Na osnovu člana 140. stav 5.
Znači, u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. Dakle, oni jesu ovlašćeni da to podnesu, a iz člana koji ste vi pročitali se ne vidi da tu mora da bude redosled koji vi zastupate.
Nemam drugo objašnjenje, osim da vam kažem, ako niste zadovoljni odgovorom, da će se u danu za glasanje Skupština izjasniti da li je Poslovnik povređen ili nije.

Gospodine Mihailoviću, član 140. stav 5, na koji ste se pozvali, kaže: "U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona". To znači upravo ono što i piše i to nije sporno.
Ne sporim mogućnost Odboru za finansije da podnese amandman na ovaj zakon, ali ono što vam sporim, to je ovo što određuje član 141. stav 1. koji kaže: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba".
Dakle, po članovima, član 1, član 2, član 3, član 5, pa svi amandmani koji su podneti na član 1, pa na član 2, a malopre smo imali primer da su čak tri amandmana podneta na član 17, pa smo raspravljali o amandmanu koji je podnet na član 17. stav 2, pa na član 17. stav 4. i o još jednom amandmanu koji je podnet na član 17. stav 4.
Nije sporno da li može ili ne može Odbor za finansije da podnese amandman. Evo, priznajem da može. To je ono na šta se odnosi član 140. stav 5.
Pitam vas, po kom osnovu ste prvo raspravljali o amandmanima koje je podneo Odbor za finansije na sve članove, pa ste se onda vratili da od početka raspravljate o amandmanima koje su podneli poslanici? Ne možete ni po kom osnovu, po Poslovniku, razdvajati amandmane koje podnose poslanici i amandmane koje je podneo Odbor za finansije.
Dakle, molim vas da mi kažete po kom osnovu ste razdvojili amandmane podnete od strane Odbora za finansije i amandmane podnete od strane poslanika?
Gospodine Mihailoviću, mislim da je i vama ovde jasno da je prekršen Poslovnik i ne znam zašto je to toliko strašno da priznate da je Poslovnik prekršen. Dakle, što više pokušavate da objasnite nešto što je nemoguće objasniti, zapravo upadate sve dublje i jednostavno se zapetljavate sve više u ovaj poslovnik.
Dakle, priznajte, ovo je krajnje jednostavno – recite da je greška, neće vam ovde niko ni suditi ni presuđivati zbog toga, ljudski je grešiti, ali isto tako ljudski je i priznati. Hvala.

Gospodine Šaroviću, podsetiću vas prvo da sam vam rekao da Odbor za finansije u ta prva tri amandmana nije precizirao članove i da je tehnički moralo da se izvrši ovako.
Vaša tvrdnja da su amandmani Odbora za finansije odvojeni i prvi raspravljani takođe nije tačna, jer Odbor za finansije, videćete, ima svoje amandmane i kasnije, imate amandman na član 42. i još neke koje su podneli, koji će tek doći. Tu su precizirani članovi i ušli su u taj redosled.
Zaista nemam drugo objašnjenje, a rekao sam, to i ponavljam, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o tome. Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Naravno da je amandman pravno moguć, ali je problem u tome što član 20. Predloga zakona nije pravno moguć. Evo, sada ćete čuti zbog čega.
Član 20. stav 1. kaže: "Predsednika, potpredsednika i članove Saveta bira i razrešava Skupština, većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, na predlog nadležnog radnog tela Skupštine." itd.
U članu 80. Ustava Srbije kaže se: "Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, ako Ustavom nije predviđena posebna većina".
Pošto ova institucija nije uopšte predviđena Ustavom, naravno, nije ni izbor predsednika te institucije predviđen Ustavom, nije predviđen nikakav poseban način i nije moguće da se izbor vrši većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, već u skladu sa Ustavom mora da stoji "od ukupnog broja narodnih poslanika".
Dakle, amandman koji je potpuno logičan i ispravan, pravnički uvodi član 20. u okvire Ustava.
Ako biste ovaj amandman i još neke koji se odnose na neustavnost nekih odredaba ovih zakona usvojili, onda biste bar imali ustavan Predlog zakona. Ali, naravno, vama je to očigledno nebitno.
Kada sam čitala ovaj zakon, Predlog zakona i obrazloženje, pošto sam imala amandman na član 20, pogledam u obrazloženju na 13. strani član 17, 18, 19. i 20 – propisani su uslovi za izbor predsednika, potpredsednika itd. Okrenem, vidim član 17 – uslovi za izbor članova Saveta.
Član 18 – nespojivost funkcija. Član 19 – nedozvoljeni odnosi nosilaca funkcija i subjekta revizije. Vidim, tu se nešto ne slaže. Izbor predsednika, potpredsednika i članova Saveta ide tek od člana 20.
Listam dalje i gledajte čuda. Kaže, član 66. propisuje to i to. Član 67. Predloga zakona propisuje to i to. Okrenem onda zakon. Zakon ima 65. članova. Čudo neviđeno.
Koja su to dva člana koja su negde izbrisana ili napisana nekim nevidljivim mastilom, koja će Boris Tadić u dogovoru sa Koštunicom da potpiše kad zakon ode odavde. Koja su to dva člana koja ćemo da vidimo u "Službenom glasniku", kada usvojite zakon i kada bude objavljen.
Gospodo, ovo su vrlo ozbiljne stvari. Ovo je takva obmana da to prosto nije normalno.
Da su kolega Obradović i poslanici koji prihvataju i odobravaju, i koji će glasati za ovaj zakon, možda bi bilo dobro, angažovali ovo lice iz člana 17, iako je gospodin Krasić govorio o tom nekom koji bi bio u ovoj instituciji, a mora da vlada barem jednim svetskim jezikom, e, da su već angažovali tog nekog ko vlada svetskim jezikom, onda se verovatno ne bi desila ovakva greška, nego bi bio bolji prevod, pa se ne bi desilo više članova u obrazloženju, nego u samom tekstu zakona.
Mislim da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer ne vidim da postoji neko ko bi mogao da se suprotstavi ovom obrazloženju i ovoj logici koju sledi ovaj amandman. Bilo bi najbolje da ga povuče kolega Obradović, koji danas nije tu, ne znam da li je bio kod utvrđivanja kvoruma, vide li ga Momo u onom stampedu, kada su izlazili?
Dakle, ovaj zakon treba da se povuče. Nije dobar. Pitanje je da li nam uopšte treba ovakav kako je koncipiran, jer imamo institucije tužilaštva i organe gonjenja, i sudove, i sve te institucije bi mogle da rade ono što je predviđeno u ovom zakonu.
Mogle bi, naravno, i treba da rade. E sad, zašto ne rade, to je pitanje o kome bi trebalo da razgovaramo sa predstavnicima Vlade, sa mešanjem u poslove tamo gde ne treba da se mešaju, u rad samostalnih i nezavisnih državnih organa.
Naravno, trebalo bi da postoji, kako vi kažete, institucija koja bi konačno građanima Srbije rekla ko je ukrao onih šest milijardi, koje je Đinđić obećao, koje je Đinđićeva Vlada uzela, da objasni ovo što je gospodin Vučić danas ovde pitao, šta bi sa fikusom od 450.000 do 500.000 dinara, šta bi sa kašičicama od 650 dinara, šta bi sa svim tim aferama i lopovlucima Tadićevih demokrata, o kojima se pre godinu, godinu i po dana govorilo.
(Zoran Krasić, sa mesta: A Danine pljeskavice na sajmištu?)
Sve su to posledice koalicije. Sve su to posledice ove neprincipijelne koalicije, koalicije u kojoj svako čuva svakom leđa, a dok jedni drugima čuvaju leđa, kradu nemilice. Krajnje je vreme da se nadležni državni organi pozabave problemom kriminala i korupcije u Srbiji, počevši od najviših vrhova vlasti.
Nemojte da se zamajavamo donošenjem nekih novih zakona, nekih institucija itd, nego omogućite već postojećim institucijama i državnim organima da rade svoj posao. Ako vam već pada na pamet da predlažete ovakve ili slične zakone, onda se bar potrudite da u postojećem Ustavu Republike Srbije nađete ustavni osnov.
Nemojte da donosite zakone za koje u startu znate da može svako ko podnese Ustavnom sudu, doduše, nemate sud, pa onda koristite priliku dok nemate Ustavni sud da donesete i ovakav zakon. Ali, i to da funkcionišemo bez Ustavnog suda, i to znamo kao tekovinu demokratije. Bilo je to i u vreme onog DOS-a i u vreme ovog DOS-a. Šta će vama sud, šta će vama zakoni?
Juče, prekjuče, kad reče onaj vajni ministar, ovaj zakon je toliko loš da ćemo da ga menjamo, tako da može slobodno da se krši, za to što neki ministar misli da je loš, pa i dok se ne promeni, za njega je loš zakon, i to smo imali, viđeno iz vremena Gaše Kneževića, kada je govorio da zakon nije stupio na snagu, ne postoji, ali se primenjuje.
Dakle, tako čudno ste shvatili te principe demokratije i parlamentarizma da je to stvarno neverovatno. A koliko držite do institucija i zašto ovakvo zvučno ime dajete ovoj revizorskoj instituciji, govori činjenica da juče ova sednica nije mogla da bude održana, da nismo mogli da radimo zato što niste omogućili kvorum, zato što ste danas samo došli da omogućite kvorum i izašli.
Dakle, ne poštujete institucije, ne poštujete zakon, ne poštujete Ustav, ne želite da se suprotstavite kriminalu i korupciji u Srbiji i to je jedina istina.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Nezavisno od sudbine amandmana, a pre svega kad pominjem sudbinu ovog amandmana mislim na stav predlagača, da li će on to da prihvati ili ne.
Amandmanom se traži ono što je zapisano u Ustavu Republike Srbije. Sada, pošto ima tu i novih poslanika, samo da vas upozorim da ovo nije prvi put da se greši. Podsetiću vas da je prvi put onaj malo veći DOS od 18, 19 koliko je bilo, napravio grešku kada je sličnu odredbu ugradio u Zakon o radiodifuziji.
Ona se ticala izbora članova Saveta Radiodifuzne agencije gde je tražena neka vrsta kvalifikovane većine. Svela se na 126, što izvorno i sada stoji u predlogu kako treba da izgleda ovaj član 20. Predloga zakona, u stavu 1.
Da bi izašli iz te situacije, da bi se kasnije pristupilo čitavom lancu izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji, DS je čak smislila varijantu da oni podnesu predlog da se razreše neki članovi, pa kada se završila diskusija i verovatno onaj koji je podneo predlog za razrešenje, valjda će da glasa za svoj predlog.
DS nije glasala za svoj predlog, pa se stvorila kontra teža, gde je navodno ozakonjen njihov prethodni izbor, koji je bio i te kako sporan. Vi iz DSS i G17 plus znate, jer ste tada u medijima naročito prigovarali, a setićete se da se taj izbor odnosi i na ono čuveno glasanje iz Bodruma.
Sve to je omogućio jedan član Zakona o radiodifuziji, potpuno identičan članu 20. stav 1. Gospođa Radeta je podnela amandman tražeći da se stav 1. u smislu izbora usaglasi sa odgovarajućom odredbom, meni se čini da je član 80. Ustava Republike Srbije. Međutim, nije samo to problem u ovom članu. U ovom članu postoji nešto što je bezobrazluk, a to je poslednji stav tog člana.
Kaže se: ''Nakon izbora, predsednik, potpredsednik i članovi Saveta polažu zakletvu pred Skupštinom, čime preuzimaju dužnost''. Sada narode, slušajte kako glasi ta zakletva ovih eksperata. "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji". Šta to znači, ne znam. "Obećavam da ću poštovati Ustav i zakone". To su valjda i Velja i Vuk i svi koji su se kleli ovde.
Vidite i sami kako poštuju Ustav i zakone. "Zaklinjem se čašću". Imamo ova dva beščasna, koja su u crkvi potpisala zakletvu, pa pobegli iz stranke. Otišli. Ovaj je otišao kod Tadića, pošto su komšije u Lazarevcu, a ovaj ko zna gde je, kod pobratima Karića. U crkvi se zakleli. Zašto unosite tekst zakletve za ove koji nisu ni funkcioneri? Oni su u sistemu državne uprave, kako ste napisali u obrazloženju.
Ako se ide tom logikom, svi oni koji su u sistemu državne uprave treba da polažu zakletvu. Onda će i, kako ga vi sada zovete, onaj državni sekretar, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, načelnik odeljenja, sekretar nekog odeljenja, svaki poslovođa trebati da polaže zakletvu, jer je on u sistemu državne uprave, a i ovi ljudi su u sistemu državne uprave.
Molim vas, zakletva je kategorija koja se propisuje Ustavom i samo oni funkcioneri koji predstavljaju organ, poput predsednika Republike ili članovi Vlade, podležu obavezi polaganja zakletve, svečane izjave.
Ako vi sa zakletvom idete toliko daleko i toliko široko, onda ćete tražiti zakletvu i od onoga koji radi u prijemnici.
Verovatno će tražiti odanost i od onoga koji radi u kuhinji, da ne prođe kao Maršićanin pre tri godine, tri meseca nije mogao da se oporavi. Budite oprezni šta unosite u zakon. Budite uvereni da će ovaj zakon da ima neuporedivo goru sudbinu od Zakona o radiodifuziji.
Zakon o radiodifuziji je usvojen 2002. godine, čini mi se, nekoliko puta je menjan. Savet je nekoliko puta, na neki način, došao kao tema Narodne skupštine, uvek se otvara, neki put zbog onog 9, neki put zbog neke polovine ili trećine, neki put zbog dužine mandata, neki put zbog onog žrebanja kada je izbor, kada se stave one ceduljice, pa Marković vrti po onom akvarijumu i vadi.
Zašto to radite? Valjda ste jači za jedno iskustvo, pa imate negativno iskustvo sa Nacionalnim prosvetnim savetom, kako mi se čini.
Godinu i po dana nismo mogli da izaberemo taj savet, po vašem zakonu, ne mi iz opozicije, nego vi iz vlasti niste mogli da izaberete članove.
Uporno idete sa lošim rešenjima. Imate svest o lošim rešenjima. Znači da to namerno radite. Zašto?
Da li ste se vi iz DSS posvađali sa Mlađom, pošto on sada koristi finansije, pa biste hteli da malo kontrolišete ovako-onako. Sedite, pa se dogovorite. Ukoliko ta vaša Vlada ima neki program, neku ideologiju, neko vezivno tkivo, ima tri tačke oko kojih ste se vezali, ali vi nemate nijednu tačku osim tačke – sedi u fotelju, budi neko na vlasti, trpi sve ovo sa strane.
Znam da se vi iz DSS u suštini jedete kada čujete Vuka Draškovića. Šta onaj sve može da izlupa nemate pojma, ali vama se pripisuje, vi preuzimate rizik. Vi ste kolateralna šteta njegovih gluposti.
Možete da zamislite, ubacite nekog iz SPO u ovo, to ima da bude smehotresna olimpijada. Oni čak uzimaju rekete na pljeskavicama na Sajmištu, gde je onaj Trpković. Nemaju koga da kandiduju. Moraju ljude iz ambasade koji su neki poslanici stalno da transportuju ovde, dok ne uvedu ovo video glasanje.

Vreme, gospodine Krasiću.
Gospodine Jojiću, da li po Poslovniku, zato što je 15 minuta isteklo i opomenuo sam gospodina Krasića zbog toga? Želite po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bih razumeo predlagača i da bi poslanici razumeli, zamolio bih predsedavajućeg da nas obavesti kako su u ovaj tekst zakona, jer mi nije jasno, upisani u obrazloženju, na strani 18. ovog predloga, član 66. i 67.
Ako ovaj zakon ima 65 članova, da bi Skupština mogla da odlučuje i da bi narodni poslanici mogli da daju eventualno određene primedbe, predlažem predsedavajućem da pozove predlagača da dođe pred poslanike i da se izjasni na koje je to članove mislio i na koji zakon, kada je u obrazloženju pisao članove koji u ovom zakonu uopšte ništa ne propisuju i nisu ni predviđeni.
S druge strane, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, samo bih podsetio, dame i gospodo narodni poslanici, da Vlada Republike Srbije ima više hiljada poreskih činovnika koji naplaćuju porez, a svega 27 budžetskih inspektora koji treba da kontrolišu budžet i javnu potrošnju u Republici Srbiji.
Samo jedan primer. Budžet opštine Pančevo je dve milijarde i 300 i nešto miliona. Nema para. Odbornici SRS traže na sednici Skupštine opštine da predsednik Skupštine, pošto on odgovara za budžet, podnese račun i izveštaj odbornicima i da kaže gde su pare potrošene. Ili ih je neko sklonio ili ih drže negde u banci, ili su potrošene, ali građani Pančeva ne znaju gde su pare.
Zbog toga smo pozivali republičku budžetsku inspekciju da dođe, da utvrdi i obavesti javnost gde su pare budžeta opštine Pančevo. Neprihvatljivo je da 27 budžetskih inspektora niko ne pošalje na teren da provere, a imamo oko 6.000 zaposlenih u poreskim institucijama Vlade Republike Srbije koji naplaćuju porez. Sada, molim vas, nešto nije u redu. Mi se s tim ne možemo složiti.
Dok sam još za govornicom, ako mi predsedavajući dozvoli, podsetio bih Vladu Republike Srbije na katastrofalno stanje građana opštine Pančevo koji umiru svakim danom, na stotine njih u toku nedelje, pogledajte čitulje u lokalnom listu "Pančevac", a da Vlada i aktuelna vlast ne preduzima nikakve mere.
Poznato je da južna industrijska zona, koju je Republika Srbija izgradila na području opštine Pančevo, takoreći u samom centru grada, ne preduzima nikakve mere: Rafinerija, Azotara, Petrohemija, koje truju Pančevce. Najviše obolelih od raka imate u Pančevu.
Sećate se da smo usvojili četiri zakona o zaštiti životne sredine. Dame i gospodo, donosite hiljadu zakona, ali se ti zakoni ne primenjuju. To je problem. Umire jedan grad od 130.000 stanovnika.
Da zlo bude veće, republički inspektori i Ministarstvo za zaštitu životne sredine kažu da ne mogu da identifikuju ko je zagađivač. Imaju tri fabrike, a tri instrumenta koštaju 20.000 evra i niko ništa ne preduzima. Nadležni državni organi ne preduzimaju nikakve mere.
Znaju da to truje Azotara, Petrohemija i Rafinerija. Godinama unazad, 35 godina, kako te industrije u tom gradu žive i proizvode otrove za građane, a još niko nije optužen ni prekršajno ni krivično.
Zakoni o ekologiji, čak i Krivični zakon Republike Srbije predvideo je kao krivično delo ko zagađuje životnu sredinu koja prouzrokuje smrtne posledice.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju, isteklo je vreme.)
Zbog toga smatram da je vreme da Vlada pomogne tom gradu koji umire. Ovih dana ljudi su počeli da se iseljavaju iz Vojlovice i onog dela južne zone gde je naselje Sodara i Topola. To je katastrofa. Ne možete otvoriti prozor. Niko ne odgovara.
Juče državna televizija kaže da je republički inspektor izjavio da ne može da identifikuje zagađivača. To je neistina. Takva je situacija u tom gradu.
Bio sam prinuđen da vam oduzmem par minuta da vam kažem ono što građani Pančeva ne mogu da podnesu. Deca umiru od raka, najviše registrovanih slučajeva imamo u tom gradu. Građani me svaki dan zaustavljaju. Šta mogu?
Evo, to ću pitanje postaviti u Skupštini Republike Srbije. Valjda će čuti predsednik Vlade, predsednik Skupštine i nadležno ministarstvo i valjda će nešto preduzeti, konačno. Organi gonjenja neka vide da li su i oni dužni da sa svoje strane zaštite interese građana. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 20.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom tražimo da se u članu 21. stav 1. reči "šest godina" zamene rečima "četiri godine". Radi se o članu koji propisuje dužinu trajanja mandata članova Saveta. On glasi: "Član Saveta bira se na period od šest godina", a mi predlažemo "četiri godine".
Zašto predlažemo četiri? U Ustavu Republike Srbije samo je na dva mesta vremenski ograničen mandat: kada su u pitanju poslanici, kada je u pitanju Vlada – tu je rok četiri godine, i kada je u pitanju predsednik Republike – njegov mandat traje pet godina.
Znači, ako ova, kako vi kažete "institucija", mada to ništa ne znači, ali od donošenja Ustavne povelje reč "institucija", ne mogu da kažem nešto drugo osim generički pojam za sve što liči na organ sa dva ili više članova, sve je kod vas postala institucija, tako da je i Savet ministara postao institucija, a verovatno će i Vlada Republike Srbije na kraju da bude samo institucija, više ništa drugo.
Ako je Obradović planirao da to izmesti malo dalje od Skupštine, a prilično dalje od izvršne vlasti, onda ne vidimo nijedan opravdani razlog zašto bi nekome mandat bio šest godina. Ako neko smatra da putem dužine mandata može da spreči, eventualno, nedozvoljene uticaje na članove Saveta, onda je napravio veliku grešku. Zašto je napravio grešku? Onaj ko bira, on i razrešava. To vam je jasno.
Ako sve ovo progurate ovako, zašto bi sledeće godine vlada SRS trpela članove Saveta koje ste vi izabrali, pogotovo Vukove ili Karićeve. Doduše, predsedavajući, niste odgovorili na nekoliko pitanja koja su došla sa ove govornice – šta da radimo ako je Karić podneo amandman na čl. 66. i 67. Predloga zakona, na ova dva člana koja ne postoje?
Predlagač zakona ne zna koliko ima članova zakona, a od nas tražite neku preciznost. Šta ako je Karić zapeo da podnese amandman na član 67. ili ovaj Tadićev komšija na član 66, kako ćete? Reći ćete "amandman nije dozvoljen". Zašto? "Zato što ne postoji član", a predlagač se u obrazloženju poziva na taj član. Morate malo da cenite Narodnu skupštinu kao "instituciju".
Znači, sa ovim različitim propisivanjem dužine trajanja mandata ne postižete ono što ste hteli. Taj uticaj je nemoguće da se izbegne. Takav uticaj postoji u Savetu NBS. Savet NBS je nadzorni organ koji, radi dnevnice, dobre plate i one naknade, ima da prihvati sve što Jelašić bude uradio. Da biste razrešili nekoga tamo, to je komplikovana procedura, to je nemoguće.
Vi ste kao zvaničnog predlagača izbora na neke funkcije upisali nadležni odbor, a to je Odbor za finansije. To je za dve i po godine prvi put. Znači, pre dve i po godine se počelo sa idejom da pomoćno telo, radno telo Narodne skupštine bude predlagač. Onda je to već krenulo kao zaraza i kod radiodifuznog i kod drugih organa koji se formiraju na bazi pojedinačnih zakona. Vi idete, Odbor za finansije – predlagač i sve se u Odboru za finansije završava.
Sećate se kako je na brzinu Kori Udovički ubačena. Vi iz G17 se verovatno sećate. Mlađa je zbog novog zakona skinut, donet je novi zakon, seo Bogdanović, tuc-muc, pa Kori Udovički.
Bila je dva-tri meseca, pola godine, a posle toga su se konstatovale silne nepravilnosti prilikom njenog izbora itd.
Niste izvukli pouku iz negativnog iskustva, već to ponavljate. Znači, vama nije cilj da rešite ovo, vama je cilj da komplikujete stvari, da se ove stvari ne razreše. Kako onaj aforizam u "Velikoj Srbiji" kaže: "Kako da suzimo korupciju na uske krugove?" Jeste, na vladine krugove smo je suzili. Tu je legalizovana.
Samo vas podsećam, kada ste formirali ovu vladu rekao sam vam da je ona interesno podeljena na šest grupa, šest zatvorenih grupa. Niste uspeli da me demantujete, već potvrđujete ono što sam tada rekao, a tada ste osporavali. Sada vam ponovo kažem, povucite ovaj zakon. Ako mislite da sa mandatom od šest godina možete da sprečite nedozvoljene uticaje na savet ove institucije, to možete verovatno da ubedite nekoga ko je naivan, ko prati ovaj prenos i kaže – "vidi onog jadnog Koštunicu, on bi stvarno hteo da šest godina niko ne utiče".
Ljudi, nije tako, utiče se preko članova tog saveta. I taj savet će da izabere vaše ljude, ne da bi se rešilo pitanje javnih finansija nego da bi se stišalo. Uvek imate neku instituciju koja stišava. Nijedna vaša novoformirana institucija nije rešila problem, nego imamo Vladu koja ne želi da vlada, imamo ministre koji ne žele da budu odgovorni. Ovo ćemo Agenciji, ovo ćemo Direkciji, ovo ćemo Zavodu, a ima pečat EU, dali su saglasnost. Nataša Kandić zadovoljna, ćuti dobro je, zadovoljna je.
Tako vi vladate. Vi ne želite suštinski da vladate. Saučestvujete i aktivno doprinosite razaranju države i institucije, jedne, druge, treće, jer kada biste hteli da osnažite državu, društvo, ekonomiju, nikada ne biste ove stvari ovako radili.
Pozovite vašeg Mlađu Dinkića, neka uzme od budžetske inspekcije, a siguran sam da budžetska inspekcija u Nišu zbog vašeg lokalnog rivaliteta tamo, Demokratska stranka, jedna, druga struja, DSS, G17, Nova Srbija, zbog toga što znam kakva vam je struktura – tražite izveštaj i dobićete verovatno pet kilograma materijala sa strahovitim kriminalom za proteklih osam godina, za vreme demokratske vlasti u gradu Nišu. Imate to, zašto ne prikažete, ako baš želite da se borite protiv kriminala i želite da se državna sredstva koriste namenski itd.
Sada je svima jasno da Zakon o javnim nabavkama nije donet da bi se uveo red u javnim nabavkama, nego da bi forma zadovoljila nečiju suštinu, pa će biti prekopan Beograd, pa osnovni ugovor na dva miliona, a sa aneksima na 200, sve legalno, restriktivni postupak, tražili ste tamo tri godine za neke da ne bi mogli da konkurišu.
Znači, ne želite da rešite. U tu priču ubacujete šestogodišnji mandat članova Saveta. Sledeće godine kada dođemo na vlast, ako ih u međuvremenu izaberete, odmah ćemo da ih razrešimo.
Kada ste već toliki pobornici struke i ekspertskog znanja zašto niste raspisali konkurs i neka se prijave, na konkursu da se izaberu stručnjaci. Nećete to, jer može da proleti neki koji nije podoban, pa će napraviti dar-mar.
Ovi su imali Čovića kad je teško, a ovi imaju Trpkovića kada treba da se trpi. Znači, pokvarena ideja, nije iskrena, ne želite ovo da regulišete nego da se pohvalite kako imate organe, kako je neko drugi nadležan, svi su nadležni i niko nije nadležan. U tom stanju fukare plivaju, one Andrićeve fukare. Kod nas te fukare dugo plivaju, o tome se radi. Za čas promene boju, za čas promene stranku, posao. To su oni ljudi koji su podobni za sve režime, oni će da vam nabace članove ovog saveta.
U Vladi imate ljude koji nisu sposobni da budu profesori i docenti na fakultetu, a ovde su uspešni ministri. Šta sve mogu da proguraju u ovom savetu? Vama je mandat od šest godina jedina garancija. Nije tačno. Nađite mi na osnovu kog propisa, na osnovu koje uporedne prakse, na osnovu koje odredbe Ustava planirate da nekome date mandat od šest godina, uz mogućnost da se dva puta izabere. To bi bila katastrofa, 12 godina čovek da bude član Saveta. Prve godine malo će da glumi, kao nešto ozbiljno rade, a onda kada se utale videćete kakve su javne finansije i šta će da bude.
Ideja nije sazrela, nema ustavni osnov. Na bazi vašeg iskustva od kada ste na vlasti, one prethodne, pa i onih ranijih, ovakva rešenja ne mogu da prođu. Ovo je neostvarivo kod nas. Setite se kakav je bio izbor članova Radiodifuznog saveta, najmanje četiri puta smo ih birali i razrešavali. Vi ste dali nešto identično, samo što niste rekli da se prvi put bira na tri, četiri, nego ste dali neki mandat.
Vi ste se kleli u onaj savet Narodne banke Srbije. Da li nešto radi sada? Da li se sećate koje su nadležnosti tog saveta? Nema nadležnosti. Usvaja godišnji izveštaj, finansijski plan, završni račun, guverner ima sa viceguvernerima kolegijum, završava posao. Ode kod činovnika MMF, onaj mu kaže to i to, on izađe ovde, izdeklamuje to i kraj priče.
Mi ne želimo takvu vlast. Možda vam se srpski radikali ne sviđaju zbog toga, možda su ovakvi, primitivni i prosti, ništa ne znaju, kako reče onaj da nisu završili škole, neka to bude glavna vaša argumentacija, ali dajte malo sa činjenicama, pomerite prašinu da vidite šta je suština. Nemate šta da nam osporite.
Svesni ste potpuno pogrešnog puta, svesni ste toga, ali to želite namerno, jer vama nije zadatak da se unapredi ova država, da se poboljša stanje, vaš cilj jeste da se pliva malo na ovom talasu dokle ste podobni i, evo, u vreme kada mnogo važnije teme zaokupljaju našu javnost, okruženje i inostranstvo, dobijamo predloge zakona koji nemaju ustavni osnov.
Politički život Srbije nažalost nije u Skupštini i to je dugoročni problem ovog naroda i ove države. Politički život ove države nalazi se po nekim kuloarima, hodnicima, budžacima, na nekim televizijama, ustaškim glasilima u centru Beograda, a ne u Narodnoj skupštini gde treba javno da se popriča o svemu.
Mali je broj onih koji su izašli ovde da pričaju nešto u prilog ovom zakonu. Nisu mogli da kažu gde je ustavni osnov za ovaj zakon, nisu mogli da ga pronađu, nema ga. Pozovite predlagača i neka u predlogu zakona nađe članove 66. i 67.