smo predložili adekvatno, celishodno i računamo da će sve poslaničke grupe, bez obzira što naš amandman nije prihvaćen na Odboru i nije prihvaćen od Vlade, ali da ćemo se zajednički dogovoriti da jednostavno za sva lica koja nemaju povezan radni staž od 1991. do 2003. godine to uradi država. Na taj način država pokazuje najbolju nameru, čega nije bilo tokom velikog broja godina ili bar u poslednjih pet godina, za sve one radnike i sve zaposlene, za sve firme koje su bile u najvećim teškoćama.
Kada je reč o periodu od 1991. do 2000. godine, znamo kako su naša preduzeća, firme, pa i banke poslovale i šta se sve dešavalo. Bile su sankcije, otežana proizvodnja, jednostavno, veoma je teško bilo mnogim firmama i preduzećima da ispunjavaju elementarne obaveze, počev od plata, a posebno kada je reč o obaveznom socijalnom osiguranju. Svakako, u okviru tog obaveznog socijalnog osiguranja najvažnije pitanje za sve te ljude je penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kada govorimo o zdravstvenom osiguranju, najčešće su se knjižice overavale nezavisno od toga da li su se uplaćivali doprinosi. To je bilo humano, to je bilo opravdano, ali to vreme prođe i ako neko nije uplatio doprinos za zdravstveno osiguranje vremenski to ne znači ništa. Ako nema uplate za penzijsko i invalidsko osiguranje onda jednostavno nema povezani staž i nemoguće je da se ostvari pravo na penziju.
Na ovaj način država u ovom trenutku brine o tim ljudima i to je jedan dobar pokazatelj.
Kada govorimo o periodu od 2000. do 2003. godine, smatramo da sva zaposlena lica, svi radnici i službenici treba da imaju isti status, ali je pomalo nejasna situacija šta se desilo sa firmama koje su prodate, da li su kupci imali, a imali su, obavezu da uplate doprinose.
Najbolji primer jeste "Sartid". Znamo kako je prodat. Mnogi su se ovde hvalili da je to najbolje rešenje, jedna od najznačajnijih prodaja u to vreme. Znamo da je "Sartid" prodat za veoma male pare, iako je mnogo više vredeo, a sa druge strane, ono što je veoma važno, država je takoreći otpisala sve te dugove. "Sartid" je otišao u stečaj. Ne znam tačno koja je suma, nekoliko stotina miliona dolara ili evra je otišlo pod led i sada to država mora da pokriva, umesto da to pokrije kupac, oni koji su kupili tu firmu.
Kada govorimo o tom odnosu u privatizaciji, stvarno je takva situacija. Naši brojni kupci, oni koji su kupili naše firme u periodu od 2000. do 2003. godine, nisu vodili računa ne samo o uplati ovih doprinosa, već se radi o mnogim drugim stvarima koje su isto tako bolne. Pre svega, nema te prodaje gde nije bilo otpuštanja radnika. Ključna je stvar, ako se neka firma proda, da se poveća broj zaposlenih, a ne da se smanji. Mnogo toga je bilo u privatizaciji, ali to je posebna tema.
Pozivam sve poslanike i sve poslaničke grupe da ovaj naš amandman, koji je skoro identičan sa amandmanom Srpske radikalne stranke, prihvate u danu za glasanje.