Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je gospodin ministar pomenuo član 10. kada su bila ovlašćenja vezana za pozivanje. Član 10. bih uskladio i njega bih povezao sa članom 59. Naime, u članu 10. koji su to policijski poslovi, tu je bezbedonosna zaštita imovine, sprečavanje, otkrivanje, rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i drugih delikata.
Hajde sada da se vratimo na predloženi amandman na član 59, što je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, a njega je komentarisao i branio malopre naš narodni poslanik, dugogodišnji stručnjak i pravnik Momir Marković.
Mogu vam reći da je dosta ovde stvari problematično, a evo iz kog razloga. Ako je u pitanju traženje obaveštenja, opet ćemo se sukobiti sa određenim činjenicama koje će se odnositi opet vezano za poslove policije iz člana 10, jer ako se od tog lica traže obaveštenja o nekom licu koje trguje drogom, evo vam primer. Trgovac drogom taj i taj, Sima Petrović, neki Marko Marković, poziva se da da obaveštenje da li nešto zna u vezi krivičnog dela na kome radi ovlašćeno službeno lice, odnosno policija.
Molim vas, šta se dešava dalje, odnosno u praksi šta će se desiti, što je vrlo opasno. To lice će da bude ispitano i ovde mu se preti da je dužno da da iskaz i da pruži obaveštenje, jer po odredbi člana 59. ovlašćeno službeno lice može tražiti obaveštenja od lica u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja ili njihovih učinilaca.
Međutim, molim vas, opet ćemo se vratiti i da vas podsetim šta će se desiti u praksi. Biće pozvan Janko da kaže nešto za Marka. Marko trgovac drogom. Pitaju Janka, da li poznaješ ti Marka. On kaže, poznajem. Pa kaži ti meni sada gde si ga upoznao. Kaže, upoznao sam ga u Beogradu na Terazijama. I kako si stupio sa njim u kontakt. A on kaže, on je mene zaustavio, poznavali smo se od ranije, ali mi je rekao da bi seo u moj auto. Seo je u njegova kola i ispod sedišta bacio drogu.
Ode u policiju i kaže, molim vas, jeste, tačno je, vozio sam Marka. Gde si ga vozio. Kaže, od tog pravca do tog pravca. A policija po običaju, iz navike, prisluškuje, jer ovo je još od Ćeće i Rankovića kada je bilo prisluškivanje, pogotovo ona afera iz 1966. godine, kada su kadrovi srpski uklonjeni iz DB i sa rukovodećih mesta u Saveznom sekretarijatu, Republičkom i na lokalnom nivou.
Kaži dalje, gde ti je auto. A on kaže, evo ga ovde na parkingu. Pretresu auto i nađu u Jankovom autu drogu. Šta sada? Janku lisice na ruke i u pritvor. Dok on dokaže da je njemu ovaj ubacio drogu, znate koliko je to. Imao sam čoveka koji je šest meseci proveo u zatvoru samo zbog toga što mu je podmetnuta droga u sedište iza presvlake. I na kraju se ispostavilo: čovek nema veze. Ali je prošlo šest meseci i čovek je bio u pritvoru.
Tu su veliki problemi u praksi, a znam da policija ima dobre namere i treba da reaguje, da otkriva i rasvetljava i da preduzima mere, ali ne treba dozvoliti da se napravi neka greška, jer greška može biti učinjena u odnosu na bilo šta, i na neku materijalnu štetu ili na štetu nekog drugog organa, ali ne sme biti na štetu građana, osumnjičenog ili okrivljenog. Ako on ispriča sve to, on je sebe optužio i on će se naći iza rešetaka. U praksi se dešava sve i svašta.
Drugo, kaže, oduzeta mu je droga, to je trgovac drogom. Da, veštačenje. A ko veštači?
Kažu MUP, i u redu je, i hajde da vidimo to veštačenje, superveštačenje. Optuženi traži da se izvrši superveštačenje. Molim vas, u superveštačenju se utvrdi da nije droga nego brašno, a čovek provede godinu dana u pritvoru. Samo bih bio pristalica da se onemoguće određeni propusti i nepravilnosti.
A treba donositi zakon, policija treba da preduzima određene mere radi suzbijanja kriminaliteta, svakako to treba pozdraviti i treba pomoći da ona efikasno deluje. Zbog toga mi smo za ovaj amandman i predlažemo da ga ministar usvoji, jer četiri sata su razumno vreme i nešto što je objektivno i realno. Hvala.
